Pre svega da se zahvalim narodnim poslanicima na pažnji i što ste nas primili danas da odgovorimo na sva vaša pitanja.
Izvinjavam se što nismo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu mogli da odgovorimo na sve ono što ste želeli da pitate. Znamo da je to naša obaveza. Znamo da mnogo češće na to odgovaramo nego što su odgovarale sve prethodne Vlade, ali vas molim da razumete i splet okolnosti i težinu opšte političke situacije u kojoj smo se našli, to je bio jedni razlog, ali kao što vidite imali smo vremena da u prvoj nedelji jula meseca dođemo pred vas i da odgovorimo na svako vaše pitanje.
Pokušaću da odgovorim na svih 10 tačaka koje ste pomenuli. To mi je obaveza. Negde ste u pravu, većim delom niste u pravu, pa ću pokušati da vam ukažem na činjenice.
Najpre što se tiče cene električne energije, cena električne energije, a čudi me da niste pomenuli cenu nafte, cenu gasa i svega drugog što je u ovoj zemlji pojeftinilo, ali to je inače vaš manir da vidimo samo uvek loše stvari, a da dobre ne vidimo. Onda ako biste mi rekli kako cena nafte i cena gasa pada zbog svetskog tržišta, pa cena struje na svetskom tržištu je trostruko viša nego što je u našoj zemlji.
Nevezano za to, da, mi smo pokušali i posle velikih poplava i posle razaranja našeg kompletnog elektro-energetskog sistema, pokušali smo da to oporavimo, da ceo sistem oporavimo bez dodatnih opterećenja za građane Republike Srbije. Najvećim delom smo uspeli. U zimskoj sezoni imali smo manja isključenja i proporcionalnom broju stanovnika i u apsolutnom broju minuta i sati po glavi stanovnika, manje nego jedna Nemačka. Dakle, posle potpunog razaranja energetskog sistema, nemogućnosti korišćenja rudnika uglja u Zapadnoj Tamnavi, a da ne govorim o svemu kroz šta smo prolazili, kroz TENT, nemogućnost proizvodnje električne energije i sve drugo. Dakle, na sve to uspeli smo da obezbedimo da povećanje električne energije u skladu sa onim što nam je, ne volim ja to da kažem nametano, ali što je kao prvi deo programa sa MMF rečeno da bi bilo važno i za ozdravljenje same elektro-privrede i kao dopunske garancije za snagu budžeta Republike Srbije, jer kao što znate podeljeno je na akcizu i na povećanje same cene električne energije. Borili smo se upravo znajući koliko ljudi i građani teško žive da to bude što niži iznos i uspeli smo da to uradimo..
Nivo inflacije 2014. godine bio je 1,8%. Jedan od najnižih u Evropi što nije uvek dobro za svaku privredu. Kod nas ove godine očekujemo nešto višu, plašim se da opet nećemo imati uspeha da obezbedimo nešto višu stopu inflacije.
Što se tiče javnog duga, nisu vam tačni podaci, ja vam saopštavam današnje podatke, 23.730.000.000. Dakle, veoma precizno čitam ih ovde sada sa računara. Nisu vam tačni podaci, ali morate da imate u vidu jednu stvar koju želim, a siguran sam da to niste namerno rekli, da pokušam da vam objasnim. Naime, nama je u evrima formalno porastao dug, ali on je porastao upravo zbog razlike u kursu između dolara i evra, što sam siguran da vi znate, a možda neko drugi ne zna, ali vi znate. Dakle, nismo mi u novcu, a mi i dalje imamo ako se ja ne varam, a pokušaću tačnu cifru da vam navedem 681.000.000 dolara imamo. To je novac koji imamo kod sebe i tim novcem vraćamo dolarske kredite. Tako da to nas kao državu, kao građane Srbije ne košta ništa. Drugo je što nam se vodi na papiru, zbog nečega sa čim nemamo nikakve veze i zbog čega nismo ni na koji način krivi.
Što se tiče javnog duga, da bi ljudi u Srbiji razumeli, da bi deo narodnih poslanika razumeo, upravo zato se hvalim određenim rezultatima i ja ću, mislim, prvi put pred vama, poštovani narodni poslanici danas nešto reći (aplauz), a to je da smo uspeli da u junu mesecu obezbedimo da zaključno sa junom mesecom, ukupan fiskalni deficit u Republici Srbiji bude 26,7 milijardi dinara i predviđeno je bilo 105 milijardi u dogovoru sa MMF, a 126 milijardi smo imali prošle godine u prvih šest meseci.
Dakle, stotinu milijardi dinara nam je bolji rezultat nego prošle godine, a pogledajte i sami, gotovo 80 milijardi dinara, nam je bolji rezultat od onoga što bi MMF prihvatio kao dobar rezultat.
Šta ovo znači, da bi prost narod razumeo? Upravo za toliko, koliko nam je taj rezultat bolji, mi ćemo imati manje zaduženje ove godine.
Da bi ljudi razumeli, nije svaka emisija hartije od vrednosti novo zaduživanje koje ćete videti u javnom dugu. Jedan deo onoga je rol over, dakle gde mi pokušavamo da povoljnijim zaduživanjem vratimo ono što je bilo nepovoljnije zaduživanje. Uvek računajte da na kraju krajeva se zadužimo onoliko koliki nam je deficit i da nam neko ne bi govorio, a ja to pokušavam već treći ili četvrti put u Narodnoj skupštini da izgovorim, dakle, naš javni dug rašće do sume od 79,80% BDP, tada će krenuti da se spušta, možda čak ni dotle, zavisi od toga koliko ćemo biti uspešni u postupku privatizacije itd.
To je nešto što, kada imate nasleđeno, kada ide strmoglavo, onda morate da zaustavite i polako da okrećete u drugom smeru.
Sve mere koje smo donosili, sve teške mere koje smo donosili upravo smo donosili zbog toga.
Međunarodni monetarni fond je predvideo da krajem 2017. godine se ta spirala javnog duga okrene u suprotnom smeru i da javni dug krene da se smanjuje, a ja želim da vam kažem da sam siguran da će to biti svakako pre kraja 2017. godine i da ćete to moći da vidite, jer mi ove godine, bilo je planirano, ako se ne varam, ministre Vujoviću, prvo, da uzimamo, ne pričam o rol overu, već pričam o značajnim sredstvima za zaduženje i gde je trebalo da molimo za što niže kamatne stope i što duži „maturity“ period. Dakle, trebalo je da tražimo u februaru, martu, pa u aprilu, a mi još to nismo tražili.
Ovo što smo do sada tražili, uglavnom je pokrivanje stare devizne štednje i rol over, dakle pronalaženje, menjanje loših boljim kreditima. Dakle, to je što se tiče javnog duga. Mislim da rezultati koje smo postigli, po pitanju fiskalnog deficita, a ja sam danas to proveravao, trebalo bi kako stvari stoje, po podacima koji su nama bili dostupni da u prvih šest meseci po stanju fiskalnog deficita, po stanju budžetskog deficita, opšte države, ne govorim konsolidovane države, jer naravno da imamo problema na nivou lokalne samouprave, ali po stanju opšte države, po pitanju Republike Srbije, mi se nalazimo u prvih šest zemalja na evropskom kontinentu, kojima je još jedna zemlja koja nije članica EU, ostale su samo neke članice EU ispred nas. Mislim da je to veliki, važan i ozbiljan uspeh koji nam daje širok fiskalni prostor da u narednom periodu možemo mnogo toga više da uradimo i za naše građane po pitanju povećanja plata i penzija, ali i po pitanju drugih velikih projekata.
Ukoliko projekte budemo imali, a o tome bih naknadno nešto govorio, jer to je najveća rak rana naše države, ako hoćete i našeg društva, u svakoj sferi društvenog života.
Što se tiče partijskog zapošljavanja, prihvatam da se takve stvari na mnogo mesta dešavaju. U Vladi Srbije toga nije bilo, čak i u generalnom sekretarijatu i Upravi za zajedničke poslove, što sam proveravao pred ovu sednicu, je manje zaposlenih, nego što je bilo prošle godine u isto vreme.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije, rekli ste bilo je 352, sada 500, a ja sam dobio informaciju da je bilo 407, a sada je 409. Svakako sam saglasan, dobio sam zvaničnu informaciju, ali sam svakako saglasan da to nije dobro. Apsolutno sam saglasan sa vama da to nije dobro i da ćemo po tom pitanju morati da radimo.
Dve su stvari posle ovako dobrih rezultata, uveren sam da ćete imati tu priliku, ako hoćete da kažem, i tu čast, da u narednom periodu od možda najvažnijih zvaničnika sveta čujete šta misle o srpskim ekonomskim reformama. Dve stvari nismo još dobro uradili. Jednu smo pokrenuli, a jednu, plašim se, da uopšte nismo dirnuli.
Jednu koju smo pokrenuli, a koja ne ide onom brzinom kojom bismo mi želeli, jeste proces privatizacije i jeste proces završavanja sa onim isisavanjem krvi od onih koji su decenijama neuspešni, ali koji valjda imaju taj ucenjivački kapacitet da svaki put kada kažete da je sa nečim završeno, mogu da skupe 100 ili 200 ljudi i da vam kažu, mi sada štrajkujemo, a vi radite sa nama šta hoćete. To je pravilo našu privredu nezdravom godinama, to pokušavanje kupovine političkih poena, a ustvari je ekonomija ostavljena da bude loša, da bude bolesna, teško bolesna i da se teško može izvući. To je jedna od stvari koju smo pokrenuli. Ide bolje nego ranije, ali još nije dovoljno dobro. Koliko ide bolje, pokazuje činjenica da mi u hemijski kompleks ni jedan dinar nismo uložili, reč je o tri velike kompanije u toku ove godine, dakle „Azotara“, MSK, „Petrohemija“.
Reč je o tome da nismo dali ni jedan novi dinar u „Železaru“, a svojevremeno smo izdvajali 10 miliona evra na mesečnom nivou, 10 miliona dolara, izvinjavam se, osam miliona je tada bilo, a sada je to već 9,2 miliona evra. U svakom slučaju, ogroman novac.
Što se tiče ovog pitanja javnog sektora, otkriću vam tajnu koliko je to teško i koliko je tu stanje loše. Kada razgovarate o tome, da prijave ljude iz određenih sektora i ministri iz svih sfera društvenog života, koliko ljudi mogu da otpuste, koji su nam nepotrebni, jer hoćemo da napravimo efikasniju državu, da pokušamo da obezbedimo tim ljudima negde posao ili da subvencionišemo njihovo školovanje, promenu posla, bilo šta, kada pitate ministra i sve druge, nema odgovora. Niko nije za to, zato što svi čuju od svakoga, aha, oni hoće da otpuste, niko neće da kaže, jer će svi da budu na udaru i svojih komšija i svojih prijatelja i novina i svih ostalih, zato što se svi ponašamo nefer. Svi se po tom pitanju ponašamo kao najgori licemeri. Niko nije došao da kaže, izvinite, čestitam vam na tome što ste obavili taj težak posao.
Ja vam danas ponavljam, znate li zašto Srbija danas može sebi da dozvoli da se i politički sa određenim stvarima koje se u svetu događaju, ne služi? Može, zato što je veoma poštovana zbog teških i ozbiljnih i odgovornih reformi koje je preduzela i to svi u svetu poštuju. To ćete da čujete, kao što ste čuli i od Štajnmajera, Zigmara Gabrijela i od Gerd Milera, ja vam sada kažem, čućete za koji dan to i od Angele Merkel. Kritikovaće nas po svemu drugom, ali vam kažem, to je stvar koju ćete nesumnjivo čuti i od nemačkog kancelara.
Što se tiče, dakle, to je pitanje o kojem sam, bez obzira na brojke koje sam izneo, više saglasan sa vama, nego sa onima koji su pokušali da te brojeve demantuju.
Što se tiče „Mercedesa“, plašim se da niste upoznati sa činjenicom, „Ikarbus“ veoma vredno radi. Već su isporučili sedam običnih svojih autobusa, a „Ikarbus“ je inače kompanija koja nije radila, koju smo zatekli uništenu i razorenu, koja je izgubila 950 zaposlenih od 1.250 na 290 zaposlenih, nasledili, dali im posao i oni u ovom trenutku, uz podršku Vlade Srbije rade 46 mercedesovih autobusa. Dakle, 46 mercedesovih autobusa i rokovi za isporuku su septembar, novembar i decembar. Svih 46 autobusa biće isporučeni u roku.
Dakle, zemunski „Ikarbus“ radi mercedesove autobuse i uskoro ćete ih videti na ulicama Beograda, na ulicama Novog Sada, na ulicama Pančeva, na ulicama Lazarevca, dakle, koji pripada Beogradu, ali je „Lasta“ Lazarevačka takođe je tražila, tako da ćete videti rezultate i našeg rada i rezultate vrednih radnika zemunskog „Ikarbusa“.
Što se tiče helikoptera, mislim da idem sve po redu na način koji ste postavljali. Nadležna državna vojna komisija je to ispitala, dostavila sve svoje nalaze tužilaštvu, a tužilaštvo vodi postupak i mi tu više nemamo kakve izveštaje, izjave da vam dajemo, zna se ko je u našoj zemlji nadležan za to. Mi koji se politikom bavimo, više o tome nemamo šta da govorimo.
Ja mogu nešto drugo da vam kažem, zahvaljujući veoma ozbiljnim, dobrim rezultatima koje smo postigli u prvih šest meseci ove godine, mi imamo značajan fiskalni prostor i uložićemo u jačanje snaga MUP i Vojske Republike Srbije. Kupićemo ove godine dva plus dva helikoptera, dakle, dva ruska i dva nemačka helikoptera, a razgovaramo i o mogućnosti kupovine i dodatnih nemačkih, italijanskih helikoptera 2016. godine. Uglavnom je reč o transportnim i spasilačkim helikopterima, jer se pripremamo i za sezonu suša. Imaćemo velikih problema, naravno, očekujemo to u avgustu mesecu, pre svega, zbog suša koje nas očekuju i država će morati tu da reaguje i to je ono što mogu oko toga da vam kažem.
Što se tiče energetskih objekata, pa mi smo počeli posle 30 godina da gradimo prve važne energetske objekte, sve teče po planu u Kostolcu i verujem da će to predstavljati novu snagu Srbije, ali, opet moram da kažem, za jednu stvar ste u pravu koju ja nisam u stanju da objasnim danas. Nije ono za šta ste vi pitali, ja nisam u stanju da objasnim zašto mi nismo do sada pokrenuli pitanje ili završili pitanje Štavlja i izgradnja termoelektrane u Štavlju, ja nemam odgovor na to pitanje.
Nemam odgovor ma koliko sam odgovora čuo, a verujte mi na sedmodnevnom nivou postavljam to pitanje i kao predsednik Vlade i dalje nemam odgovor na to pitanje zato što mislim da je Štavalj delimično rešenje problema za Resavicu, delimično rešenje problema za sve rudnike u Pomoravlju i istovremeno nama rešava značajne probleme sa snabdevanjem uglja u budućnosti, a da ne kažem koliko je značajan ne samo za Sjeničku opštinu, već, rekao bih, za celu Peštersku visoravan i za ceo taj uglavnom nerazvijeni kraj naše zemlje.
Što se tiče „Beograda na vodi“ i reklame, naravno da smo imali veoma dobru reklamu i na SNN i na mnogim drugim medijima za „Beograd na vodi“, toliko dobro da ni sam nisam verovao u to, ali koliko sam obavešten 17 od 18 porodica za koje je trebalo za prvu A fazu da se uradi iseljenje sa 17 je dogovoreno, sa još jednom porodicom se pregovora, očekujemo da danas ili sutra ti razgovori budu završeni, sve će biti spremno i tu se ne kasni ništa.
Što se tiče tajnih ugovora za „Fijat“, nemojte mene da pitate, to pitajte svoje partnere iz partije sa kojom ste izlazili na izbore. Oni su taj ugovor zacrnili i mi imamo problem sa tim, jer pošto sam sve priče i bajke slušao ovde u tom ugovoru je više para, nego u svim ostalim ugovorima koje smo mi zajedno ovde pominjali, ali ja naravno o tome ne mogu da govorim i ponašam se kao neko ko je dobar domaćin, jer mi želimo „Fijat“ da sačuvamo ovde, želimo da ukoliko bude krenuo oporavak svetskog tržišta u automobilima želimo da nastavimo tu saradnju, pomažemo koliko god možemo, ali samo da imate u vidu da to nije moja krivica, već onih koji su takav ugovor potpisivali, ugovor koji sadrži klauzalu o tajnosti.
Dakle, to pitajte one koji su pre nas takav ugovor potpisivali.
Što se tiče aviokomponenata, nismo uspeli za UTVU da završimo izradu Erbasovih komponenata, ali upravo ponovo razgovaramo sa Erbasom, sa tri njihova sektora, dakle, sa njihovim komercijalnim sektorom, razgovaramo sa njihovim odbrambenim sektorom. Ne mogu da se setim imena trećeg sektora, nije vam pretpostavljam naročito ni važno, i očekujemo njihov ulazak i veliku saradnju sa našim Momom Stanojlovićem na izradi devet, a vi znate kao nekadašnji član Savezne Vlade i premijer u Republičkoj Vladi znate koliko je važno da uradimo devet naših G4, dakle, Galeb 4, jedan bi trebalo u Bavarskoj da se uradi, osam odmah zatim ovde u Srbiji, da se uspostavi dugoročna saradnja sa Momom Stanojlovićem.
Naši prijatelji iz inostranstva sa zapada žele saradnju i sa „Jugoimportom-SDPR“ u smislu izlaska na treća tržišta. Kao što vidite širom sveta se vode borbe oružje i oruđe se dobro prodaju, očigledno da svi žele udeo na tom tržištu i očigledno da žele saradnju sa srpskim kompanijama, što mislim da je dobro. Da li ćemo mi to uspeti da iskoristimo ili nećemo uspeti da iskoristimo, to je već drugo pitanje, jer se plašim da do sada nismo umeli i nismo uspeli dovoljno da iskoristimo naše kapacitete. To je ono što sam pokušao da odgovorim.
Što se tiče poslednjeg pitanja i firma „Sumako“ ne znam dokle se stiglo i kako se stiglo. Prosto, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno pre svega Tužilaštvo svoj posao radi, mislim da je reč o ozbiljnim krivičnim delima, ali o tome naravno može i gospodin Stefanović i neko drugi da vam odgovori.
Mislim da sam na ovaj način odgovorio na svako od vaših pitanja, ali ono što je najvažnije, dakle, da sa tim završim od svih ovih pitanja, javni dug, nemamo opasnosti nikakve ni od bankrota, ni od preteranog podizanja nivoa javnog duga. Ta vrsta geometrijske progresije je zaustavljena. On će još izvesno vreme rasti aritmetičkom progresijom.
Ja verujem već u prvoj polovini 2017. godine da ćemo to uspeti da okrenemo u suprotnom smeru i to će biti istorijski uspeh Srbije, a ne ove Vlade ili bilo koje druge vlade i nadam se da nijedna sledeća vlada svojim neodgovornim ponašanjem neće dovesti Srbiju u situaciju da mora godinama da se leči od teške bolesti koju je bilo koja vlada ostavila. Hvala vam najlepše.
