Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da je prisutno 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Moje pitanje je za Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije, za Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se sudbine najstarijeg Centra za strna žita na Balkanu, Centra za strna žita Kragujevac, koji je osnovan 1898. godine u Kraljevini Srbiji, bavi se istraživačko-razvojnom delatnošću. Osnivač tog Centra je država i posle društvenih promena u našoj zemlji i najnovijih nadležnosti ministarstva, osnivač je Vlada Republike Srbije i Centar je dodeljen resoru Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.
Centar za strna žita iz Kragujevca se bavi selekcijom, oplemenjivanjem i tehnologijom proizvodnje strnih žita i do sada je postigao jako značajne rezultate u toj oblasti. Cilj svih istraživanja je da pronalazak, u ovom slučaju sorta, dođe u proizvodnju i da rezultati rada budu materijalizovani. Zato se Centar bavi i proizvodnjom visokih kategorija semena na svojim površinama. Kasnije se seme plasira organizatorima proizvodnje i Centar za to ima određenu naknadu.
Poslednjih godina došlo je do velike pometnje na tržištu semena, pre svega, nekontrolisanog uvoza stranih sorti, proizvodnje tog semena, kao i daleko strožijih propisa u semenarskoj proizvodnji, nego što je u EU i u ostalim zemljama. To su tvrdnje zaposlenih u Centru za strna žita u Kragujevcu, pa je sve to dovelo do toga da domaći poljoprivredni instituti Centru finansijski posustaju i dovodi se u pitanje njihov opstanak.
Centar nije izuzet iz nastale situacije i to je dovelo i do osipanja naučnog kadra, kao i do smanjenja površina zasejanih kragujevačkim sortama strnih žita. Sve to dovodi do zakašnjenja zarada od 20 meseci, svim zaposlenima, do neoverenih zdravstvenih knjižica, nepovezanog radnog staža, a zaposleni su dovedeni u stanje da ne mogu zadovoljiti minimum svojih egzistencijalnih potreba.
Proteklih godina više puta je najavljivan socijalni program, ali je uvek odlagano njegovo sprovođenje zbog nedostatka sredstava. Trenutno su zaposleni u Centru za strna žita u generalnom štrajku da bi nadležni se uključili u što hitnije rešavanje problema. Sindikat Centra za strna žita se obratio za pomoć resornom ministarstvu u cilju pokretanja inicijative za brže rešavanje problema i samog statusa centra, lokalnoj samoupravi Grada Kragujevca, jer je grad već duže godina zainteresovan da dobije saglasnost na korisnička prava nad zemljištem koje sada koristi Centar.
Predlog je da se prodajom imovine na kojoj se nalazi Centar namire dugovanja, sačuva delatnost, tako što bi Centar prerastao u centar za razvoj poljoprivrede u šumadijskom okrugu, čime bi se konačno rešio status Centra, što SPO u potpunosti podržava. Oformljena je i radna grupa u kojoj su predstavnici Grada Kragujevca, Centra za strna žita i komisija je utvrdila presek stanja u svim oblastima i potraživanja do 30. aprila 2015. godine i donela izveštaj o celokupnom stanju Centra za strna žita, koji će ići na usvajanje u gradskom veću i gradsko veće je završilo taj posao, nakon čega treba da dođe do sporazuma i realizacije sporazuma među zainteresovanim stranama Ministarstva prosvete,nauke i tehnološkog razvoja, Grada Kragujevca i Centra za strna žita.
Zaposleni i sindikat u Centru očekuju da će inicijativa lokalne samouprave doprineti bržem rešavanju problema opstanku najstarijeg centra tog tipa na Balkanu. Prema informacijama koje imamo, predmet prenosa korisničkih prava nad Centrom za strna žita na Grad Kragujevac se nalazi kod Republičke direkcije za imovinu. Iz ranijeg iskustva zaposleni znaju da se ti predmeti sporo ili veoma retko pozitivno rešavaju. Zato je moje pitanje Ministarstvu i Republičkoj direkciji za imovinu - dokle se stiglo sa rešavanjem ovog problema, jer smo mi, kao politička stranka, zainteresovani i da ostane Centar za strna žita u Kragujevcu i da kasnije preraste u centar za razvoj poljoprivrede u šumadijskom okrugu?
Drugo pitanje ministru finansija, obratili su mi se mnogi vojni penzioneri kao narodnom poslaniku, zadnji dopis sam dobio od kragujevačkih vojnih penzionera koji žive u Rudničkoj ulici u Kragujevcu i mole me da u njihovo ime postavim poslaničko pitanje – kada će i na koji način biti rešen dug države prema vojnim penzionerima u iznosu od 11,6%, koji datira od 01.01.2008. godine? Njihova procena je da se odlaganjem rešavanja ovog problema samo nagomilavaju nepotrebni sudski troškovi.

Hvala.
Da li se još neko javlja za postavljanje pitanja?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, više puta do sada smo imali priliku da čujemo od predsednika Vlade Republike Srbije da će se uskoro u proceduri naći i važni zakoni za građevinsku industriju. To su, pre svega, Zakon o konverziji i novi zakon o legalizaciji. Uprkos silnim i brojnim najavama koje se kreću, mislim, od početka godine, bukvalno na svakih 15 dana da će se zakoni naći u Skupštini, moje pitanje je kada će Vlada Republike Srbije konačno predložiti novi Zakon o konverziji i eventualno izmene i dopune ili novi zakon o legalizaciji?
Ne moram da naznačavam zašto je to toliko važno za našu građevinsku industriju, pogotovo ako znate da su svi postupci i po starom Zakonu o konverziji, odnosno starom Zakonu o planiranju i izgradnji, i Zakonu o legalizaciji prekinuti, da nadležni sekretarijati ne postupaju po njima, jer svi čekaju novi zakon.
Smatram da bi bilo izuzetno važno da se pre letnjeg odmora ovi zakoni nađu u Skupštini i molio bih za odgovor kada će se naći i kada će poslanici imati prilike da se izjasne o njima? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SNS želim da postavim pitanje, pre svega, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, zato što smatramo da u ovome ima i elemenata kriminala, odnosno elemenata krivičnog dela.
Naime, za danas je zakazana sednica Skupštine APV, 45. sednica, i kao 2. tačka dnevnog reda navedeno je da treba da se usvoji Predlog pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture.
Želim da podsetim narodne poslanike i građane Republike Srbije da je Skupština APV u oktobru 2003. godine donela odluku o tzv. vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti i da je ta odluka kasnije pala pred Ustavom sudom Republike Srbije, odnosno proglašena je neustavnom.
Režim Bojana Pajtića i režim Demokratske stranke kome se, da kažem, u političkom smislu približavaju poslednji dani, odlučio je da za današnju sednicu Skupštine Vojvodine predloži osnivanje vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kulture, što je direktno suprotno Ustavu Republike Srbije i statutu APV.
Podsetiću vas da prema članu 9. Statuta AP Vojvodine, AP Vojvodina u oblasti prosvete, sporta i kulture, ima sledeće nadležnosti – neću ih čitati sve, ali prosto da bi građani videli da tzv. vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture nema nikakve veze sa onim što je definisano Statutom Vojvodine. Dakle – uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti obrazovanja odraslih, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti učeničkog i studentskog standarda, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u obezbeđivanju ostvarivanja prava na obrazovanje na maternjem jeziku pripadnika nacionalnih manjina, odnosno nacionalnih zajednica, osniva ustanove predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine, itd.
Dakle, ni u jednom članu Statuta AP Vojvodine ne predviđa se kao mogućnost i kao pravo Skupštine AP Vojvodine da osniva tzv. vojvođansku akademiju nauka i umetnosti.
Po mišljenju SNS, ovo što se danas dešava u Skupštini AP Vojvodine nema nikakve veze ni sa naukom, ni sa umetnošću. Ovo je manifestacija jedne, po nama, veoma opasne i avanturističke političke volje, a to je da se nastavi sa rastakanjem državnog jedinstva Republike Srbije i da se u ovim poslednjim danima i mesecima režima Bojana Pajtića učini sve kako bi se produbio jaz između AP Vojvodine i Republike Srbije.
Nigde u svetu akademije nauka i umetnosti nemaju regionalni karakter. Svuda u svetu akademije nauka i umetnosti su institucije koje imaju nacionalni karakter i nacionalni značaj. Tako je u Francuskoj, tako je u Nemačkoj, tako je u Velikoj Britaniji. Na kraju krajeva, tako je i kod nas. U Srbiji postoji Srpska akademija nauka i umetnosti od 1886. godine. Članovi, da li kao redovni ili kao dopisni članovi SANU su istaknuti naučnici, umetnici, koji žive na teritoriji AP Vojvodine i po mišljenju SNS ne postoji apsolutno nijedan, ni pravni, a pogotovo ne naučni, umetnički ili kulturni razlog zašto bi trebalo osnivati tzv. vojvođansku akademiju nauka i umetnosti.
Mi smatramo da se iza ovoga krije jedan veoma opasan projekat, a to je da se Vojvodina i građani koji žive u Vojvodini prikažu kao nešto što je suštinski drugačije od ostatka Srbije. Da li to znači da je sledeći korak da ćemo imati vojvođanski jezik, pa onda vojvođansku naciju, itd?

Vreme. Prošlo je 15 sekundi.

Dakle, pitamo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje mere će da preduzme u slučaju da se ovakva odluka danas usvoji?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Moje prvo pitanje ide ministru za socijalnu zaštitu – šta će se uraditi sa preko 60 hiljada građana Srbije koji bukvalno nemaju šta da jedu? Kada ćete napustiti nehumanu neljudsku praksu prodaje primalaca socijalne pomoći u zamenu za radnu aktivnost koja je do sada nezabeležena u modernoj evropskoj istoriji?
Drugo pitanje za premijera Vučića, ministra finansija Vujovića – kada, u kom roku ćete ispuniti obećanje da ćete nepravno, neustavno smanjene plate i penzije vratiti na pređašnji nivo i na koji način ćete kompenzovati građane kojima ste smanjili plate i penzije i ko će da plati tu kompenzaciju, s obzirom da je očigledno da je ona i neustavna i protivzakonita?
Treće pitanje koje suštinski postavljam sada gospodinu Vučiću i ministru Vujoviću je – da li imate bilo kakvu ideju ili plan i u kom roku planirate eventualno da završite saradnju sa MMF-om, da pokušate da krenete u regionalni dogovor za otpis ili restruktuiranje duga, i Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana, i da ta sredstva preusmerite na reforme, utvrđivanje naših institucija i isterivanje partijskih kadrova iz svih mogućih javnih preduzeća?
To se oslanja na moje sledeće pitanje ministru Sertiću i premijeru Vučiću – kada ćete prekinuti katastrofalnu praksu neprekidnog zapošljavanja na svim nivoima vaših partijskih kadrova u javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća?
Takođe, postavlja se pitanje, ovo su sad pitanja sa lokala, ministru Sertiću, AD „Jedinstvo“ iz Gajdobre, to je firma koja je preko noći postala DOO, a u tom procesu su akcionari ostali bez svojih akcija, dakle, i to se dešava u Srbiji – šta mislite sa tim da uradite i na koji način to da rešite?
Problem Fabrike kablova u Jagodini je endemski problem tzv. nepovezanog staža i nemogućnosti da radnici koji tamo rade koriste zdravstvenu zaštitu, iako su krajem januara 2015. godine dobili otpremnine, kada im je cinično, u stilu ove Vlade, rečeno da zdravstvenu zaštitu plate od otpremnine. Dakle, kada ćete i u kojoj meri rešiti problem Fabrike Kablova u Jagodini, nepovezanog staža i nemogućnosti korišćenja zdravstvene zaštite, pošto je ova praksa i ova situacija rasprostranjena širom Srbije?
Nasip u selu Draževac, skupština opština, tj. gradska opština Obrenovac, koji je, može se reći, jedini nebranjeni nasip u delu Obrenovca. Tamnava se tamo kod Draževca uliva u Kolubaru i stanovnici svaki put kad padne kiša zovu i traže, apeluju, i predsednika Republika i Vlade su zvali, da se nešto uradi, pošto su potpuno nebranjeni od poplava.
Problem penzionera koji su bili korisnici Elektromorave i sudskim izvršiteljima. Imamo čoveka kome se sad pleni cela penzija zato što ne može da plati račun za struju, a dug se vodi od 2008. godine. Inače, penzija mu je 40 hiljada dinara. Privatni izvršitelj uzima celu. Poslednjih pet penzija nije primio, egzistencija mu je ozbiljno ugrožena jer ne može da kupi lekove, a sve zahvaljujući sudskom izvršitelju.
Ovo je, dragi građani, inače slika koju možete videti u svim vašim selima, opštinama i gradovima, pošto se dešava svima i na svakom mestu, zato što su neki poverovali u budućnost koja im je obećavana.
Inače, podsećam i predsednika Vlade da nam je, kako on kaže, kasa punija nego ikad, pa evo prilike da se nešto uradi, s obzirom da nam je narod gladniji nego ikad i da je preko 5.000 dece oduzeto od roditelja, zbog nemogućnosti da ih prehrane.
Imamo problem sa obrocima iz narodne kuhinje i to je jedna vrlo, vrlo aktuelna, top-tema danas u Srbiji – narodne kuhinje, koje obezbeđuje firma „Lido ketering“ iz Zemuna, koju vodi istaknuti član, neću da kažem visoki funkcioner, Srpske napredne strane, Tihomir Arsić i njegov brat, kao, jedina u Beogradu hrani naše najsiromašnije sugrađane. Znači, oni su od 2009. do 2012. godine oštetili gradski budžet za oko četiri miliona evra. Ustanovljen je sumnjiv kvalitet hrane i da je količina nedovoljna. Korisnici nemaju ni 20 grama mesa dnevno, i to je ustanovljeno. Grad Beograd plaća 136 dinara, a obrok vredi 80 dinara. Oko 14 hiljada obroka dnevno se izda i taj broj svakim danom raste, kao što znate, pošto ništa ne možete u Srbiji da popravite. Dakle, 14.000 obroka u Narodnoj kuhinji, a svaki dan raste broj tih obroka. Uglavnom je to radnička klasa koja je dovedena do prosjačkog štapa. Celodnevni obrok za nedelju je samo 50 grama jedne paštete i jedno jaje. Ja se pitam kada ćete ovaj problem da rešite?