Hvala.
Replika, Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja zaista ne razumem zašto se otvara ovakva besmislena tema. Kakva je cena električne energije bila 2001. godine? Kakva je bila 1999. godine ili 1998. ili 1997. godine? Kakva je bila cena električne energije, hoćemo o tome da pričamo danas ili ćemo da pričamo o budućnosti?
Ako smo govorili o tome na koji način treba da se troši državni novac, ako smo želeli efikasnost Elektroprivrede, ako o tome diskutujemo kao poslanici opozicije i pritom retko imamo prava na repliku, nije valjda da treba da nam se spočitava svaka godina kada je neko drugi ranije bio u vlasti? Gospoda su bila na vlasti 90-tih godina i ne mislim da treba danas da se raspravlja o tome.
Treba da pričamo o tome na koji način ćemo građanima Srbije olakšati život i povećati njihov standard. Ali to nećemo učiniti tako što će direktor Elektroprivrede puniti treću zgradu, u Beograd ,Upravnu zgradu od kad je došao, novim zaposlenima.
Da je zaustavljen prijem novih partijskih kadrova, da se samo računalo na prirodan odliv, gospodine ministre, od 2012. godine danas bi imali dovoljan broj zaposlenih u „Elektroprivredi“.
„Elektroprivreda“ bi ostvarivala profit bez knjigovodstvenih akrobacija i mogli bi da imate benefite za budžet. Ovako, baš zbog te partijske države koja je dostigla vrhunac pod vlašću ove i prethodne Vlade mislim da imamo situaciju da su javna preduzeća u daleko lošijem položaju, da mi danas moramo preko štednje građana da finansiramo te stvari.
Kada se govori o navodnim kursnim razlikama, pa sada su nepovoljne kursne razlike, bile su nepovoljne kamatne stope. To se i vi slažete sigurno. Bile su nepovoljnije kamatne stope ranije, danas su povoljnije i to je nešto što ne zavisi niti od Srbije, niti od našeg sistema.

Hvala, vreme ste potrošili. Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Kada nema argumenata za raspravu onda imamo uvrede. Uvrede da neko ne zna, da je glup ili da beži. Na žalost, sve te uvrede ne mogu da sakriju činjenicu, a to je da danas imamo predlog zakona kojim će se po prvi put u istoriji Srbije na električnu energiju uvesti akciza.
Električna energija 2015. godine, znači, postaje luksuzna roba, jer akcizama se obično, da kažem, oporezuje to je jedna vrsta poreza, luksuzna roba. Ne mora uvek da znači ali pravilo neko po definiciji jeste da je to takva vrsta robe.
Ali, gospodine ministre, ja, evo, slušam rasprave ovde kolega koji podržavaju i glasaće za ovaj zakon..

Vi replicirate, izvinjavam se.
Molim vas, poslaniče da me poslušate. Replicirate, znači ne obraćate se poslaniku, ne obraćate se ministru, obraćate se samo meni.

Ja govorim o argumentima na koju govorim replikom.

Ali, vrlo dobro znam šta znači – gospodine ministre. To je u srpskom rečniku direktno obraćanje. Budite ljubazni da uvažite ovu poslovničku primedbu. Hvala vam puno. Vratiću vam 10 sekundi.

Gospođo predsednice, evo i vama se direktno obraćam. Hvala.
Kako to, sa tako spektakularnim rezultatima u budžetu i velikim reformama, neviđenim rezultatima, uvodimo novi namet građanima da bi napunili taj isti budžet.
Ja razumem vaše argumente, ali vaše argumente ne ponavljaju kolege poslanici koji će glasati za ovaj zakon. Oni pričaju drugu priču.
Oni pričaju da je sjajno i bajno i da su ne znam kakvi rezultati, a nisu, privremenog su karaktera, tako što pare nisu potrošene u tom budžetu, nego što je nešto drugo na drugi način napunjeno.
Naplata poreza još uvek nije na nivou iz 2012. godine, napravite plan, pa ćete imati više para nego što uvodite ove akcize.

Hvala vam, uračunala sam vam 15 sekundi. Hvala puno.
Reč ima Zoran Babić, replika?
(Zoran Babić, s mesta: Replika ili povreda Poslovnika, svejedno mi je.)
(Marko Đurišić, s mesta: Nije svejedno, ne može tako…)
Molim vas, da ne vičete vi, kada možemo lepo da komuniciramo, a poslanik će reći da li želi repliku ili povredu Poslovnika, nemojte stalno vi da budete ti koji ćete da vičete na nas, koji ćete da nas opominjete kako ćemo da radimo, smirite se, molim vas, za dobrobit demokratije i ovog parlamenta.
Samo se smirite i biće sve u redu.
Recite molim vas, po kom osnovu?
(Zoran Babić, s mesta: Neka bude replika.)
Zahvaljujem i vraćam vreme, 35 sekundi.

Naravno, zahvaljujem se. Nije mi samo jasno zbog čega trpimo ovde besmislene uvrede da je nešto i da su govori narodnih poslanika besmisleni, samo zato što se vrate u vreme ne moraju da se vrate u vreme 2001. godine ni 2002. godine, ali bih voleo da mi kolege objasne zašto su tada podržavali, glasali i želeli, govorili o tome afirmativno, povećanje struje od 1. marta 2008. godine. To nije baš tako daleko, nije to 15 godina, to je tako blizu.
Sećamo se gospodina Cvetkovića. Dakle, 1. marta 2008. godine, 7,6%; 1. avgusta 2008. godine 8,4%; 1. marta 2010. godine 10%, a 1. aprila – aprililili 15,1% povećanja cena struje.
Da li se to zove akciza ili ne znam kako, povećana je cena struje, povećali ste cenu struje 2011. godine za 15,1%. Od tada pa do sada, nije bilo povećanja cene struje.
Građane koji nas sada gledaju, da li se zove akciza ili ne znam kako da se zove, njima je bitno koliki će račun da dobiju na kraju meseca.
Vi vašom pogubnom politikom, time što ste samo u jednoj godini, samo 2011. godine, vaš direktor Elektroprivrede Srbije, samo je za medijsku kampanju, pazite, marketing javnog preduzeća i jedinog preduzeća koje distribuira električnu energiju, platili su marketing 343 miliona dinara, 343 miliona dinara ili 2% od ovoga što se očekuje tokom cele godine za povećanje akcize.
Šta ćemo sa tim, kako ste trošili taj novac, zašta ste davali? Ja vidim da ljudi tako veselo ćaskaju ovde u sali, apsolutno ih ne interesuje šta neko drugo priča i isključivo se bave onim stvarima koje oni govore, ali to govori više o njima, nego o nama.