Hvala, gospodine Stefanoviću.
Prelazimo na spisak govornika.
Prva na spisku je narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, bez kredita moderna tržišna privreda je spora i neefikasna i skoro da se ne može ni zamisliti. U državama u kojima sistem kreditiranja ne funkcioniše kao poluga privrede, ekonomska situacija je znatno lošija u odnosu na države koje imaju razvijen sistem kreditiranja. Sa razvijenim sistemom kreditiranja stvara se i potreba za sigurnijim obezbeđenjem datih kredita, što znači da to obezbeđenje mora da bude i efikasno i prilagođeno na svaki način ekonomiji u kojoj se primenjuje.
Nastanak hipotekarnog tržišta u Srbiji omogućio je većem broju građana da obezbede krov nad glavom, da prošire poslovanje, a ne retko se dešavalo da građani uzimaju kredite i da bi kupili novi automobil ili nameštaj i sve je to stvorilo jednu situaciju da imamo veliki broj nepokretnosti koje su zbog kredita pod hipotekom i plašim se da zbog platežne moći građana taj broj nepokretnosti u nekom narednom periodu ne bude još veći i da to ne dovede do toga da se u jednom momentu na tržištu nađe veliki broj nekretnina koje će imati nižu tržišnu vrednost upravo zbog odredbi zakona koje predviđaju da se takve nepokretnosti mogu prodati i ispod tržišne vrednosti, u okviru 60% od realne tržišne vrednosti. To će, naravno, potencijalne kupce nekretnina okrenuti upravo prema tim nepokretnostima, što opet može napraviti problem investitorima koji grade po realnim cenama, pa se plašim da jednu ranu ne lečimo, a drugu ranu otvaramo.
Važeći Zakon o hipoteci, koji je usvojen 2005. godine, to je bilo pre 10 godina, sasvim je razumljivo da se u međuvremenu dogodio niz promena i u ekonomskom i u privrednom životu Srbije i u finansijskom poslovanju, dogodile su se i promene u poslovnom ambijentu Srbije, koji traži veću sigurnost, tako da, analizirajući važeći Zakon o hipoteci možemo uočiti niz neusaglašenosti sa sadašnjim uslovima života, sa novim zakonskim rešenjima koje smo usvojili u Srbiji u proteklih par godina, ali i sa zakonodavstvom EU. Upravo te novonastale društveno-ekonomske promene, tranzicija, privatizacija, promenjeni uslovi privređivanja, zahtevaju da se hipoteka, kao realno sredstvo obezbeđenja, zakonodavno reguliše na način koji odgovara društvenoj stvarnosti.
Predlogom izmena i dopuna Zakona o hipoteci, o kojima danas raspravljamo, otkloniće se neke od slabosti važećeg zakona. Pre svega, potrebno je pojednostavljenje same procedure zalaganja nepokretnosti, u tom pravcu i idu izmene predviđene ovim zakonom, koje, pre svega predviđaju, brisanje jedne od opterećujućih stavki važećeg zakona, Odredbe o saglasnosti trećeg lica koje je držalac nepokretnosti koja se zalaže. I to je, po važećem zakonu, bilo potrebno dostaviti uz založnu izjavu.
Saglasnost trećeg lica, neposrednog držaoca nepokretnosti, je u mnogome komplikovala sam proces zalaganja. Bilo je mnogo slučajeva da se sve završavalo i na sudu. Međutim, iako je to dobro rešenje i mi ga podržavamo, moram da pitam ministra ili saradnike koji su ostali, pošto je ministar izašao, kako je predviđeno da se zaštite ta treća lica, koja mogu da budu ili zaštićeni stanari ili zakupci na duži vremenski period, naročito lica koja su u zakupu nekog poslovnog prostora koji se stavlja pod hipoteku, pa su tu razvili poslovanje, očito je da mogu da pretrpe izvesnu štetu, u kom pravcu i da li je predviđeno nekim podzakonskim aktom, zaštititi ta lica?
Zakon o hipoteci iz 2005. godine, kao dobro rešenje, uveo je novinu da se hipoteka može staviti i na objekte koji nisu uknjiženi, odnosno na objekte koji su u izvesnom stepenu izgrađenosti. To je bilo dobro prihvaćeno rešenje, s obzirom da je baš u tom vremenu, posle 2005. godine, građevinska industrija i tržište nekretnina doživelo ekspanziju, i to je zaista bilo dobro prihvaćeno od strane kupaca nekretnina. Međutim, u praksi banke nisu primenjivale zakon onako kako je napisan, pa su u velikom broju slučajeva odbijale da prihvate da upišu, odnosno daju kredite gde se hipoteka upisuje na nepokretnosti koje su uknjižene, ali po posebnom zakonu, odnosno po Zakonu o posebnim uslovima upisa za objekte izgrađene bez građevinske dozvole. Molim vas, ako hoćete da mi odgovorite, da me saslušate šta pitam, radi se o objektima koji su upisani po posebnim uslovima, koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Kada smo o tom zakonu ovde u plenumu razgovarali, bilo je reči, to su građani slušali, da je te nepokretnosti potrebno upisati u Katastar nepokretnosti, upravo da bi se evidentiralo vlasništvo, ali i da bi građani mogli da dobiju kredite na osnovu tako upisane nepokretnosti.
Zamislite sada kada građanin sa izvodom iz lista nepokretnosti, iz Katastra, ode u banku, gde se vidi da je objekat upisan po posebnim uslovima, a bankar mu kaže - ne, vi ne možete dobiti kredit, jer vaš objekat nema građevinsku dozvolu.
S obzirom da ovim izmenama i dopunama Zakona nije predviđena izmena člana koji se odnosi na predmet hipoteke, mi nismo mogli da uložimo amandman, ali vas molim da uzmete u obzir i konsultujete se, da li postoji način da se u ovaj član dodaju, kao predmet hipoteke i objekti koji su upisani po posebnim uslovima ili da o tome odlučuje odbor, kakva god da je procedura?
To bi zaista olakšalo i bankarima, ali bi olakšalo i vlasnicima objekata koji su na takav način evidentirali svoje vlasništvo na objektima koji jesu izgrađeni bez građevinske dozvole, ali su upisani u Katastru nepokretnosti i za njih se može dobiti izvod iz lista nepokretnosti.
Najvažnija izmena koja je predviđena članom 26, kojim se menja član 49. važećeg zakona i rešava jedan od najvećih problema ili nedoumica koje su imali poverioci u prethodnom periodu, menja se odredba koja se odnosi na to da nakon sprovedene prodaje hipotekovane nepokretnosti prava docnijih poverilaca ostaju upisana, odnosno rezervisana. To je dovodilo do toga da su se nepokretnosti koje su više puta založene za obezbeđenje većeg broja poverilaca zaista teško u praksi prodavale, jer niko nije želeo da kupi nepokretnost gde ne može da upiše svoje vlasništvo jedan kroz jedan, jer su docniji poverioci, tj. njihova prava su ostajala rezervisana. Predlogom ovog zakona poverioci nižih redova se brišu i taj problem će na svu sreću biti rešen.
Takođe je Predlogom zakona predviđeno da će poverilac u ugovoru o prodaji nepokretnosti i pored kupoprodajne cene uneti odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvrđuje raspodela sredstava koja se dobijaju od prodaje nepokretnosti po određenom redosledu, gde će potraživanja poverilaca biti isplaćena prema redosledu upisa. To je izuzetno dobro, jer tako poštujemo pravno načelo koje važi još od nastanka instituta hipoteke, a koje kaže – prvi u vremenu, jači u pravu.
Takođe smatram da član 39. Zakona o hipoteci, koji se odnosi na objekte u izgradnji kao predmet namirenja hipoteke, odnosno ustupanje odobrenja za gradnju, treba takođe precizirati i dopuniti. Ne znam da li je sa razlogom izostavljeno ili slučajno to da osim objekata u izgradnji može biti poseban deo objekta u izgradnji, jer predmet hipoteke ne mora da bude ceo objekat u izgradnji, odnosno odobrenje za izgradnju celog objekta, već može biti poseban deo objekta, odnosno odobrenje za izgradnju posebnog dela objekta. Znači, odobrenje za izgradnju posebnog dela objekta je ovde izostavljeno, a govori se samo o odobrenju za izgradnju celog objekta.
Dakle, mi smo uložili amandman na ovaj član i pretpostavljam da ćete ovaj amandman usvojiti, jer ako predmet može biti objekat koji je u celosti izgrađen i poseban deo objekta u celosti izgrađen, onda može biti i odobrenje za izgradnju tog posebnog dela, kao što to može biti i građevinsko zemljište, pravo građana itd.
Sve u svemu, bitno je da ovo zakonsko rešenje doprinese doslednoj primeni vansudskog načina regulisanja odnosa svih učesnika u kreditnom odnosu, gde je hipoteka instrument obezbeđenja, da se osigura brža i bolja naplata banaka. Jer, kako god mi na to gledamo, banke imaju i pravo i obavezu da zaštite i svoje interese i svoj kapital, jer je u registru hipoteka koje vodi Agencija za privredne registre više od 70% onih koje su upisale banke.
Predlogom zakona zaštićena su i prava i interesi dužnika, odnosno vlasnika nepokretnosti koje se stavljaju pod hipoteku, smanjuje se administracija i smanjuje se učešće državnih organa u sam postupak, što je takođe dobro. Uz doslednu primenu izmenjenog i dopunjenog Zakona o hipoteci ustanoviće se sistem hipoteke u skladu sa zahtevima savremene ekonomije, privrede i finansija i u skladu sa najnaprednijim uporednim međunarodnim standardima iz ove oblasti.
Kao što je rekao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Neđo Jovanović, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasaće za Predlog ovog zakona, uz molbu da razmotrite i usvojite, naravno, naše amandmane. Hvala.

Reč ima dr Janko Veselinović, a neka se pripremi Aleksandra Tomić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvaženi ministre, evo vas opet u Narodnoj skupštini. Bili ste tu neki dan da nam kažete, odnosno da poslanici vladajuće koalicije izglasaju povećanje cena struje, odnosno uvođenja akcize na struju. I ovaj zakon je još jedan u nizu zakona smanjenja plata, smanjenja penzija, povećanja cena struje. Jednom rečju, zakoni sa generičkim imenom - udri po sirotinji, udri po građanskom sloju, uništi ono što je malo ostalo građanskog sloja, iako je već dve trećine građana na ivici siromaštva.
Ovim zakonom, gospodine ministre, vi ubrzavate, olakšavate mogućnost banaka da uzmu stan, kuću građanima koji su uzeli taj stan ili kuću na kredit. Gospodine ministre Vujoviću, stanje nije redovno kao u drugim zemljama. Korisnici kredita su pre šest-sedam godina, kada su uzeli kredit, od svoje plate polovinu plate davali za ratu, a ostala im je polovina plate za život i jedna plata ukoliko su imali još jednu platu u porodici. Sada oni za ratu moraju da daju obe plate, i svoju i platu bračnog druga ako taj bračni drug radi. A vi, gospodine ministre, dolazite u Skupštinu i omogućavate bankama, a banke su, i koleginica je ispravno rekla, u 90% slučajeva upisane nad hipotekama koje su na teret fizičkih lica, najčešće zbog kupovine stana, ne drugog ili trećeg, nego prvog u kojem žive. Vi njima omogućavate da oni sada, kako se kaže u obrazloženju zakona, vi ste to lepo napisali, niste ništa lagali, brzo i pouzdano vansudskim putem prodaju založenu nepokretnost.
Takođe, kažete da se predloženim rešenjem sada definiše u duhu ekonomskih potreba i vremena u kojima se planira njihova primena. U kome duhu? U duhu da banke postanu vlasnici tih nekretnina, odnosno da ih prodaju, odnosno da ih na javnoj licitaciji ponude za cenu koja bude ponuđena. To može biti i za nekretninu od 50.000 i 5.000 evra. Znamo kakvo je stanje na tržištu nekretnina. Kažete vi u obrazloženju vrlo jasno da se ovaj zakon donosi radi boljeg položaja kreditora na srpskom tržištu. Super. Dakle, niste vi ovde, gospodine Vujoviću, morali ni sedeti. Nama je jasno, ovaj zakon jesu pisale banke, finansijska oligarhija koja vodi i upravlja ovom zemljom.
Gospodine Vujoviću, posle ovog zakona, koji važi retroaktivno, dakle, neko kome je upisana hipoteka pre sedam godina, ona će biti prodata po ovom zakonu, jer aktivirana je hipoteka po ovom zakonu, a ne po uslovima koji su vredeli pre sedam godina. Tako što će posle 30 dana njihova nepokretnost biti prodata direktnom pogodbom, gospodine Vujoviću. Vi ste lepo rekli da je ovaj zakon donet u korist interesu poverioca, ali retroaktivno, gospodine Vujoviću.
Dakle, ne radi se ovde o ljudima koji će danas upisati hipoteku na svoje nepokretnosti, nego o onima koji su pre sedam-osam godina ustanovili tu hipoteku u korist banke nemajući drugog izbora. Ne radi se ovde o najsigurnijem sredstvu obezbeđenja hipotekom. To je jedino moguće sredstvo obezbeđenja u ovoj zemlji. Koje drugo sredstvo, gospodine Vujoviću, postoji kao sredstvo obezbeđenja u Srbiji? Plata. Zaloga ručna ili neka druga? Jedino stan koji su kupili da stanuju u njemu, a sada će oni iz tog stana biti iseljeni brzo i efikasno, kako ste to ovim zakonom predvideli, gospodine Vujoviću.
Ovo jeste zakon koji ide na štetu građana Srbije, kao što su uostalom u svi zakoni koje ste vi ovde branili u poslednje vreme i cela Vlada Republike Srbije, koja radi sve osim ono što je obećala u ekspozeu, odnosno u predizbornoj kampanji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić, a neka se pripremi Mirjana Đoković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas izmene i dopune Zakona o hipoteci praktično treba da uvedu jedan jasan red, pre svega na tržištu ne samo nekretnina, nego na tržištu plasmana banaka kojima je cilj još od 2005. i 2006. godine, kada je bila jedna velika ekspanzija uopšte plasmana finansijskih sredstava od strane banaka prema stanovništvu, gde se prošlost pokazala da jednostavno postoji nešto što se kaže isključivi interes za profitom, bez obzira na odnose sa državom i bez obzira na odnose sa građanima Srbije.
Kada danas neko priča o Hrvatskoj i o tome da su dospeli krediti i da, jednostavno, dolazi do uzimanja velike količine nekretnina, onda se negde prenebregava činjenica da u Hrvatskoj nikada nije postojao kreditni biro i da su banke davale kredite, bez obzira na činjenicu kolika je zaduženost građana. Ta situacija nije bila u Srbiji i to je jedan od činilaca koji pokazuje da postoji mogućnost da se sredi situacija na tržištu, pogotovo kada su u pitanju hipoteke za kredite, stambene kredite, koje najviše pogađaju građane Srbije.
Početak celog tog ciklusa, znači, krenuo je od 2005, 2006. godine, kada je i tržište nekretnina funkcionisalo na jedan potpuno drugačiji način nego sada, kada je od strane određenih država u regionu u našem komšiluku došlo je do velikog priliva određenog kapitala, kada je ovde na tržištu nekretnina, praktično zbog te ekspanzije keša, odnosno finansijskih sredstava, i cena kvadrata bila veća nego uopšte kada pričamo o tržištu nekretnina i država i članica Evropske unije.
Ali, ono što treba reći je da su to bile godine 2006, 2007, 2008, 2009. i 2010, koje su pokazale da se hipotekama jako lepo trgovalo i koristilo kao instrument privatizacije preduzeća u kojima se hipoteka davala za kredite tadašnjim kupcima, čak i za državnu imovinu, što je, naravno, bilo potpuno nelegalno. Zbog toga danas mi imamo određene sudske sporove kao što su Nibens Group, gde se pokazalo da su određeni centri moći bili u mogućnosti da podignu kredite sa hipotekama koje su bile za 20% veće od vrednosti određene nekretnine, ali građani Srbije su plaćali 60% veću hipoteku.
Prema tome, treba biti realan. Neko je dopuštao bankama da se tako ponašaju prema građanima Srbije, a isto tako je štedeo neke centre moći, neke firme, kompanije, holding kompanije, koje su mogle da podižu kredite čak na državnoj imovini, ali su i neki centri moći i pojedinci imali mogućnost da donesu velike količine živog novca, zarađenog na volšeban način, pa čak iz sive ekonomije, pa čak i iz određenih procesa koje smo mi nazvali koruptivnim aktivnostima, koji su stavljali u banku i podizali određene lombardne kredite na osnovu, praktično, garancije keša, kupujući nekretnine za koje se takođe obračunavala hipoteka svega 20% veća, dok su građani plaćali 40%, 60% veću hipoteku. Na taj način, jednostavno, nije postojao nikakav red po kome i na koji način, koja banka je, praktično, uspostavljala određenu hipoteku kao meru garancije, i ne samo to, nego i kamatnu stopu koja je rasla na određeni način i usklađivala se sa onim što se dešavalo na tržištu kapitala i evra i švajcarskog franka.
Prema tome, građani Srbije u to vreme su bili opterećeni po dva osnova. Znači, ne možete po dva osnova opterećivati klijente koji su uzimali kredite, a pogotovo kada govorimo o stambenim kreditima. Ne možete podizati kamatu i usklađivati je sa tržištem kapitala evra i švajcarskog franka na Londonskoj berzi ili na evropskoj berzi i ne možete onda podizati kamatnu stopu koja se odnosi na veću hipoteku. To, jednostavno, po zakonu i sada se vode sudski sporovi koji se donose u korist građana, a na štetu banaka jer to nije bilo moguće raditi, a banke to nisu mogle da rade ukoliko nisu imale podršku Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije koje su vladale u to vreme.
Prema tome, ovo sada što se dešava je praktično posledica tadašnjih odluka neodgovornih vlada, neodgovornih stranaka koje su vodile tadašnju i monetarnu politiku i kreditnu politiku i ekonomsku politiku države. Ono što se sada pokušava urediti je upravo sistem uređenja hipoteka.
Drugi deo, kada govorimo uopšte o ovim izmenama i dopunama, treba da pokaže da treba da se definiše odnos i prema drugim zakonskim rešenjima. Ta zakonska rešenja, do sada smo imali pre svega Zakon o javnom beležništvu, zatim zakon koji se odnosi na katastar, premer i katastarske nepokretnosti i zakoni koji su vezani upravo za ove sudske sporove o kojima sam govorila. Zbog toga sada kada ulazite u nove kreditne aranžmane treba dati mogućnost da se banke sa određenim poveriocima i dužnicima dogovore direktno van sudskih postupaka. To treba zaista podržati zato što nijedna banka ne voli da uzme hipoteku i stan jer tržište nekretnina je uspavano i nema kome da pretvori u kapital tu nekretninu. Zbog toga je ovo na neki način sistem kako ćete otkočiti suštinski i tržište nekretnina, ali to je i jedna reforma uopšte pitanja hipoteke, kao društvena promena. Zašto? Zato što menjamo suštinski i svest naroda o tome, ako uzimate kredit, jednostavno, morate sedam puta da gledate da biste jednom presekli i odabrali sistem na koji ćete vršiti otplatu kredita, ali i uzimati kredite za određenu nekretninu.
Ono što je bitno, da se poštuju ta načela koja su vrlo važna, o kojima su i moje koleginice govorile, prava prvenstva naplate, kada su u pitanju naplate potraživanja, ali je bitno i reći da je definisan redosled izmirenja i rok u kome ceo postupak i proces treba da se završi.
Treba reći da sam cilj donošenja ovog zakona i rezultate uopšte možete da posmatrate i sa stanovišta banke, ali i sa stanovišta privrednih subjekata i preduzetnika, ne samo građana.
Kada govorimo o preduzetnicima i o privrednim subjektima, onda treba reći da olakšavanje mogućnosti da banke na određen način reše svoja potraživanja sa bankama će doprineti tome da najzad profunkcionišu i ubrzaju se određene privredne aktivnosti, a samim tim i da zaposleni u tim malim i srednjim preduzećima, najviše govorim ovde o privatnom sektoru jer privatan sektor zaista treba na određeni način i ekonomski podržati i ojačati, onda govorimo o tome – olakšaćemo njihovo funkcionisanje na tržištu, ali i zaposlene koji se nalaze u tim preduzećima osigurati za svoj posao, za svoje plate koje u budućnosti treba da primaju. Svako od njih je, na kraju krajeva, negde zadužen kreditno i time osiguravate jednu finansijsku bezbednost svih tih ljudi koji rade u privatnom sektoru.
Kada govorimo o javnom sektoru i uopšte o hipotekama, onda dolazimo do toga da je to u prošlosti bio jedan od načina funkcionisanja kompletne privrede. Vi ste imali tada i to budžetsko poslovanje. Praktično vam je ceo budžet kreiralo dve-tri kompanije koje su se suštinski dogovarale sa premijerima određenih vlada, sa ministrima finansija kako to treba da izgleda i imali ste suštinski rad banaka i Narodne banke koji su morali tome da se povinuju. Sada, jednostavno, kada ste uspostavili tržište sa određenim ekonomskim reformama, vi dolazite u situaciju da morate i da otkočite sistem funkcionisanja hipoteka.
Ono što je dobro, to je da na krajnje transparentan način funkcioniše i završava taj postupak definisanja dužničko-poverilačkih odnosa i uopšte pregovora i sa privrednim subjektima i sa građanima Srbije i što imate preciziranje svih opomena na koji način suštinski vi jačate odnos između samih aktera u postupku uspostavljanja hipoteke, uopšte kreditiranja, ali dolazite do toga da ovaj zakon treba da osavremeni funkcionisanje uopšte procesa obezbeđenja boljeg rejtinga i banaka, ali i same privrede.
Time postižete i bolje mogućnosti da mala i srednja preduzeća, koja budu htela da otvore nove proizvodne kapacitete, imaće bolju mogućnost obuhvatanja, kada je u pitanju saradnja, ne samo sa našim domaćim bankama, već i stranim bankama i onima koji se odnose na međunarodne institucije. Tako da danas vi imate Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, koja je jednostavno, globalno posmatra ovo tržište i u koliko postoji ujedinjenost malih i srednjih preduzeća za podizanje određenih kredita, u određenoj branši ona je potpuno otvorena da daje takve kreditne mogućnosti, ali sa smanjenim kamatnim stopama i ovaj princip koji ste uveli izmenom i dopunom Zakona o hipoteci treba suštinski da dovede na taj nivo koji je mogućnost i uzimanje kredita i od strane, recimo, drugih država.
Tako da naša mala i srednja preduzeća, a i strani i domaći investitori pod istim uslovima treba suštinski da daju te mere i garancije. Te mere i garancije, naravno u prošlosti su se pokazali da su negde potpuno ugušili privredu. Sada na određeni način vi to želite da pustite da tržište funkcioniše. Samim tim i tržište nekretnina kome treba jako puno vremena da bi počelo da funkcioniše u ovom trenutku kada imate ovakav predlog zakonskog rešenja, jednostavno će moći i građevinsku industriju na određeni način da pokrene, samim tim neće te više imati veliki broj fizičkih lica koji će zidati velike objekte preko 800 kvadrata i davati hipoteke za određene placeve i ne plaćati porez državi za izgradnju takvih objekata, nego ćete imati jednostavno privredna društva, preduzetnike gde ćete samim tim naplatom PDV-a država imati više koristi, ali i svaki pojedinca u sistemu gradnje, jer će biti sve koliko toliko kontrolisano na određeni način ne samo od strane Republičke uprave javnih prihoda, nego od strane i dobavljača koji će imati interesa da ulažu i u nove građevinske materijale i samim tim ulaziti u sistem PDV-a.
Tako da ovim, kao što vidite, imate mogućnost otvaranja novih radih mesta. Zbog toga ovaj Zakon ima višeznačne koristi za mnoge sektore i samim tim i građani Srbije imaće, velike probleme koji će lakše prevazilaziti u odnosu sa bankama, jer i banke će biti na određeni način dovedene u situaciju da će morati da pregovaraju direktno sa građanima koji su korisnici kredita, da neće moći baš tako da naplaćuju kamatne stope po dva osnova i samim tim ćete rasteretiti sudove koji su sada zatrpani sudskim sporovima.
U danu za glasanje SNS i poslanici i moje poslaničke grupe podržaće ovakav Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković, a neka se pripremi Gordana Čomić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i uvaženi građani koji putem vaših RTV prijemnika pratite, dakle ovo naše današnje izlaganje i pratite javnost rada ovog visokog doma, mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci kojim se uspostavlja i garantuje primena klasičnih principa građanskog prava, prilagođeni modernim, uporednim i međunarodnim iskustvima u oblasti založnog prava.
Hipoteka je jedna od osnovnih pravnih mehanizama za obezbeđivanje potraživanja, naročito onih nastalih na osnovu zajma, odnosno kredita. Zakon o hipoteci omogućava da građani i privreda Srbije putem kredita pod povoljnim uslovima obezbede sredstva za ulaganje ili potrošnju posebno od strane banaka i drugih finansijskih ustanova.
Jasno nam je svima da se ovim zakonom unapređuje pravni ambijent i privredna klima u zemlji, što će stimulativno delovati na uvećanje domaćih i stranih ulaganja u svim oblastima privrednog i društvenog života.
Zakon o hipoteci ustanovljava režim hipoteke u skladu sa zahtevima savremene privrede i finansija i potreba Republike Srbije. U tom smislu Zakon ustanovljava garanciju naplate potraživanja, odnosno zaštitu i obezbeđenje poverioca, najčešće banke, veoma brz i siguran način u vansudsko ili skraćenoj sudskom proceduri i uz potrebnu zaštitu, kako dužnika tako i vlasnika hipotekovane nepokretnosti bez suvišnog administriranja i vlasnika i mešanja državnih organa u sam postupak.
Bez kredita moderna privreda je nezamisliva, spora i veoma neefikasna. Razvijanje kreditiranja ima potrebu da sigurnije obezbeđuje rate kredita. To obezbeđenje mora da bude pre svega efikasno, a i na svaki drugi način prilagođeno ekonomiji u kojoj se primenjuje. Hteli da priznamo ili ne kredit igra presudnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi, pogotovo kod nas budući da su razvoj i restrukturiranje privrede nezamislivi bez stranog kredita. Samo efikasan sistem osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti pretpostavke za inostrana ulaganja.
Reforma hipoteke kao zahtev tržišne privrede podrazumevalo je potrebu da se dopuste realizacija hipoteke bez obaveznog vođenja prethodnog parničnog postupka, skraćenje postupka prodajne nepokretnosti radi brže realizacije prava namirenja novčanog potraživanja i založene nepokretnosti, dopuštanjem bankama neposredno organizovanje javne prodaje po odobrenju suda ili eventualno novog formiranog javnog beležništva koje bi vršilo upis i odobravalo na osnovu pismene isprave realizaciju nesporne hipoteke.
Sve izneo motivisalo je srpskog zakonodavca da hipoteku kao poseban pravni institut propiše donošenjem posebnog zakonskog propisa Zakona o hipoteci. Iz člana 2. zakona proizilazi i načelo prava prvenstva u naplati potraživanja. Zakonodavac je propisao da hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva naplate svog potraživanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Mogućnost naplate potraživanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti uslovljeno je visinom potraživanja i vrednošću nepokretnosti koja obezbeđuje to potraživanje.
Zakonodavac je u stavu 40. zakona propisao da kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca redosled po kome se isplaćuje njihovo potraživanje i cene dobijene prodajom predmetom hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastajanja hipoteke računajući od momenta prodaje upisane hipoteke. Dakle, zastupljen je princip rangiranja i ustanovljenja samog ranga.
Mi danas moramo da odgovorimo na pitanja koji su zapravo željeni ciljevi donošenja ovog zakona. Najpre ovim zakonom uvodimo jasnija pravila, eliminišemo norme koje su bile nedosledne i koje su se pokazale u praksi vrlo neefikasne i nedorečene. Dostižemo viši stepen pravne sigurnosti svih učesnika u poslu i usklađeno sa važećim zakonima, međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.
Po svojoj prirodi odredbe ovog zakona imaju efekat na sva domaća i privredna društva i preduzetnike, odnosno na organe javne vlasti, građane, kao i na banke i druge finansijske institucije. Predložena rešenja efekat će imati na banke i druge finansijske organizacije, građane i privredna društva, preduzetnike i državne organe, a tu se misli na niz zainteresovanih lica.
Takođe, u okviru ove diskusije želim da istaknem da se kao posredan posledica donošenja predloženog zakona može očekivati povećanje broja domaćih i stranih privrednih subjekata na srednji rok usled uređivanja ovog značajnog instrumenta finansiranja građana i privrede. Jako je dobro što je javna rasprava sprovedena u periodu od 4. do 23. decembra 2014. godine od strane Ministarstva za finansije.
Predloženim zakonom nije predviđeno donošenje podzakonskih i drugih akata, a analiza sprovođenja zakona sprovodiće se u saradnji sa zainteresovanim korisnicima zakona kako na strani poverilaca i njihovih udruženja tako i putem propisanih mehanizama za zaštitu prava korisnika finansijskih usluga.
Iskreno verujem da su davno prošla vremena kada su pojedinci kao založno pravo davali svoje voćnjake ili livade, a uzimali izuzetno visoke iznose kredita od Fonda za razvoj, pa vrlo često koristili sredstva ne namenski, a onda kada treba da se aktivira hipoteka država dođe u problem. Hipoteka ponekad zna da bude prava mora malim i srednjim preduzećima. Banke na jedan način procenjuju ličnu, a na drugi način drugu svojinu u vlasništvu firme. Prilikom apliciranja kod Fonda za razvoj kao bazičan element se javlja bilans stanja tj. osnovna i obrtna sredstva preduzeća. I, ovde izopštavanje nepokretne imovine iz bilansa ima svoju cenu jer Fond za razvoje po pravilu sada diskvalifikuje zahteve za kredit koji nemaju svoje uporište u nepokretnoj poslovnoj imovini.
S toga, uz sve novine koje predviđa mislim da će današnji predlog zakona mnogo osavremeniti sistem osiguranja potraživanja poverilaca. Kredit igra presudnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi i samo efikasan sistem osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti pretpostavke za inostrana ulaganja. U danu za glasanje sa kolegama iz poslaničkog kluba SNS podržaću sve predložene zakonske izmene i dopune Zakona o hipoteci. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, a neka se pripremi narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Pošto nema teksta bez konteksta, ja ću u raspravi kojom želim da doprinesem poboljšanju teksta ovog zakona, samo u par rečenica u kontekstu, u kojem danas menjamo Zakon o hipoteci iz 2005. godine i o onome što danas nazivamo bankarskim tržištem ili hipotekarnim tržištem, u tri vrlo grube linije, kojim se do 1990. godine kod nas u bankarskom i finansijskom sistemu, je postojao i izraz – bespovratni kredit. Svašta je postojalo, i način na koji su organizovane banke su bile takve da su postala lica koja imaju bespovratne kredite, a to nikada nismo uspeli da prevedemo ni na jedna jezik bilo kome ko je pokušao da razume, kako su to funkcionisale banke.
Devedesetih godina smo imali nelikvidne banke i to je deset godina bez kredita, bilo kakvih, hipotekarnih, gotovinskih, razvojnih, kakvih god hoćete, zato što su banke bile nelikvidne. To je isto bankarsko tržište i to je sve naša skora budućnost, odnosno skora prošlost, a nadam se, nikako i skora budućnost.
Ovde imamo zakon koji pokušava da popravi ono što radimo kao izgradnju i tržište hipotekarnih kredita i hipotekarno tržište, uopšte i uređivanje položaja banaka i sve ono što bi trebalo da primenjeno, učini da ličimo na bilo koju srednjeevropsku državu, kojoj je BDP ili po glavi ili generalno, prihod do 40% evropskog proseka ili do 60% evropskog proseka. To je kontekst.
Tekst koji hoću da podelim sa ministrom, pre svega, su manje ili više pitanja uz nekoliko opaski, koje su iznete u obrazlaganju zakona od strane ministra finansija. Rečeno je da su ravnopravni dužnik i poverilac. Nikada.
Ja znam da to lepo zvuči i ja sam sklona tome da kažem, ali da objasnim da to znači da i dužnik i poverilac unapred znaju zakonske uslove pod kojima će morati da vrate dug ili pod kojima će moći da naplate dug, ali ravnopravnost između dužnika i poverilaca, to ne postoji, pošto poverilac kaže – ti imaš nešto moje, pa ću ja to tebi da otmem. Nema tu, u najboljem smislu reči, ne govorim uopšte u ružnom kontekstu.
Bilo bi dobro da se o tome više priča, jer je važno da razumemo da kada su dužničko-poverilački odnosi u pitanju, bilo koji, to nisu pregovori. Mi to možemo da zovemo ponekad pregovorima, kada se dužno-poverilački odnosi bilo koje vrste odnose na gradove ili na zemlje, ali to suštinski nisu pregovori, zbog toga što ne mogu dužnik i poverilac da imaju ravnopravan položaj.
Ono što je ministar još, ja to ne zameram, pitam, prosto dajem opasku, jer mislim da je dobro po primenu zakona, da sa mesta pozicije moći i ovlašćenja, kao što je Ministarstvo finansija, ne idu priče o tome kako su dužnici ravnopravni i kako je ovaj zakon zato donet, jer kada pročitate, onda vidite da nije, ali dobro zvuči, ne kažem.
Dakle, zakon u suštini pravi veću pravnu sigurnost i bolju poziciju za ostvarenje nespornih poverilačkih prava, za kreditore i za poverioce. To je potpuno jasno i kada se radi o rokovima i kada se radi o tome na koji način će biti potraživanje naplaćeno, kada se radi o drugim mehanizmima koji se definišu kao novi u ovom zakonu, u odnosu na zakon iz 2005. godine.
Ono što je važno da se takođe razjasni, spomenuo je kolega Janko Veselinović, šta se dešava sa odredbama ovog zakona u odnosu na hipoteke koje su u toku i u kojima postoje ugovori od ranije.
Ja mogu da imam svoj stav i to se ne vidi jasno u zakonu, kao što nema jasne odredbe ni da će biti retroaktivnosti, da se Skupština izjašnjava o tome, ali mislim da je zbog jasnoće i zbog sigurnosti svih koji su učesnici, bez obzira da li kao poverioci ili dužnici, da to bude potpuno jasno. Nema mnogo rešenja.
Ili će svi postojeći hipotekarni dužničko-poverilački odnosi od dana stupanja na snagu ovog zakona biti podvrgnuti odredbama ovog zakona ili neće. Jedno od ta dva, ne može da bude ni oba, ili ni jedno, mada bi voleli dužnici da bude nijedno, ali to ne može.
Za spomenutost, za likvidnost banaka, i za nemogućnost dugo godina, da uopšte imamo posla sa kreditima, sada neki mogu da kažu bolje nam je bilo bez kredita, bilo kakvih vrsta, ali moderna tržišna ekonomija i ono što imamo kao privatna fizička lica, želja da imamo, to ne ide bez banaka i ne ide bez kredita.
Postoji čuveno pravilo u srednjem i malom biznisu, nikada ne posluješ sa svojim novcem. Svako pametan posluje sa novcem banaka ili kreditora, a ne sa svojim, i najbolnija tačka ovde su stambeni krediti koje su ljudi počeli podizati, kako je likvidnost banaka postala realnost u našoj zemlji. Od najdrastičnijih primera gde su ljudi dobrom voljom rešili da imaju kredit u švajcarskim francima i gde se potezima od strane Švajcarske, sada imaju problem da prežive zajedno sa kreditom od ukupno skoro milijardu evra. To je, da se vratim na opasku ministra, da su dužnik i poverilac u ravnopravnom odnosu. Nisu, niti mogu biti, niti možete vi bilo kome, ko hoće da se zaduži, da ga zaštitite zakonom da to ne učini.
Ne znam da li se sećamo, mi smo imali odredbe da u iznosu na zaradu koju imaš mesečno, ne možeš da imaš neku ratu kredita 30%, 20%, 10%, pa smo razumeli da to ne biva i da bi možda nekako obrazovanje za kreditiranje, kako god smešno zvučalo, dobro došlo stanovništvu u Srbiji, da bolje poznaju rizike podizanja kredita hipotekarnih ili kakvih god.
Banke to imaju kao poslovnu obavezu, ali vidimo od kredita u švajcarskim francima, da banke to ne rade.
Za deo koji ću posvetiti pitanjima, svodi se na nekoliko ocena, na molbu za razjašnjenje o tome šta se dešava sa odredbom ovog zakona i postojećim hipotekama. Nekoliko pitanja koja se tiču samog teksta, članova odredbi zakona koji se menjaju.
Član 11. u Predlogu izmena i dopuna kojim se menja posle člana 20. dodaje se naziv člana 20a i član koji glasi u tri stava.
Prvi stav – hipotekarni poverilac ili više njih, mogu u pismenoj formi sa overenim potpisima odrediti treće lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zaštite namirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom.
Drugi stav – u slučaju iz stava 1. ovog člana, treće lice, postupa u ime i za račun hipotekarnog poverioca ili više njih u odnosu na hipotekarnog dužnika, odnosno vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, kao i prema svim trećim licima koja su neposredni držaoci hipotekovane nepokretnosti.
Treći stav – u registar nepokretnosti upisaće se ime trećeg lica iz stava 1. ovog člana, s tim da hipotekarni poverilac ili više njih uvek mogu tražiti da se upišu u registar nepokretnosti, odnosno zamene treće lice.
Jako bi bilo dobro da ovo objasnimo, baš kako piše.
Ja znam šta je namera da imate prenos hipoteke, ali to ovde ne piše, to pažljivo pogledajte drugi stav ili šta god da je namera, ovde ostaje potpuno nejasno, da li je to namera ili je namera da se oni među sobom dogovaraju, što je dosta nelogično, zašto bi se više poverilaca dogovorilo da je najbolje da jedan od njih zastupa sve njih.
Razumem posebne slučajeve kada je to tako, ali je ovo opšti član zakona i to je važno. Ne pominjem „u pismenoj formi“, da li u „pisanoj formi“ to je manje-više važno. Dakle, taj član bi trebalo da bude objašnjen na primeru, ako možete, hipotetički, dakle, imate četiri njih i jedan od njih četiri i šta se onda dešava kada se primenjuje ovaj član zakona, jer mislim da će biti problema.
U članu 17. kojim se menja član 31. to ste objasnili, zajedničko, na primeru očigledno nekoliko nas, u nekim od poslednjih stavova govorite o tome da će žalba biti uvažena ako dužnik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti uz žalbu dostavi i pismene dokaze itd, žalba ne može da bude uvažena.
Pošto je vreme za amandmane narodnih poslanika prošlo, postoji odličan mehanizam u okviru Poslovnika Narodne skupštine pa sa odborom da se dogovorite da koliko god ja razumela vas to je bilo u nekom prethodnom tekstu zakona, pa smo mi samo prepisali da prestanemo sa tradicijom da smatramo da ako jednom je neko dao primedbu pa nije prošlo, da je onda to u redu. Nije, primedba ostaje, ta je primedba data i onda, ali većina je bila većina i onda ja sam imala primedbu i onda bila je opozicija i onda i sada, nažalost nije primenjen.
I ono što želim da pitam na kraju su odredbe koje se tiču člana 4. On nije predmet izmena i dopuna, mi ne možemo da podnesemo amandman gde su ostale društvene svojine, a nije uneta odredba o registrovanim nepokretnostima po planiranju i izgradnji. Ne možete ni vi, nažalost, sada član 4. Poslanička pravila su takva da se amandmani mogu podnositi samo na članove zakona koji su predmet izmena i dopuna, ovaj nije. U osnovnom tekstu je ostao kao takav i o usklađivanju odredbi sa Zakonom o javnom beležništvu.
Bilo bi dobro, pošto će biti vremena do rasprave u pojedinostima da stručne službe i vaši savetnici vrlo pažljivo pogledaju amandmane moguće je u dijalogu sa narodnim poslanicima koji su podneli amandmane da se nađe rešenje i da odbor onda podnese amandman kojim bi otklonjene bile dileme oko toga da li ili ne mogu oni koji su registrovani po Zakonu o planiranju i izgradnji, da li ili ne je smisao uvažavanja žalbi, šta to znači i šta se u stvari dešava sa trećim licem koje je izabrano, imenovano u pisanoj formi predstavljeno da brani zajednički interes svih poverilaca.
Mi ćemo verovatno Zakon o hipoteci imati vrlo uskoro ponovo u proceduri, pošto se situacija sa hipotekarnim tržištima menja i u Evropi i u svetu. Mi smo svi zajedno globalno žrtva loma hipotekarnog tržišta od 2006. do 2008. godine, a posledično zbog toga što su ukinuti propisi koji su se ticali trgovanja na berzi 1998. godine, odnosno 1999. godine i taj krah hipotekarnog tržišta je povukao lanac lomova pojedinih ekonomija, tržišta i ličnih ljudskih nesreća.
Ja ne verujem da postoji zakon koji može takav lom sprečiti ponovo, ali, verujem u to da Vlada Srbije, da mi poslanici možemo ljudima podeliti informacije šta to znači ako vam neko nudi strašno pogodnu hipoteku, šta je to šta se čita sitnim slovima, šta to znači ako mislite da možete da naplatite kao poverioc, a ne možete, jer nam ta vrsta znanja i informacija nedostaje.
Primeri koje smo navodili u odbranu zakona su najpogrešniji mogući primeri. Znači, navesti primer da ste imali zloupotrebe, pa je to razlog da donosite zakon, nema zakona koji može da vam spreči zloupotrebu.
Imate doslednu primenu postojećih odredbi zakona i vi kao ministar finansija ili ministarstvo koje bude pratilo i bilo konsultovano o primenama pojedinih odredbi, vi niste nadležni za zloupotrebe. Postoje drugi koji će da kažu da je zloupotreba hipotekarnom tržištu bilo ili nije bilo, ali je to isto tako neodoljiva sklonost da novim odredbama zakona kažemo i to da će zbog toga što će biti detaljnija procedura, što će biti tačno određeno vreme, što će biti više mogućnosti za poverioce, da će biti manje zloupotreba.
Realnost će nas demantovati u takvom stavu i zato bi valjalo da se mnogo više pažnje obrati na to da ljudi budu podrobno informisani šta je to što država garantuje kao postupak, kao zakonitost ako biraš da si dužnik ili ako biraš da si poverilac i da se insistira na punoj jasnoći tih odredbi, jer je to jedini trenutak u kome su poverilac i dužnik u takvom položaju da mogu očekivati zaštitu svojih prava.
Ja bih volela vrlo živahno tržište nekretnina, nema ga ni u svetu. Volela bih da ljudi mogu i da dođu do svojih stanova ili do kuća pod povoljnim uslovima, ne bih volela da se ponovo vratimo na institucije bespovratnih kredita, kako se to već zvalo, kao što ne bih volela da se vratimo na prinudni godišnji odmor, to je isto neprevodivo, ali još bih manje volela da danas donesemo zakon da za godinu dana pogledamo dužničko-poverilačke odnose i da se pokaže tačnim da su odredbe ovog zakona pisane, ne zbog vladavine prava, ne zbog informisanja onih koji svojom dobrom voljom hoće da stupe u dužnički odnos, nego zbog toga da banke budu sigurne.
Da li je BEJLAUT u novcu iz državne kase, iz budžeta svih nas kao što je bilo po Evropi ili obećanje BEJLAUT u zakonskim odredbama to baš nema velike razlike, takav je kontekst vremena u kojem živimo da države finansiraju banke koje onda sa visokim kamatama uzimaju dodatni novac od građana. To je slobodan izbor svih nas koji ponekad izgleda nam da nemamo slobodan izbor da stupimo u dužničko-poverilački odnos.
Nije nerešivo i harmonizovanje stanja na hipotekarnom tržištu, ali nikada neće biti na zadovoljstvo dužnika. Naravno, dobro je da popravljamo malo po malo i prava i obaveze poverilaca i prava i obaveze dužnika, to će kod svih malo podići poverenje u vladavinu prava i možda omogućiti i banke koje sada u 70% imaju hipoteke upisane, da i banke promene svoju politiku kada je u pitanju visina kamata i kada je u pitanju, fino rečeno, izostavljanje informacija klijentima, a narodski rečeno obmana klijenata u jako mnogo slučajeva ili obrnuto.
To sve bi trebalo da spada u zloupotrebe, a drugim zakonima da se takve zloupotrebe spreče. Hvala.