I samo bih želeo, što se tiče gospodina Vučića da kažem da njegov stav prema podizanju zida od strane Vlade Republike Mađarske, najavljeno prema Srbiji i njegov odnos da će učiniti sve u političkom smislu da se to ne uradi, ali da ćemo nastaviti saradnju sa Mađarskom, na drugim projektima, mi u potpunosti to politički podržavamo.

Zahvaljujem se gospodine Čikiriz.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Kompleksno pitanje, veoma aktuelno i stvar koja svakako zanima veliki broj građana. Ono što želim na početku da vam kažem da je u prvih šest meseci, prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil u Republici Srbiji izrazilo 35.712 ljudi, pre svega iz Sirije i Avganistana, najveći deo, nešto ih ima i iz Somalije, Eritreje, Iraka i drugih država, ali Sirija i Avganistan apsolutno dominiraju.
Ono što mogu da kažem da je takođe sprečeno 20.725 lica u pokušaju nezakonitog prelaska državne granice i protiv 9.279 od ovih lica, pokrenut je prekršajni postupak.
Naravno, nemam iluziju da smo mi uspeli da uhvatimo svakoga od njih ko je prešao ilegalno preko zelene granice. To jeste jedan od ključnih problema o kojima je Vlada razgovarala i premijer Vučić sa Mađarskom Vladom i sa drugim predstavnicima i danas je u Beogradu delegacija koju predvode nemački direktor policije, austrijski direktor policije, mađarski direktor policije, koji su u razgovoru sa nama, razgovarali o konkretnim merama koje naša policija može da preduzme u sprečavanju ilegalnih migracija.
Dakle, ono na šta sam ponosan kao građanin ove zemlje, ne kao ministar, a to je izveštaj UNHCR o ponašanju naših ljudi, građana Srbije prema azilantima.
Kao ministar policije, mogu da vam kažem da imamo minimalan broj incidenata koji se dešavaju sa azilantima, a ono što mi je rekao predstavnik UNHCR, gospodin Šoder me je učinilo zaista srećnim kao čoveka, jer sam bio zadovoljan, zato što mi je rekao da naši ljudi pozivaju ove ljude u svoje domove, daju im hranu, vodu, nude mogućnost da se istuširaju, nude im ljudske uslove, nude im jednu ruku prijateljstva.
Ovi ljudi, većina njih je došla iz zemalja koje su zahvaćene ratom i te zemlje zaista ne pružaju neki minimum ljudskih uslova, ali ima i onih koji dolaze iz ekonomskih razloga i to je pitanje koje Evropa mora da reši, to nije pitanje koje može sama Srbija da reši, jer mi smo samo zemlja tranzita. Postoji pitanje da li možemo da primimo svakoga ko se pojavi na našim granicama i mi zbog toga smo uspeli jednu veliku stvar i mislim da je to snažna stvar koju je Republika Srbija uradila i njena Vlada.
Uspeli smo da fokus priče ne bude na srpsko-mađarskoj granici, već da to bude na srpsko-makedonskoj granici. Danas, zajedničke patrole sa mađarskom policijom, austrijskom i nemačkom, koji će doći, a već četiri termovizijska vozila se nalaze na granici sa Makedonijom i dva naša, doći će austrijski graničari i 20 nemačkih graničara i simbolično, mi branimo Srbiju kao deo Evrope.
Mi pokazujemo da je Evropa došla na granice Srbije, da pokaže da zajedno vidi Srbiju kao zemlju partnera, kao zemlju koja učestvuje u rešenju ovog problema. Mislim da je to veoma značajan pokazatelj da Evropa računa na nas kao zemlju koja može da pomogne u suzbijanju ilegalnih migracija.
Radi se o ogromnim talasima ljudi. Danas se na tursko-sirijskoj granici nalazi između milion i po i dva miliona ljudi koji su u kampovima, a preko dva miliona ljudi je već u izbegličkom statusu u Turskoj i ogroman broj ljudi se kreće preko Bugarske, a najveći deo preko Grčke i Makedonije, kroz našu zemlju, tranzitno prema Mađarskoj, a nešto manji deo prema Hrvatskoj i jedan manji deo kroz Bugarsku, Rumuniju, kroz Mađarsku, najveći deo tranzitno prema Nemačkoj i Švedskoj, Francuskoj, nekim drugim nordijskim državama.
Dakle, veoma kompleksno pitanje, što se tiče odgovora, ne mogu da vam dam precizan odgovor, niti mislim da bilo ko ima trenutnu kalkulaciju koliko nas sve to košta i svakako da je to ogroman napor, imajući u vidu koliko je ljudi sa izbegličkim statusom već u našoj zemlji, jer Republika Srbija je naravno, tokom devedesetih godina primila, kao što znate, veliki broj građana koji su živeli na teritoriji bivše Jugoslavije i koji se nalaze u statusu izbeglica na našoj teritoriji. Neki su, naravno, potpuno integrisani, neki imaju drugo državljanstvo, a neki i dalje koriste smeštaj, kolektivne smeštaje i neke usluge, neku pomoć koju država pruža.
Mi i dalje imamo ogroman pritisak ovih ljudi. Naravno, ne vidimo da će u narednih nekoliko meseci, pa čak ne znam da li možemo da budemo optimistični i da kažemo, u narednih nekoliko godina će se ovaj talas migratorni koji stiže, smanjivati.
Sve brojeve koje imamo ukazuju da će ogroman broj ljudi pristizati. Mi smo formirali i Republički štab za pitanje migracije koji se bavi baš ovim konkretnim pitanjem, koje predvodi ministar Vulin.
Ministar Lončar takođe nadgleda ovu situaciju, pošto ste postavili pitanje.
Dakle, ja sam danas na našem Štabu za vanredne situacije razgovarao sa ljudima iz Instituta „Batut“ i oni me uveravaju da trenutno ne postoji epidemiološka kriza bilo kakve vrste. Dakle, epidemiološka situacija je potpuno pod kontrolom i samo se preduzimaju mere dužnog opreza kod onih ljudi koji su u neposrednom kontaktu i koji obrađuju ove podatke, a pre svega se radi o policajcima u Preševu, da kažem i drugim centrima, gde se radi prihvat ovih lica i upućivanje u centar za azil.
Mi smo potpuno svesni da najveći broj ljudi, kao i u Mađarskoj, to sam razgovarao sa kolegom Pinterom i ovim završavam, najveći broj ovih ljudi, koji izraze nameru da zatraže azil, nikada ne sačeka završetak procedure. Oni žele da nastave dalje.
Naš posao je da ih usmerimo samo na regularne granične prelaze i to je nešto što radimo sa Evropom, a naravno da Evropa mora dati odgovor na pitanje šta raditi sa ljudima koji imaju pravo na azil, jer dolaze iz ratno zahvaćenih država, koje imaju pravo na slobodu kretanja, a dolaze u ogromnim brojevima, koje nijedna zemlja ne može tek tako da primi, jer to iziskuje ogromne napore u ekonomskom smislu.
Dakle, Republika Srbija je veoma posvećena, veoma aktivno radi sa svim ministarstvima koja su, da kažem, za to nadležna i mislim da treba zaista i pohvaliti ove ljude na terenu koji su postigli da mi građani Republike Srbije ne osećamo u najvećoj meri ovaj pritisak.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade, gospodine Aleksandar Vučić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Gospodine Čikiriz, proverio sam u međuvremenu za te afričke grlice i jarebice, ali gospodin Čanak nije ovde, pa kada se vrati reći ću mu, ako se vrati.
Dakle, što se tiče podizanja zida i migranata, možda smo svi mi, živimo u nekom čudnom vremenu u kojem svakoga dana kada mislite da je to i više izazova nego što smo očekivali ili više izazova nego što smo bili spremni, nama se dogodi nešto novo.
Ono što sam uspeo da čujem od naših mađarskih kolega i od predsednika Jana Šadera i od premijera Orbana, to je da oni to doživljavaju ne kao migratorna kretanja, već kao veliku seobu naroda. Oni očekuju da u narednoj godini više od dva miliona ljudi potraži svoje utočište u zemljama zapadne Evrope i da od tih dva miliona, najmanje milion i 900 hiljada prođe preko teritorije Republike Srbije. Onda možete da mislite pred kakvim smo mi izazovom jer smo do sada prošli sve ukupno sa nekih 60.000 koji su prošli našu teritoriju.
Mi se za to pripremamo, brojne aktivnosti preduzimamo. Mi nismo srećni zbog podizanja zida, ali zbog toga nećemo da rušimo i kvarimo naše odnose sa Mađarskom, ne zato što smo slabi i mali, već zato što nam je Mađarska potrebna kao prijatelj, jer Mađarska, ako to smem da kažem, ima veće poverenje u Srbiju nego u neke druge zemlje u svom okruženju i Srbija ima veće poverenje u Mađarsku nego u neke …
(Poslanici dobacuju s mesta.)
Valjda ja nisam dovoljno pametan da bih razumeo tu dozu humora, ali prihvatam to.
Dakle, ono što smo čuli o gasu, Mađarska nam je pomogla, insistira na tome da cevi, da gasovod prolazi kroz Srbiju jer ona hoće da ne samo sa istoka dobija, od 2019. godine moguće je da neće dobijati, već da taj gas dobija sa juga, mnogo pre od Srbije nego što bi ga dobijala od Hrvatske ili Rumunije. Zar mi da rušimo svoje odnose sa takvim susedom? Da li smo smeli da kažemo šta mislimo o zidu? Rekli smo i to su naši mađarski prijatelji znali.
Hoćemo li da rušimo naše odnose, a znam da vi to ne želite, Mirko, i znam da ste zato to i podržali, da rušimo odnose sa ljudima zbog kojih bi bilo nesrećno 300.000 ljudi u našoj zemlji ili više od 300.000 ljudi u našoj zemlji koji su mađarske nacionalnosti, koji nisu naročito srećni zbog zida, ali razumeju potrebu Mađarske države da zaštiti svoju državnu teritoriju. Razumeju potrebu i razumeju i sve ono što Srbija mora da preduzme i zadovoljni su našom smirenom i pametnom reakcijom.
Uostalom, hoću da vam kažem da sam bio posebno ponosan kada smo na zajedničkoj sednici dve vlade čuli predsednika Saveza vojvođanskih Mađara koji se obratio na srpskom jeziku kao član srpske delegacije i Ljubomira Aleksova, portparola Mađarske Vlade, Srbina, koji se obratio na mađarskom jeziku, kao član mađarske delegacije. Mislim da nikada nismo imali, bez obzira na zid i bez obzira na sve drugo jer se zid ne podiže zbog Srbije i zbog naših odnosa, već zbog onoga što imaju strah, od dolaska migranata. Mi mislimo da postoje drugi načini za borbu protiv toga, a ne podizanje zidova, ali u svakom slučaju, naše odnose sa Mađarskom nećemo da rušimo i nećemo da kvarimo.
Zahvalan sam vam na tome što to razumete i ja mislim da je juče posle jučerašnje sednice Vlade, ne znam da li će danas da govori neko iz Saveza vojvođanskih Mađara, ali mislim da je pao kamen sa srca velikom broju ljudi u Vojvodini, to iskreno mislim, možda grešim, zato što su videli da su Srbija i Mađarska uspeli da se dogovore da nastave da idu putem dobrosusedskih odnosa, putem povećanja trgovinske razmene, putem privlačenja mađarskih investicija u Srbiju. Premijer Orban je ponudio da najozbiljnije i najodgovornije kompanije iz Srbije pošaljemo u Mađarsku i da ćemo imati široko otvoren prostor za investicije i u Budimpešti i u drugim delovima Mađarske.
Dakle, ja mislim da su to dobre stvari za našu zemlju. Da li ćemo mi taj politički diskurs koji smo uspeli da obezbedimo, napravimo takvim, uspeti da konkretizujemo, to je već druga stvar, ali kao što vidite za ovo o čemu sam govorio, o stočarskoj proizvodnji, bilo nam je potrebno šest meseci da se ljudi pripreme, da se pripremi i da onda krene.
Ako mi dozvolite, nešto kasnije ću vam pročitati podatke, pa kada budete videli ako mi tako nastavimo, ja vam kažem uz sve mere fiskalne konsolidacije, uz ovako ogromne uštede, uz to da budemo jedna od šest zemalja EU koja može da ima ispod 2,5% fiskalni deficit na nivou opšte države, naravno ne mogu ja da garantujem za sve opštine, ali na nivou Republike Srbije, ja vam sada kažem da je moguće i gotovo sa sigurnošću vam tvrdim da ćemo imati pozitivan rast u ovoj godini.
Podsetiću vas, MMF je rekao – biće minus jedan; rekli su – biće minus 0,5; sada su to promenili u aprilu, pa su rekli – biće nula. Ja vam sada kažem biće pozitivan rast u 2015. godini. Mislim da je to, pošto je to način na koji se to meri u celoj Evropi, ja mislim dragi prijatelji da u ovom trenutku u Evropi najuspešnije mere fiskalne konsolidacije, što priznaje cela Evropa, cela EU, ja verujem da će to i šef Evropske komisije, gospodin Junker reći devetog, kod kojeg ću biti prvi put u zvaničnoj poseti, šefu Evropske Vlade, ja mislim da ćemo imati uz ovo, da imamo pozitivan rast uz mere fiskalne konsolidacije.
To znači da mi imamo ogromne potencijala u budućnosti. To znači da mi u 2016. godini svakako idemo na dva plus, na rast, samo da to zaustavimo, da ostavimo na istoj meri fiskalni deficit, a to znači da u 2017. godini po njihovoj proceni koja je danas 2%, da idemo na preko 3% rasta. Onda je Srbija zdrava i normalna zemlja, onda mislim da više nikada nikome neće pasti na pamet da se onako neodgovorno ponaša, kako su se ponašali neki koji su nas doveli gotovo do bankrota.
Izvinite što sam ovoliko govorio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima za dodatan odgovor ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Poštovani, jasno je da problem azilanata nije izazvala Srbija, jasno je da ne može ni da ga reši Republika Srbija, ali da se ponaša kao organizovana država, ponaša se.
Nikome na našoj teritoriji nije uskraćen azil, ali mi nismo napustili svoju granicu. Mi nismo kao neke države dopustili da se preko naše granice prelazi kako ko hoće mimo graničnog prelaza, naše granične jedinice, naša žandarmerija radi svoj posao.
Svake noći mi dobijemo izveštaj koliko stotina lica je vraćeno u pokušaju ilegalno prelaska, ali svako lice koje dođe na zvanični administrativni prelaz, zatraži azil, automatski dobija pravo, dobija status tražioca azila. Dakle, nemojmo brkati ljudska prava sa anarhijom. Prelazak granice mimo graničnog prelaza nigde na svetu, a posebno u Srbiji nije dozvoljen. Mi svoju granicu čuvamo i svoju granicu branimo, ali smo dobili zaista najviše pohvala i od svih predstavnika međunarodne zajednice za odnos prema tražiocima azila.
U Preševu smo formirali jedan prihvatni centar veoma brzo, da ljudi civilizovanije mogu, brže da mogu da dobiju odgovarajuće dokumente, svaki tražilac azila bude medicinski zbrinut.
Znate, kada govorimo o zarazama, ne bude svaki turista koji pređe našu granicu pregledan ali svaki azilant koji pređe našu granicu i dođe da traži azil, bude medicinski proveren i bude zbrinut. Svako dete bude zbrinuto. Imali smo već nekoliko slučajeva porođaja. Imali smo slučajeve hospitalizacije, ali nikakve zaraze, već uglavnom su to povrede.
Za sve njih je obezbeđena i hrana i voda i medicinska briga. Ja sam razgovarao i sa predstavnicima lokalne samouprave na severu Vojvodine, bio sam u Kanjiži, gde postoji zabrinutost. To je gradić od 9.000 ljudi, a svaki dan ima skoro 1.000 nekakvih novih ljudi, 1.000 ljudi koji nisu odatle.
Dogovorili smo se da obezbedimo i određena sredstva da bi higijena bila bolja, da bi mogli da počiste za njima, da bi mogli da obezbede sve što je potrebno. Dakle, država Srbija se ponaša kao organizovana, dobra država.
Mi iduće nedelje imamo partnersku konferenciju sa našim partnerima iz međunarodne zajednice, gde ćemo pod pokroviteljstvom UNHC, ministra Stefanovića i drugih ministara koji su zaduženi za ovaj resor, biti organizovan skup gde ćemo tražiti od naših prijatelja šta je to sve potrebno da bismo bili još efikasniji i vrlo se poštuje to što radimo. Mi se spremamo za zimu. Leto je leto, ali ovaj problem neće prestati i kada dođe zima, biće ljudi koji će tražiti azil i biće ih verovatno još više. O tome moramo voditi računa, moramo ih zbrinuti, moramo voditi računa da se ovde nikom ništa ne desi. Dakle, ponašamo se organizovana država.
Još jedna vrlo važna stvar, mi nikome ne pomažemo da pređe granicu. Mi se borimo protiv trgovine ljudima. Dakle, mi nećemo kao neki drugi, nažalost, ima i takvih pojava, omogućiti nekome da pređe granicu, da taj neko postane nečiji drugi problem. Mi svoju granicu branimo i spolja i iznutra i posebna je priča o kojoj ćemo razgovarati i sa našim partnerima u Briselu, nadamo se, a to je da nije Srbija prva granica koju ovi ljudi prelaze i nije Mađarska prva granica EU koju ovi ljudi prelaze.

Zahvaljujem, gospodine Vulin.
Reč ima ministar gospođa Jadranka Joksimović. Izvolite.

Dakle, pošto je pomenuto, poslanik Čikiriz je pomenuo i poglavlje 24. i Akcioni plan, naravno da je ovo pitanje koje jeste pitanje cele EU. Dakle, to ni jednog trenutka, ni u Briselu, ni sa našim partnerima iz EU, niko nije prenebregao. Ali, upravo zato i pominjanjem Akcionog plana za 24, mi smo pokazali i to je jedna dodatna motivacija za otvaranje poglavlja 24, jer zapravo otvaranje poglavlja jeste praćenje implementacije onog što smo predvideli.
U Akcionom planu, u poglavlju 24 smo predvideli, pre svega, povećanje kapaciteta za smeštaj izbeglica, efikasnije procedure odlučivanja po zahtevima za azil, naravno, adekvatnu zdravstvenu negu i naravno visok nivo ukupne zaštite ljudskih prava, iako smo, da budem sasvim otvorena, dakle, ko neko ko je zadužen za evropske integracije, u svakom slučaju pokazali, čak i od mnogih članica EU, veći stepen i primene evropskih standarda, da ne govorim o empatiji, jer ne zaboravimo da su i ti migranti isti oni ljudi ili slični onima koji su prošle godine pomagali našim građanima za vreme poplava i u Obrenovcu i u Šapcu i u Sremskoj Mitrovici. To, takođe, treba naglasiti zbog naše javnosti, dakle, da takav human tretman treba i da se nastavi. Mi time pokazujemo da smo i odgovoran partner EU, ali pre svega, smo odgovorni prema samima sebi.
U tom smislu, iz IPA, ja to moram da pomenem kao nacionalni koordinator, mi smo za 2014. godinu, juče sam potpisala te finansijske sporazume, jer se oni potpisuju godinu unazad, prosto, tako ide procedura, obezbedili 2,3 miliona evra iz IPA, 2014. godine za još jedan centar za azil i da ne zaboravimo i za one iz programa readmisije imamo oko šest miliona evra za unapređenje njihovog položaja.
To nije sve dovoljno. Mi smo juče sa mađarskim partnerima razgovarali o tome da su neuporedivo veća sredstva iz EU bila fokusirana i data mediteranskom rejonu, iako se pokazuje da broj migranata kroz ovaj kopneni deo i ulazak kroz bugarsku granicu, Grčku, preko Makedonije, takođe, skoro identičan, ako ne i veći i da ćemo zajedničkim snagama pokušati da skrenemo pažnju i EU, našeg partnera, da je i ovo vrlo prostor gde je veliki tranzit i da u tom smislu sredstva koja će nam biti na raspolaganju moraju da budu veća da bismo i mi mogli da tretiramo problem na pravi način. Hvala.

Zahvaljujem. gospođo Joskimović.
Reč ima za dodatni odgovor ministar dr Zlatibor Lončar.