Reč ima ministar Vujović.

Hvala lepo na iscrpnoj diskusiji sa dosta korisnih sugestija.
Dozvolite mi da krenem od stvari koja možda deluje najkontroverznija, a u stvari je definisana članom 30. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci koji kaže da se rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, koja su postala pravosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, rok iz člana 18. ovog zakona noveliran je član 34. stav 6, počinje da teče od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ono što se nije dogodilo pre toga, odnosno ono što je zaključano, pre toga se ne primenjuje, na sve buduće transakcije se primenjuje.
Ako mislite o tome da svi oni koji stupaju ili koji su stupili u dužničko-poverilačke odnose povodom hipotekarnih kredita, hipoteka je bila definisana, samo što se ovde preciziraju elementi koji definišu kako se pravno ona realizuje, prema tome mi smo u skladu sa Ustavnom odredbom da ne postoji retroaktivno važenje, ali će primena ovog zakona biti, odnosiće se na sve.
Što se tiče vaše sugestije o likvidnosti banaka, ja sam na osnovu empirije koja postoji rekao da u svetu već 20 godina postoji tendencija da banke više ne daju hipotekarne kredite tako što obezbeđuju ročnu strukturu svojih izvora i plasmana na nivou komercijalne banke, nego se u tom delu naslanjaju na krupnija finansijska tržišta, a tu je kvalitet upravljanja u svim ovim procesima presudan.
Znači, ja bih želeo samo da ne razmatramo socijalne aspekte koji su važni, ali koji moraju da se rešavaju na drugi način preko instrumenata osiguranja koje nudimo preko „En koska“, preko elemenata participacije, preko elemenata subvencionisanja kamate, itd. Na taj način se rešavaju socijalni aspekti hipoteka.
Kod banaka mora situacija da bude zdrava, jer paradoks je u tome što je čvršća zakonodavna osnova, to će banke davati jeftinije kredite.
Znači, logika je potpuno suprotna. Bankama pojačanje zakona daje mogućnost da naplaćuju manju maržu, da budu konkurentne i tamo gde važe ovi zakoni, kamate na hipotekarne kredite su od 2% do 3% na 30 godina.
Prema tome, da bismo dobili to, mi moramo da obezbedimo apsolutnu pravnu sigurnost bankama. Ravnopravnost banaka i tzv. ravnopravnost kreditora i dužnika se ovde uslovno tumači. Nisu banke te koje štampaju novac. Banke imaju obavezu prema onima koji su u banke uložili novac. Banke su samo finansijski posrednici. Prema tome, banke koje se ne odnose domaćinski prema sredstvima, prema plasmanima, su u stvari u toj breši, u jazu između njihovih poverilaca, štediša, građana, takođe, pretežno, i plasmana.
Mi želimo samo otvoreno to da priznamo i da ovim instrumentima koji se ovde nude, tj. institutima tržišta, finansijskog tržišta koji se ovde nude, ponudimo bankama mogućnost da to urade na najbolji mogući način. Da li to istovremeno znači savršenu primenu zakona? Naravno da ne. Znači, moraćemo da radimo mnogo više. Pogledajte savršeno uređena tržišta koja se u uslovima nestabilnosti cena nekretnina, nestabilnosti učešća, nestabilnosti instrumenata kojima se pokrivaju rizici, svi prolaze kroz šokove. Pogledajte količinu kredita koja je, recimo, u Americi, i banaka, da bude nacionalizovana da bi se sačekalo ozdravljenje i ponovna reprivatizacija. To su ekstremna rešenja koja kod nas verovatno ne bi naišla na odobravanje ni Skupštine, niti su predviđena zakonima.
Zahvalan sam vam za predloge, ovde konkretnih sugestija. Član koji ste citirali, da ne pominjem pogrešno broj, odnosi se u stvari na ovo preuzimanje hipoteka, koje se upravo odnosi na funkcije koje ima „En kosk“ i slične organizacije. Znači, tu nema drugih namera. To je bila namera i mi to tako čitamo. Ja, ne znam gde vi vidite nešto drugo. Ako vidite, mi smo spremni da u formi amandmana razmotrimo vaše predloge.
Znači, naša namera, namera onih koji su pisali zakon, to nisu banke, to su radne grupe koje su vodile računa o svim interesima i svim primedbama, namera je bila samo da se omogući da neko u ime i za račun nekoga upravlja tim procesima, da se banke ne bi na nivou pojedinačnih kredita, bavile tim poslovima.
Vi ste pročitali ceo ovaj član. Ja ne znam gde vi vidite tu opasnost. Samo mi kažite u čemu je problem, odnosno predložite amandman, pa ćemo to onda uvažiti.
Konačno, član 4. koji vi pominjete, koji je kod nas ovde napisan kao član 3, ne predlažu se izmene. Kod nas je on naveden kao član 3. u postojećem tekstu. To je ovaj gde postoje tačke od 1. od 6. U članu 4. toga uopšte nema, tako da mislim da tu postoji mala greška, možda u tome koji član navodite. Postojeći zakon, to se odnosi na član 3, koji ima predmet hipoteke, pa onda postoji šest slučajeva od 1 do 6 opisano koji je predmet hipoteke. Moguće da postoji tu greška u bojevima. Samo to treba da razjasnimo. Taj član se nije menjao. Ne znam koju izmenu vi želite, pa ne znam da li možemo da pogledamo, ako je opravdana. Prekasno je, da li je tako?
(Gordana Čomić, s mesta: Ne može sada.)
Takva je procedura.
Mi ga nismo menjali, pošto nismo mislili da treba da se menja. Nismo videli ništa u tome, pošto je definisano sve što je predmet hipoteke. Prema tome, nismo videli razlog da se menja taj član.
Konačno, zašto su potrebne sve ove odredbe? Zato što morate da očistite postojeću situaciju da biste išli napred. Nije normalno u zemljama sa uređenom tržišnom privredom, gde imate hipoteke koje se nalaze, hipotekarna potraživanja koja se nalaze u difoltu godinama. To je potpuno nenormalna situacija. Nenormalna je situacija da idete na vrhunsko obezbeđenje nekog plasmana, nekog potraživanja i da onda sistem u stvari priznaje da to ne može da se realizuje. To je situacija kod nas, da imate u potraživanjima prema preduzećima koja se nalaze, da ne govorimo samo o stanovima, nisu samo stanovi, 3,6 milijardi je bilo potraživanje države prema preduzećima u portfoliju Agencije za privatizaciju i 3,5 milijardi komercijalnih potraživanja. Među tim potraživanjima je bio ogroman deo koji je bio zaštićen hipotekama, a nije realizovan. To vam je pravo koje je potpuno zamrznuto.
Mi moramo ovim da odmrznemo nešto. Znači, ne rešavamo mi zamišljeni problem, nego rešavamo problem koji ne dozvoljava bankama koje su plasirale sredstva uz hipoteku da to realizuju. To je problem. Kada imate tolike milijarde nerealizovanih sredstava zbog toga što institut hipoteke ne funkcioniše, mislim da moramo da tražimo rešenja. Pomenuli ste da ćemo možda menjati to ubuduće. Verovatno hoćemo.
Treća stvar koju sam hteo da kažem, koju danas nisam pomenuo, a koja je jako važna, u Srbiji postoji s jedne strane slabost tog instrumenta, a s druge strane, preterana upotreba tog instrumenta. Nigde u svetu nisam video da se običan trgovinski kredit, koji podržava trgovinske transakcije, još povrh svega zaštiti i hipoteku, koji blokira onda asete, aktivu te firme, ne dozvoljava joj da posluje.
Znači, kod nas, u situaciji u kojoj se ne zna, onda banke u strahu previše traže rezervacija, previše traže obezbeđenja i time blokiraju ekonomsku osnovu preduzeća da se zadužuje. Ako tome dodate da plaća 5%, 6% više nego u tržišnim privredama, vi ste hendikepirali firme da budu konkurentne. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi još jedan finansijski zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci.
Moram da napomenem da je Zakon o hipoteci donet 2005. godine i praćenjem implementacije ovog zakona, došlo se do zaključka da taj zakon u mnogim svojim delovima ne odgovara realnom stanju i realnom tržištu i to je svakako jedan od razloga iz kog je proizašla potreba da se izmene i dopune Zakona o hipoteci rade.
Ono što želim da naglasim je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci značajan, pre svega, sa dva aspekta. Prvi aspekt je ekonomski aspekt. Ekonomski aspekt je značajan zato što hipoteke predstavljaju i te kako značajan finansijski instrument u modernim tržišnim ekonomija. Bez kredita zemlje kao što smo mi, a naša zemlja se nalazi u tranziciji, praktično, privredni rast i privredni razvoje i ekonomski oporavak bio bi i te kako usporen. Znači, ekonomski rast i oporavak naše zemlje svakako jeste jedan od bitnih elemenata zbog kojeg su izmene i dopune ovog zakona neophodne.
Drugi značajan aspekt izmena i dopuna ovog zakona je pravni aspekt. Pravni aspekt je značajan iz razloga što se ovim Predlogom izmena i dopuna zakona, pre svega, usaglašava sa važećim zakonima koji se odnose na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, na Zakon o premeru i katastru, ali usklađuje se i sa Zakonom o javnom beležništvu.
Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona preciziraju se određene zakonske odredbe koje su tokom implementacije zakona od 2005. godine pokazale se kao neadekvatne i to kao neadekvatne u odnosu na sve učesnike u hipotekarnom procesu, a to su kako dužnici, tako i poverioci, odnosno građani, privredna društva, mala i srednja preduzeća, ali i državne ustanove i državne institucije, jer ne smemo da zaboravimo da do hipotekarnih ugovora u ostvarenju nekih prava građani dolaze i preko određenih institucija. Pre svega, moram da naglasim da u sistemu socijalne zaštite jedan od uslova za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć je založna izjava, odnosno davanje hipoteke za zemljišni posed koji je iznad zakonom propisane veličine.
Takođe, moram da naglasim, što se tiče prvog aspekta, prvi aspekt odnosi se na formu. Ta forma se, pre svega, odnosi na usaglašavanje sa Zakonom o javnom beležništvu, gde je stavljeno da jednostrani hipotekarni ugovori, a to su u stvari založne izjave, ako su overene od strane javnog beležnika, odnosno ako su sačinjene u obliku javnobeležničkog zapisa ili potvrđene od javnog beležnika, imaju snagu izvršne isprave.
Kada smo raspravljali o Zakonu o javnom beležništvu, razgovarali smo o tome koliko taj novi institut znači u pravnom poretku naše zemlji. Pre svega, sa aspekta sigurnosti i potpune zaštićenosti građana koji kod javnog beležnika sačinjavaju i javno-beležnički zapis, a u ovom slučaju radi se o hipotekarnim ugovorima.
Takođe, želim da naglasim da Predlogom zakona se osigurava i dodatno obezbeđenje poverilaca od strane onih zalogodavaca koji neadekvatno i nenamenski koriste svoju imovinu. U tom slučaju zakon je jasan i precizan i kaže da poverilac u istom momentu može tražiti dodatno obezbeđenje kojim će se nadoknaditi u celosti ta vrednost imovine koja je umanjena.
Isto tako moram da naglasim da, radi objektivizacije kompletnog procesa, koji se odnosi na umanjenje hipotekovane nepokretnosti, bi postupak bio objektivan i u odnosu na dužnika i u odnosu poverioca o tome odlučuje sud u parničnom postupku.
Ono što takođe moram da navedem, naravno kao pohvalu, a to je preciziranje rokova. Novina je rok koji se odnosi na aukciju. Zakonom je predviđeno da prva aukcija mora da se održi u roku od šest meseci i, naravno, predviđeno je da mora da bude potpuno ispoštovan princip transparentnosti javnosti, a ta transparentnost i javnost ogleda se u tome da javna aukcija mora bar 30 dana pre prodaje biti objavljena u jednom visokom tiražnom listu koji se odnosi na čitavu teritoriju Republike Srbije, ali i u regionalnom listu, u listu na kome se nalazi hipotekovana nepokretnost.
Takođe, moram da naglasim da u skladu sa reformom Republičkog geodetskog zavoda, Centralni registar hipoteka, koji je promovisan u zakonu, odnosno utvrđen u zakonu iz 2005. godine, više je imao deklarativan smisao nego suštinski, s obzirom da je Republički geodetski zavod mnogo uradio na unapređenju vođenja jedinstvene evidencije nepokretnosti. Te odredbe koje se odnose na Centralni registar su potpuno brisane.
Takođe, moram da naglasim, ovaj zakon poseban akcenat daje na vansudsko poravnanje, odnosno na vansudski postupak, ali isto tako predlaže i rok, a to je rok od 18 meseci ukoliko ne dođe do prodaje hipotekovane nepokretnosti vansudskim putem, da registar nepokretnosti stavlja zabelešku, i da nakon toga više nije moguća prodaja u vansudskom postupku, nego se hipotekarni poverilac upućuje da to reši u izvršnom sudskom postupku.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje svakako će glasati za izmene i dopune zakona, jer ovo jeste dalje usaglašavanje sa evropskim standardima. Sa strateškim opredeljenjem ove Vlade i SNS da uđu u EU, ali ovaj zakon je vrlo značajan i sa aspekta zaštite i partnerskog odnosa svih učesnika u hipotekarnom procesu i sa aspekta jednog većeg zamajca, naše privredne i ekonomske aktivnosti.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon koji unosi izvesnu nervozu. Kad god se menjaju uslovi na bankarskom tržištu, naravno, da to kod nas izaziva nervozu i pitanje da li to naš položaj na tržištu pogoršava, da li će to iziskivati neke nove dodatne finansijske obaveze prema bankama i da li ćemo ostati ravnopravni u tom partnerskom odnosu prema bankama.
Mislim da mi pred sobom imamo jedan takav zakon. Bilo je takve nervoze među pojedinim poslanicima i u njihovim diskusijama u prethodnom periodu i, kažem, to je sasvim razumljivo, ali mi smo danas stavljeni u dilemu da odlučimo da li ćemo faktički da ukinemo, odnosno da zamre hipotekarno tržište, ili ćemo da izvršimo izvesne promene, da osnažimo to tržište i da ostvarimo neku perspektivu u narednom periodu.
S obzirom na činjenicu da smo među zemljama kod koje je ponuda kredita dosta skromna, i to ne samo u odnosu na razvijene zemlje, nego u odnosu na zemlje koje su sličnog razvoja kao i mi, mislim da izvršna vlast, Vlada, nije imala drugog izbora nego da se potrudi da izmenama ovog zakona ojača hipotekarno tržište i stvori uslove da se poveća ponuda kredita na našem tržištu, a samim tim da omogući brži privredni oporavak, veću privrednu aktivnost za sve privredne subjekte, stvorivši uslove da se polako izlazi iz krize u kojoj se očigledno nalazimo, stvorivši uslove i da se neki reformski potezi, koji se čekaju, u nekom narednom periodu lakše sprovedu, da se ostavi alternativa našim građanima da, u slučaju ostanka bez posla, mogu da započnu lakše svoj privatni posao, da mogu da dođu do izvesnih izvora finansiranja, a na svima nama je da se mnogo odgovornije odnosimo prema obavezama koje prihvatamo, obavezama koje se odnose na hipotekarne kredite, da promišljamo ozbiljnije svoje mogućnosti, mogućnosti svoje porodice i da, ako već ulazimo u takve odnose, većinu tih sredstava investiramo u budućnost svoje i svojih porodica.
Dakle, manje potrošnje, više investicija u budućnosti i u tom slučaju hipotekarni kredit ima svoju logiku. On može da doprinese boljitku pojedinca i celog društva.
Činjenica je da samo nekih 20%, nešto preko 20% BDP iznosi ukupna masa kredita u Srbiji, da u zemljama u okruženju taj iznos je 40% i 60%, što ne znači da ja pozivam građane da uzimaju kredite, već da imamo jedno dosta oskudno tržište kredita koje bitno sužava perspektive našeg razvoja.
Još jedan podatak je jako važan, s obzirom da su 60% kredita faktički krediti privrede, a da građanima ostaje nekih 30-35%, a ovaj zakon pre svega ide na ruke privredi. To je valjda očigledno. Uslovi pod kojima su se ranije stavljale hipoteke, ulazilo u taj dužničko-poverilački odnos, ovaj put se očigledno pooštravaju. Manji broj građana, s obzirom na neizvesna primanja, ulaziće u takve odnose, ali i privreda, mala privreda imaće mogućnost da na jedan relativno lak i jednostavan način, ako već postoji ozbiljan biznis projekat, dođu do sredstava i da ojača svoju poziciju na tržištu.
Ja verujem da će ubuduće mnogo veći obim hipotekarnih kredita ići u privredu u odnosu na građane, u odnosu na fizička lica, i to je dobro kada je u pitanju ovaj zakon.
Ono što je isto tako bitno da se naglasi, mislim da je sam zakon logičan nastavak svog onog rada, sve one energije uložene u stvaranje jednog Katastra nepokretnosti. Iz tog Katastra nepokretnosti, naravno, ovaj zakon crpi snagu i stvara se mogućnost velikoj većini građana, koji su svoj posao i svoje objekte legalizovali, da mogu da konkurišu, apliciraju za ove kredite.
Činjenica je, sa druge strane, da imamo tržište nekretnina koje posustaje, da danas, barem kada je u pitanju uža Srbija, banke radije u hipoteku uzimaju zemljište, nego što su to građevinski objekti. Verovatno, za razliku od Beograda, ovaj zakon ostavlja jednu ozbiljniju mogućnost i za građane u unutrašnjosti da dođu do finansijskih sredstava za neki svoj budući mali biznis, a što se samih odredbi zakon tiče, postoji dobra atmosfera u Skupštini, pre svega, hvala ministru što ima tako puno razumevanja za sve kolege poslanike, što je spreman da kroz amandmane menja ovaj zakon. To je ono što je više puta ponovio i siguran sam da će to znati da iskoriste poslanici iz opozicije i da će bitno doprineti kvalitetu ovog zakona.
Sasvim sigurno ubuduće poruka građanima, ozbiljnije kada uzimate hipotekarni kredit banke će ovaj put za nekih 18 meseci, kako je to definisano zakonom, moći da naplate svoju hipoteku, ukoliko neredovno isplaćujete rate svojih kredita. Imaće mnogo lakše mehanizme da izvrše tu naplatu, ići će se i na vansudsku naplatu, tako da ukoliko ulazite u ovakav odnos sa bankama, dobro razmislite i znajte u šta ulažete novac. Ipak, ne treba ovaj zakon shvatiti kao zakon koji, pre svega, ide u korist banaka.
Ovaj zakon ipak ima jedan dobar deo koji olakšava poziciju dužnika. Onog ko je ušao u hipotekarni odnos, znači jasniji, transparentniji odnos, mnogo precizniji, na koji način su banke dužne da se odnose prema građanima, prema samom dužniku. Jedan fer odnos, kada je u pitanju eventualno cena kod prodaje nepokretnosti. To je ono što je jako bitno i sama mogućnost lakše naplate, sama po sebi, uz neke mere koje su već učinjene kada je u pitanju referentna kamatna stopa, koja polako klizi i koja omogućava da krediti budu jeftiniji, da sama procedura bude jeftinija.
Znači, imamo i niz pogodnosti koje se u ovom zakonu odnose i na građane, onima koji su dobro razmislili, odlučili se za ovakav poslovni odnos sa bankama, omogućavaju da ipak na jedan povoljniji način i jasniji način, nego što su imali u prethodnom periodu dođu do određenih sredstava.
Znači, još jedanput, pred nama je puno izazova. Tranzicija u Srbiji, rekao bih još uvek nije završena, taj neki socijalistički samoupravni duh, nažalost još se oseća u našem narodu, trebaće nam još vremena da pređemo na tržište u privredi, tako da i ovaj zakon doprinosi tome. Sama činjenica da je neizvesnost pred nama ukazuje da će verovatno i ovaj zakon i naš odnos prema bankama, odnosno dužnički poverilački odnosi u nekom narednom periodu morati još bliže da se regulišu. Hvala vam na strpljenju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Jolović.
Izvolite, dr Birmančević.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, savremena ekonomija i finansije pred ovo ministarstvo, pred ovu Vladu i naravno sad i pred ovu Skupštinu, postavili su određene zadatke koje mi moramo da realizujemo kroz ovu izmenu Zakona o hipoteci, jer jednostavno Zakonom o hipoteci iz 2005. godine ne možemo da kvalitetno uredimo hipotekarne kredite odnosno hipotekarna potraživanja.
Upravo ove izmene zakona će dovesti do reda koji je u proteklim godinama rešavan sudskim putem, a osnovna možda i najbitnija promena ovim Zakonom o hipoteci odnosi se na rešavanje sporova dogovorom, izbegavaju se dugi sudski procesi, pojednostavljuju se stvari i jednostavno ona volja, a podsetiću ugovor o kupoprodajni ili bilo koji drugi ugovor, gde imamo hipotekarnu garanciju, kada se potpisuje, to je izražena volja dve ili više strana, i samim tim, ovaj zakon samo pojednostavljuje da se volja koja je potpisana nekom vrstom ugovora, ili nekim drugim vidom garancije, da li je u pitanju kredit, da li je garancija, da li su novčana sredstva, ali bitno je da pravda bude zadovoljena.
U osnovi, upravo ovakvim zakonom, ono što je potpisano voljama dve ili više strana, biće realizovano u najkraćem mogućem roku. Naravno da jasna pravila i jasni uslovi koje definiše ovaj zakon, odgovaraju i bankama i privredi i svakom onom ko misli dobro ovoj državi. Ukoliko banke budu mogle jednostavnije da aktiviraju hipoteku, odnosno da ostvare svoja prava i da brže i kvalitetnije dođu do sredstava, samim tim će imati sa druge strane više uslova i više mogućnosti da građanima ponude povoljnije kredite, i ovo jednostavno ima drugo rešenje, odnosno dobit je u tome da ćemo dobiti kvalitetnije i povoljnije proizvode od banke, koji će se ogledati u jeftinijim kreditima.
Ono što znaju svi koji se bave finansijama, to je da banke ne žele i krajnje zadnje što rade je upravo aktiviranje hipoteke. Hipoteka je krajnja nužda i do sada i pre ovog zakona banke pokušavaju na sve moguće načine da dođu do novčanih sredstava i upravo kad dođe do hipoteke, to znači da ne postoji drugi način da one ostvare svoja prava.
Veća pravna sigurnost to je ono što će bankama, pa i budućim učesnicima u bilo kom drugom poslu gde je hipotekarna garancija dati veću slobodu, odnosno biće sigurniji u to da investiraju i da rade, upravo će poboljšati poslovni ambijent i omogućiti potencijalnim investitorima da sigurnije i bezbednije i brže ulaze u poslove na području Republike Srbije. Davno su, nadam se prošla vremena, kada su milioni evra davani na hipoteke koje jednostavno nisu vredele skoro ništa ili su vredele stostruko manje nego što su milionski iznosi koje su dobijali na te hipoteke. Ovaj zakon pomoći će da toga ne bude. Ono što ova Vlada radi i ovo Ministarstvo je zaista za svaku pohvalu, kroz ovaj zakon, to je da uvodi pravnu sigurnost u nešto što direktno utiče i na privredu i na građane i na banke i uopšte na jedno poslovno okruženje, odnosno okruženje koje vlada u Srbiji.
Naravno da u danu za glasanje, ovo treba da podrže svi poslanici, jer generalno ne postoji razlog, zaista ne postoji nijedan opravdan razlog da se ne prihvati jedan zakon koji jednostavno volju koju su potpisnici ugovora izrazili, ubrzava i njeno rešenje, dovodi u kratku vezu između jedne i druge strane bez posredstva suda. Naravno da, ukoliko se to ne može rešiti na drugi način, sve se ipak u skladu sa zakonom može rešavati sudskim putem.
Pozivam sve da, u interesu građana podrže ovaj Zakon o hipoteci, jer je jednostavno najbolji u ovom trenutku. Usaglašen je sa evropskim tokovima i usaglašen je sa tržišnim pravilima i samim tim je prihvatljiv za svakog ko misli dobro građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite, gospodine Jolović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, moderna ekonomija čiji je imperativ stalno postizanje ekonomskog rasta, počiva, naravno, na kreditnom mehanizmu. Uz pomoć potrošačkih kredita omogućava se stanovništvu da odmah troši svoje buduće prihode, što podiže sadašnju tražnju i omogućava rast proizvodnje.
Kredit igra presudnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi, a posebno kod nas, budući da su razvoj i restrukturiranje privrede nezamislivi bez stranog kredita. Samo efikasan sistem osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti vrlo dobre pretpostavke za inostrana ulaganja, a s obzirom na takav presudan značaj kredita u privrednom razvoju jasno je zašto su obezbeđena bila predmet zakonodavnih intervencija zemalja u tranziciji.
Za dužnika, s jedne strane, je povoljan zato što je najjeftiniji način da dođe do potrebnih novčanih sredstava za započinjanje ili razvoj privredne aktivnosti, pri čemu kao garanciju vraćanja kredita, kreditnih sredstava zalaže uobičajeno svoju ili porodičnu imovinu, a ne zavisi od žiranata, primanja u preduzeću koja mogu biti nesigurna i taj kredit ima, uslovno uzeto, realno prihvatljiv, u pogledu na kamate i roka otplate, a za poverioca, s druge strane zato što je vrednost založene nepokretnosti u principu višestruko veća od iznosa odobrenog kredita, pa može biti prilično sigurno u to da će dobiti dug sa svim kamatama i što će mu primena sada predloženih i nadam se uskoro usvojenih zakonskih odredbi o hipoteci i omogućiti.
Ovaj način kreditiranja je već deceniju uređen aktuelnim Zakonom o hipoteci, koji je u pravnom smislu ukazao niz manjkavosti i pored svojih definisanih odredaba o vansudskoj realizaciji hipoteke i centralnoj evidenciji hipoteka, a ujedno nakon sagledavanja njegove primene jasno se definiše njegova nemogućnost implementacije u novim društveno-ekonomski okolnostima i praćenja pravila koja važe u EU, a koja su, naravno, vezana za investitore u smislu njihove želje za ostvarenje profita i sigurnosti ulaganja u našoj državi.
Ciljevi predloženih izmena i dopuna ovog zakona, a nakon održanih javnih rasprava i uvažavanja mišljenja stručne javnosti, su sledeća: uvođenje jasnih pravila, eliminisanje normi koje su bile nedostojne i koje su se pokazale neprimenjivo u praksi, dostizanje višeg stepena pravne sigurnosti svih učesnika u poslu, usklađenost sa važećim zakonima, međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.
Status dužnika ovim zakonom je zaštićen, osim precizno definisanim elementima na osnovu kojih se odobrava hipoteka, i određivanjem vrednosti za prodaju njegove imovine u slučaju nemogućnosti povraćaja sredstava koje mu je odobrio poverilac i to članom 34. u Poglavlju – Pravo prodaje, gde se definiše sledeće: da se prodaja može izvršiti putem aukcije ili slobodne prodaje, da je poverilac dužan da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka, da se prodaja neposrednom pogodbom do momenta oglašavanja aukcijske prodaje može izvršiti ali po ceni ne nižoj od 90% procenjene vrednosti, da je procenjena vrednost na prvoj aukcijskoj prodaji ne manja od 75%, a na drugoj ne manja od 60% procenjene cene u skladu sa ovim zakonom.
Status poverioca se štiti utvrđivanjem obaveznih elemenata koji moraju biti sastavni deo hipoteke i postupkom i načinom naplate, a gde se definiše sledeće: da je nadležni organ unutrašnjih poslova dužan da bez odlaganja u skladu sa Zakonom o policiji poveriocu pruži svu neophodnu pomoć u postupku namirenja, uključujući i pristup i iseljenje iz hipotekarne nepokretnosti, da se nakon sprovođenja predviđene procedure naplata potraživanja može izvršiti vansudskim ili sudskim putem, a poverilac čije je potraživanje obezbeđeno izvršnom, vansudskom hipotekom, ima pravo da bira pravni put namirenja svog potraživanja. Za postupanje i odlučivanje o predlozima za izvršenje zasnovanim na izvršnoj vansudskoj hipoteci, stvarno je nadležan sud opšte nadležnosti, bez obzira na svojstvo stranaka u postupku ovog izvršenja.
Ključni deo ovog Predloga zakona je svakako utvrđen članom 26. gde se predlaže najznačajnija izmena zakona, koja je u praksi zadala najviše problema poveriocima, a tiče se člana 49. kojim je bilo propisano da nakon sprovedene prodaje nepokretnosti prava docni i hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana tj. upisana, što je obesmislilo primenu zakona i gotovo sve hipotekarne poverioce preusmerilo na sudski postupak namirenja koji nije nosio ovakvu opasnost i pravnu nesigurnost po poverioca.
Novim tekstom člana 49. je predmetni problem rešen, jer u stavu 2. je utvrđeno da sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti, prestaju po sili zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je potraživanje namireno u celosti, delimično ili ostalo ne namireno. Znači da se ostvaruje pravo prvenstva definisano kao – ko prvi u vremenu, prvi i u pravu, i da se gasi besmisleni niz mogućih hipoteka nad jednom istom nekretninom.
Pre ovih izmena imali smo situaciju da nekretnina nad kojom je postavljeno više hipoteka može da pređe u vlasništvo poverioca koji je dao kredit i koji mu nije vraćen, ali koji onda zapravo dobija nekretninu koja je pod teretom, odnosno hipotekom nižeg reda koju su dostavili drugi hipotekari i koji zapravo sad od njega potražuju svoja kreditna sredstva i rešenje se pronalazilo u zaista dugom procesu sudske naplate u kome su se pojavljivali jedan za drugim problemi, tipa nadležnosti načelne sudske prakse, a ceo postupak je bio izložen manipulacijama i kriminalnim radnjama, a član 57. aktuelnog zakona u stavu 2. utvrđuje da Republički geodetski zavod ili Katastar nepokretnosti ne odgovara za tačnost i potpunost podataka upisanih u centralnu evidenciju hipoteka.
Ovaj Predlog zakona uticaće na hipotekarne aktivnosti svih aktera procesa, ali će u narednom periodu svakako moći da proveri i utvrdi tačno stanje nad nekretninom za koju je zainteresovan i da valjano razmisli pre hvatanja u koštac sa nekretninom koja je pod teretom postavljene hipoteke, jer u skladu sa ovim novim rešenjem grešku može da napravi samo poverilac koji će pristati na rizično ulaganje koje je obezbeđeno transparentno postavljenom hipotekom i precizno definisanim načinom realizacije hipotekarnog potraživanja.
Na osnovu iznetih obrazloženja i uz uvažavanje činjenica da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci izrađen nakon održanih javnih rasprava i razmotrenih komentara i sugestija, od kojih su neke usvojene i unete u ovaj predlog zakona, smatram da su ponuđena rešenja u predlogu korektna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa međunarodnim propisima i normama koje definišu ovu oblast, te da će značajno popraviti privredni ambijent i učiniti našu državu atraktivnijom za privlačenje stranih investitora, pa smatram da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog Predloga zakona i u Danu za glasanje Poslanička grupa SNS će glasati za ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.