Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Vi u medijima stalno idete s tim da su ovi mediji protiv privatizacije, što je i činjenica. Govorite o tome da mediji opstruišu privatizaciju, da misle da će se desiti neko čudo, pa će se sada prelomiti i stopiraće se privatizacija, ali kontaktirala sam sa nekim lokalnim medijima. Kažu da koordinacija između lokalnih medija, ministarstva, vašeg, i Agencije za privatizaciju ne postoji, da jednostavno u Agenciji za privatizaciju ne postoje stručni ljudi koji će usmeriti. Ljudi zaposleni u ovim lokalnim medijima su davali od svog novca, bez obzira, znate u kakvoj su situaciji, ne primaju plate, zajedno su skupljali po 300, 400 hiljada dinara da bi se napravila procena.
Tako da, jednostavno, nemojte optuživati medije, nemojte optuživati lokale, jer jednostavno ljudi možda nisu upućeni i ne znaju šta se dešava.
O tim akcijama, npr. u ne znam kom mediju kažete da mogu da se kupe besplatne akcije, ali samo oni radnici koji nisu uzeli Dinkićeve akcije, akcije Telekoma, koje su svi već uzeli. U nekom lokalnom mediju se desilo da samo jedna čistačica može da kupi ove akcije i ona može da bude većinski vlasnik. Tako da, mislim da ta koordinacija između ministarstva, Agencije i lokalnih medija nije postojala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ivan Tasaovac.

Moram da dam još jedno pojašnjenje. Dakle, ne mogu da uzmu akcije, niko ne može da uzme ukoliko nije započet proces privatizacije, tako da je tu još jedna dodatna neodgovornost, rekao bih, pojedinih lokalnih samouprava koje nisu prepoznale da se neće odustati od medijskih reformi.
Što se tiče kritika da nije postojala koordinacija, vrlo teško mogu da ih prihvatima, s obzirom da je samo broj skupova na kojima je prisustvovao državni sekretar i ostali predstavnici Ministarstva kulture i informisanja se meri desetinama u ovom periodu, kao i javnim apelima da se pristupi onome što je zakonom propisano.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, gosti iz ministarstva, drage koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su izmene Zakona o javnom informisanju koje, pre svega, treba da daju dodatno vreme, umesto 1. jula 31. oktobar 2015. godine, da se, kako ministar kaže, završi privatizacija, odnosno da se država povuče iz 74 medija gde je kao država, odnosno kao lokalna samouprava prisutna.
Uvaženi ministre, ono što moram na samom početku da vam napomenem kao predstavnik poslaničkog kluba Nova Srbija i narodni poslanik, kada sam govorio u avgustu mesecu, kada je ovaj zakon donošen, rekao sam da je problem vreme. Ono što, ako mogu da kažem, ne volim kao narodni poslanik jeste da glasam za zakone koji daju određen dodatni rok, a na vreme smo ukazivali šta može da se desi.
Pitam vas sada i kao ministra – da li je trebalo gospodine ministre da vi dođete u Narodnu skupštinu danas, u petak, kada već u utorak ističe ovaj zakon i kada mi treba čak i da glasamo da pre osmog dana po usvajanju i po objavljivanju u „Službenom glasniku RS“ stupa na snagu Predlog zakona, a sada zbog kašnjenja samog ministarstva treba da glasamo ovde da to bude čak i pre tog osmog dana, nego će verovatno biti u subotu?
Pitam vas još jednu stvar, gospodine ministre, sami ste rekli da su u pitanju 74 medija. Iz sredstava javnog informisanja, pre svega od gospodina Šubare, direktora Agencije za privatizaciju, dobili smo informaciju da je nekih 14 medija ranije ušlo u samu proceduru prodaje, da će verovatno do 1. jula ukupno 34 medija steći to pravo, a za ostale videćemo šta će biti.
Sada vas pitam – zašto tih 14 medija nije objavljeno ranije? Iz dopisa koji imamo, npr. Sindikata novinara Srbije, koji je potpisala gospođa predsednica, mislim da se zove Dragana Čabarkapa, vidi se da je u pitanju greška ministarstva, odnosno nekakav protokol koji je bio važeći, nije bio važeći, pa bih voleo da od vas dobijem to objašnjenje.
Ono što je interesantno, uvaženi ministre, moja koleginica koja je govorila pre mene takođe je to pomenula, razumem, 34 medija biće objavljeno do 1. jula i mi ćemo njih štititi do 31. oktobra 2015. godine. Među tim medijima je i Novinska agencija Tanjug. Čak kažete da će za funkcionisanje Tanjuga biti potrebno do 31. oktobra dodatnih oko 80 miliona dinara u budžetu.
Pitam vas – da li treba u ovom zakonu napraviti izuzetak, uvaženi ministre, i da li mi ako hoćemo da budemo ozbiljna zemlja, da li trebamo da se odreknemo novinske agencije i koliko zemalja još ima u okruženju Srbije koje nemaju svoju državnu agenciju, koje trebaju sutra da se oslanjaju na neke privatne novinske agencije koje su prepuštene samo tržištu i da li sve na određen način treba da se posmatra kroz taj dinar?
Slično je pitanje i za Radio Jugoslaviju, ali ipak smo mi svi vezani za Tanjug i, naravno, za ono što se zvalo „Tanjug javlja“ i smatralo se da su te informacije koje Tanjug javlja proverene. Smatram da bi država trebalo da razmisli da se ovakvih servisa kao što je Tanjug napravi određen izuzetak.
Ono što je tako važno, uvaženi ministre, imaćemo medije koji će već od 1. jula prestati da postoje ili će akcije biti prenete na zaposlene. Sada bi trebali iskreno da nam kažete koliko je zaposlenih u ovih 74 medija dobilo socijalni program. Nezvanično imamo informaciju da je više od 16 medija već prošlo i dobilo saglasnost za socijalni program, da je negde već oko 300 ljudi dobilo socijalni program. Ko ostaje u tim medijima? Zašto niste napravili izuzetak da ljudi koji su u medijima i koji su uzeli te Dinkićeve besplatne akcije, a ništa nisu dobili, to je bila opšta prevara, to svi dobro znamo, zašto se na njih ne mogu preneti akcije, jer ćemo doći do toga da samo jedan zaposleni iz jedne medijske kuće u Srbiji dobije pravo upravljanja, bar na deset dana, celom tom medijskom kućom?
Mislim da je moglo da se nađe rešenje, da ne dolazimo u ovakvu situaciju kao što smo danas.
Ovde su i kolege pre mene postavile pitanje informisanja nacionalnih manjina. Moram da pomenem, iako dolazim iz Šumadije, iz Topole, dobio sam pismo građana iz Bujanovca, gde ljudi kažu - imamo Radio-televiziju Bujanovac koja će prestati da postoji. Dakle, imaćete na albanskom program koji će organizovati Savet nacionalne albanske manjine, ali će se ugasiti program na srpskom jeziku. Da li se može tu, gospodine ministre, stvarno napraviti određeni izuzeci, da npr. u specifičnim sredinama, kao što je Bujanovac, gde je više nacionalna sredina, da ne dođemo u situaciju da mi za mesec dana nećemo imati program na srpskom jeziku, nego ćemo imati samo program, a ne mislim ništa loše o programu na albanskom jeziku, ali je potrebno, mi živimo u državi Srbiji, da ti ljudi koji žive dole imaju program na srpskom jeziku.
Ono što je takođe specifično i što moram da vas pitam, uvaženi ministre, jeste da mi na lokalnim samoupravama imamo ogromnih problema koji se tiču implementacije samog Zakona o javnom informisanju. Dešava se da mi sada raspisujemo, odnosno raspisali smo javne nabavke, najpre za projekte koji će se finansirati iz lokalnih budžeta, a zatim za članove Komisije koja će određivati koji će se projekti finansirati. Sada imamo stvarno jednu, moram da kažem, netipičnu situaciju, da su članovi Komisije, evo kod mene u Topoli predsednica Komisije iz Kruševca, a dva člana su, jedan iz Gornjeg Milanovca, a drugi je iz Kragujevca. Sada mi njima plaćamo putne troškove da oni dolaze i da oni određuju koji su projekti potrebni jednoj Topoli da bi se to finansiralo iz lokalnog budžeta. Da li se tu može na adekvatan način onda zadovoljiti potreba ljudi koji žive u tim lokalnim sredinama, da se na taj način ta, da tako kažem, potreba zadovolji da imaju servisne informacije, da imaju te informacije koje nisu od komercijalnog sadržaja, a dolaze iz sredine koja je 150 kilometara udaljena npr. od Topole?
Ovo su sve specifični primeri, uvaženi ministre, koji govore o tome da se na ovome stvarno mora raditi i da je ovo nešto što je potrebno dorađivati. Sam ovaj dopis uvažene predsednice Sindikata novinara Srbije, gospođe Čabarkape, nam govori da su oni podneli amandmane, to su članovi 24. i 32, ako se ne varam, gde se na primer sa pravom traži da se u budućnosti u Srbiji spreči da osnivači javnih glasila budu firme iz tih tzv. „of šor“ zona. To je nešto što je, takođe smatram, veoma potrebno zbog transparentnosti, da se na jednostavan način vidi ko su osnivači javnih glasila u Srbiji i da više nemamo te, da tako kažem, takozvane skrivene osnivače. Imate javna glasila, da li su u pitanju pisana ili elektronska, a da mi ni dan danas uopšte ne znamo ko su stvarni vlasnici.
Na još jednu stvar moram da vam skrenem pažnju, uvaženi ministre. Ovde u obrazloženju ovog zakona dali ste da je, naravno, potrebno oko 100 miliona dodatnih sredstava iz budžeta, pre svega za Tanjug i Radio Jugoslaviju, što sam već pomenuo, ali samo ovde objašnjenje koje pišu ovi vaši saradnici u tački 6. koja kaže – troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede posebno malih i srednjih preduzeća, pa se kaže onda, da ne citiram, da neće izazvati dodatne troškove kod malih i srednjih preduzeća. Ja vas pitam – ko puni budžet? Pa, pune upravo ta mala i srednja preduzeća. Mi sad iz budžeta treba da izdvajamo 100 miliona dodatnih para, a vi kažete da se neće uopšte ovaj deo zakona, da kažem, preslikati na funkcionisanje privrede.
Dakle, neko puni budžet i taj neko automatski ima dodatne troškove, ako se ovakve stvari donose, iako ja smatram, a takođe i poslanička grupa Nove Srbije smatra da bi trebalo razmisliti da državna agencija Tanjug ostane u državnom vlasništvu i da ovaj period od 31. oktobra treba iskoristi da se jednostavno Tanjug ne ugasi, jer će to ostati, da kažem, upisano generacijama koje dolaze posle nas da smo mi neko ko je ugasio državnu novinsku agenciju.
Ovo su stvari koje sam hteo, uvaženi ministre, da vam napomenem. Mislim da ste trebali danas izaći sa presekom šta je sa medijima koji su ranije privatizovani. Pored vas sedi gospodin Mirković koji je bio osnivač ANEM-a i ja moram da pomene Radio-televiziju Čačak, koja je ranije privatizovana. Znate li vi da te televizije, koja je bila jedna od osnivača ANEM-a, jedna od najboljih u Srbiji, posle privatizacije, nažalost, televizije više nema.
Da li će se tako desiti sa svim ostalim regionalnim centrima? Moram da pomenem ovde Radio-televiziju Kragujevac, koji je odličan javni servis, Radio-televiziju Šumadija iz Aranđelovca, koja ima tradiciju preko 40 godina, gde smo mi svi koji živimo u Šumadiji navikli da se budimo i da spavamo sa njihovim vestima. Šta će se desiti? Zašto mi u Srbiji ne možemo da imamo regionalne radio-televizije? Ako jedna Austrija ima devet regionalnih javnih servisa, ako jedna Švedska ima 19, Velika Britanija 11, ili već koliko ima, zašto onda Srbija ne može da ima regionalne javne servise, a već od 01. januara 2016. godine mi ćemo imati ponovo uvođenje pretplate? Mislim da bi bilo na pravi način ravnomernije da se taj kolač rasporedi kako na javni servis, tako na pokrajinski javni servis, ali i na regionalne javne centre.
Ovo je vrlo važno, jer bojim se, još jednom, da će pre svega građani koji žive u manjim sredinama ostati bez pravovremenih informacija, bez pravovremenih vesti, a naročito iz te, da tako kažem, komunalne infrastrukture koje su ljudima potrebne i to nasušno potrebne. Zbog toga se bojim da ćemo, naročito posle 31. oktobra, imati vrlo malo medija u Srbiji. To što bude privatizovano, a procena koju sam čuo od Agencije za privatizaciju je da će se realno od tih 35 medijskih kuća, koje će biti ponuđene posle 01. jula na prodaju, privatizovati između 15 i 20 najviše.
Znači, očekuje nas jedna vrlo teška situacija. Neće mi biti problem da ponovo glasam o ovom zakonu, ali ako mogu da se određene stvari poprave, a tu vas pre svega molim da razmislite oko Tanjuga i pre svega da se zaposlenima u ovim medijskim kućama, koji su uzeli te besplatne Dinkićeve akcije, omogući da može na njih da se prenese, oni koji nisu uzeli socijalni program na njih da se prenesu akcije i da oni mogu upravljati tim medijskim kućama. Jer, ako se to ne desi, uvaženi ministre, 80% ovih medijskih kuća neće postojati posle 01. oktobra 2015. godine.
Dakle, ja vam se zahvaljujem. Nova Srbija, naravno, snažno podržava Vladu Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića i mi ćemo podržati u načelu ove predloge zakona, ali vas najiskrenije molim da jednostavno uzmete za ozbiljno ove zamerke i primedbe koje smo uputili i da ćete po njima reagovati. Nadam se da ćemo bar u hodu u narednom periodu nešto od ovoga moći da popravimo. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zahvaljujem vam se na vašoj debati. Pretpostavljam da ste podneli i određene amandmane koji će biti razmatrani. Međutim, moram samo da kažem da se mi ovde držimo samo te četiri tačke kojima se menjaju izmene i dopune Zakona o informisanju, a ne generalno, jer zakon je donesen i on predviđa povlačenje države iz vlasničke strukture medija.
Što se tiče nečega što je takođe jako bitno u ovom zakonu, a to ste vi spomenuli, to je vlasništvo i vi znate da je u toku upis u registar medija. Rok za upis je 13. avgust i posle toga će potpuno i taj vrlo važan korak medijskih reformi biti definisan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, poštovane Nišlije, evo i danas imamo jedan zakon na dnevnom redu koji je po hitnom postupku, jedan zakon čiji je jedini cilj pomeranje rokova i to rokova koje je gospodin ministar 02. avgusta 2014. godine predložio kao krajnji rok kada će se izvršiti privatizacija svih medija kojima je osnivač lokalna samouprava.
Mi smo tada govorili prvo o štetnosti tog zakona i tražili smo da se građani Srbije na celoj teritoriji izjednače po pravima i obavezama. Normalno je da pretplata treba da se plaća. Normalno je da treba da postoji javni servis u Republici. Normalno je da postoji Radio-televizija Vojvodina. Vojvodina je autonomna pokrajina, velika teritorija sa svojim specifičnostima, sa svojim kulturološkim i umetničkim nasleđem, sa nacionalnim manjinama i potrebno je da postoji javni servis koji će pokrivati teritoriju Vojvodine i ono što je tim ljudima bitno prezentovati svakoga dana.
Normalno je da postoji RTS, kao kapa, kao državna televizija, koji, na svu sreću Beograđana, veći deo svog programa i javnog informisanja bazira na Beogradu, jer Beograd i jeste najveći grad koji ima preko milion i po stanovnika, i treba da postoji, ali nije u redu da Srbija ispod Save i Dunava, gde je polovina teritorije, polovina stanovništva, nema takav javni servis koji se finansira iz pretplate. Do donošenja ovog zakona ta mogućnost je postojala dodatnim plaćanjem iz budžeta lokalnih samouprava, pa sva ona mesta koja će u toku ove godine izgubiti lokalne medije su bila prinuđena da bi informisali svoje građane o dešavanjima na svojoj teritoriji, na teritoriji na kojoj žive i gde ih interesuje šta se dešava, da dodatno plaćaju iz gradskih budžeta. Ovim zakonom se i to pravo ukida. Ostaje mogućnost da se projektnim finansiranjem finansiraju privatni mediji koji će prihvatiti ulogu za informisanje građana na svojoj teritoriji kao javni medijski servis. Tako sam ja razumeo iz zakona i mislim da je to suština ovoga.
Ministarstvo je imalo godinu dana vremena da sprovede ovu privatizaciju protiv koje smo se mi borili, protiv koje smo glasali, čak smo i dali predlog izmene zakona, i nije uspelo da to uradi. Do 30. aprila, znači pre donošenja izmene Zakona o privatizaciji, kako sam našao podatak, 60 javnih medijskih servisa lokalnih je podnelo kompletnu dokumentaciju, normalno, pošto je podnošeno u 2014. godini, sa procenom imovine, zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, jer se tražila prošla godina da bude kao neki osnov za izračunavanje vrednosti kapitala u tim javnim glasilima.
Ministarstvo je iskoristilo promenu Zakona o privatizaciji, iako kažem je on donesen maja meseca, i dalo nalog da se uradi nova procena kapitala sa 31. decembrom 2014. godine i to da urade lokalni javni servisi za nepunih mesec dana. Time su em otvorili dodatni trošak lokalnim samoupravama, tj. lokalnim medijima, a s druge strane, neke televizije iz unutrašnjosti nisu mogle u tom roku da urade tu procenu kapitala i gro njih nije uspelo da preda do zadatog roka, ja mislim da je zadati rok bio 19. ovog meseca, ako se ne varam. Ono što ja imam kao podatak, to je da je 14 medijskih kuća to predalo, a 20 je najavilo. Da li su predate ili ne, to ćemo videti.
Onda se otvara problem, o čemu je pričao i kolega Jovanović i kolege pre mene, da ćemo od 1. imati besplatnu podelu akcija, ali te akcije neće dobiti ljudi - radnici tih ustanova, medijskih kuća koji su već dobili akcije Telekoma i ostalih firmi koje su deljene u prošlosti. Po zakonu, višak nepodeljenih akcija, te neraspoređene akcije, a deliće se prema godinama radnog staža, sve nepodeljene akcije ići će Agenciji za privatizaciju, a pošto Zakon kaže da država ne može da bude osnivač medija, znači, te kuće će se ugasiti.
Šta ćemo onda dobiti? Dobićemo da lokalne samouprave, naročito one, ponavljam, ispod Save i Dunava neće imati javni medijski servis za svoje teritorije, neće imati mogućnost da obaveštavaju svoje građane o aktuelnostima u svojim sredinama, bez dodatnog projektnog plaćanja koje je samo naznačeno u zakonu. Pitanje je kada će ti projekti biti napisani, kada će biti odobreni, ko će ih odobravati i kako ćemo napraviti kontinuitet informisanja u lokalnim zajednicama projektima. Vi znate da je projekat vremenski ograničen, da se za svaki projekat odvaja određena količina sredstava u budžetu, a mi tražimo, tj. bićemo dužni, da svojim sugrađanima omogućimo kontinuitet u obaveštavanju.
Sada to meni stvarno nije bilo jasno. Ja sam pokušao i da razgovaram sa ljudima iz lokalnih medija niških, nikome to nije jasno kako će da izgleda. Verovatno ćete vi dati neku instrukciju lokalnoj samoupravi jer mimo politike i mimo stranaka koje su na vlasti u opoziciji, vrlo je bitno obezbediti kontinuitet informisanja na lokalnoj teritoriji, izuzetno bitno, što ovim zakonom, gospodine ministre, vi ne omogućavate.
Još jedared ću uputiti kritiku vama i Ministarstvu na neažurnosti jer ste sami zadali sebi rok od godinu dana da izvršite jedan zadatak koji ste preuzeli, niste ga uradili. Žalite se na lokalne samouprave. Izvinite, gospodine ministre, pa lokalne samouprave su ljudi koje je postavila skupštinska većina identična ovoj u Skupštini. To nisu došli ljudi iz Nemačke da vode lokalne samouprave. Vi hoćete da kažete da, kao ministar, kao vaše Ministarstvo, nemate komunikaciju sa Agencijom, ili nije adekvatna i nemate komunikaciju sa lokalnim samoupravama koje su prirodno podređene Vladi i Ministarstvu.
Baš bih voleo da mi kažete koja je to lokalna samouprava odbila da posluša naredbu Vlade i koja je to lokalna samouprava čija je dužnost da poštuje zakon, odbila da ispoštuje zakon. Ako je to tako, hajdemo, ljudi, imamo ministarstvo koje se bavi lokalnim samoupravama da uvedemo red u tu lokalnu samoupravu, jer ako ona ne poštuje naredbe ministarstva, onda znači ne poštuje ni svoje sugrađane i ko zna kako vodi tu lokalnu sredinu i ko zna kako taj narod živi i čime je sve uskraćen od strane lokalne samouprave. Čisto sumnjam da postoji takva lokalna samouprava. Ne verujem da bi se neko usudio od gradonačelnika i predsednika opština da direktno ide protiv Vlade, ma ko bio, taman i da su iz opozicionih stranaka. Znači, politika za politiku, ali zakon mora da se poštuje i oni koji vode lokalne samouprave ili državu apriori su prihvatili da poštuju zakon, makar bio i najgori na svetu.
Mislim da smo ovim što radimo prvo doveli u problem lokalne samouprave jer, hajde, država će, kao što reče kolega Jovanović, morati sto miliona da obezbedi u budžetu da bi se isfinansiralo do septembra meseca ove dve kuće. Kako će da obezbede lokalne samouprave, naročito ispod Save i Dunava? Svi gradovi imaju problema sa punjenjem budžeta. Svuda su tanki budžeti. Kako će? Hoće li da rade reprograme? Šta će da rade? Da dižu kredite?
Ponavljam, to je trebalo da bude sve gotovo. Zadnji rok nije bio juni mesec 2015. godine, nego kako ste vi nama objašnjavali ovde u sali i na odboru, zadnji rok je juni mesec. Zašto se čekao zadnji rok? Zašto ljudima nije data šansa? Zašto se nije razmislilo o uvođenju regionalnih javnih servisa da izjednačite u pravima i obavezama građane Srbije, da ne govorimo o nacionalnim manjinama koje ispod Save i Dunava neće imati mogućnosti kao što je imaju, recimo, u Vojvodini. Neće imati iste mogućnosti. Imaće, pod uslovom da dodatno plaćaju. Mislim da svi mi narodni poslanici u ovoj sali smo protiv toga, da tražimo da građani Srbije imaju iste obaveze, ali da imaju i ista i prava, bez obzira da li su srpske ili neke druge nacionalnosti i bez obzira na kom delu teritorije Republike Srbije žive.
Ovim samo potvrđujete ono što sam pričao pre godinu dana, da pravite građane Srbije na građane prvog i drugog reda, bar što se tiče, da se ogradim, javnog servisa, jer nije isto da li će RTS o Nišu govoriti 15 sekundi u Jutarnjem programu i 15 sekundi u hronici regiona ili će niška televizija celodnevno obaveštavati o dešavanjima u gradu. Tada sam govorio i sada ponavljam, lepo je da znam da li ima vode na Karaburmi, lepo je da znam da li ide šestica tramvaj ili ne ide, ali mene interesuje da li ide autobus između Niša i Niške banje.
Mene interesuje da li je hitna pomoć imala intervencije i da li hitna pomoć radi ili ne radi? Šta se dešava? Mene interesuje koje škole ne rade, koje škole rade? Da li postoji neki problem? Mene interesuje sve ono što se tiče lokalne zajednice, a lepo je da znam da li u Novom Sadu je autobus izašao da pruži uslugu građanima i da li tramvaj ide Beogradom. To je lepo da znam ali nije od presudnog značaja za moj grad, verovatno i za vaše sredine odakle vi dolazite.
Mislim da slepo izglasavajući zakone, naročito ovako osetljive zakone, pravimo medveđu uslugu u svojim sugrađanima. Opteretićemo gradske budžete. Pitanje – kako će se to, pa i da se dodatno plati ali kako će to projektno da se osmisli da postoji kontinuitet u informisanju? A s druge strane, uskratićemo prava nacionalnih manjina na isti način informisanja i dostupne informacije, kao što imaju nacionalne manjine u Vojvodinu.
Obaveštenje koje sam dobio, pošto sam dao Predlog izmene Zakona o medijima i javnom servisu, je da nije precizirano kako će se finansirati. Da ponovim, ja sam predložio za razvoj televizije, uža Srbija, da bude finansirano kao finansiran RTV Vojvodina, 70% od naplaćenih sredstava pretplate ili takse da ide regionalnom javnom servisu, a 30% da ide RTS. Mislim da je to korektno, da je to izjednačavanje u pravima i obavezama građana Srbije.
I, još jedno pitanje imam za vas, pošto ja sve vreme govorim da je pretplata u stvari to je taksa, ali građani će pre shvatiti o čemu pričam, ako kažem da je pretplata, ta taksa ima obaveznost naplate. U slučaju da građani ne plate taksu dolazi do prinudne naplate. U mom gradu ljudi već imaju problema sa sudskim izvršiteljima, ne zato što su neodgovorni, ne zato što ne žele da plate svoje obaveze, iz prostog razloga u gradu Nišu 36% ljudi ne radi, 40.000 ljudi u gradu ne radi, to je sa članovima porodica, troje po porodici, to je 120.000, pola grada.
Šta ćemo da radimo ako ljudi ne budu mogli da plaćaju tu pretplatu. Da li ste i to predvideli ili će se podnositi zakon koji tretira tu materiju i dolaziti u opasnost građani Niša da gube svoje nepokretnosti, jedino što još imaju, pošto posla nemaju i da kao jedan moj sugrađanin koji je izgubio kuću, da strahuju da će da gube nepokretnosti ako ne budu mogli da plate taksu za tv pretplatu.
Kao odgovoran čovek, verujem da ste i o tome razmišljali i očekujem vaš odgovor, jer će ljudi kada se budem vratio u Niš da me pitaju šta je rekao ministar i šta ćemo da radimo ako ne budemo mogli da plaćamo. Za sada vam se zahvaljujem, pa ću u nastavku da se javim ponovo. Hvala.