Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da bez ovog zakona imamo čak suprotne efekte o kojima je govorio moj uvaženi kolega pre mene.
Po sadašnjoj zakonskoj regulativi, banka može da proda predmet hipoteke i za samo 10% od procenjene vrednosti hipoteke. Banka takođe može po sadašnjoj zakonskoj regulativi, bez odluke nadležnog suda, na osnovu mišljenja svog veštaka da umanji vrednost predmeta hipoteke da bi ga što lakše prodala.
E, sada, kada sve ovo uzmemo u obzir, ja mislim da je ovaj amandman baš i napisan zbog poslovnih banaka da što lakše dođu do imovine koja je pod hipotekom pre stupanja na snagu ovog zakona. Znači, mogli su da je prodaju u bescenje, mogli su da joj umanjuju vrednost kako god su hteli, a pod izgovorom da je neko udruženje koje nije upućeno u konkretno celu sadržinu zakona dalo neko svoje mišljenje, ili, kao što je jedan kolega ovde govorio, da je ovo u interesu poslovnih banaka.
Da pogledamo šta je najviše uticalo na kreditnu sposobnost građana Republike Srbije. Nije kurs evra i franka, nego kurs dinara prema evru. I sada oni koji nisu ništa uradili da odbrane kurs dinara prema evru, pričaju nama da radimo u korist banaka, dok su podržavali prethodnog guvernera koji je dogovarao sa bankama kurs dinara prema evru, koji je šticovao kurs dinara prema evru, koji je prodavao devizne rezerve 4,5 milijarde i dogovorio se sa bankama da evro skoči 50% u odnosu na dinar. Sada se navodno zalažu za neku zakonsku regulativu.
Pa, ti koji se zalažu u odbranu građana, što to nisu uradili kada su bili na vlasti? Danas je kamata, rata kredita, kada je švajcarski franak u pitanju, ista kao jula meseca 2012. godine. Tada ste još bili na vlasti. Koliko ste tada brinuli o građanima?
Ovaj amandman, ako se prihvati, omogućava bankama da prodaju predmet hipoteke za 10% od procenjene vrednosti. Ovaj amandman omogućava bankama da smanjuju vrednost predmeta hipoteke po svojoj volji i svojim potrebama i zato ga ne treba prihvatiti.

Hvala.     
Gospodine Veslinoviću, javili ste se, samo po kom osnovu?
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Izvolite.

Ne radi se ovde, moj uvaženi kolega Arsiću, ali obraćaću se predsednici, o procentu po kome će banka prodati nepokretnost. Radi se o činjenici da će banka moći da proda nepokretnost bez obzira da li ona na to ima pravo i bez obzira da li je možda hipotekarni dužnik već u celosti izmirio svoju obavezu. Dakle, prema onome što kažu u Udruženju korisnika finansijskih usluga, na bazi ovog zakona biće moguće aktiviranje hipoteke bez obzira, a i ja sam se uverio u to čitajući zakon, bez obzira da li je dug osnovan i bez obzira da li su oni možda taj dug izmirili po njihovoj računici.
Niko ne proverava računicu banke. Dakle, nigde ne stoji da hipotekarni poverilac može da traži obustavljanje postupka naplate po hipoteci, odnosno prodaje nepokretnosti ukoliko on osporava potraživanje banke. O tome se radi, a ne o vrednosti po kojoj će ta nepokretnost biti prodata. On će bez te nepokretnosti svakako ostati. Da li će on banci ostati dužan 10, 20, 30 hiljada evra, to u ovom momentu nije bitno. On će ostati bez vrednosti, a vrednost nepokretnosti na tržištu će padati zato što će se banke u narednom periodu, kada usvojite ovaj zakon, staviti na tržište sve ono što je pod hipotekom i za čega građani Srbije, zbog vaše loše vlasti tri godine, ne mogu od svojih plata da plaćaju kamatu, naročito ne one rate koje su obračunate na način protivno ugovoru koji su zaključili poverioci.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Ja se ovakvih stvari još nisam naslušao u Skupštini. Stvarno sam zabrinut, zato što znam da po sadašnjem zakonu jedna banka je neovlašćeno prodavala imovinu hipotekarnog dužnika. Samo u tome je učestvovao i sud, pa niko nije krivično odgovarao. Kasnije je dobila stranka u sudskom postupku obeštećenje u vrednosti od, čini mi se, 25 miliona dinara. Neću da kažem koja banka.
Sada ko to proba da uradi, odgovara za više krivičnih dela i falsifikovanje javne isprave. Nema više zaštite i pokroviteljstva suda da se nešto uradi suprotno zakonu, kao što je to po sadašnjem zakonu. Svaki građanin koji se zaduživao i stavljao imovinu pod hipoteku, radio je to najčešće u dobroj nameri i veri da vrati te kredite.
Problem je u tome što su njihove plate kursom evra obezvređene i dovedeni u situaciju da više ne mogu da vraćaju te rate. To se baš dešavalo u periodu od 2008. do 2012. godine.
Sada mi neko priča kako je radio u interesu građana, kako štiti njihove interese. Ja svoju priču o interesu građana nisam promenio ni kada sam bio opozicija, ni sada kada sam na vlasti. Prvi sam te iste poslovne banke najviše kritikovao kada su bile izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. I sad sam spreman da ih kritikujem kad god urade nešto što nije dobro. Ali, pogledajte Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kakav ste nam dali 2010. godine, pogledajte sada kada smo ga promenili. Što ga niste promenili tad kako treba? Što ga niste napisali kako treba? Niste smeli od banaka.
Da ne pričam o Zakonu o deviznom poslovanju, u čije ime je pisan.

Vreme za repliku vam je isteklo. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, naravno da ne treba prihvatiti ovaj amandman s obzirom da se radi o meri upozorenja, u kome se dužnik upozorava da svoje obaveze mora da izmiri, u suprotnom može doći do neželjenih posledica po njega samog.
Ukoliko bi prihvatili ovaj amandman i na takav način ovaj stav isključili, u tom slučaju bi došlo do neželjenih posledica za dužnike.
Što se tiče pokušaja uvrede Vlade, gde je rečeno da ljudi iz Vlade nisu pisali ovaj zakon, već su dostavljači velikih faktora duvanske industrije itd, ja se sa takvom kvalifikacijom poslanika ne slažem.
Za vreme Vlade koju je on podržavao sednice su bile virtuelne, održavale su se SMS porukama i odluke su se donosile SMS porukama, bilo da su se ticale imovine građana, bilo da su se ticale sudbine građana. Neko ko je pristajao da mu Vlada zaseda virtuelno, da mu Vlada zaseda i donosi odluke SMS porukama sada drugu Vladu koja to ne čini naziva Vladom dostavljača odnosno Vladom koja nije sposobna da napiše izmene i dopune ovog zakona.
Takođe mi smeta to što neko ko je likvidirao domaće banke, uglavnom gotovo sve, i ko je uveo strane banke koje garantuje domaća država i ko je na takav način otvorio vrata stranim bankama, neko ko je ostavio nekoliko domaćih banaka da se političke stranke koje su vladale, njihovi politički prijatelji tale i da u tim bankama ostavljaju sredstva obezbeđenja koje nije ništa vredelo, da neko ko je podržavao takvu Vladu i takav sistem danas Vladu koja predlaže ove izmene i dopune zakona, a ova izmena direktno štiti dužnika, odnosno propisuje da mora da bude upozoren da je njegova nekretnina u opasnosti, odnosno da hipoteka može da bude aktivirana, neko ko ovakvu meru koju Vlada traži da bi dužnik bio upoznat sa svojim obavezama, neko takvu meru traži da bude ukinuta.
Naprosto, ne razumem, mada nisam doktor prava, nisam profesor prava, ne predajem na državnom univerzitetu, za razliku od kolege koji je predložio ovaj amandman, nikako ne razumem šta hoće da postigne u tom svom naglom preokretu, odustajući od podržavanja bivše Vlade koja je vladala na način koji sam već opisao. Bojim se da kad se naglo preokrenete i kad se krv slije u glavu, da onda mašta može svašta. Hvala.

Na član 17. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u poslaničkoj grupi SPS postoji jedna vrsta iznenađenja što ovaj amandman nije prihvaćen, a tim pre što je u načelnoj raspravi i sam ministar Vujović, koristeći jednu potpuno zdravu logiku, prihvatio intervenciju koju sam, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, izneo u odnosu na član 17, tako da zaista ne vidim razlog zbog čega se amandman nije prihvatio, pa ću u tom pravcu, u ime poslaničke grupe SPS, izneti samo stručni osvrt kada je u pitanju intervencija koja je učinjena.
Naime, u načelnoj raspravi, a posebno u amandmanu je navedeno da se ni u kom slučaju ne može normirati ono što podrazumeva upućivanje drugostepenom organu naloga kako da odluči. Faktički daje se jedna vrsta naloga za donošenje odluke po žalbi, pa se kaže da će se žalba uvažiti ili će biti uvažena ukoliko su ispunjeni uslovi koji su propisani ovim članom.
Postavlja se pitanje da li je uopšte, pošto pravna teorija takvu vrstu naloga ne poznaje, sudska praksa još manje, takvo normiranje pravno prihvatljivo? Ja sam više figurativno u načelnoj raspravi istakao kako bi bilo kada bi se sudu dao nalog, drugostepenom sudu, kako da donese odluku i u kom pravcu da donese odluku, kada da oslobodi okrivljenog i koji su to razlozi da oslobodi okrivljenog. Isto je to i ovde. Drugostepenom organu se smanjuje autonomija odlučivanja, a drugostepeni organ mora da ima potpunu autonomiju u odlučivanju. Ta autonomija podrazumeva i ocenu i analizu i opravdanost i ispravnost ili pravilnost sa stanovišta zakona, jer drugostepeni organ primenjuje zakon. To zakonodavac mora da mu obezbedi.
U obrazloženju zbog čega je odbijen naš amandman navedeno je da se daje jasnija pravna formulacija u postojećem tekstu. Ako je to jasnija pravna formulacija, onda se postavlja pitanje - zbog čega se, onako kako je to ministar Vujović i rekao, samo ne ukazuje na razmatranje žalbe, a ni u kom slučaju nalaganje kako po žalbi da se odluči?
S druge strane, u obrazloženju postoji i jedna kvalifikacija koja ukazuje na jednu procesno pravnu radnju ili procesno pravni institut, a to je odbačaj predloga i kaže se – nema potrebe da bude normiran u ovom članu, jer je već normiran u odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. Ako je već tako, onda ni u kom slučaju se nije smelo isključiti pravo na vođenje upravnog spora. Upravni spor je morao kao kategorija da bude prisutan i da kao pravo stranke bude dozvoljeno da stranka može preispitati akt koji je donet u upravnom postupku i to u fazi u kojoj postupa drugi organ, a to je sudski organ, odnosno upravni sud i to po upravnoj tužbi. Ovde je to pravo isključeno.
Ako već govorimo o tome šta je to sistematizovano u odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, onda treba ukazati da je to upravo i regulisano odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, i to članom 180. koji propisuje vođenje upravnog spora. Zbog čega se onda ovde vođenje upravnog spora isključuje kada je u direktnoj koliziji sa pozitivno pravnim propisima?
Da ne bih dalje dužio, još jednom ukazujem da poslanička grupa SPS samo želi da da svoj doprinos, i to puni doprinos, u smislu potpunog kapaciteta zakona, da zakon ima što kvalitetnije sistematizovana rešenja i u tom pravcu su i podneti amandmani, naravno, uz punu podršku donošenju ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci za koji ćemo mi nesumnjivo glasati. Ono što je bitno, bitno je da upravo zarad preciznosti na koju predlagač i ukazuje odbijajući amandman, upravo zbog primenjivosti u praksi, upravo zbog praktične primene i upravo zbog pravne teorije i prakse, kako upravne, tako i sudske, da se još jednom razmotri ovaj amandman u smislu njegovog usvajanja. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.