Gospođo Gojković, član 108, stav 1.
Ukoliko je tema Narodne skupštine Zoran Babić, u redu je. Može gospodin Stefanović da govori i o povredama Poslovnika i o meni lično, ali ne mogu da dozvolim da neko ocenjuje da li sam ja nervozan, a za razliku od nekih koji su vrlo nervozni, pa im se ta nervoza ogleda preko psorijaze, ja je nemam i nemam čime da budem nervozan, već veoma ponosan na sve ono što smo radili i što radimo i danas, ali i u budućnosti.
I dalje tvrdim da niko od članova SNS, niti ja lično, nikada, a postoji stenogram koji može o tome vrlo jasno da svedoči, nismo komentarisali ni jednu sudsku presudu, niti ovde imamo i jednu sudsku presudu, osim presude gospodinu Šariću, ali se vidi nervoza sa druge strane kada se govori o presudama gospodinu Šariću, a još veća nervoza zbog sudskih postupaka protiv onih pred kojima su stajali mirno, zbog kojih su pravili zakone, zbog kojih su sprovodili politiku, kako se kod mene u Šumadiji kaže, hranili masnu gusku.
Ko je stvaralac tajkuna u Srbiji? Ko ih je stvorio?

Poslaniče, ovo zaista nema veze sa povredom Poslovnika.

Ja ću još jednu rečenicu.

Zaista nema nikakve veze. Moram da reagujem.

Mislim da je prekršen Poslovnik i član 107. i član 108, jer se govori o ličnim stvarima, naročito kada se govori o nečijoj nervozi. Ako je nečija nervoza, mislim da je to sa druge strane zbog izgubljenih beneficija kroz vlast koju su vršili bahata, ali i zbog prijatelja koji više sada posećuju neke zgrade u Ustaničkoj ulici.

Zaista ovo nije bila povreda Poslovnika. Iskoristili ste repliku i moram vašoj grupi da oduzmem dve minute, zbog činjenice što ovo nije bila povreda Poslovnika. Ovo je zloupotreba i tako ću uraditi i drugima.
Što se tiče iznošenja da li neko ima neku bolest, ne mogu da se složim sa tim da to bude…
(Zoran Babić, s mesta: I nervoza je bolest.)
… politički argument. Kod nas u našem društvu, koje je vrlo surovo, ljudi prosto su obeleženi ako imaju nekakvu bolest, pa im je teško da to javno i priznaju. Mi smo vrlo surovo društvo i zaista ne mogu da se složim sa ovakvim načinom diskusije. Mogla bih mnogo da govorim o psorijazi, ali ću se uzdržati zbog ove osobine našeg društva.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 109. predsednice. Plemenito je vaše nastojanje da se uzdržite od komentarisanja.
Međutim, ono što ste trebali učiniti je da gospodinu Babiću odmah bez odlaganja izreknete opomenu zato što po članu 109. koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku upotrebljava psovke i uvredljive izraze.
On je govorio lično i u svojstvu narodnog poslanika na jedan krajnje neprimeren način što ste i vi primetili. Međutim, ono što se ne slažem je da umesto vaše uzdržanosti ste trebali reagovati i sada ovog trenutka izreći opomenu gospodinu Babiću. Ovo što je uradio gospodin Babić je vrhunac nepristojnosti i necivilizovanog ponašanja i nije mu prvi put. Nije gospodin Babić ni lekar i nije gospodin Babić čovek koji je kadar po bilo kom osnovu da vrši analizu i da daje dijagnoze narodnim poslanicima. Uporno to radi i još vam viče – nervoza je bolest, a zna vrlo dobro šta je uradio i zna vrlo dobro jedan latinski izraz koji je upotrebio.
Mislim da, predsednice, u ovom trenutku, vi, siguran sam, u sebi znate da sam u pravu. Morali ste reagovati. Morali ste šefa poslaničke grupe SNS kazniti i da gospodin Babić sebi na Administrativnom odboru izglasa opomenu zato što je preterao. Po svakom osnovu je preterao. Ovo je nečuveno, neviđeno ponašanje. Zašto se to toleriše, ja ne znam.
Ako vam se ne sviđa šta govorim, ako smatrate da sve što govorim nije tačno, slobodno me napadajte argumentima, govorite šta god hoćete. Ali, ovo što je sada potegnuto, to je ispod svakog nivoa. To je ispod svakog nivoa. Hvala.

Hvala.
Dajem pauzu sebi deset minuta.
Molim vas sve da se usmerimo na raspravu o ovom zakonu.
Nastavićemo u 17.00 časova.
Reč će dobiti Boban Birmančević i pričaćemo isključivo o zakonu. Ko ne želi da priča o tome nije obavezan da prisustvuje uopšte sednici.
Mislim da smo prešli svaku, svaku granicu naše međusobne komunikacije.
(Posle pauze)

Možemo da nastavimo sa radom. Mislim da se atmosfera malo smirila. Što se tiče spiska, moja je greška zbog ovih švrljotina ovde hemijskom…
(Balša Božović, s mesta: Replika!)
Ne, ne, član 112. - radimo. Dakle, pričamo o zakonu, tako sam odlučila, nema replike.
Znači, Zoran Bojanić je na spisku. Idemo tako kako spisak i postoji. Pogrešila sam, idemo redom kako je ko na spisku i prihvatam intervenciju poslanika.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Gospođo ministarko, gospođo i gospodine iz Ministarstva, pre svega bih rekao par reči o onom drugom zakonu, o kome danas nismo mnogo štošta i govorili, a to je Predlog izmena i dopuna Zakona o otklanjanju elementarne nepogode, poplave u Republici Srbiji. Za divno čudo, očekivao sam danas da ćemo svi podržati ovaj predlog zakona, odnosno ova dva člana koja se menjaju, upravo iz razloga da rešimo sve one probleme koji nisu rešeni do datog roka, a u zakonu piše u roku od godinu dana od dana donošenja zakona. No, vidim da pojedini poslanici i tu nalaze način da reklamiraju sebe, da drže političke govore i da na tuđoj nesreći misle da su zaradili nekakve poene. U svakom slučaju, SNS će podržati ovaj predlog zakona i sigurno ćemo jedinstveno glasati za Predlog izmena i dopuna Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, za divno čudo poslanici prethodnog režima celog dana se upinju sa velikim žarom da dokažu nešto što nije dokazivo i nešto što su imali vremena dugi niz godina da reše, da poboljšaju sve te zakonske predloge, da donesu, na kraju krajeva, i ovaj zakon, a ne da se donese prvo Zakon o privatizaciji gde niko od onih zemalja bivše Jugoslavije nije to uradio. Prvo su uradili privatizaciju, a nakon toga konvenciju. Znači, mi lečimo nešto što smo nasledili i bolesti koje smo nasledili.
Malo pre se pominjalo da ne trebamo da se vraćamo u prošlost. Pa, moramo da se vraćamo u prošlost. Neki pokušavaju da zaborav prekrije sve, kao u onoj pesmi „Zaborav, snegovi i šaš“. Ne možemo da zaboravimo. Nismo mi 2012. ili 2014. godine nasledili nešto idealno. Nije teklo med i mleko, pa je SNS za ovu godinu dana, kako smo nosioci vlasti, ili za tri godine kako učestvujemo u vlasti od 2012. godine, učinila nešto loše i donela neke loše zakone i loše činila za ovu zemlju. Ne, mi smo kao država, kao nacija obezvređeni u svakom pogledu bili do te 2012. godine. Nismo imali ništa. I ono što je funkcionisalo, te 2012. godine nije funkcionisalo. Deset godina je neko nalazio alibi za svoj nerad u Slobodanu Miloševiću, a nakon toga pokušava da nađe alibi u SNS.
Sve ono što je gospoda iz bivšeg režima danas pričala bilo je bez argumenata i bez ponuđenih rešenja. Ličilo mi je mnogo na neke političke paralele i političke govore. Pričalo se o članu 6, o članu 8, o članu 12, pričalo se o Ustavu, a svi dobro znamo da je upravo Ustavni sud i doneo odluku da je njihov predlog zakona bio neustavan. Ono što je vrlo ružno danas bilo, u izlaganjima pojedinih poslanika pominjali su se radnici lokalnih samouprava, kao da su oni nekakvi krivci zašto nekakvi zakoni, na kraju krajeva i o javnoj svojini i o svemu, nisu doneti. Nemojmo zaboraviti, 2012. godine mi smo nasledili sve te iste radnike. Znači, neko drugi je ipak kriv. Nemojmo svaljivati krivicu na onoga koji kriv nije.
Što se tiče samog zakona, neću mnogo dužiti, s obzirom da 90% onoga što sam ja zamislio da govorim rekla je koleginica Ivana Stoiljković, tako da nemam nameru ni razloga da ponavljam, a mislim da je i ministarka dosta dobro obrazložila zakon. Ono što je najbitnije, ovaj zakon omogućava, na kraju krajeva, i završetak postupka privatizacije građevinsko zemljište u Srbiji i konačno će biti pravo korišćenja ukinuto na građevinsko zemljište kao relikt nekih prošlih vremena, kao neko kvazi svojinsko pravo.
Predlogom zakona stiču se i uslovi za mnogo obimnije investiranje u građevinarstvu, jer svi žele da grade kada imaju sigurnost, da grade na zemljištu čiji su i vlasnici. Pretpostavke stručnjaka su da će ovaj zakon, odnosno njegovo usvajanje uticati pozitivno kako na stanogradnju, tako i na dolazak investitora u drugim privrednim granama i na taj način do otvaranja novih radnih mesta. Ovaj predlog zakona je samo nekakva kruna ili nekakav završetak postupka koji je započet davne 2006. godine. Da li neko nije hteo da ga završi donošenjem Ustava, a nakon toga i 2009. godine donošenjem onog zakona o planiranju i izgradnji, da li neko nije hteo da ga završi kako treba, nije imao volju ili nije želeo, videćemo.
U svakom slučaju, ovo je jedan dobar, kvalitetan zakon. Pored tri predloga koja su u javnoj raspravi postojala, mislim da se Vlada odlučila za najbolji predlog. Na kraju krajeva, svi znamo da su održane četiri javne rasprave u Subotici, u Valjevu, u Nišu i da je tu sve konkretne predloge i sva konkretna rešenja koja su ponuđena ministarstvo prihvatilo i da je implementiralo u zakon. U Danu za glasanje SNS će sigurno glasati za ovako dobar predlog zakona. Hvala vam.