Moje prvo pitanje ide ministru za socijalnu zaštitu – šta će se uraditi sa preko 60 hiljada građana Srbije koji bukvalno nemaju šta da jedu? Kada ćete napustiti nehumanu neljudsku praksu prodaje primalaca socijalne pomoći u zamenu za radnu aktivnost koja je do sada nezabeležena u modernoj evropskoj istoriji?
Drugo pitanje za premijera Vučića, ministra finansija Vujovića – kada, u kom roku ćete ispuniti obećanje da ćete nepravno, neustavno smanjene plate i penzije vratiti na pređašnji nivo i na koji način ćete kompenzovati građane kojima ste smanjili plate i penzije i ko će da plati tu kompenzaciju, s obzirom da je očigledno da je ona i neustavna i protivzakonita?
Treće pitanje koje suštinski postavljam sada gospodinu Vučiću i ministru Vujoviću je – da li imate bilo kakvu ideju ili plan i u kom roku planirate eventualno da završite saradnju sa MMF-om, da pokušate da krenete u regionalni dogovor za otpis ili restruktuiranje duga, i Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana, i da ta sredstva preusmerite na reforme, utvrđivanje naših institucija i isterivanje partijskih kadrova iz svih mogućih javnih preduzeća?
To se oslanja na moje sledeće pitanje ministru Sertiću i premijeru Vučiću – kada ćete prekinuti katastrofalnu praksu neprekidnog zapošljavanja na svim nivoima vaših partijskih kadrova u javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća?
Takođe, postavlja se pitanje, ovo su sad pitanja sa lokala, ministru Sertiću, AD „Jedinstvo“ iz Gajdobre, to je firma koja je preko noći postala DOO, a u tom procesu su akcionari ostali bez svojih akcija, dakle, i to se dešava u Srbiji – šta mislite sa tim da uradite i na koji način to da rešite?
Problem Fabrike kablova u Jagodini je endemski problem tzv. nepovezanog staža i nemogućnosti da radnici koji tamo rade koriste zdravstvenu zaštitu, iako su krajem januara 2015. godine dobili otpremnine, kada im je cinično, u stilu ove Vlade, rečeno da zdravstvenu zaštitu plate od otpremnine. Dakle, kada ćete i u kojoj meri rešiti problem Fabrike Kablova u Jagodini, nepovezanog staža i nemogućnosti korišćenja zdravstvene zaštite, pošto je ova praksa i ova situacija rasprostranjena širom Srbije?
Nasip u selu Draževac, skupština opština, tj. gradska opština Obrenovac, koji je, može se reći, jedini nebranjeni nasip u delu Obrenovca. Tamnava se tamo kod Draževca uliva u Kolubaru i stanovnici svaki put kad padne kiša zovu i traže, apeluju, i predsednika Republika i Vlade su zvali, da se nešto uradi, pošto su potpuno nebranjeni od poplava.
Problem penzionera koji su bili korisnici Elektromorave i sudskim izvršiteljima. Imamo čoveka kome se sad pleni cela penzija zato što ne može da plati račun za struju, a dug se vodi od 2008. godine. Inače, penzija mu je 40 hiljada dinara. Privatni izvršitelj uzima celu. Poslednjih pet penzija nije primio, egzistencija mu je ozbiljno ugrožena jer ne može da kupi lekove, a sve zahvaljujući sudskom izvršitelju.
Ovo je, dragi građani, inače slika koju možete videti u svim vašim selima, opštinama i gradovima, pošto se dešava svima i na svakom mestu, zato što su neki poverovali u budućnost koja im je obećavana.
Inače, podsećam i predsednika Vlade da nam je, kako on kaže, kasa punija nego ikad, pa evo prilike da se nešto uradi, s obzirom da nam je narod gladniji nego ikad i da je preko 5.000 dece oduzeto od roditelja, zbog nemogućnosti da ih prehrane.
Imamo problem sa obrocima iz narodne kuhinje i to je jedna vrlo, vrlo aktuelna, top-tema danas u Srbiji – narodne kuhinje, koje obezbeđuje firma „Lido ketering“ iz Zemuna, koju vodi istaknuti član, neću da kažem visoki funkcioner, Srpske napredne strane, Tihomir Arsić i njegov brat, kao, jedina u Beogradu hrani naše najsiromašnije sugrađane. Znači, oni su od 2009. do 2012. godine oštetili gradski budžet za oko četiri miliona evra. Ustanovljen je sumnjiv kvalitet hrane i da je količina nedovoljna. Korisnici nemaju ni 20 grama mesa dnevno, i to je ustanovljeno. Grad Beograd plaća 136 dinara, a obrok vredi 80 dinara. Oko 14 hiljada obroka dnevno se izda i taj broj svakim danom raste, kao što znate, pošto ništa ne možete u Srbiji da popravite. Dakle, 14.000 obroka u Narodnoj kuhinji, a svaki dan raste broj tih obroka. Uglavnom je to radnička klasa koja je dovedena do prosjačkog štapa. Celodnevni obrok za nedelju je samo 50 grama jedne paštete i jedno jaje. Ja se pitam kada ćete ovaj problem da rešite?