Ovim amandmanom se menja stav 8, predlaže se promena stava 8. novog člana 31, koji sada glasi da će žalba biti uvažena ako dužnik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti uz žalbu dostavi pismene dokaze da, jedan, potraživanje ne postoji, dva, hipoteka ne postoji, tri, četiri, itd.
Naš je predlog da taj stav glasi da se žalba podnosi ukoliko potraživanje ne postoji, ukoliko hipoteka ne postoji i ova dva dodatna člana.
Šta je razlika? Razlika je što se ovde definiše kada će žalba biti uvažena i nalaže se dužniku da dokaže da potraživanje ne postoji. Kako dužnik da dokaže da ne postoji potraživanje? Da kaže – ja nemam ugovor, da li je to dokaz, ili da kaže… Kojim dokumentom, koji organ izdaje dokument kojim se garantuje da ne postoji potraživanje? Kažite mi – koji organ i na koji način se utvrđuje da ne postoji hipoteka? Zato je ovde formulacija – žalba se podnosi, a onda se u procesu dokazuje jedno ili drugo.
Znači, ja sam dužnik, podnesem žalbu, koristim onih pet minuta, predsedavajući, i onda se u procesu kod tog drugostepenog organa dokazuje ko je u pravu, a ne da bude definicija da će žalba biti prihvaćena samo ako dužnik dokaže. Još jednom pitam – kako se to dokazuje? Koji je valjan način da se nešto dokaže?
Mislim da je očigledno da ovde imamo jednu situaciju, a to sam rekao i u načelnoj raspravi. Ovo je zakon koji je morao da bude promenjen. U to nema nikakve sumnje da je postojala potreba da se donesu izmene i dopune ovog zakona. Da on nije onaj prethodni zakon, nije istrpeo proveru primene u prošlosti, ali ovo nije urađeno na dobar način.
Ovde imamo još jednu dodatnu stvar, uz svo poštovanje potpredsednice, ali znamo se, teško da je potpredsednica došla spremna na raspravu o ovom zakonu, pošto to nije njen resor, pošto to nije domen kojim se bavi u Vladi, mislim da je to nipodaštavanje parlamenta. Ne vaše prisustvo. Naprotiv, nego nedostatak prisustva onoga ko je bio zadužen za taj zakon, a to je ministar Vujović i bilo bi jako interesantno da nam se objasni zašto neko ko je branio zakon u načelu nije sada tu da ga brani u detaljima, da ga brani od amandmana, što je najvažnija stvar. Dolazimo do stvari koju sam već opisao malopre da je stvarno tužno ko u ime Vlade brani vaš zakon i još je gore to što ne postoji volja da se prihvati bilo kakva racionalna izmena koju opozicija, u ovom slučaju, kao i obično, nudi iz najbolje namere.
Još jednom da ponovim, i amandmani „briše se“ su potpuno suvisni ako su stavljeni u pravom trenutku na pravom mestu. Imamo i tradiciju da se oni predlažu višedecenijski, o tome sam govorio već da u svim normalnim parlamentima, u normalnim državama je to vrlo česta amandman. U ovom parlamentu u ovom sazivu imamo dva ili tri primera da su predlagači prihvatili amandmane u tekstu „briše se“ i neću da ponavljam više ko je to bio.
Drugi vid amandmana, odnosno drugi odnos nas prema zakonima je, znači, ovo je kada zakon ništa ne valja onda tražimo da se „briše“. Drugi odnos je kada mislimo da je zakon dobar, ali da je nedovoljno dobar onda nastupamo sa amandmanima koji su ovakvog tipa, ali očigledno da druga strana nema nikakvu želju da se bavi tim. Osim, naravno kada stavimo zarez tamo gde mu je mesto, pa to ne može da se odbije zato što se pravopis uči, ja mislim sada u trećem-četvrtom osnovne, ali ja očekujem malo veću ozbiljnost Vlade kad dobije amandmane, a imate i „deliveri junite“, imate i savetnike iz zemlje i sveta sa običnim i neobičnim prezimenima, imate veliki broj doktora nauka, znači mnogi ljudi su tek sada doktorirali pre nego što su ušli u ovu Vladu imaju sveže znanje, nisu doktorirali pre 20-30 godina, nego sada, jeste da je u 50-60. Tako da je to svega dobar potencijal, čini mi se da Vlada zna da sroči jedan dobar odgovor.
Naravno ovo nije prebacivanje potpredsednici Udovički zato što… Nije ona srećna što je danas ovde da brani ovaj zakon, naravno. Nego, eto, mora se pa članovi Vlade nekada moraju da rade i ono što im nije baš najprijatnije u životu, ali to je deo politike, nije to problem. Problem je što mi ovde nismo pored vas dobili i nekoga ko može na ozbiljan način da nam dokaže da naši amandmani nisu dovoljno dobri da poboljšaju predlog zakona.
Prema tome, pošto nisu prihvaćeni, ja ću ponoviti ono što sam rekao na početku načelne rasprave, glasaćemo za zakon ako budu prihvaćeni naši amandmani, očigledno da ne postoji volja za razumevanjem, a kamo li za prihvatanjem, prema tome, glasajte to sami.
