Hvala lepo.
Da krenem od vašeg poslednjeg komentara, tri puta sam se danas vraćao na to. Evo, gledam jedan račun, sličan je verovatno ko i vaš račun. Ovde se način obračuna nije decenijama menjao. Znači, EPS može da razmotri kako to drugačije da radi, ali EPS naplaćuje fiksni trošak na mrežu, pošto on mora da drži mrežu pod naporom, da održava mrežu, da očitava brojila i ostalo. Svi problemi koje ste naveli potpuno su mi jasni i to sve mora da se proveri, da vidimo daljinsko očitavanje i sve ostalo.
Danas je ovako, račun ide - fiksni trošak, plus snabdevač, plus po tarifama sve, pa se podvuče linija, ukupni trošak struje, pa se na to primenjuje 20% PDV. Mi ćemo samo ovde dodati kod PDV još akcizu. To je najjednostavniji način i uključuje ukupan trošak. Na nivou proseka niša se ne menja, a na nivou pojedinačnih potrošača, onih koji nemaju veliki fiksni trošak, tj. malo troše struje, oni će morati da plaćaju angažovanu snagu, pošto EPS održava i brojila i mrežu i sve ostalo. Ako ste imali tea peći, pa imate 30 kilovata instalisane snage, moraćete to da platite ili otkažite, pa se vratite samo na televizor ako koristite daljinsko grejanje. Neki ljudi drže i danas po 35-40 kilovata, a ne troše to uopšte, a EPS mora da drži toliku snagu, tolike žice za sva ta domaćinstva.
Drugo pitanje. Vraćamo se nazad. Neko je pomenuo rast. Jeste, ukupna industrija ima lošu dinamiku, ali je prerađivačka industrija 3,5% rasta posle prvog kvartala i posle četiri meseca. Šta vuče ukupnu industriju naniže? To su proizvodnja uglja i proizvodnja električne energije. Očekujemo u julu, kada je bio najveći pad, da će ovo što je vraćeno pokazati rast. Stope rasta su revidirane sa -0,5% na 0, a sada već govorimo o 0,2 i 0,5%. Ako Smederevo, ako hemijski kompleks i sve fabrike koje trebaju posle privatizacije da krenu da rade, urade minimum koji se od njih očekuje, očekujemo da će stopa rasta biti +0,5%, a možda i više. Ali, to je stari rast. Ja očekujem najveći rast u uslugama, gde pripremamo investicije treće generacije. Neće doći veliki proizvođači dok ne sredimo NPL-ove u bankama, dok ne sredimo finansijski sektor, dok ne smanjimo marže kamata sa 6-7% na 1,5-2%, kao što je svuda u svetu, a to jedino može ako uradimo i fiskalnu konsolidaciju i konsolidaciju banaka i rešavanje svih makro stvari.
Najvažnije je što investicije ukupne rastu 4,4%. To što javne investicije ovoliko kasne, kao što smo već konstatovali, samo smanjuje, bile bi one još veće da mi ostvarujemo u javnom sektoru. Zašto ne ostvarujemo? To možete da pogađate. Zato što nismo dobro organizovani, što građevinska operativa i država nisu dovoljno organizovani. Tu se potpuno slažemo. Nemojte da se raspravljamo oko stvari gde se slažemo. Samo, nije lako toliko stvari jednim potezom uraditi u kratko vreme. To svi radimo. Pred nama je put od pet godina da to vratimo, ali prvi korak je najteži i njega realizujemo.
Ono što je najvažnije za mene, to je da smo u onom delu koja je moja odgovornost sa projektovanih 191 milijarda, o kojoj smo pričali ovde do šest ujutru, planirali 107 milijardi deficit sa krajem juna, a trenutno se nalazimo na 24 milijarde. Očekujem 30 do kraja meseca. Bićemo 75-76 milijardi ispod plana. To je 600 miliona evra. To je zarađeno. To nije strukturno, ali je zarađeno i to će nam pomoći da ovu godinu završimo sa mnogo manjim deficitom, da se manje zadužimo i da imamo prvu odskočnu dasku za budućnost. Ovo će nam omogućiti strukturni prihod u narednoj godini, da možemo na fonu tog uspeha da izvršimo ponovo razmatranje svih restriktivnih mera i da ih prilagodimo našim mogućnostima na dve-tri godine. Hvala lepo.