Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. stav 7. i 8. koji jasno kažu da u slučaju iz stava 1. ovog člana predsednik Narodne skupštine dužan da za vreme koje narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu i tekućoj tački dnevnog reda, ako njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.

Vi ne možete ovu odredbu da primenite tako da moj prethodni kolega može da zloupotrebljava Poslovnik. Što se nekih eventualnih pretnje tiče, ja sam rekao da postoje doktori, profesori koji vrše nagle zaokrete i preokrete. I u tom naglom preokretanju i zaokretanju mogu da se i povrede. Znači, nikakva pretnja nije bila upućena, to je jednostavno zakon fizike da neko ko odjednom se okrene i preokrene može u toj gimnastici i da se povredi. Ja to ne želim nijednom kolegi poslaniku, posebno ne prethodnom govorniku.

Govorio sam uopšteno da profesori, doktori zbog slabe kondicije i tako dalje kada se naglo preokrenu, zaokrenu, da metaforički može da se desi da se povrede. Dakle, da na takav način izgube određeno biračko telo, simpatije birača koje nedvosmisleno idu ka njima. Ništa sem figurativno, nikakve tu pretnje nije bilo.

Ja ne znam ko se tu prepoznao iz kog razloga, ali je to njegov problem. Vi ubuduće kad takvim poslanicima preostane vremena molim da primenjujete član 103. stav 7. i 8. da se od govora, vremena za govore, takvim narodnim poslanicima oduzme ono vreme koje zloupotrebljavaju reklamirajući povredu Poslovnika, koja apsolutno ne stoji.

Dakle, ovde ima gospodine Martinoviću, odnosno pitajte gospodina Martinovića da li je on doktor, nisam siguran, pitajte još gospodina Stojmirovića da li je on profesor doktor…Ne tražim da se glasa o ovome.

Vreme.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.

Gospodine Rističeviću, nas kao predsedavajuće nisu izabrali narodni poslanici, vi, da mi prepoznajemo nekoga. Mi možemo samo da reagujemo ako je neko pomenut imenom i prezimenom u negativnom kontekstu što ovo nije bio slučaj i mi kao predsedavajući ne možemo da reagujemo, ali ćemo u svakom trenutku zaštititi dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo narodnih poslanika.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Skupština, da li želite da se izjasni? Ne. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i gospodo iz Ministarstva, poštovani građani Republike Srbije, dosta smo slušali do sada i moje kolege poslanici zbog čega je ovaj Predlog zakona pozitivan i treba ga doneti.

Drago mi je da je ovakva situacija u parlamentu da nema tu velike rasprave i da je mirno, jer zaista se radi o nečemu što je interes i potreba države Srbije i građana Srbije,nećemo ulaziti u mali incident koji je nebitan.

Ja naravno želim da namerno pročitam neke stavke iz obrazloženja da bi bilo jasno, jer moramo neke stvari više puta ponavljati da bi bilo jasno građanima Srbije kada i na ovakve teme razgovaraju, kada i o ovakvim temama razmišljaju zato što poslednjih par godina pa i malo duže postoji veoma jaka propaganda, pre svega u našim medijima koja nema uporište u narodnu, jer vidimo da nema uporište ni u parlamentu protiv saradnje Srbije sa NATO paktom, tako je počelo sada se to proširuje i protiv članstva Srbije u EU i bilo kakve međunarodne saradnje Srbije koja uključuje države zapadne hemisfere i ta medijska kampanja i propaganda koja traje već neko vreme postaje već, čini mi se u poslednje vreme, bar je takav moj utisak i histerična.

Ovaj sporazum i zato ću pročitati neke stvari iz obrazloženja da bi bilo jasno svima da ovo kao što je ministar i nekoliko puta već rekao, ne čini, niti ovaj sporazum predstavlja korak u pravcu ulaska Srbije u NATO pakt, niti je to tema, nego saradnja sa tim kolektivnim sistemom bezbednosti, najsnažnijim, najjačim, jedinim u svetu, sve ostalo što se tiče vojne i bezbednosne saradnje se svodi na bilateralnu saradnju raznih država, a mi imamo i takve sporazume sa drugim državama koje nisu članove ove alijanse, tako da da mi idemo ka NATO paktu, potpuno nekim drugim dokumentima bi se radilo, poput mape, puta, a ovo je nešto što se tiče Sporazuma partnerstva za mir, gde smo mi članica već deceniju, gde imamo u okviru tog partnerstva 28 država članica alijanse i naravno 16 država koje nisu članice alijanse, jer neke od njih su proglašene vojno neutralnim, poput Finske, Švedske, Irske, Austrije, Švajcarske.

U istom programu, doduše, sada sa suspendovanim statusom zbog situacije u Ukrajini i Rusija, koja je imala u prethodnim godinama daleko bolju saradnju i daleku većim kapacitetom je koristila, nego što je to radila Srbija do sada, čak postoji poseban savet Rusija-NATO koji se sastajao dva puta godišnje i raspravljao sve što je potrebno oko njihove saradnje, pa čak je i ruska vojska i ruska država učestvovala u nekim NATO misijama, poput Ajsafa u Avganistanu, gde su značajno pomagali alijansi u toj misiji koje su joj poverile UN, tako da, kada govorimo o nekim stvarima, treba da budemo iskreni.

Treba da kažemo da se naša saradnja sa NATO paktom realizuje pod tim programom i u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, koja je doneta 26. decembra 2007. godine.

Znači, već je pomenuto da mi sarađujemo i kroz individualni program partnerstva i propisa planiranja i pregleda, što je poseban oblik saradnje Republike Srbije i NATO, a predstavlja nas i grupa Srbija NATO za reformu odbrane, koja je osnovana 2006. godine, radi obezbeđenja podrške sprovođenja reformi u sistemu odbrane od strane alijanse i država koje su njene članice.

Ova programska inicijativa predstavlja i okvir za izgradnju potrebnih kapaciteta država članica EU, koje nisu ujedno i članice NATO, u cilju aktivnog učešća u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, našta se i mi kao kandidat obavezujemo i sve više i više, kao država kandidat koja želi da bude članica EU i nadamo se da ćemo uskoro i biti, da imao i učestvujemo i u zajedničkoj bezbednosnoj odbrambenoj politici EU, pa je sve ovo što radimo, kao i ovo danas, potrebno da bismo mogli da budemo punopravan član.

Takođe, novi momenat u saradnji Republike Srbije i NATO predstavlja otvaranje misije NATO i vojnog predstavništva u njenom sastavu, kao i sve intenzivnija saradnja sa NATO komitetima i radnim grupama.

Ovaj sporazuma i primena ovog sporazuma omogućava nesmetanu vojnu saradnju, a pre svega u pogledu pripreme, realizacije vojnih vežbi i izgradnje potrebnih kapaciteta za angažovanje u multi nacionalnim operacijama, što smo više puta govorili ovde i svake godine kada govorimo o tome da je učešće Srbije u multinacionalnim operacijama, od velikom značaja, ne samo za našu vojsku, nego za naše kompletno društvo i to se pokazalo i ovo povećanje iz godine u godinu, pokazuje i pojačava kredibilitet države Srbije u međunarodnim odnosima.

Iz razloga što Republika Srbija do danas još uvek nije primenjivala ovaj sporazum, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije se u dosadašnjem angažovanju i aktivnostima u okviru programa partnerstva za mir, suočavaju sa značajnim poteškoćama, prilikom realizacije pojedinih aktivnosti sa državama članicama NATO i učesnicama ovog programa.

Navedeni mehanizmi u Sporazumu intenzivno koriste sve učesnice programa partnerstva za mir koje su članice EU, a nisu ujedno i NATO članice, radi priprema svojih snaga za aktivan doprinos i jačanju evropske zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

Ovo sve treba uzeti u obzir, zbog toga što mi kao društvo imamo konsenzus i dogovor o tome da želimo da budemo deo EU.

Ti malobrojni koji prave veliku buku i podržavaju ih, očigledno neki sa strane, da nas skrenu s tog puta, a hvala Bogu, ne uspevaju, što dokazuje i današnja rasprava.

Šta je bitno saradnjom sa ovom alijansom, šta mi povećavamo?

Znači, ponavljam saradnju. Povećavamo sigurnost naše države i građana i to je više nego jasno. Na koji način? Imamo jednu situaciju, a ja sam u nekoliko navrata govorio u ovom parlamentu, da je nastalo nešto što se zove islamska država na Bliskom istoku. Ne treba da zaboravimo, jer nastankom islamske države, nije nestala pretnja globalanog terorizma, jer nisu oni jedini teroristi u svetu koji mogu da ugroze našu bezbednost.

Pre nekoliko dana je bio verovatno, po pitanju terorizma i takvih akcija, jedan od najstrašnijih dana u istoriji čovečanstva.

U jednom danu je poginulo 60 ljudi na tri različita kontinenta. U Tunisu 39, u Kuvajtu i u Francuskoj je bilo mrtvih od strane pripadnika iste ove organizacije.

Ova organizacija je trenutno najveća pretnja za bezbednost i mir u svetu. Ja sam u to ubeđen i to govorim ovde već godinu dana. Nismo od toga zaštićeni ako ne sarađujemo, jer samo razmenom informacija možemo doći do toga da iako smo u jednom, ako sarađujemo sa tim kolektivnim sistemom bezbednosti i sa svim ostalim u svetu, samo dobrom razmenom informacija možemo da se zaštitimo.

Nekim zatvaranjem i kavezom i nekim autističnim ponašanjem sigurno da ne možemo da zaštitimo naše građane od ove opasnosti, a ona je prisutna i kod nas i u našoj blizini.

Druga stvar je da povećana, često to govorimo i to je apsolutno tačno, da je pravna sigurnost nešto što može da dovede u jednu državu velike investitore, ali, ponavljam, velike investitore. Mi imamo investicije i dolaze investicije i investitori u državu Srbiju, ali najveći, najozbiljniji koji bi zaposlili sve one koji čekaju posao i koji traže posao u Republici Srbiji mogu da dođu i žele da dođu samo na ona tržišta i u one države koje su ne samo pravno sigurne, nego i koje su bezbedne i za koje su sigurni da im neće neka nestabilna situacija ugroziti posao, kao što je sad recimo u Tunisu ceo turizam pa i šire od toga ugroženo.

Zaključak je da je Srbija danas posle svega izvoznik bezbednosti i mira u svetu ovom svojom politikom i načinom na koji se vodi i Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane, tim putem treba nastaviti. To priznaju i podržavaju u svetu svi. Ono što je novina, što nije bilo godinama slučaj unazad, da to sada priznaju i uvažavaju i u državi sa kojom smo imali, kao i sa samim NATO paktom nezgodne, nismo imali najbolje odnose devedesetih, popravljamo ih. Ne kažem ni da smo ih do skoro imali najbolje, a to su SAD, međutim na ovaj način i ovim ponašanjem, najviše ovim segmentom i ovim radom u politici odbrane, vraćamo to prijateljstvo koje smo nekada imali, saradnju i poverenje, tako je i ovo veoma važan element u procesu evropskih integracija Republike Srbije i naravno sve ovo treba da nastavimo da radimo kako bi naša država i naši građani bili bezbedniji.

Ministre imate i vi i Vlada Republike Srbije našu podršku poslanika koji su članovi SNS za ovo i u narednom periodu i za ovakav rad. Samo tako nastavite, nema problema i Srbiji će biti sigurno mnogo bolje u narednim danima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Šormaz.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću zbog obaveze i ministra i predstavnika ministarstva skratiti od planiranog, ali bih želeo da kažem da je u okviru svih sporazuma potpisanih, u okviru programa partnerstva za mir, sigurno sporazum SOFA i sporazum o bezbednosti  informacija, dva najvažnija sporazuma u okviru partnerstva za mir.

Sporazum SOFA precizira obaveze zemlje domaćine prema oružanim snagama zemlje pošiljaoca sa aspekta disciplinske i krivične odgovornosti i sa aspekta tranzita robe i predstavnika oružanih snaga.

Ovaj program, kao što je gospodin ministar lepo objasnio, obaveza je zemlje domaćina da za učinjene disciplinske greške i krivična dela sem krivična dela za koja je zaprećena smrtna kazna, obaveza je zemlje domaćina da predstavnike oružanih snaga koje se nalaze na našoj teritoriji isporuče zemlji pošiljaocu i to je razumljivo, obzirom da su sve zemlje 28 plus 16 članica partnerstva za mir potpisale takav sporazum.

Ovde je bilo malo reči šta ovaj predloženi sporazum sa aspekta dobiti, benefita, nudi našim oružanim snagama. Po prvi put mogućnost da naši oficiri učestvuju u okviru rada štabova zemalja članica NATO-a, a to je nemerljivi doprinos aspekta iskustava koje oni tamo stiču na pripremi, planiranju, organizovanju i rukovođenju borbenim dejstvima.

Bez potpisivanja ovog sporazuma, do sada naši oficiri su bili u raznim mirovnim operacijama, učestvovali samo kao posmatrači a ne kao planeri u okviru štabova zemalja članica NATO pakta.

Osvrnuo bih se na ovu Hamletovsku dilemu koja prati našu javnost, što opštu, što stručnu javnost da li Srbija u ovom trenutku treba da pristupi NATO paktu ili ne, rizikujući da mi moj kolega koji je izašao, Šormaz, ne zameri, mislim da je to veštački stvorena dilema iz više razloga.

Prvo, poznato je da je rezolucijom ovog parlamenta usvojena vojna neutralnost Republike Srbije. Drugo, što zbog kraja nesretnih devedesetih godina i poznate NATO kampanje na našu zemlju, još uvek su sveže rane, tako da posezanje za ovim pitanjem je lišeno svake realne osnove. Treće, zato što je većinsko mišljenje javnog mnjenja da ovog trenutka Srbija ne treba i nisu sazreli uslovi da se Srbija izjašnjava o tome da li želi da pristupi tom kolektivnom sistemu bezbednosti.

Ta polemika između NATO entuzijasta i NATO skeptika je veštački proizvedena. Ovi prvi NATO entuzijasti prepoznati u liderima ili pripadnicima pojedinih političkih stranaka žele javno kroz prizmu NATO entuzijazma da iskažu svoje liderske ambicije i podržavajući ovog trenutka ulazak naše zemlje u NATO pakt, traže podršku vodećih zemalja NATO za te svoje liderske ambicije.

Mislim da tu polemiku treba staviti makar u ovom trenutku ad akta. Drugi krupan razlog zašto Srbija u ovom trenutku ne treba da razmišlja o pristupanju bilo kom kolektivnom sistemu bezbednosti jeste što Srbija reformiše svoj politički, ekonomski i ukupni društveni sistem i prilagođava ga evropskim standardima.

Pitanje je da li će EU definisati autentičnu, samosvojnu, odbrambenu politiku. Možda će Srbija biti u poziciji da se izjašnjava o takvoj politici i eventualno o pristupanju tom kolektivnom sistemu bezbednosti koji bude definisala EU. S toga, ishitreno ne treba razmišljati ni pristupanju NATO paktu niti bilo kom savezu. Mislim da je ovaj sporazum jako važan i mislim da Ministarstvo odbrane u skladu sa zacrtanom strategijom i politikom odbrane revnosno ispunjava obećanja koja je dala u pogledu našeg pristupa kolektivnim sistemima bezbednosti, sa aspekta jačanja naše odbrambene sposobnosti naše zemlje.

Na kraju, vi znate da smo svedoci u okviru deklarisanih snaga koje učestvuju u mirovnim operacijama, svedoci mnogih priprema, izvođenja vežbi na našoj teritoriji i potpisivanje ratifikacije ovog sporazuma je važna jer kako u pripremi i planiranju, tako i u izvođenju vežbi i pripremi naših oružanih snaga za učešće u multinacionalnim operacijama, moraju pripadnici zemalja pošiljaoca da se osećaju potpuno bezbedni i da njihov status bude potpuno definisan u našoj zemlji.

S toga, ne potpisujemo mi danas ništa što nisu potpisale 16 članica partnerstva za mir ili 28 članica NATO, jednostavno ukoliko smo se opredelili za takav put, mi smo trasiramo taj put i kroz ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, zarad svega što je rečeno danas, odustajem od diskusije.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, intenzitet saradnje Srbije i Jugoslavije sa NATO paktom menjao se kroz istoriju i kroz ove decenije trajanja i postojanja NATO pakta. Od dobrih odnosa koje smo imali 50-ih godina kao Jugoslavija, do dostignutog dna odnosa 1999. godine.

Govoriti o sporazumu sa NATO paktom, a ne spomenuti agresiju NATO na Jugoslaviju 1999. godine bilo bi krajnje nekorektno i prema žrtvama, s jedne strane, a predstavljalo bi i gubljenje dostojanstva i nas samih, a i naše zemlje uopšte.

Prema tome, moram da se vratim na te godine, 1999, kada je NATO pakt izvršio brutalnu agresiju na našu zemlju i kada je bez pravne osnove i kršenja međunarodnog prava, bez odluke Saveta bezbednosti, izvršio bombardovanje tada SRJ.

Pravdajući se odbranom demokratije i ljudskih prava, ubijana su deca, izvršen je zločin prema našoj zemlji. To vreme i ta rana ostaće trajno, ali kako vreme prolazi, kako će to ostati samo sećanja na taj period, mi moramo živeti dalje, ali nikada ne možemo to vreme zaboraviti.

Danas sa alijansom imamo potpisan Sporazum o Partnerstvu za mir. To je interes Srbije. To je interes da Srbija bude faktor stabilnosti na ovim prostorima, da Srbija obezbedi mir za svoja buduća pokoljenja i da obezbedi mir za sve dobre ljude koji u našem okruženju, a i u svetu postoje.

Naša spoljna politika je danas prepoznatljiva i to najvažnije ono što danas imamo, jer u nekom vremenu svog trajanja naša spoljna politika bila je od danas do sutra, menjala se već kako su stranke dolazile na vlast i nije bila definisana i nije određivala interes Srbije. Ona je danas određena kako našim geopolitičkim položajem, tako našom i tradicijom i istorijom i ona je jasno opredeljena da je politika u vojnom smislu politika vojne neutralnosti, a u političkom gledanju da težimo ulasku u EU. To je ono što su oni od nas očekivali i to je ono što danas daje stabilnost našoj zemlji da može i da potpiše partnerstvo za mir, a da može da ima isto tako dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom.

Novi svetski poredak, koji je tada 1999. godine definisao tu agresiju i koji je NATO pakt kao odbrambenu organizaciju napravio u agresorsku i koji je formirao tada, posle toga i pravne elemente u smislu Haškog tribunala, da bi pravno to trebalo sve da upakuje, danas više ne postoji. To je stari svetski poredak, jer sa jačanjem Rusije i jačanjem Kine, kao danas, a za koju godinu Kina će biti prva vodeća sila i ekonomska i vojna, stvari su se značajno promenile.

U tom gledanju i Srbija mora da traži svoje mesto i svoju šansu. Vreme kada su nam govorili da ako nismo sa njima, da smo protiv njih je prošlo. Danas nam govore – ne morate biti sa nama, ali ne smete biti sa njima i nama to apsolutno odgovara. Priča da sedimo na dve stolice apsolutno nije tačna. Mi sedimo danas samo na svojoj stolici.

Naše učešće u mirovnim misijama je naša međunarodna obaveza i mi ćemo to nastaviti da vršimo i kroz te mirovne misije koje su počele sa našim zdravstvom, a proširile se na našu ostalu vojsku, nastavićemo u našem interesu, zato što ćemo jačati naše odbrambene snage i što ćemo jačati naš politički kredibilitet u svetu.

Ovakav sporazum koji danas imamo i slični sporazumi su tehničke prirode. One samo nastavljaju ono što zaokružuje naše potpisano učešće u partnerstvu za mir. Srbija nastavlja svojim putem, jasnim i odgovornim putem u interesu zdravog sveta, u interesu mira, bezbednosti i ovaj sporazum to samo potvrđuje. Ovo svakako ne znači ulazak u NATO pakt, niti približavanje NATO paktu. Naš put je jasan i on će ostati trajno i on je u interesu Srbije i u ničijem drugom interesu. On je u interesu naših građana i naših budućih generacija. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojević.