Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima iz ministarstva, poštovane dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pre svega, ovaj zakon je direktno povezan sa Zakonom o privatizaciji, koji je donet 28. maja 2015. godine. Zakonom o privatizaciji je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem do 31. oktobra 2015. godine. Ovo, naravno, važi i za medije, a pogotovo se to odnosi na Novinsku agenciju Tanjug. Za nju je, kao i za sve medije, datum bio, što se tiče privatizacije, 1. juli, ali sada je ovo pomereno na 31. oktobar 2015. godine.
To je jako dobro zbog kvaliteta. Prvo, imamo vremena, odnosno ljudi koji će privatizovati ove medije će imati vremena za dobru procenu. Ovo je boljitak i za ljude koji su zaposleni. Ovo je jedna tržišna utakmica i ko bude valjao, ko bude kompetentan, ko bude stručan, opstaće, a ko ne, neće. Naročito je dobro za medije koji se nalaze u manjim sredinama, jer mladi ljudi imaju šansu za dobijanje posla.
Ono što treba reći je da su novinska agencija Tanjug kao i Savezna javna ustanova Radio Jugoslavija dobile, pomereni su termini, rekla sam za Tanjug to je 31. oktobar za Radio Jugoslaviju je to 31. jul. Treba naglasiti da oba ova medija ukoliko, poštovaće se zakon, ali samo ukoliko bude objavljen poziv za privatizaciju do 1. jula. Ukoliko se ovo ne desi naravno ovaj zakon neće važiti za ova dva medija, odnosno medijska servisa.
Šta treba reći? Da za funkcionisanje ovog zakona treba izdvojiti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije i to otprilike iznosi za novinsku agenciju Tanjug i za Radio Jugoslaviju negde oko 100 hiljada evra, tačnije za novinsku agenciju Tanjug 87.291.665 dinara, a za radio Jugoslaviju 19.666.000 dinara, poprilično velika cifra i naravno opet ovaj novac će se dobiti. Međutim ukoliko dođe do privatizacije ta sredstva se vraćaju u budžet Republike Srbije što je normalno, što treba tako.
Cilj Predloga zakona o javnom informisanju je da se omogući uspešna privatizacija svih medija i to je dobro. Država napokon hoće da izađe iz vlasništva i ne samo država, nego i lokalne samouprave koju su osnivale one medije i pokrajine. Ono što bih još rekla, produžena rešenja će uticati na subjekte privatizacije i izdavače medija, produženjem roka privatizacije stvaraju se uslovi da se privatizacija završi na jedan vrlo kvalitetan način, kako za zaposlene osnivače medije, tako za kupce kapitala.
Zakon o javnom informisanju što se mene tiče je jako dobar, mi smo u reformama, pod jedan. Pod dva, mi moramo poštovati EU i sve postulate koji idu od nje. A ono što je najvažnije reći o ovom zakonu za koji ću sa zadovoljstvom glasati i moja stranka Srpska napredna stranka je da su mnoga ministarstva učestvovala u realizaciji ovog zakona, to su Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, zatim Kancelarija za pravosuđe i naravno Agencija za privatizaciju. Treba još reći da traženo i mišljenje Kancelarije za evropske integracija što znači imamo jedan širi pristup ovom zakonu i ovaj zakon je odličan. Samo neko ko neće da shvati šta znači privatizacija i šta znači tržišna utakmica i zašto to nije određeno pre par godina, neće da razume i zašto danas donosimo ovaj zakon.
Ono što bih još istakla i što je za mene jako važno je da je zabrana finansiranjem medija iz javnih prihoda, ona se ne odnosi na javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanovu formiranu radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji AP Kosovo i Metohije i na medije čija su osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do stupanja na snagu ovog zakona. Nacionalne manjine su naše blago, zaista tako mislim i svaka zemlja koja ima što više nacionalnih manjina, veroispovesti je zemlja bogata, vredna pažnje. Naravno da ću u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević, a neka se pripremi narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite, dr Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, proces medijskih reformi samo još jedan korak, još jedna stepenica u reformama koje ova Vlada, ova Skupština i mi kao narodni poslanici koji direktno utičemo na zakone koji su predloženi imamo mogućnost da nešto promenimo i da uskladimo sa mišljenjima koje imamo. Samim tim ovaj proces medijskih reformi mora biti završen kako bi zacrtani ciljevi bili i ostali.
Sve ono što je urađeno kada su mediji u pitanju, naravno da je veliki pomak u odnosu na 2007. godinu, a podsetiću da su 2007. godine stvoreni uslovi za privatizaciju medija. Mnogo vlada je od 2007. godine pa do današnjeg dana odlagalo privatizaciju medija, ova Vlada jednostavno probleme prepoznaje, ne stavlja ih pod tepih, nego ih rešava na način koji je najbolji i po građane i po vlasnike medija, a i po same radnike, odnosno zaposlene u tim medijima.
Privatizacija tih medija koja će biti urađena pomeren je rok za četiri meseca, ali pojasniću dva osnovna razloga zašto je rok pomeren. Pre svega zato da bi se stvorili uslovi da ta privatizacija, odnosno prodaja medija bude ostvarena na fer i tržištan način. Ono što je najbitnije jeste da će cenu medija u startu odrediti komisija, odnosno stručne službe, ali najbitnije je da će mediji biti prodati po fer i tržišnoj vrednosti, imajući u vidu da će svi mediji počev od Studija B pa do bilo kog drugog, pa i do medija u Šapcu odakle dolazim biti prodata po ceni koju tržište bude odredilo. Znači nema nikakve potrebe da bilo ko u ovoj sali i bilo ko u Srbiji razmišlja kolika je cena, odnosno koju cenu će dostići mediji. Dostići će onu koja bude u tom trenutku najpovoljnija i koja se izlicitira na samoj prodaji.
Vrlo je bitno i zato je dobro što je odložen ovaj rok, da oni lokalni mediji koji nisu uspeli da dobro pripreme svu potrebnu dokumentaciju odnosno koji nisu mogli da odgovore na promenu koja je Zakonom o privatizaciji u maju izglasana, da izraze vrednost svojih medija na stanju po 31. decembru 2014. godine, imaju vremena da to urade i to je drugi razlog zbog koga se ovo moralo pomeriti.
Ovde nema nikakve teorije zavere, ovo je najpoštenija moguća varijanta. Praksa će pokazati u budućem periodu da je ovo jedan jedini način da se spreči zloupotreba budžeta u lokalnim samoupravama. Zloupotreba budžeta u lokalnim samoupravama se ogledala upravo u tome da kao što mi u gradu Šapcu, pričam o Šapcu pošto predstavljam građane tog grada, kao što imamo dva medija, jedan je u vlasništvu lokalne samouprave i jedan je privatan medij. Ako televizija Šabac može da dolazak Aleksandra Vučića u Koceljevu na 20-ak kilometara od Šapca ne prenese, za njih on bio u Mačvanskom okrugu, onda to dovoljno pokazuje koliko medij može da bude objektivan ili neobjektivan, odnosno koliko može da ne informiše građane o dešavanjima u okrugu, a pričamo pre svega o regionalnim medijima.
Kada bude izvršena prodaja medija u tom slučaju neće moći nijedan gradonačelnik pa ni u gradu Šapcu, ni u Pančevu, ni u Valjevu neće moći da novcem koji je u budžetu plaća svoju političku kampanju. To je bila praksa u prethodnim godinama i od te prakse će prodajom medija odustati jer neće biti moguće. Ako neko želi da finansira svoju kampanju, to će moći da uradi samo iz sopstvenih sredstava, a ne iz sredstava građana Šapca ili bilo kog drugog grada.
Navodim i „Glas Podrinja“ koji je u vlasništvu Agencije za privatizaciju, imajući u vidu da je jedna privatizacija poništena, prvih pet strana zakupljuje lokalna samouprava, to u narednom periodu neće biti moguće, jer će biti izvršena fer i po tržišnoj vrednosti prodaja medija pa će svi biti jednaki. Ono što tražimo kod zakona o medijima su upravo isti uslovi za sve.
Moramo pojasniti građanima da znaju da nije problem ni u ministarstvu, ni u Vladi. Odlaganje dolazi zbog toga što između ostalog lokalne samouprave koje su uglavnom vlasnici regionalnih medija nisu pripremile potrebnu dokumentaciju za prodaju. Nije bitno da li u tim lokalnim medijima, odnosno lokalnim vlastima je neko iz SNS ili bilo koje druge stranke, odgovornost je na lokalnoj samoupravi. Ukoliko dođe do gašenja medija građani budite sigurni da je u ovom trenutku osnovna greška bila u vlasnicima lokalnih regionalnih televizija, to su uglavnom bile lokalne samouprave. U Srbiji do dolaska na vlast SNS, odnosno ove Vlade mnoge stvari se nisu znale pa se nije znalo ni ko su vlasnici medija.
Trideset prvog oktobra kada se bude završio ovaj proces u skladu sa ovim zakonom, o kome ćemo u ponedeljak razmatrati i naravno uz određene amandmane koji će biti ili prihvaćeni ili odbijeni, prihvatiti, tačno će se znati ko su vlasnici medija na prostoru Republike Srbije i tačno će se znati ko koga finansira i na koji način se finansiraju mediji.
Poštovane kolege iz opozicije, nemate razloga da potencirate na nekoj uštedi, imajući u vidu da, naravno, lokalne samouprave će morati da povećaju, odnosno da urade rebalanse svojih budžeta i da usklade sa promenom koja je nastala izglasavanjem ovog zakona. Moraće da obezbede sredstva za još četiri meseca da finansiraju svoje lokalne, regionalne medije i štampane medije. Verujte, imajući u vidu šta je sve uništeno u prethodnim godinama, i da ćemo 31. oktobra imati potpuno jasnu sliku ko su vlasnici medija i ko finansira medije, pri čemu ni jedan medij neće biti u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava, staće se sa trošenjem budžetskih sredstava za finansiranje bilo kog medija na lokalnom nivou.
Ono što ja želim da kažem, to je da će ova Vlada, naravno, nastaviti sa reformama i u skladu sa tim, očekujemo da u ponedeljak posle izglasavanja ovog zakona o medijskim reformama nastavimo sa radom kao što smo i započeli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun, a neka se pripremi Milan Stevanović.
Izvolite, gospodine Drecun.

Poštovani gospodine ministre, gosti, predsedavajući, kolege poslanici, meni je prihvatljivo objašnjenje razloga za donošenje ovog zakona. Medijska oblast je veoma dinamična, ona je turbulentna, živa, zahteva stalno prilagođavanje zakonodavnog okvira kojim treba u stvari stvoriti uslove za što objektivnije informisanje javnosti.
Ali, meni se ovde nameće jedno pitanje koje mi nešto ne da mira, da parafraziram jedan citat iz jednog filma - bogu hvala evo 30 godina preživeh prisustvo u medijima. Ključno pitanje koje me muči je zapravo - da li su mediji u kojima je država imala vlasništvo, odnosno bila osnivač, država, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, ispunili svoj osnovni zadatak, objektivno informisanje javnosti, ili to treba da uradi najavljena privatizacija? Imamo li iskustva u toj oblasti?
Ja ću vam vašu pažnju obratiti na tačku 8. u analizi efekata, na pitanje da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju – odgovor je odredbe predloženog zakona stvoriće uslove za okončanje postupka privatizacije izdavača medija, što će imati pozitivne efekte na privredne subjekte i razvoj tržišne konkurencije, razvoj tržišne konkurencije na medijskom prostoru, tako sam razumeo. Da li je tako?
Meni se čini da je i ovaj zakon zapravo, možda prvi korak kojim treba da se stvori jedna, nazvao bih je nultom situacijom u medijskom prostoru, da svi osim onih koji su predviđeni kao izuzeci zakonom, startuju sa jedne ravnopravne osnove, što se tiče finansiranja, što se tiče dakle, vlasništva.
Međutim, malo me brine situacija iz minulog perioda. Kada kažem minuli mislim malo duži period. Zapravo kako su funkcionisali privatni mediji do sada? Postojali su oni na opštinskom nivou i na nacionalnom nivou i na nivou autonomne pokrajne? Kako su finansirani? Da li su dobijali novac od države i lokalnih samouprava? Pojedini jesu. Ali je moje iskustvo takvo da kazuje da su ti koji su dobijali, recimo novac iz budžeta, da li opštine ili pokrajine, ili republike, zapravo imali kao obavezu da promovišu ideologiju političke stavove jedne stranke koja je mogla da im omogući da dobiju novac.
Imali smo s druge strane uticaj na te privatne medije od strane ljudi koji su bili u državnom aparatu, ili vladajućim strankama, na način da je kupovan marketing od privatnih kompanija i da je onda taj novac, odnosno reklamiranje dodeljivano samo onim medijima koji su, opet, podržavali politiku stranke, koji podržava, recimo i ta kuća koja dobije novac za marketing. Sada mi nije baš jasno kako ćemo izbeći u narednom periodu sve ovo.
U redu, stvorimo tu nultu situaciju, svi su ravnopravni, imamo projektno sufinansiranje, koliko sam shvatio.
Ja mislim da ne smemo da se zadržimo na ovom prvom koraku stvaranja uslova za objektivno informisanje javnosti, već da svi zajedno moramo dalje da tragamo i da često menjamo zakonodavni okvir da bismo došli u situaciju da zaista imamo medije koji će biti oslobođeni partijskog, političkog i svakog drugog pritiska, interesnog naravno, koji može da utiče na to da se mediji jednostrano opredeljuju, umesto da objektivno informišu javnost.
Zato ću podržati ovaj prvi korak u stvaranju situacije koja može da nas dovede do potrebno stepena slobode, objektivnosti medija, ali apsolutno sam uveren da celo društvo u Srbiji, da vi subjekti politički, da javnost Srbije, pogotovo oni koji rade u medijima, žele da veoma brzo dođemo u situaciju da može objektivno da se informiše javnost.
Tu je na vama, gospodine ministre, sada u narednom periodu obaveza da bez obzira na to da li ćete jednom, dvaput ili pet puta predložiti promene i izmene zakona, to radite jer zakon treba da prati događaje, zakon treba da se prilagođava novim uslovima, novim realnostima i on treba da bude taj koji će stvoriti okvir za objektivno informisanje javnosti. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Drecun.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite, gospodine Tasovac.

Čini mi se da deo odgovora na ova vaša pitanja imamo već u postojećem zakonu, ne u ovim izmenama i dopunama.
Pod jedan, to je registar medija. Biće vrlo interesantno da vidimo ko će se sve upisati u registar medija do avgusta meseca, a preduslov da bi moglo posle toga da se aplicira za projektno sufinansiranje je upravo da se jasno zna vlasnička struktura tog medija. To je jedna stvar.
Takođe, kroz registar medija će biti tačno vidljivo kolika su davanja svega što se može smatrati kao državnom pomoći, uključujući recimo i marketing javnih preduzeća.
Upravo sagledavajući sve ono što su bili propusti u prethodnim decenijama, meni se čini da smo uspeli da nađemo rešenja da u ovom novom zakonu otvorimo tu novu stranicu i krenemo, a naravno da je proces uređenja medijske scene, kao i proces ljudskih sloboda je neprekidni proces i debata o njemu je dobro da stalno traje, jer su svim demokratskim zemljama to je izuzetno živa debata.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović, a neka se pripremi Goran Mladenović.

Gospodine ministre, dame i gospodo, ja ću ponoviti jednu englesku poslovicu da oni koji ne znaju svoju istoriju su osuđeni da je ponavljaju.      
To se obraćam opoziciji, iako ne volim da se bavim opozicijom. Mi treba da se bavimo problemima građana i upravo to što su oni radili mi nećemo. Zato se bavimo njima da nam se to ne bi opet dešavalo.
Koliko sam shvatio, glavna primedba opozicije je da mi kršimo nešto što smo sami doneli. Naravno kada radimo i naravno kada smo uporni.
Sa druge strane, Vlada potpuno konzistentno radi sa svojim planom i programom, a to je tržište i borba i ovaj zakon nam to na neki način omogućava. Država nije dobar vlasnik. Pokazali smo da i javna preduzeća koja imaju potpuni monopol i svuda u svetu bi bila profitabilna, a kod nas nisu.
U čemu je problem ako privatizujemo medije? Zašto mi pretpostavljamo da ćemo privatizacijom medija da ih ugasimo? Zar to nije možda nova moderna politika da će neko da unese pare koje trenutni vlasnik nema?
Skinućemo veliki problem sa budžeta, skinućemo tu manipulaciju koju smo imali medijski i ozdravićemo naš medijski prostor.
Šta nam se do sada dešavalo? Predsednik opštine ili gradonačelnik, prvo što je ranije radio, menjao je direktora lokalnog medija. Zašto? Pa, da bi uticao, da mediji ne bi bili potpuno neutralni. „Studio B“, na primer. Ljudi u „Studiju B“ očekuju da će novi investitor, oni nemaju dovoljno para, smanjili su dugove, ali nemaju dovoljno para da modernizuju svoju opremu i da tako još više povećaju rejting. U čemu je tu problem? Godine 2012, dobro se sećam, na „Studiju B“ niko nije mogao od opozicionih ljudi da bude tamo. Ne samo da nije mogao, nego uopšte nije radio ulogu koja mu je namenjena, a svi smo plaćali. Naravno da uvek kada donesete neko rešenje tu ima i dobrih i loših stvari. Nije ovo idealno, ali je mnogo bolje od onoga što smo imali.
Imam samo još jednu stvar. Imam malu rezervu prema Tanjugu ili prema Telegrafskoj agenciji nove Jugoslavije. Iako ima arhaičan naziv, ona ima brend. Kada vi sada osnujete novu, ne znam kako ćemo da napravimo, da odredimo cenu toga. Veoma je teško odrediti kada imate brend i kada toliko godina postojite na tržištu. I ne samo to, nego imate i imidž. Što kaže moj kolega Dragan Jovanović, kada Tanjug javlja, to je neka sigurnost. Imam tu jedino rezervu da li to treba na takav način da uradimo, upravo iz ovog iskazanog. Puno vam hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović. Izvolite.