Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Unapred sam se izvinio, jasno vam je da ne mogu nikome da uskratim pravo, jer sinopsis tek mogu da vidim za 15-ak minuta, a pošto nisam u sali bio, nisam mogao da procenim da li je neko imao prava na repliku ili ne. Izvinio sam se ako sam pogrešio, ali ću se ipak uveriti uvidom u sinopsis. Zahvaljujem se.
Sada prava na repliku ima gospodin Babić, jer je pomenut imenom i prezimenom. Izvolite.

Što se tiče učenja matematike, ja sam moju matematiku i jedan i dva i tri položio i učio kod uvaženih profesora Rajovića, Jovanikića matematiku dva i kod uvaženog profesora Simonovića matematiku tri i nisu mi potrebni časovi kod ljudi koji su matematiku učili u 40-tim godinama.
Procenti povećanja struje se ne sabiraju prosto, ali, evo, pošto me kolega povukao za jezik i povukao za reč, podsetiću na povećanje struje 15. marta 2001. godine od 36,9%, pa 1. juna 2001. godine od 40%, pa 9. oktobra 2001. godine od 15%, pa 1. juna 2002. godine od 50%, pa 1. jula 2003. godine od 15%, pa 1. jula 2004. godine od 13,1%, pa ponovo 1. jul 2005. godine, nekako pred godišnji odmor, od 9,5%, 1. aprila 2006. godine od 15% i dalje počinju ovi procenti, da, 15. maja 2007. godine takođe 15%.
Fino je čuti da niko nije odgovoran za ovo, da gospodin Đurišić niti je čuo za ovo, može da mi veruje na reč, ali nemojte da mi verujete na reč, imate zvanične podatke i zvaničnu statistiku. Ono što bi trebali da verujete i ono za šta ste se spremali, to je najava generalnog direktora Elektroprivrede Srbije, istina, do 2012. godine, gospodina Dragomira Markovića, koji je izjavio…

Vreme.

… da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini, naravno izbornoj godini, ali do 2014. godini ste planirali povećanje cena od 60%. Verovatno da ni za to niste odgovorni. Ko je odgovoran? 

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika.
Pomenuti ste i ja vas molim da ovim zatvorimo krug replika i da ne otvarate nove replike.
Izvolite, gospodine Đurišić.

Hvala, predsedavajući.
Krenuli smo od 2001. godine, a mogli smo i da se vratimo u 90-u ili ne znam u koju godinu, pa da onda sabiramo sva poskupljenja. Ali, u svim tim poskupljenjima nije bilo akciza na struju. Prvi put danas Vlada donosi zakon kojim će uzimati pare od svih građana Srbije koji plaćaju električnu energiju u budžet, da troši onako kako je ministar već objašnjavao, koliki su nam delovi budžeta, gde možemo da menjamo i koliko možemo da menjamo, koliko su fleksibilni itd. Reče ministar – to je tema za neku drugu raspravu. Ja se slažem, ministre, trebali bi o tome da govorimo.
Dakle, ja očekujem da ćemo imati raspravu o rebalansu. Ako je ovako dobar budžet, pa sada još sa ovim novim prihodom, mi nećemo uopšte da imamo deficit verovatno tamo u avgustu, septembru, kada krenu ovi prihodi. Znači, mi ćemo da budemo na nuli, ako smo planirali deficit od nekih 5,5-6%. Na kraju godine moramo da uradimo rebalans. Pretpostavljam da bi onda vodili ovu raspravu, pa videli kakvi su rezultati, odnosno šta je dovelo do toga. Vi ste to lepo rekli, vi to zovete strukturne reforme koje treba da se urade, a ovo su trenutne, kratkoročne.
Mi kritikujemo to što vi pravite sliku da je posao završen time što iz budžeta nisu potrošene pare za investicije, time što su neki vanredni prihodi u budžetu. Vi govorite o tome i vi se hvalite time kako je sada manji deficit, a onda priznajete da je ova mera zato što mora strukturno da se budžet izbalansira. Recite otvoreno građanima da nije tako sjajno u budžetu, da nam nije tako dobro, da nas je sramota.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.
Reč ima dr Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo različita stanovišta, naročito kada su u pitanju predlozi izmena i dopuna Zakona o akcizama. Ali, pored tih, treba reći da imamo potvrđivanje konvencija koje se odnose na zajednički tranzitni postupak, kao i deo koji se odnosi na formalnosti u trgovini robom i imamo predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, koji su vrlo važni jer se jedan odnosi na deo koji obuhvata zemljišni katastar, a drugi na strukturne reforme uopšte javnog sektora i javnih preduzeća.
Na kraju, ono što je izazivalo čuđenje, to je Predlog programa koji je obuhvaćen radom Republičkog zavoda za statistiku od 2014. do 2020. godine, što je u suštini osnova za sve ovo o čemu pričamo, jer da tog programa nema mi jednostavno ne bi imali adekvatne podatke sa kojima možemo da raspolažemo kada donosimo uopšte zakonske predloge ovde u Skupštini.
Ono o čemu danas pričamo, o akcizama, to pokazuje suštinski da mnogi koji su protiv ovakvog zakona ne poznaju suštinski šta su evropske integracije i gde smo mi u obavezi da određenim direktivama, koje su još iz 2003. godine, a danas je 2015. godina. Znači, 12 godina je bilo potrebno da dovedemo budžet u takvu poziciju da možemo da govorimo o harmonizaciji propisa, a pogotovo kada su u pitanju akcize. Ta direktiva upravo obuhvata politiku oporezivanja kroz akcize i koje se odnose na električnu energiju.
Ja ću vam reći da je naš kolega Kružević jako dobro dao sistematsku jednu analizu suštine cene električne energije koja je i u regionu, a i kod nas, kao i kako je rasla. Negde je i moj kolega Babić dotakao praktično kako je cena električne energije rasla. Ali, ako bi sumirali rezultate od 2000. godine, cena je bila 0,44 dinara po kilovat času do 2012. godine, kada je došla na 5,95 dinara po kilovat času, što beleži jako velika poskupljenja. Ali, ako bi pratili u četiri godine, 2001. i 2000. godine je bilo tri poskupljenja u toku godine. Ali, nemojte da zaboravite da je tadašnja praktično inflacija bila nekoliko puta veća nego danas, tako da je praktično poskupljenje od 2000. do 2004. godine bilo 166%, od 2004. do 2008. godine 53%, a od 2008. do 2012. godine 42%.
E sada, tu se mnoge stvari zaboravljaju. Zaboravljaju se stvari da su otvorene nova pokrivka i nova polja „Kolubare“, da je ubrzano došlo do eksploatacije uglja i prirodnih resursa na jedan način po kome je suštinski povećana za tri do četiri puta praktično eksploatacija uglja i potrošnja električne energije, da tada nije bilo nezapamćenih poplava kao sada, da nije dolazilo do tolikih šteta energetskog sistema. Ali, nemojte ni da zaboravite da smo se mi po evropskim integracijama obavezali da ćemo do 2020. godine praktično u sistem i učešća električne energije 27% uzeti iz obnovljivih izvora energije i da smo sada na 21,2%. Šta to znači? To znači da će sistem Elektromreža Srbije morati da se unapređuje da bi primio dodatnu količinu električne energije. To je jedan deo.
Drugi deo, kada govorimo o tome koje zemlje u regionu, odnosno u EU imaju ovakav sistem akcija, govorimo o tome da nisu Hrvatska, nisu Velika Britanija i nisu Mađarska. Zašto? Zato što postoji veliki priliv električne energije, odnosno samim tim i finansijskih sredstava iz obnovljivih izvora energije koji imaju potpuno razrađene sisteme. Kod nas do 2012. godine praktično ni zakonski ni planski nisu bili uvršćeni u planu novi sistemi koji bi trebali da pojačaju proizvodnju tzv. zelene energije. Inače, cena zelene energije je jedna od najviših cena, pogotovo u EU. Evropska unija kaže – onoga trenutka kada ulazite u EU, cene električne energije treba da budu ujednačene.
Znači, mi smo daleko, daleko od ujednačavanja cena električne energije. Mi imam najmanju cenu električne energije, ne u regionu, nego u EU. Možda smo zato interesantni mnogim investitorima, ali to ne znači da mi možemo sa takvom cenom jednostavno da trpimo budžetski ovakve subvencije i podrške građanima, jer inače, cena električne energije ima i svoju tzv. socijalnu dimenziju. I, ono što je 2012. godine urađeno, to je da se zaista popiše kompletna nomenklatura socijalnih kategorija za koje će imati praktično podršku iz budžeta i koji neće potpadati pod ovaj sistem obračuna električne energije. To znači da, kolega Kružević je to lepo objasni, šest miliona evra iz budžeta ide za podršku tim socijalnim kategorijama kada je u pitanju cena električne energije. Kada pričamo o Hrvatskoj, njihova cena je duplo veća nego što je cena električne energije u Srbiji.
Ono kada govorimo uopšte da bi treba početi ozbiljno da razmišljamo, to je da podižemo svest u narodu kako da budu energetski efikasni, kako da se ponašamo u okviru pre svega svojih kuća, domaćinstava, pa onda i u okviru malih i srednjih preduzeća u privatnom i javnom sektoru, da jednostavno koristimo sve mehanizme i sve inovacije kojima ćemo praktično uštedeti 30% električne energije minimum samo na osnovu svog ponašanja, a pre svega na osnovu primena kada govorimo o svojim domovima, o gradnji novih tehnologija, novih materijala, koji podrazumevaju energetski efikasne objekte, a zatim i kada govorimo o električnoj energije i primena novih led tehnologija i sijalica. Verujte mi da samo ako krenete od svoje kuće i te potrošnje već ćete imati određene uštede. Ali, jednostavno, mi smo navikli, mi smo narod koji dok nas muka ne stisne ne želimo da štedimo i jednostavno živimo van nekih svojih mogućnosti. To su možda zaista male cifre kada govorimo o određenoj potrošnji i računa od dve i po hiljade dinara, ali su znatne uštede kada govorimo o većim računima.
Ono što treba još reći da akciza na tečnost i punjenje električnih cigareta je nešto što se sada uvodi, što će iznositi oko 10%, ali je primećeno, na osnovu uvoza malih i srednjih preduzeća koja se bave prodajom distribucijom ovih cigareta, da je povećan uvoz cigareta. To znači da građani Srbije koji su pušači prelaze, praktično, u nove vidove kupovine cigareta i to pokazuje, jednostavno, da samim tim oni i u nekom dugoročnom smislu štede na potrošnji. Kako? Pa zbog toga što je urađena jedna analiza, i kroz ovaj zakon je i dato, da praktično jedan mililitar ove tečnosti zamenjuje 20 cigareta, što izlazi da suštinski jedna paklica, po ovome, košta 38 dinara.
Samim tim, uvođenje ovih akciza neće uvesti veliku potrošnju ljudi koji zaista konzumiraju ove elektronske cigarete, ali su svi svesni toga, kada odu bilo gde u inostranstvo, da, jednostavno, paklicu cigareta vi ne možete da kupite ispod četiri evra. Prema tome, i ta cena cigareta, kada govorimo ovde, u Srbiji je negde opet kao socijalna kategorija, negde i nisu toliko pogođeni svi građani Srbije podjednako, nego jednostavno je u domenu luksuza.
Ono što treba reći danas kada pričamo o konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku, to je da mi dobijamo ratifikovanjem ove konvencije nov kompjuterizovani tranzitni sistem. Inače, Vlada je donela odluku još 15. januara 2009. godine da po određenim evropskim direktivama i potpisivanjem SSP, znači, Evropska komisija uputila je jednu delegaciju, prvo, da proveri da li je suštinski Srbija sposobna za uvođenje ovakvog tranzitnog sistema i praktično kompjuterizuje ceo sistem prolaska robom kroz carinski terminal. Ono što je važno, da je EU kroz IPA fondove jako puno uložila. Godine 2011. uložila je otprilike 1.925.000 evra, plus dopuna od 224.000 evra, a u 2015. godini – 147.520.000 dinara.
Zašto je potreba uopšte, kao i ova druga konvencija koja govori o pojednostavljenosti formalnosti? Pa upravo zbog toga da bismo obezbedili manje čekanja na graničnim prelazima, pojednostavljenu proceduru, samim tim, smanjujemo troškove svima onima koji su u sistemu trgovina robom preko granice i imamo novu primenu informacionih tehnologija, što je veoma značajno, pogotovo kada govorimo o osavremenjavanju rada malih i srednjih preduzeća, pogotovo kada govorimo o izvozno orijentisanim preduzećima.
Kada govorimo o ovim sporazumima o zajmu, treba reći da, pored ovoga što danas imamo, da je to jedan od rezultata posete premijera 17. aprila SAD, ali treba reći da se tim uspostavlja veća transparentnost, pogotovo kada govorimo o podršci novoj agendi reforme Vlade Republike Srbije. Kada govorimo o razvoju tržišta, pogotovo kada smo imali zakone vezane za Zakon o planiranju i izgradnji, izdavanje građevinskih dozvola u što kraćem roku, time mi želimo da i kao država postignemo viši rang na svetskoj listi, i kod Svetske banke i na ekonomskom forumu svetskom. Ono što je važno reći da je IBRD odobrio samo prvim zajmom 44 miliona dolara, odnosno 36,2 miliona evra na 15 godina trajanja ovog zajma za četiri godine grejs perioda po kamatnoj stopi od 0,25%, s tim što imamo i deo da počinje otplata 2019. godine. Kada govorimo o Sporazumu o zajmu za razvoj i restrukturiranje preduzeća, onda govorimo o 100 miliona dolara, odnosno o zajmu na 20 godina, grejs perioda od osam godina i 24 rate koje praktično počinju otplatu od 15. juna 2023. godine.
Zašto govorimo o tome? Zato što smo do sada imali brigu od 2.700 preduzeća, od 2012. godine praktično imamo brigu o 1.300 preduzeća koja sa svojim dužnicima nikako ne mogu da izađu na kraj. To je ono što smo zatekli 2012. godine i ta dugovanja pokazuju da se država zaduživala. Sama činjenica da za poslednjih deset godina, od 2002. do 2012. godine, kamata je porasla sa 140 miliona na 1,4 milijarde evra, u godišnjem iznosu, pokazuje suštinski da je veliki problem javni sektor i reforma javnih preduzeća. Ovo je jedna podrška koja je zaista po najboljim mogućim uslovima dobijena od strane Evropske investicione banke za obnovu i razvoj.
Ono što je značajno u svemu tome je da 280 hiljada ljudi koji rade u ovim preduzećima praktično imaju svoju budućnost jer su svi negde u strahu u javnom sektoru da će ostati bez posla, pogotovo kod onih javnih preduzeća koja posluju slobodno na tržištu i kada država želi, jednostavno, da reformiše njihov rad, a kada govorimo o EPS-u, ja se zaista zalažem i dajem punu podršku za reformu EPS-a, koja je imala 600 direktora i koja će se od 1. jula svesti svega na sedam izvršnih direktora i konsolidovati, praktično, svoje poslovanje na deo koji se odnosi na proizvodnju električne energije, na deo koji se odnosi na distribuciju i posebno na EPS snabdevanje, pa samo ako ukinete 600 direktora, 600 sekretarica, 600 vozača, 600 vozila, vi ste već mnogo toga uštedeli i, jednostavno, taj koncept treba podržati i treba ga podržati od strane svih političkih opcija.
Kada govorite od akcizama, ne smete biti maliciozni u svemu tome jer ono kada se kaže da će građani zaista dobiti poklon, dobiće poklon onoga trenutka kada budu osetili poboljšanje koje će, naravno, ići sporo, ali kada budu bile i vraćene penzije i plate na onaj nivo koji je bio pre njihovog smanjenja, pokazuje da je za to vreme i ova Vlada i ova država zaista učinila veliku reformu ekonomskog sistema, konsolidaciju javnih finansija, a naravno da će svaki građanin to osetiti u okviru svog domaćinstva.
Zbog toga, mnoge stvari, kada govorimo pogotovo o električnoj energiji, treba menjati. Treba menjati svest o tome kako ćemo da trošimo, kako ćemo račune naše da racionalizujemo. Vi ste ovde dali jako dobar predlog kako to treba da izgleda.
Kada pričamo o odluci koja se odnosi na rad uopšte i program rada Republičkog zavoda za statistiku, treba pohvaliti pre svega način na koji je urađen ovaj plan. Suštinski, on je podržan i od strane UN i od strane EU i taj pregled aktivnosti nam daje pre svega da je urađen prema standardima statističkog programa 2013-2017, da prema tome imamo taj statistički program koji će biti prihvaćen od strasne Eurostata jer jedino ako ste jedan od delova, praktično, evropske statistike, možete na određeni način kroz evropske fondove da predvidite saradnju sa svim članicama EU, pa i one koje to nisu jer imaju jako dobru sliku o tome kako ćete projektovati svoj finansijski plan za budućnost.
Na kraju, treba reći da će ovaj set zakona u danu za glasanje SNS podržati. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite, gospodine Marinkoviću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da iznesem jasne argumente u prilog diskusiji koja se ticala rezultata i efekata, da li su oni pozitivni ili negativni, strukturnih reformi o kojima je ministar govorio, ali i o kojima su govorili i narodni poslanici pre mene.
Dakle, kada su u pitanju argumenti, kada su u pitanju podaci, verujem isključimo makroekonomskim analizama i trendovima.
Verujem, čoveku koji je do malopre sedeo ovde u ovoj sali, dakle dr Miladinu Kovačeviću i jasno ću reći šta se događa sa domaćim izvozom, šta se događa sa poslovnom klimom u našoj zemlji i koje su to stvarno realne vrednosti koje imamo kao rezultat prvog kvartala ove godine.
Kada je u pitanju izvoz, imamo međugodišnji porast za 3,7% ili 5,6% više nego u istom periodu prošle godine. Kada je u pitanju izvoz kapitalnih proizvoda, prosečno 6,4% tokom prva četiri meseca ove godine i porast izvoza trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju od oko 13%. Dakle, u istom mesecu i to moram da napomenem da bi bio realan i korektan prema drugim kolegama imamo međugodišnje smanjen izvoz intermedijarnih proizvoda i izvoz energije za 41% što i jeste posledica velikih poplava i velikih nepogoda koje su zadesile našu zemlju prošle godine u maju mesecu.
Kada govorimo o akcizama na električnu energiju, mi ne možemo posmatrati ovaj problem kao parcijalan problem, nego kao deo tzv. druge faze strukturnih reformi o kojima je sam ministar govorio, a koje su dovele do toga prvenstveno da je zabeležen deficit u prvom kvartalu od 19,3 milijarde, a 2014. godine je bio 75,9 milijardi. Da smo imali suficit i u aprilu mesecu i jeste da je april mesec taj tzv, ekonomski govoreći i govoreći u tom klišeu o kojem govore privrednici, dakle veliki mesec kada se naplaćuje tromesečni PDV, ali isto tako je to rezultat jedne bespogovorne i bespoštedne borbe protiv sive ekonomije i rezultat zakonskih rešenja i veće kontrole i veće poreske discipline koja je dovela do toga da porez na dodatnu vrednost bude naplaćen u odnosu na prošlu godinu u prvom kvartalu za 8,9 milijardi dinara više, da se akcize više naplaćuju, tako da prva faza strukturnih reformi očigledno daje dobre rezultate.
Kada je u pitanju akciza na električnu energiju, tu se radi o tome da je prosto potrebno da, ako hoćemo da imamo tržišnu ekonomiju, ako hoćemo da imamo tržišne cene, naravno sa jednom snažnom i jakom komponentom koja postoji u ovom zakonu, a odnosi se na socijalno ugrožene kategorije u potrošnji do 250 kilovat časova, mi moramo na pravi način i otvoriti tržište električne energije, jer mi ga imamo, ali ne u punom kapacitetu, iz tog razloga što imamo i što je Elektroprivreda imala do sada električnu energiju, ponude električne energije po ceni koja je niža od tržišne.
Imajući u vidu činjenicu da na tom tržištu ima više od 70 igrača koji treba da učestvuju i koji treba da doprinesu tome da cena, usluga, kvalitet električne energije bude bolji, naravno, prvenstveno za građane i za privredu, mi imamo i dalje situaciju da jednostavno električna energija bude ispod tržišne cene i da ne možemo da razvijamo konkurenciju i konkurentnu utakmicu u ovoj oblasti.
Dakle, ovo je samo ta druga faza. Reći ću još nešto u prilog tome i kao stav moje stranke veoma značajni aspekt kada je u pitanju sprovođenje ove druge faze strukturnih reformi, to je reorganizacija javnih preduzeća, to je reorganizacija „Srbija gasa“, Elektroprivrede, Puteva Srbije, koje mora da bude agresivnija, koja mora već sada da ima jasne rokove i efekte koji žele da se postignu, a nadam se da svi želimo da postignemo da ta preduzeća budu efikasnija, da ne budu generatori na likvidnosti, kao što su to sada, da budu podhitno korporatizovana ili, zašto da ne, iznesem predlog ovde da kao što je uradio hrvatski HEP, da se emituje 25% obveznica na berzi. Da pokušamo da dođemo do nekog strateškog, privatnog, velikog partnera koji će unaprediti menadžment, koji će doneti možda neku novu tehnologiju, novu halu, pošto je očigledno da ovako, kao što je bilo do sada ne ide. Nije samo pitanje 600 direktora, smanjiće se 600 direktora na 300 i imaćemo još plus 300 savetnika direktora sa istim platama i ništa nismo uradili. Najveći problem je u pristupu i problem je u korporativnom upravljanju i pokušaju da se ta preduzeća naprave efikasnim u skladu sa najvišim standardima i procedurama menadžmenta ljudskim resursima u tim kompanijama, sa jasnom vizijom planiranjem ljudskih resursa, regrutovanjem, selekcijom, sistemom motivisanja, performans menadžmenta koji ili možemo da uradimo, ili smo sposobni za to, ako nismo ajde da vidimo da pronađemo strateške partnere koji mogu ili da dokapitalizuju te kompanije i na kraju krajeva da dovedu do toga da te kompanije budu efikasnije, da bude bolje na tržištu i da budu konkurentne u odnosu na ove u regionu.
Moram da kažem da su i javne investicije nažalost podbacile, što naravno treba popraviti i da očekujemo, u svakom slučaju, ovu liberalizaciju, kada je u pitanju cena električne energije i generalno tržište električne energije. I, uvaženi ministre sa svojim timom očekujemo, željnu i tu treću fazu implementacije strukturnih reformi, a ona se odnosi na to i nadamo se iskreno da ćemo moći nju da implementiramo, a odnosi se na smanjenje nameta na zarade i na jaču, bolju i kvalitetniju utilizaciju državne imovine.
Upravo će to doneti do, po našem mišljenju, većeg privrednog rasta, do tog procenta od 5%, do novog zapošljavanja, do otvaranja prostora za nove strane investicije, ali molim vas da ne zaboravimo domaće investitore, koji mogu da zapošljavaju, kojima bi i te kako mogao da bude otvoren prostor za veće zapošljavanje za diversifikaciju njihovog biznisa, za proširenu reprodukciju kojoj treba generalno da težimo kao privreda, i za naravno, ono što jeste, fokus Vlade Republike Srbije i samog parlamenta za agresivniji rast i agresivnije jačanje privatnog sektora što i jeste naravno, jedan od glavnih preduslova za sveukupan razvoj privrede.
Veoma značajno u ovom domenu je utilizacija javne imovine, pokušaj, a ja ne znam šta vi lično mislite o tom predlogu oporezivanja imovine, dakle, po kubaži i stavljanja u pun kapacitet državne imovine u tom smislu da se bolje upravlja, kvalitetnije upravlja, ali preduslov za to je da vidimo šta je državna imovina, sa čime raspolažemo.
Taj posao, kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave urađen. Ne možemo sprovoditi bilo kakve uštede. Ne možemo govoriti o poboljšanju efikasnosti i efektivnosti ako ne znamo sa čime raspolažemo. Po nekim analizama i informacijama postoje desetine, stotine hiljada kvadratnih metara, da ne govorimo o zemljištu koje su vlasništvu države, dakle u vlasništvu Republike Srbije. Za koji ćemo se model odlučiti, to je sada pitanje procene naravno Vlade, vas kao ministra finansija, ali postoji mnogo imovine koja stoji, koja propada, koja se ne koristi, a koja bi mogla da bude utilizovana i koja bi mogla da donosi prihode našoj zemlji i naravno budžetu Republike Srbije. To je taj deo, te treće faze koji treba da doprinese tome da postanemo jedna jaka, jedna moderna ekonomija i da fiskalnu konsolidaciju u punom kapacitetu uspe.
A kada će da uspe? Uspeće kada privreda počne da radi, kada zaustavimo, što već jesmo, što je jako važno, kada zaustavimo zaduživanje, jer tada banke neće imati veći interes da pozajmljuju novaca državi, što jeste sada na snazi, nego će faktički početi da pozajmljuju novac privredi. Počeće i otvoriće se veća konkurencija i naravno nadamo se smanjenje kamatnih stopa što će biti podsticajno kako za privrednike koji trenutno egzistiraju u našoj zemlji i našem tržištu, tako i za sve ono što je jako potrebno našoj zemlji kako bi postala preduzetničko društvo. Kako bi napravili taj čuveni transfer sa službeničkog na preduzetničko društvo.
Dakle, SDPS u punom kapacitetu podržava liberalizaciju tržišta električne energije, ali iz kog razloga? Zato što se na taj način otvara konkurencija. Zato što znamo da će se i cene za privredu i cene za građane u toj otvorenoj konkurenciji, tržišnoj utakmici biti onakve kakve treba da budu i kako tržište diktira. Naravno to je po sistemu spojenih sudova u ekonomiji daće dobre i pozitivne efekte na rad privrede, na stvaranje novih investicija i na taj način završetak takozvane treće faze i stvaranje jedne ekonomije koja je konkurenta i koja može da parira konkurentima, ne samo u regionu nego i na nivou EU.
Naravno, rekao bih još nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu projekat unapređenje zemljišne administracije u Srbiji. To je ključna stvar kada su u pitanju investicije, to je ono što će nadograditi elektronsku upravu, čemu teži, naravno i Vlada i Parlament i nadam se da ćemo u narednom periodu, vrlo skoro imati i e-parlament koji je razvijen na jednom visokom nivou i-gavarment koji je instaliran i implementiran u svim državnim institucijama, na taj način, naravno privući ćemo više investitora, uštedećemo velika sredstva za naš budžet i bićemo, naravno konkurentniji u odnosu na druge zemlje u okruženju.
Tu moram da pomenem, kao jedan od veoma dobrih primera, kada je u pitanju i-gavarment, to je Makedonija, ali to je nama samo primer da mi to možemo veoma brzo i dinamično da uradimo, jer ako je mogla Makedonija to da uradi, ako je to i te kako doprinelo tome da se naplata poreza na dodatnu vrednost dovede do stope od 98% u Makedoniji, ja ne vidim razlog da mi samo u nekoliko meseci uradimo takav posao po uzoru na tu istu Makedoniju i da se isto tako veoma brzo dobijaju i elektronske dozvole za gradnju i da na taj način Zakon o planiranju i izgradnji i svi drugi zakoni koji su vezani za investicije zažive na jedan pravi i na jedan kvalitetan način.
Naravno, podržavam i ovaj Zakon koji se tiče zajma, reorganizacije i pomoći ovim preduzećima u restrukturiranju, koji je vezan i za saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Naravno, to je jedan od ključnih problema i ključnih stvari koje bi Vlada i Parlament trebali da se bave i prosto zbog tog stvaranja ambijenta i edukativnog aspekta kada su u pitanju ljudi koji će, zbog eventualnog stečaja tih preduzeća ostati bez posla da mogu da se naprave jasni programi, dobri programi, edukativnog karaktera koji će ih uputiti na bilo koju drugu opciju ili model, da li je to pokretanje novog posla uz određene državne subvencije ili proaktivno traženje drugog, nije ni bitno.
Mi moramo da stvorimo prosto jedan ambijent, gde će ljudi preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke, gde će jasno raditi i svakodnevno raditi na svom usavršavanju, jer to jeste na kraju krajeva produkt tržišne ekonomije gde svi pokušavaju da urade najviše za sebe, sve ovo drugo, svaka druga priča je uravnilovka, svaka druga priča je priča kolektivizma koja, naravno nije dobra i koja nas je dovela do ovog nivoa na kojem smo sada u tom nekom ekonomskom smislu apsolutno nismo u zavidnoj situaciji.
Još jednom, ponavljam, SDPS će glasati za ove predloge zakona, kao za uvek za socijalno-tržišnu privredu, za tržišnu utakmicu, naravno uz poštovanje osnovnih fundamenata socijalnih i socijaldemokratskih vrednosti koje postoje, dakle u ovim zakonima, čime smo jako zadovoljni, gde će se na jedan kvalitetan način zaštiti socijalno ugroženi članovi našeg društva. Hvala.