Ovde je bilo reči, uzeli ste mi 15 sekundi.

Da, ali mogu da vam oduzmem i dve minute, toliko znate, a pogotovo kada zloupotrebljavate Poslovnik. Znači, vi ne možete da polemišete sada sa ministrom Vujovićem, nego ste tražili da replicirate Zoranu Babiću.

Ali, meni je zabranjeno da se obraćam Babiću lično u parlamentu.

Nije duhovito. Dakle, meni se obraćate, a ministru Vujoviću je isto zabranjeno da se obraćate.

Onda ću se vama obratiti. Rečeno je da povećavamo akcize, da bi smanjili deficit. Šta se dešava gospodine ministre, odnosno gospođo predsedavajuća…

Zahvaljujem puno.
Isključiću zato što sam ja razumela da tražite repliku samo da bi odgovorili Zoranu Babiću, jer vas je spomenuo, ne baš tako ni u lošem kontekstu, ali sam dozvolila u jednoj jedinoj rečenici, rekao je – ko ima prijatelja, i ko nema prijatelja.
Puno vam hvala na razumevanju što ću voditi sednicu kako treba.
Hvala puno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, a to je replika na Borislava Stefanovića.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kada ga je spomenuo?)
Njih dvojica su replicirali direktno, znam šta radim, nemojte uopšte da brinete o tome. Vi ste mogli da odgovorite samo njemu što je rekao da nemate prijatelja, niste želeli, i hteli ste da produžite diskusiju. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Kada smo kod tih ekonomskih pokazatelja, priznajem da ne znam mnogo o ekonomiji, razlikujem „akscize“ od „akciza“, ali učim svakodnevno i spreman sam da priznam grešku, međutim, po tim ekonomskim pokazateljima, kada u jednoj državi, tri godine za redom, a mislim da će to potvrditi i gospodin Vujović, rast deficit, tada se pali crvena lampa, tada se kaže – dosta je i tada se uvode mere koje će taj rast deficita da zaustave i da ga smanjuju.
Srbija je jedina zemlja na svetu, koja je pet godina za redom imala rast deficita, pet godina je čak i premijer, gospodin Cvetković, o nekim stvarima govorio na sednicama Vlade Republike Srbije, ali je bio preglasan od nekih ljudi koji su danas ovde, rečima – šta ti znaš, sa rečima – mora da se ide u nerealno povećanje i plata i raznih drugih stvari, samo i isključivo u političke svrhe.
Kada govorimo o tim dobrim merama, 2012. godine, promenom vlasti u Srbiji, poštovani građani Republike Srbije, u budžetu Republike Srbije je bio likvidan za 15 dana, za 15 dana je ostalo novca u budžetu, za pola jedne plate, za pola jedne penzije, 15 dana smo bili daleko od totalnog kolapsa.
Ono što reče kolega malopre – pa da, možete ali kada bi građani trpeli gladni i ne znam šta radili po Srbiji.
Vaša politika ih je dovela na 15 dana od takvog scenarija.

Doktor Dušan Vujović ima prednost, ali samo ćete mi reći na koju repliku, kome replicirate?
(Dušan Vujović, s mesta: Odgovaram na dva konkretna pitanja gospodinu Šutanovcu.)
Ne može, zato što mu je bila oduzeta reč i on nije imao prava da vam se obraća. Mi smo sada u nekoj drugoj fazi, sada su replike u pitanju, ministre, pa zbog toga, malo je komplikovano to sve.
Janko Veselinović ima pravo na repliku, pomenut je imenom i prezimenom.
Izvolite.

Hvala predsednice.
Od kada je 1881. godine zasijala prva sijalica u Beogradu, u kafani „Hamburg“, vlasnika Petra Jovanovića, nikome nije palo na pamet da uvede akcizu na električnu energiju.
Dakle, od 1881. godine niko nije naplaćivao namet zato …

Poslaničke, bez ljutnje, da ne ispadnem sada ovde neka veštica.
Vi ste tražili reč da replicirate Zoranu Babiću zato što vas je spomenuo imenom, prezimenom i rekao „preokrenuti“, a ovo drugo je to što želite da nadomestite svi vreme koje ste uspešno potrošili dok ste diskutovali.
Znači, znamo svi kako se to radi, to jeste vešto, ali na meni je isto vešto da vas prekinem, ili ćete da demantujete ovo što je rekao poslanik a vi se smatrate prozvanim, a diskutovati sa ministrom nećete jer ja onda nemam prava da njemu nedam reč.