Povucite ovaj zakon iz procedure.

Zahvaljujem.
Ali, korektno je i kad pomenete nekog poslanika, da kažete ime i prezime.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman koji je podnela poslanička grupa DS. Svedoci ste da smo podnosili samo suštinske amandmane. Koristim priliku da po drugi put apelujem na vas da još jednom proispitite svoju odluku da ne povučete ovaj, za nas nakaradni i loš zakon, koji će još više ugroziti ono što je najvažnije, a to su građani Srbije i njihov budžet i životni standard.
Postavili ste pitanje – šta mi predlažemo, šta bi mi uradili, kako smo došli u ovu situaciju? Mislim da je krajnje vreme da, gospodine ministre, kao čovek koji je imao očigledno hrabrosti, jer pretpostavljam da vam nije lako da sedite danas ovde. Obično kada su ovakvi zakoni sa premijerom sedi mnogo više ministara i štiti ga na neki način od napada. Vi ste ovde sami danas, i uvažena koleginica, ali mislim da ste vi sami kao ministar. Pa, skupite hrabrosti i uvedite i progresni porez na one koji se danas bogate u Srbiji na račun zaposlenih. Uvedite progresni porez na dobit. Napravite iskorak u pravcu toga da ne povećavate cenu električne energije koji nemaju, već naplatite onima koji imaju.
To je suštinska razlika između politike koju sprovodi ova Vlada, Vlada koja brine pre svega o budžetu Republike Srbije i o deficitu, ne brine o građanima, a pri tom oni koji se bogate danas u Srbiji nemaju strah ni na koji način, jer njima povećanje od 7,5% akcize i 4,5% povećanja struje ne znači u životu apsolutno ništa.
Suštinski, gospodoine ministre, suštinski, red bi bio da nam kažete da je zbog recesije i zbog pada društvenog proizvoda budžet došao u takvu situaciju da moramo da uvedemo akcize. To bi bilo nešto najpoštenije što bi čuli sa vaše strane, a onda da raspravljamo zbog čega smo došli u takvu situaciju.

Vreme.

Zahvaljujem još jednom, gospodine ministre. Sve što smo rekli, nije bilo lično. Sve je strogo profesionalno i verujem da ćete još malo razmisliti, pa možda čak i poslušati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Znate kako, možda ovi u EU mrze svoje građane, pa su im tako naredili da uvedu akcizu na električnu energiju. Verovatno i oni ne podnose svoje sunarodnike, sve te države, koje su inače to direktivom EU iz Brisela uvele.
Objasnite nam da li ste vi za ulazak ili niste za ulazak u EU, jer ovo je 2003. godine doneto. To što ste vi izbegavali da biste upravo tajno na sednicama Vlade i telefonskim sednicama donosili odluke o poskupljenju, to je nešto drugo. Ali, ovo je nešto što je naša obaveza na kraju krajeva. Ne znam, recite nam onda otvoreno da niste za ulazak Srbije u EU, nemamo ništa protiv.
Ono što je ovde veoma važno i što mora da se naglasi, gospodine Bečiću, to je činjenica da mi za sve vreme njihove vladavine nismo nijedno rudno polje napravili, nijednu elektranu. Ništa nije uloženo u EPS. Jedino što je uloženo, to je u povećanje administracije. Zato smo došli u situaciju da npr. EPS kao monopolsko preduzeće sponzoriše jedan fudbalski klub koji je morao da nosi na svojim dresovima EPS, iako nikome nije jasno zašto je EPS sponzorisala jedan fudbalski klub i šta će njoj reklama, na kraju krajeva, s obzirom da ima toliki monopol.
Takođe nam nije jasno kada neko ostavi takvo preduzeće koje ima monopol sa dugom od 400 miliona dinara, odakle vam sada prvo da vi pričate kako neko pokušava građanima da uvede neki novi namet. Možda tog novog nameta ne bi bilo da ste vi EPS pripremili za tržište, pošto ste 2011. ili 2012. godine doneli zakon po kome će biti sada i privatnih distributera električne energije i idete na tržište. Vi ništa niste uradili da pripremite EPS za tako nešto, a doneli ste takav zakon jer ste želeli da se dodvorite za neke glasove upravo u Briselu, čiju direktivu nećete da ispoštujete.
Prema tome, to vaše licemerje zaista ide do neverovatnih granica. Moram da priznam da mi nije jasno i niko više ne može vas da uhvati za šta ste vi, da li ste za ulazak u EU, da li ste možda za fabrike radnicima, da li ste za samoupravni socijalizam, da li ste za surovi kapitalizam, to Bog sveti zna šta vi danas ovde pričate i za šta se vi zalažete. U svakom slučaju, ovo je nešto što je donekle iznuđena mera, ali i naša obaveza koju nam predviđa sama EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, predlagač amandmana.

Hvala.
Još jednom ću pokušati kroz raspravu po ovom amandmanu da ukažem na štetnost uvođenja akciza na električnu energiju, što će dovesti do povećanja cene električne energije za građane od 12,34% prosečno, kako je rekao ministar, a što će za 12,34% ili prosečno 325 dinara po domaćinstvu umanjiti budžet svakog domaćinstva u Republici Srbiji.
Ponovo se čuje ovde kako je to obaveza koju treba da uradimo zbog usklađivanja propisa u Republici Srbiji sa pravilima EU, stalno, kao da ne želimo da čujemo da akciza na električnu energiju je moguća po pravilima EU, ali ne i obaveza, da jedan broj zemalja nema uopšte uvedenu akcizu, da jedan broj zemalja ima uvedenu akcizu, ali da je ta stopa nula i da samo, čini mi se, 10 od 28 zemalja EU naplaćuje akcizu na električnu energiju, znači, manje od pola.
Na početku rasprave sam zamolio da ne koristimo na taj način argument EU i evrointegracija kao nametanje ove obaveze, jer on jednostavno ne stoji, ne stoji i nije fer da na taj način pravdamo ovu odluku. Ova odluka mora da se uradi zato što se Srbija na to obavezala dogovorom sa MMF-om, koji je isti ovakav program i imao sa Vladom Republike Srbije u 2009, 2010. i 2011. godini, u godinama kada su najgore stvari, kako čujemo u ovoj raspravi, rađene u ekonomiji Republike Srbije. Tu jednostavno fali jedna logička veza. Ako je to bilo najgore vreme, a misija MMF je sve vreme radila sa Vladom Republike Srbije na merama koje su u vreme najveće ekonomske krize u 21. veku, svetske ekonomske krize pogodile ceo svet, pa i Republiku Srbiju, Vlada Republike Srbije je u to vreme sa misijom MMF radila na merama koje su trebale da stabilizuju stanje u srpskoj privredi.
Tada su preduzimane teške mere i privreda Srbije je u tim teškim okolnostima očuvana. Postoji samo jedne godine pad BDP. U svim ostalim godinama bio je rast, bilo je povećanje investicija, bilo je otvaranja novih fabrika i dogovaranje za nove fabrike koje su završene u prethodne dve godine. Ko ne veruje može da ode u Kragujevac da pogleda „Fijat“, može da ode u Pirot, može da ode u Staru Pazovu, u Suboticu, u Leskovac i da vidi šta je dogovoreno, realizovano u to vreme.
Šta može da vidi šta je dogovoreno, realizovano u ove tri godine? Može da vidi bilbord „Beograda na vodi“ i maketu „Beograda na vodu“. Vi ste, ministre, kada smo govorili o projektu „Beogradu na vodi“, govorili da će nas to lansirati u skroz drugu sferu. Projekat „Beograd na vodi“, kako smo čuli, kad je sklopljen ugovor, konačno, treba da se realizuje narednih 30 godina. Trideset godina, a ne četiri ili 10, kako smo slušali ovde. Čuli smo da je to investicija vredna tri milijarde dolara, evra, čega god, a na kraju smo videli da je to 150 miliona evra investicije partnera i 150 miliona kredita koji smo uzeli od partnera kao država Srbija. Gde je sada taj veliki privredni rast koji će nam „Beograd na vodi“ doneti? Nema ga. Šta imamo tamo gde taj projekat treba da se realizuje? Nemamo ništa. Posle tri godine priče nemamo ništa.
To je problem, ministre, ove Vlade. Nema aktivnih mera koje treba da dovedu do rasta privrednih aktivnosti u Srbiji. Svake godine, svako tromesečje podaci su sve lošiji i lošiji. Pad industrijske proizvodnje konstantan. Pravdali ste to prošle godine poplavama. Sada kada se merilo prvo tromesečje ove godine, sa prošlom godinom, tada nije bilo poplava, 7,7% je manja industrijska proizvodnja u ovoj godini. Nije bilo poplava. Nadam se, naravno, i da neće biti.
Ne može se voditi računa samo o deficitu budžeta kao nekoj izolovanoj kategoriji. Budžet reprezentuje stanje u jednoj državi, kako je država razvijena, koliko je efikasna u naplaćivanju svojih potraživanja, kako troši pare, način na koji skuplja i kakva je ekonomija u toj državi. To se vidi kroz budžet.
Mi ovde pričamo da treba smanjiti deficit. Na koji način? Smanjiti plate i penzije, a uvesti akcize i dodatno opteretiti građane. Gde su aktivne mere za povećanje prihoda, bolju naplatu poreza, veću ekonomsku aktivnost? Toga nema. Samo stabilizovanje budžeta neće dovesti do ekonomskog razvoja Srbije.
Ponavljam, sami ste rekli, 3,7 milijardi odobrenih kredita za projekte koje Srbija ne realizuje. Zašto ne realizuje? Ko je za to odgovoran već tri godine? Za tri godine ste mogli da nađete nekoga ko će to da realizuje. Znači, na tim stvarima ova Vlada pada.
Sami ste rekli da je ovo stanje u budžetu privremeno, na osnovu privremenog karaktera. Dvadeset osam milijardi je više ne poreskih prihoda, prihoda koji su sada naplaćeni, a pitanje je da li sledeće godine mogu da se računaju za budžet. Osam milijardi manje na investicije je potrošeno u prvih pet meseci. Niste rekli da li će to biti nadoknađeno do kraja godine.
Postavljali smo ovde pitanje na koji način se isplaćuju subvencije poljoprivrednicima, a ste vi rekli – kasni se, jer se seli uprava iz Šapca u Beograd, pa je došlo do zastoja. Koliko se kasni sa vraćanjem PDV-a privrednicima u Srbiji i da li se te pare onda pokazuju kao suficit o kome pričamo? Na koji način će građani bolje živeti zbog tog manjeg deficita, da ne kažem suficita, jer ga nema. Ima samo manjak deficita, što je dobro, naravno.
Sami ste rekli da je ova mera za strukturnu stabilizaciju budžeta, ali nigde nema mere, evo već godinu dana, koje trebaju da povećaju BDP. Ove mere neće dovesti do toga. Mogu samo da dovedu do suprotnog. Da ljudi, pošto imaju sve manje para, sve manje troše, da se stvari uruše na unutra.
Znači, ovo je jedna strana i ona bi imala smisla kada bi se radilo na ovoj drugoj strani. Ne radi se na toj drugoj strani, gospodine ministre. Nema tih mera Vlade, nema nikakvih rezultata i zato ne možemo da podržimo ovo što je danas predloženo. Da ima rasta na ovoj drugoj strani, možda bi sve ovo imalo smisla. Ovako samo dovodimo u opasnost budžet da se uruši sam u sebe, da se stvari vrlo brzo okrenu na gore.
Naravno, nemam dilemu da će ovaj novi namet na budžet građana Srbije biti usvojen. Videćemo da li je to kraj žrtve, kako ste rekli, koju građani treba da podnesu, kako bi bilo nagrađeni, da li je ovo poslednje prilagođavanje koje građani treba da istrpe, kako bi bili nagrađeni i kako bi im bila data šansa da makar malo bolje žive, pošto u prethodne tri godine, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, žive sve lošije i lošije.
Taj trend da preokrenete, to je ono što mi od vas očekujemo. Smatramo da ova mera, ovako kako je predložena, bez nekih drugih mera neće dovesti do te promene, da će se trend osiromašenja građana nastaviti. Možda će naš budžet super izgledati na papiru, ali građani od toga neće bolje živeti. Naša je obaveza da o tome ovde govorimo i odgovornost za to što kažemo bude u skladu sa politikom za koju se zalažemo, da bude odgovorno prema budućnosti ove zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.