Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva, mi smo podneli amandman i na član 20, gospodine Arsenoviću, ovog predloga zakona i dve stvari želim da saopštim, pre svega narodnim poslanicima, kao deo obrazloženja za ovaj amandman.
Najpre, gospođa Udovički i gospodin Vujović su nam ovako odgovorili zašto ne prihvataju naš amandman. Kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je formulacija u Predlogu zakona jasnija, preciznija itd. Ponovo, poštovana gospodo, nemamo nikakvu argumentaciju kako je to nešto jasnije. I ne samo to, nego ja, naravno, otvaram rečnik, jer već imamo iskustvo rada sa gospođom Udovički, koja kada hoće brzo nešto da završi onda stavi – ne prihvatamo jer je ovo naše celishodno, svrsishodno, koristi neke sinonime, pronalazim termin „precizan“, piše – precizan, koji se ističe jasnoćom. Znači, preciznost i jasnoća.
Ponovo imamo, poštovana gospodo, gomilanje nekih reči umesto navođenja argumenata. Ja prosto kao jedan narodni poslanik moram da reagujem na to, jer na izvesni način ovakav pristup predstavlja jednu vrstu, gospodine Arsenoviću, ponižavanja, ne samo podnosioca amandmana, nego i Narodne skupštine, za koju mi svi ovde tvrdimo da je svetilište političkog života.
Molim, gospodine Arsenoviću, da se jedna stvar sa današnje sednice ne zaboravi, da je gospodin Babić dao reč da će glasati za predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju na prvoj sednici sledećeg redovnog zasedanja, u stenogram da uđe ovde, pa da podsetim gospodina Babića kada dođe oktobar mesec da svi zajedno treba ovde da se izborimo za akademsku čestitost, a protiv plagijata, gospodine Arsenoviću. Hvala.