Zahvaljujem ministre.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodine Živkoviću, vi želite repliku? Nemate osnova za repliku. Ministar je potpuno jasno odgovorio na vaše pitanje i mislim da stvarno nema osnova za repliku, pogotovo što se obično replike izvode u neki drugi pravac. Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čuveni Pitagora je rekao – ne može se iskazati mudrosti koliko se može prećutati gluposti. Mislim da je Pitagora bio vidovit i da je znao šta će jednog dana pričati jedan poljoprivrednik u pokušaju u Narodnoj skupštini.
Takođe, postoji izreka – ne može vas uvrediti svako, nije dostojan svako da na njega obraćate pažnju i dodatak – da vas može poniziti i uvrediti samo bolji od vas a ne gori.
Ona reč „spodoba“ ne znam na koga se trebala odnositi, ali sam zahvalan gospodinu Markoviću i ministru koji su se javili posle mog kolege poljoprivrednika, pa verujem da ta uvreda, koja se pokušala uputiti meni, ne zasluženo pripala njima i zato se njima izvinjavam jer verujem da to njima nije bilo namenjeno, a da su svojim utrčavanjem u govor posle mog kolege poljoprivrednika dobili sankciju koju nisu zaslužili.
Verujem da je moj kolega, sem što se razume u pelcovanje kokošaka u selu Pukovce lažnim rastvorima, sem što menja kuglice ispod šibica, da se on razume i u električnu energiju tim pre što je devedesetih godina toplo preporučivao građanima da struju ne treba da plaćaju, da bi se na takav način izvršio politički pritisak i srušio tadašnji režim Slobodana Miloševića.
Verujem da će on pokušati opet da preporuči da se ne plaća struja, ali ja ću potvrditi njegove reči da je EPS u veoma lošem stanju, u lošem stanju iz prostog razloga što smo zatekli jednu zapuštenu, napuštenu, razvaljenu privredu, devastiranu državu u kojoj je stranka bivšeg režima podigla mnogobrojne elektrane, što termoelektrane, što hidroelektrane, što elektrane na obnovljive izvore energije itd.
Pokušao sam da pronađem makar jednu od tih mnogih i gle čuda nisam mogao da pronađem, ali obilazeći jednu na Fruškoj Gori, ovo je trebalo da bude solarna elektrana, čini mi se da je opština Mitrovica, ovo je jedna padina na Fruškoj Gori, i ovo je fotografija od pre dva dana. Umesto te solarne elektrane koju je napravila stranka bivšeg režima i premijer Vlade Vojvodine itd. našao sam ovaj korov koji mi u Sremu zovemo kibica, ima ambrozije itd.
Osim te padine za rasad korova nisam našao ni „E“ od elektrane. Mislim da je ovo možda dobro da se zasadi neki vinograd da premijer Vojvodine sad poput premijera republičkog kada mu prestane mandat zasadi neki vinograd i da pokuša da povuče neku subvenciju od 525 hiljada evra. Mislim da je ovo mesto idealno na Fruškoj Gori za vinograd i da zbog te namere na njoj nema solarne elektrane, nema solarnih panela koji su bili planirani i gromoglasno najavljeni. Ja ovde imam i tekstove…

Gospodine Rističević, molim vas, ipak pređite na zakon, na dnevni red.

  Govorim o akcizi na električnu energiju. Govorim zašto se uvodi, zašto sada struja mora da poskupi, zato što smo zatekli proizvodnju struje ravnu nuli, zato što smo zatekli emitovanje socijalnih prava sa privredom koja je bila u rasulu, sa privredom koja troši 2,5 puta više električne energije po jedinici BDP i sa stanovima, odnosno sa domaćinstvima koja troše dva puta više struje nego što je to prosek u Evropi po jednom metru kvadratnom.
Zato mislim da novac od akcize treba uložiti u energetsku efikasnost, jer to stranka bivšeg režima nije radila, da se potrošnja struje po kvadratnom metru po jedinici BDP približi onom proseku koji je u EU.
Mislim da smo mnogo promašili i u poljoprivrednoj politici koja je vezana za energetiku. Možda da smo to radili ranije sada ne bi morali da uvodimo akcizu na električnu energiju, ali stranci bivšeg režima nije palo na pamet da spoji poljoprivredu i energetiku. Tek kada su otišli sa vlasti počeli su nešto da prepisuju iz naših programa.
Naime, zalažem se da se spoji poljoprivreda i energetika i da električnu energiju proizvodimo što više iz obnovljivih izvora. Srbija u ovom trenutku ima preko 400 hiljada hektara zapuštene poljoprivredne zemlje, a to je, naravno, zatečeni rezultat stranke bivšeg režima, i da ne bi povećavali stalno te akcize na električnu energiju, preporučujem da to zemljište obradimo, odnosno da od para koje uberemo od akcize dižemo energetske farme tako što ćemo spojiti poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju električne energije od biomase, tako da na 400 hiljada hektara mi možemo da proizvedemo električne energije u iznosu od 1300 megavata. Na svakih 300 hektara možemo da podignemo 200 do 300 grla krupne stoke i da proizvedemo jedan megavat električne energije, ukoliko posejemo, odnosno zasadimo biljke za ishranu stoke i za proizvodnju obnovljive energije.
Dakle, mislim da treba spojiti poljoprivredu, treba spojiti energetiku, tim pre što bi proizvedenu energiju upotrebili da primarne poljoprivredne proizvode, da meso, mleko, jaja uspemo pomoću te električne energije da preradimo u jedan prehrambeni ili više brendova prehrambenih proizvoda koje možemo da plasiramo na domaćim, okolnim tržištima itd.
Ranije ništa nije ulagano u tom smislu i zato sada treba podizati cenu električne energije, treba dizati akcize, iz te akcize novac treba uložiti, sa jedne strane, u izolacije, termoizolacije samih zgrada itd, da trošimo što manje električne energije kao domaćinstva, s obzirom da više od polovine električne energije koristimo kao domaćinstva. Drugu polovinu koju koristimo kao privreda moramo takođe da podignemo energetsku efikasnost, jer po jedinici BDP koristimo dva do 2,5 puta više energije nego što je to u zemljama EU.
To je ono gde bih ja uložio novac i to je moja preporuka ministru, takođe uz preporuku da ne sluša bivšeg premijera, koji osim bacanja računa za struju, ništa drugo nije znao. Mislim da je vreme da novac koji dobijamo uložimo u proizvodnju, u stočarstvo, u poljoprivredu i da na takav način napravimo energetske farme, da podignemo kapacitete u proizvodnji električne energije i da tako poljoprivrednici, kroz poroizvodnju mesa, mleka i proizvodnju energije, više zarade, a da država ima veći BDP i iz toga, iz proizvodnje da podignemo plate i penzije, da ne živimo više zaduženo kao što smo živeli za vreme stranke bivšeg režima, već da živimo od zarađenog i da stanje koje je bilo zatečeno, kao na Marsu je bilo uslova za život, a nije bilo života, da to prevaziđemo.
Struja nije skupa, ali su plate jeftine. Moramo dizati privredu, iz koje će rasti, na jedan efikasan način, iz podignute, veće vrednosti će rasti i plate i penzije i mislim da je to jedini izlaz koji ova država ima, a sve drugo je demagogija, makar to pričao bivši premijer, stručnjak za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednik na određeno vreme.
Ovih dana smo svedoci da stranka bivšeg režima pokušava da se plasira kao proizvođač energije i sigurno ste čuli vest za njihovu nameru da prestignu Teslu. Taj njihov projekat se zove „Osvetlimo Srbiju“. Ne verujem da će oni u Srbiji upaliti svetlo, ali verujem da će ugasiti stranku. Hvala .

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić, a zatim Vladimir Đukanović.
Izvolite, gospodine Bradiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, drage moje Nišlije, pre nekoliko dana, kada su mi javili o ovoj sednici i kada su, pre nego što sam pogledao dnevni red, rekli da dolazi Ministarstvo finansija, mislio sam, gospodine ministre, da ćemo u duhu našeg razgovora, kada smo raspravljali o privredi, o preduzećima u restrukturiranju i kada sam insistirao na tome da par firmi koje su na tom spisku iz Niša ostanu i dalje da bitišu i da ti ljudi imaju šansu da rade i da stvaraju svoj lični dohodak.
Vi ste nama objasnili da to tako mora da bude, da ćete ovog puta doći sa predlogom izmene budžeta gde ćete poslušati predlog stranke „Zajedno za Srbiju“ i naše poslaničke grupe i da ćete novca uložiti u pokretanje energetske efikasnosti u Srbiji, jer znamo da 1,5 miliona stanova u Srbiji treba da se izoluje, da je to strašan motor pokretač građevinske operative, firmi koje rade materijal koji treba da se ugradi kod izolovanja fasada, da ćete deo budžeta uložiti u aktiviranje biomase koja propada u našim šumama i smanjiti uvoz energenata gasa i nafte za milijardu evra, što je jedan od glavnih uzroka deficita, pored ostalih, ali je jedan od najglavnijih deficita našeg budžeta, da ćete uložiti novac u aktivaciju plana razvoja rudarstva, Akcioni plan koji je usvojen 2012. godine i tako pokrenuti rudarstvo, da ćemo izaći iz politike traženja „Svetog grala“, velikih firmi koje će da pokrenu Srbiju, nego da ćemo mi pokrenuti našu privredu i povećati dohodovanu stranu budžeta, kako ne bi bili u deficitu, kako bi imali normalan budžet, daj Bože, nekada u budućnosti suficit.
Ovde ste rekli da mi imao 50 milijardi manji deficit od planiranog, ali niste rekli da je između 15 i 20 milijardi benefit koji smo dobili usvajanjem prebacivanje 2% doprinosa sa zdravstva na Penzioni fond i sa time da imamo toliko manje davanja iz budžeta što se tiče penzija, jel tako, da ćemo ovim uvođenjem akciza, koje će biti najverovatnije, sudeći po raspoloženju skupštinske većine i vas koji predstavljate Vladu, građani Srbije dodatno biti opterećeni na godišnjem nivou 14, 5 milijardi, ako ja imam dobar podatak ovde, ne, 17 milijardi, izvinjavam se, a da će do kraja godine, pošto od avgusta meseca počinje naplata akciza na struju, da će to biti 5,4 milijarde.
Šta želim ovim da kažem? Sve ono što imate pozitivno u budžetu se zasniva na „ceđenju suve drenovine“. Da li vi znate da u gradu Nišu se udružilo preko 400 skupština stanara i nepoznat broj, neizbrojan broj privatnih vlasnika objekata sa zahtevom da se smanji cena toplotne energije, tj, daljinskog grejanja. Jedina alternativa koju oni iskazuju ako ne bude smanjena cena daljinskog grejanja je isključenje sa daljinskog grejanja. Oni to traže iz prostog razloga, plaše se sudskih izvršitelja koji su počeli da plene imovinu kod naplate potraživanja od strane „Toplane“ i drugih javnih preduzeća.
Ako se to bude desilo, ceo sistem „Gradske toplane“ u Nišu će se urušiti, a onda se javlja problem i lokalne samouprave i skupštine i Vlade. Šta ćemo raditi sa preko 40 hiljada ljudi zimus koji neće imati grejanje? Jedin alternativa je bila, ono bar koliko sam ja čuo, cena električne energije. Evo, sada da ih obradujem, da im čestitam 22. jun, kada usvajamo prvi put, Predlog zakona o akcizama menjamo i usvajamo akcizu na struju, gde, kako sam ja slušao, biće svima dobro, jer se puni budžet. Samo ima jedan problem, dragi prijatelji, postoji Srbija van Beograda, postoji Srbija gde u Nišu trenutno 38% radno sposobnog stanovništva ne radi. Od čega će oni da plate?
Zbog toga insistiram da Narodna skupština i Vlada maksimalno angažuju budžet u pokretanje onoga što mi imamo, a to su naši resursi, ne čekajući velike kompanije, jer velike kompanije ne mogu da zaposle stotine hiljada ljudi. One jesu potrebne, ali bez pokretanja poljoprivrede, bez povećanja površina pod navodnjavanjem, koje daju tri do četiri puta više proizvoda nego ovako u kakvom su stanju sada, bez pokretanja građevinske industrije, bez pokretanja hemijske industrije, bez pokretanja naftne industrije, a to smo isto pričali, gospodine ministre, na jednom od prošlih viđanja, da je potrebno insistirati da NIS izvrši adaptaciju svojih prerađivačkih kapaciteta da bi mogli da prerađujemo tzv. duboku naftu kada budu iscrpljene naše rezerve, da ne izgubimo naftnu industriju.
Dakle, ovako sa ovim predlogom stranke Zajedno za Srbiju, a verujemo duboko i moja poslanička grupa SDS i Zeleni Srbije, nećemo podržati ovaj predlog, jer smatramo da je ovo samo jedan dodatni namet na građane Srbije, koji oni više ne mogu da plate. Građani Srbije žele da plaćaju svoje dažbine, žele da ispunjavaju obaveze, ali postoji jedno osnovno pitanje – odakle? Potpuno razumem vas da se borite za budžet. Vi gledate tu stranu medalja, a ja vam kažem - izađite iz Ministarstva i prošetajte gradovima da vidite kakvo je stanje gradskih budžeta, kakvo je stanje privrede u Srbiji. Ma ko bio pre, vi ste odgovorni sada i vi ste dobili mandat građana Srbije govoreći da će biti bolje, a ne da kukate kako je bilo gore, pa ne može bolje. Ne, vi ste dobili mandat da bude bolje i vaša je obaveza da u Srbiji bude bolje. Dođite da vidite kako izgleda u gradu Nišu, gde mi imamo dug za javnu rasvetu preko 200 miliona. Da li treba opet da iseku struju? O tome vi trebate, gospodine ministre, da vodite računa. Batalite se povećanja troškova na teret građana Srbije, jer, bar što se tiče građana Niša, nema odakle da se plati. Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović, a zatim Balša Božović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, očekivano je da u današnjoj raspravi oko Predloga izmena i dopuna Zakona o akcizama bude ovako žustra polemika, jer je naprosto, sigurno delim mišljenje svih kolega ovde u ovoj sali, ovo jedna od nepopularnih mera koja se direktno tiče standarda naših građana.

Ali, kada čovek sluša moje prethodnike, pre svega iz opozicionih stranaka, sam sebi postavlja pitanje - koliki smo mi to licemeri kada se zdušno zalažemo za harmonizaciju akcizne politike sa zemljama EU, pa i u pogledu akciza za električnu energiju i drugih propisa, sa jedne strane deklarativno se izjašnjavajući da podržavamo i stremimo jednom tako uređenom sistemu kakva je EU, a sa druge strane koristimo svaku priliku da svaki potez ove Vlade koji je usmeren na realizaciju tih ciljeva tako žustro kritikujemo? Onda se postavlja pitanje - da li su iskreni naši ciljevi i da li su nam iskrene namere?

Jer, ako je potpisivanjem Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i zemalja jugoistočne Evrope stvoren jedinstven, stabilan i regulatorni okvir za prekograničnu trgovinu energijom, jer su zemlje potpisnice, među kojima je i Srbija, prihvatile važeća opšta pravila u oblasti energije, pa ta pravila podrazumevaju i usklađivanje cene energije, kao što je gospodin ministar i rekao da je to sastavni deo paketa i Sporazuma sa MMF.

Voleo bih da vidim, ako bi predstavnici opozicionih stranaka kojim slučajem ili opozicione stranke danas bile u vlasti, da li bi istu meru prihvatile ako je ona sastavni deo Sporazumom sa MMF i ako je ona usmerena na realizaciju tri cilja, kao što je predsednik rekao na harmonizaciji akcizne politike sa zemljama EU.

Drugo, smanjenje gubitaka, a ovde je bilo dosta reči o gubicima u EPS-u i ja se slažem da ima prostora, a čuli smo i od ministra kakve se sve mere planiraju na restrukturiranju EPS-a, a verujem da će se pozabaviti i neki organi vezano za brojila o kojima je gospodin Živković govorio, ali mu ne mogu nikako oprostiti, sve i da hoću, što su neki problemi nastali neodgovornim ponašanjem nekih političkih lidera u prošlosti, gospodine Živkoviću, u Nišu. Nećete moći da me demantujete da niste pozivali da građani ne plaćaju račune za električnu energiju, pa ti gubici od tada datiraju i ti gubici se kroz cenu energenata, koja svaki dan skače, ne mogu pokriti.

U skladu sa potpisanim ugovorom pristupilo se usklađivanju propisa i na tom osnovu je i donet važeći Zakon o energetici, kojim je uređeno efikasno funkcionisanje tržišne električne energije. Povećanje cena električne energije, koje će nastupiti, kao što je ministar rekao, od 1. avgusta i predlogom izmene ovog zakona, iznosiće 12%. Četiri i po posto predstavlja povećanje cene električne energije, a za sedam i po stvoriće se uslovi za investiranje u energetski sistem u našoj zemlji. Samo četiri i po je planirano za smanjenje gubitaka koje danas imamo u EPS-u.

Po osnovu dosadašnje cene električne energije, neki stručnjaci sa kojima sam pokušao ovih dana da se konsultujem kažu da je prethodnih 10 godina izgubljeno zbog neadekvatne cene električne energije od sedam i po do 20 milijardi dinara zbog, složićete se, socijalne politike kakva je vođena u proteklih 12 godina, a ne zbog realne ekonomske cene električne energije, što je uticalo i na smanjenje investicija u elektroenergetske objekte. Sve to dovodi do još većih tehničkih i netehničkih gubitaka konkretno u jugoistoku, u Nišu kao jednom od društava EPS-a. Plaća se pet milijardi dinara na godišnjem nivou samo po osnovu gubitaka, dok je cena ukupnih gubitaka na nivou EPS-a, zbog ovakve socijalne cene električne energije, po nekim procenama oko 30 milijardi dinara. Ovaj problem može da se multiplicira ukoliko ne pribegnemo predloženim rešenjima iz predloga izmena i dopuna ovog zakona.

Poskupljenje električne energije, iako realno neće odgovarati trenutnoj ekonomskoj situaciji i lošem materijalnom položaju naših građana, stvoriće preduslove za stabilno i efikasno snabdevanje električnom energijom. Osvrnuo bih se na neke primedbe ovde vezano za zahteve Skupštine stanara u Nišu, odakle ja dolazim, kao i moj kolega, gospodin Bradić. Podsetio bih gospodina Bradića da on dobro zna da su na svim tim skupovima i u tim skupštinama stanara jedni isti ljudi koji su politički izmanipulisani i manipulišu građanima Niša. Mi smo vršili procenu i analizu, makar na nivou stranke iz koje ja dolazim, na nivou grada i biće preduzete neke mere u smislu subvencija socijalno najugroženijim građanima Niša, ono što budžet grada Niša može izdržati.

Vi ste rekli da 38% građana Niša danas ne radi. Gospodine Bradiću, da li svesno ili nesvesno, ne želite da iznesete i drugu činjenicu. Da li je moguće 12 godina devastiranu privredu Niša podići za dve godine? Da li znate, a znate i znam da ste dobro informisani, u kakvom stanju je politička opcija kojoj ja pripadam 2012. godine preuzela rukovođenje gradom Nišom, sa kolikim gubicima u gradskom budžetu? Ko je stvorio te gubitke? Da li vi pokazujete stepen nestrpljenja za sve ove mere koje Vlada preduzima, pa i u domenu usklađivanja cene električne energije? Da li stvarno mislite da nisu potezi u dobrom pravcu ili ste možda, čemu sam ja sklon da mislim, vi i neki predstavnici opozicionih stranaka u ovom parlamentu svesni da će mere koje ova Vlada preduzima brže nego što građani misle i očekuju doneti boljitak po njihov standard, pa ste nervozni, jer to odmah znači da će sve kritike koje sada izlažete o ovoj Vladi pasti u vodu, a time i vaš politički rejting i uticaj u ovom društvu? Hvala.

 

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi kolega je izneo par podataka i ja sam svestan toga da sadašnja politička skupštinska većina, bilo u Gradu Nišu ili ovde u parlamentu, za sve što se desilo u Gradu Nišu okrivljuje bivšu vlast, to je valjda neki manir svih vlada, pa i vaše. Samo jedan podatak, što se tiče zaduženja…

Izvinjavam se, gospodine Bradiću, molim vas, samo jedan minut, daću vam vreme.
Zbog nedoličnog ponašanja gospodina Živkovića, ja mu izričem opomenu.
Prišao je neovlašćeno govornici, iako sam mu rekao da ne prilazi govornici i pored toga uvredio me je. Rekao je: „Jaka vam je ta vojska bila.“ Ja se ponosim tom vojskom, gospodine Živkoviću. Ja sam bio častan i pošten general.
Prema tome, gospodine Živkoviću, ja vas molim da vi vodite računa o vašem ponašanju.
(Zoran Živković, s mesta: Ja vam želim dobro zdravlje.)
Gospodine Bradiću, ja vas molim da se ponovo prijavite.