Poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze dva veoma važna predloga zakona za koje će SNS u Danu za glasanje dati punu podršku zbog i razloga o kojima su govorile moje koleginice i kolege narodni poslanici članovi poslaničke grupe SNS. Ja sam im na jednoj veoma kvalitetnoj diskusiji danas veoma zahvalan.
Takođe ćemo govoriti i glasati iz razloga i koje ste vi, gospođo Mihajlović, danas u polemici sa koleginicama i kolegama iz opozicije izneli, jer su bili argumentovani, nošeni snagom argumenata, a ne snagom političke netrpeljivosti.
Žao mi je što danas u sali, iako se nalazimo negde pred kraj radnog vremena, nema više narodnih poslanika iz opozicije, jer bi bar svojim prisustvom, ako ne diskusijom, pokazali poštovanje prema desetinama i stotinama hiljada ljudi u Srbiji koji su prošle godine bili na udaru poplava koje niko nije želeo, koje niko nije prizivao, zbog kojih niko u Srbiji, naravno, nije bio srećan i zadovoljan.
Zakonom o izmeni Zakona o otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji produžava se rok na 31. decembar 2015. godine i SNS će dati podršku ovom produženju roka iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je transparentnost u postupku obnove do sada. Postupak obnove koji je nekako kad god se nešto desilo u Srbiji loše, da li je to bio zemljotres u Kraljevu, da li su to bili neki drugi zemljotresi, neke druge poplave, nekako je taj postupak uvek bio zagađen lošim stvarima, da ne kažem nekim stvarima zbog kojih se i o kojima danas brinu pravosudni organi Republike Srbije ili je bio zagađen time da obnova nije urađena na vreme.
Tako i sada u bivšoj Kidričevoj ulici u Kraljevu, a zapamtio sam je kao Kidričevu zato što se u toj istoj ulici nalazi i Mašinski fakultet na kojem sam studirao od 1990. do 1992. godine, pre nego što sam prešao na Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu, pa evo, i toliko godina posle obnove, posle zemljotresa, pa ljudi nisu mogli da se vrate u zgrade, jer nisu bile obnovljene. I na taj način je obnova i ceo taj postupak bio zagađen.
Imam poverenje i dajem podršku ovom zakonu prvenstveno zato što su se svi građani Srbije podsetili na solidarnost, na solidarnost koja je nekako bila zaboravljena u našem društvu i nekako smo svi vodili računa samo to nama da se ne desi, a to što se dešavalo komšijama, rođacima, sugrađanima, sunarodnicima, nekako nas je bilo manje briga. U onim teškim danima u aprilu i maju 2014. godine, na jedan poziv premijera Vlade Republike Srbije, u Šabac se slilo na hiljade i hiljade volontera, ali ne samo u Šabac, već i u Obrenovac i u sve one gradove i opštine koje su bile pogođene poplavama.
Zahvalan sam tim ljudima, jer bi šteta koja je nanešena i koja je velika i za mnogo bogatije i uređenije države nego što je to Srbija je velika šteta, a za Srbiju posebno. Ta šteta bi bila daleko veća da nije bilo tolikog broja volontera, tolikog broja ljudi koji su od svog malog odvajali, a oni koji nisu imali ni to malo, odvajali su svoju snagu, svoje ruke, svoju volju. Neki su odvajali možda par kvadrata stambene površine, pa su primali one ljude koji su ostali bez ičega.
Zahvalan sam i daću podršku ovom zakonu zato što se i Vlada ponašala odgovorno, Vlada koja je bila u stalnom zasedanju, svi ministri koji su non-stop bili na terenu, svi ministri koje smo mogli da vidimo i u čamcima za spašavanje i sa ljudima i u helikopterima i na svim onim mestima na kojima je bilo neophodno da budu kako bi nivo štete bio što manji i broj žrtava što manji.
Daću ovu podršku, i to je prvi razlog, a to je transparentnost u postupku, transparentnost u postupku prikupljanja sredstava za obnovu naše države, ali još važnije, transparentnost u postupku trošenja sredstava. Ne morate da verujete meni. Reći ćete – Babić će pričati subjektivno, verovatno. Ali, verujte izveštajima organizacije „Transparentnost Srbije“, koja je sprovela nadzor nad sprovođenjem postupka javnih nabavki u obnovi. U izveštaju ove organizacije se, između ostalog, navodi i da je uspostavljen mehanizam javnih nabavki na osnovu Zakona o otklanjanju posledica poplava je imao dobre efekte. Navodi se, takođe, da bi pravila prema kojima se sprovode, kao i iskustvo iz javnih nabavki sprovedenih u okviru obnove nakon poplava mogle da posluže za unapređenje redovnog sistema javnih nabavki u Srbiji.
Šta ćete bolje kada jedna nezavisna organizacija da svu podršku poštenom odnosu i poštenom trošenju sredstava prikupljenom za otklanjanje posledica od poplava. Oni nisu jedini. Podsetiću vas, takođe, da u Izveštaju Zaštitnika građana stoji da su hiljade građana pretrpele ogromnu materijalnu štetu, kao i da su solidarnost građana, aktivnosti državnih organa, a posebno transparentan rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenim područjima, te pomoći iz inostranstva, pomogli u ublažavanju posledica.
Malo je cinično i loše kada dođe komentar da ništa nije urađeno, da su ljudi ostali negde napolju, a onda dobijete podatke koji su javni, koji su transparentni, koji se nalaze na sajtu Vlade Republike Srbije i o kojima je pričala gospođa Mihajlović. Ne želim da se ponavljam, ali Obrenovac, Obrenovac je simbol stradanja 2014. godine, zapravo gradska opština koja je pretrpela najveću štetu.
Govoriću vam o podacima vezanim za Obrenovac. Zaključno sa 1. julom 2015. godine isplaćena je materijalna pomoć za ukupno 6.932 domaćinstva u Obrenovcu u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara. Žao mi je što kolege koje su rekle da ništa nije urađeno ne žele, ne samo da zatvaraju oči, već beže od ovakvih podataka, jer nisu u sali. Sve porodice kojima je izdato pravosnažno rešenje za treću, četvrtu, petu kategoriju štete na stambenom objektu, a radi se približno o 80% od ukupnog broja oštećenih stambenih objekata, dobijaju i pomoć od Crvenog krsta, i to u iznosu od 210 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i građevinski materijal u težini od 200 kg, porodični higijenski paketi za zadovoljenje dvomesečnih potreba. Pomoć Crvenog krsta u tom iznosu od 210 evra do sada je dobilo preko 5.500 porodica u Obrenovcu.
Neko malo pre reče, ne znam odakle, da je u obnovi urađeno samo stotinak kuća. Ne znam da li taj podatak nije dovoljan ili nije dobar, čak ni za jedan Obrenovac, a kamo li za čitavu Srbiju.
Država je do sada zbrinula 142 porodice u Obrenovcu čije su kuće srušene u poplavama, i to 65 porodica je dobilo materijalnu pomoć u novcu za izgradnju nove kuće tamo gde izgradnja kuće nije bila moguća na istom prostoru, na istom placu. Za 77 porodica su izgrađene nove kuće površina od 60, 80 i 100 kvadrata. U izgradnji je još devet kuća u Obrenovcu, gde je trebalo prethodno rešiti neke imovinsko-pravne probleme, kao i tamo gde je nastala dodatna šteta zbog klizišta i svih onih problema koji su naknadno, posle poplava, zadesile ta područja.
Ja sam izuzetno zahvalan svim ljudima koji su u toj obnovi pomogli, da li su to privatne fondacije od proslavljenog domaćeg našeg srpskog fudbalera Dejana Stankovića, preko odgovornih domaćih kompanija, ali ono što želim da kažem da je evropska porodica naroda iz sredstava, iz donacija EU obezbeđeno dodatnih devet miliona evra za dodatnu pomoć u radovima i materijalu za porodice kojima pomoć države nije bila dovoljna za potpunu sanaciju stambenih objekata.
Sporazum sa EU je potpisan 30. juna 2015. godine i zbog toga nam je potrebno ovo produženje roka do kraja 2015. godine, kako bi pomoć do svakog čoveka, do svake kuće stigla, tako da je realizacija ovog novog paketa pomoći počela početkom jula 2015. godine.
Koliko se Vlada ozbiljno odnosi, koliko se vladina Kancelarija za obnovu nakon poplava ozbiljno odnosi? Vodili smo računa i vodila je Vlada računa pa i o podstanarima. Ne samo o vlasnicima objekata, nego i o podstanarima, onim ljudima koji nisu imali sredstava za svoju kuću, svoj stan, već su bili podstanari, a u poplavama su ostali bez gotovo svega.
U toku je realizacija programa pomoći korisnicima oštećenih, srušenih stambenih objekata u kojima su bili podstanari. U okviru ovog programa vrši se isplata pomoći za obnovu pokućstva u iznosu od 24.000 do 144.000 u zavisnosti od kategorije štete na objektu. Zaključno sa 1. julom, znači do pre 12-13 dana, pomoć u ukupnom iznosu od 34,4 miliona dinara je ostvareno po osnovu ovog programa i nju je dobilo 418 porodica u Obrenovcu.
Mogu vam govoriti i o renoviranju u naselju „Braća Jugović“ i o socijalnom zbrinjavanju i o tome koliko je podeljeno pomoći poljoprivrednicima u Obrenovcu, a to je da je organizovana podela semena za presejavanje preko 1.600 ha zemlje u vlasništvu blizu 500 malih poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, istim gazdinstvima je pružena pomoć u gorivu vredna približno 5,5 miliona dinara, odnosno 36 tona goriva, itd, itd. Mogao bih da potrošim verovatno još nekoliko sati ili celu jednu sednicu da govorim detaljno o svim stvarima na kojima je Vlada Republike Srbije, zajedno sa našim prijateljima, zajedno sa prijateljima iz EU, sa svih krajeva sveta, zajedno sa društveno odgovornim pojedincima i društveno odgovornim kompanijama, radila na obnovi naše države.
Da li je moglo brže? Verovatno, ali da smo svi zasukali rukave, da smo se svi ponašali odgovorno i ozbiljno, da nismo spoticali, već gurali i pomagali, da nismo kao malo pre neke kolege koje su prosto navijale da bude nešto gore. Zar postoji humanija i bolja stvar oko koje je neophodno da se svi savijamo, kao i u onim danima i nedeljama kada su se poplave desile? Zar ne treba da se savijamo sada kada pomažemo tim ljudima koji su u poplavama ostali bez svega? Zbog toga što Vlada nije sedela skrštenih ruku, zato što ne sedi skrštenih ruku sada, zbog transparentnog i poštenog odnosa prema prikupljenim sredstvima, odgovornog odnosa prema tim ljudima, SNS će dati punu podršku ovom Predlogu zakona.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu ili Zakon o konverziji, ovako skraćeno da ga nazovem, izvukao sam nekoliko pravaca kritike koje sam mogao danas da čujem.
Prvi pravac je bio – znate nije bilo dovoljno vremena. Verujem. S obzirom kakve su neke današnje diskusije bile, vidi se da čak ni naslov niste pročitali. Kako protumačiti one ljude koji kažu – ovo je konverzija bez nadoknade i vi ćete ovim pokloniti ne znam koliko građevinskog zemljišta i daćete ne znam koliko sredstava, a nisu pročitali ni naslov? Podsetiću te kolege koje nisu pročitale naslov, podsetiću i sve ljude koji nas sada prate da ovaj zakon ima tačan naziv – Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz nadoknadu.
Neko, gospođo Mihajlović, ko je bar pročitao naslov, siguran sam da ne bi danas govorio onako kako je govorio, jer da je pročitao naslov, a za ova dva dana je imao vremena barem da pročita prvu stranu, sigurno da ne bi govorio da ovaj zakon bez ikakve nadoknade poklanja ili daje građevinsko zemljište.
Rekli su nisu imali dovoljno vremena da o ovome se izjasne, da pročitaju, da se upute u tematiku. Podsetiću i ono što ste vi govorili – na osnovu zaključka Odbora za finansije Vlade Republike Srbije raspored javnih rasprava je bio određen još pre nekoliko meseci, pa smo imali javnu raspravu u Beogradu 20. maja, pa u Novom Sadu 22. maja, u Subotici 28. maja, u Nišu 1. juna, u Valjevu 10. juna. Da li ste nekada na tim javnim raspravama, gospođo Mihajlović, videli bilo koga od čelnika bivšeg režima? Da li ste videli bilo kojeg narodnog poslanika iz opozicije ili narodnog poslanika bivšeg režima? Verovatno da su tada, kao i sada, a o tome dokazuju i pokazuju ove prazne klupe koje se nalaze preko puta mene, uz svo poštovanje prema koleginicama i kolegama koje su ostale do kraja, imali nekog prečeg posla. Verovatno da su bili primamljiviji beogradski restorani, splavovi, kafići, plaže, nego što je briga o stradalima u poplavama, nego što je briga o jednoj važnoj temi koju su imali 12 godina da izvrše na transparentniji, bolji i pošteniji način, pa je taj transparentniji, bolji i pošteniji način završio na Ustavnom sudu i Ustavni sud je rekao – ne znate, ne umete ili ne želite.
Sledeća zamerka o kojoj sam danas čuo i o kojoj se danas govorilo je bila da je ovaj zakon, znate, loš i da ovaj zakon ide na ruku samo pojedinim, pošto sada više nije popularno reći tajkunima nego – vlasnicima grupnog kapitala. Podsetiću vas da je nacrt zakona koji je bio predmet široke javne rasprave, o kojoj sam govorio, a govorila je i gospođa Mihajlović u periodu od 20. maja do 10. juna 2015. godine. Takođe, nacrt zakona je dostavljen radi izjašnjenja na srpskom i engleskom jeziku Kancelariji za evropske integracije radi prosleđivanja Evropskoj komisiji.
Kancelarija za Evropske integracije je prosledila nacrt ovog zakona Evropskoj komisiji, koja je 6. jula 2015. godine dostavila dopis kojim obaveštava ministarstvo da Evropska komisija nema primedbi na predloženi tekst nacrta zakona. I sada mi nije jasno kada su to neke kolege i koleginice iz poslaničkih grupa, koje su čuvari vatre evropskih integracija Republike Srbije, odustali od evropskih vrednosti? Od kada to pojedinci koji i evo sada ovako sa osmesima prihvataju ovu argumentaciju su veći evropejci od ljudi stručnih koji sede u Evropskoj komisiji?
Ili će reći – da, odustali smo od evropskih vrednosti ili će reći da sva ona argumentacija koju su u žaru političke borbe tako prosuli danas tokom dana nije ispravna, jer jedno sa drugim ne može. Ili mislite da u Evropskoj komisiji sede ljudi koji su analfabet u odnosu recimo kolegu Božovića. I zato oni manje znaju, nego kolega Božović. Oni manje znaju da li je jedan zakon evropski, da li je ispravan, da li ima jedno opšte dobro, a ne pojedinačno ili je nekako taj, a nije prvi put, nije prvi put, a sećate se kako je gospodin Pajtić tako zdušno kritikovao Zakon o radu, a onda je ta kritika na volšeban način nestala posle nekoliko sati, jer je ustanovljeno da je on kritikovao svoj Zakon o radu.
Ja se plašim da je neka polemika koja je danas vođena i neka kritika koja je upućena o ovom Zakonu o konverziji u stvari bila kritika o zakonu koji je bio usvojen 2009. godine jer ovaj zakon o konverziji je urađen uz maksimalnu javnu raspravu i uz poštovanje i prihvatanje od Evropske komisije.
Treći argument u kritikama koje sam ovde danas čuo, a to je da ovaj zakon neće otvoriti nove investicije. Ako sa jedne strane imate jednu navijačku kritiku, ostrašćenu navijačku kritiku – ovo neće, ovo je katastrofa, ovo neće otvoriti neke nove investicije, ni nova radna mesta, ništa i to od onih ljudi koji su investicija zabetonirali su Srbiju u odnosu na investicije, a onda su prihvatili prodaju Miškovićeve imovine i rekli su – pa, da to je direktna strana investicija, oni koji se hvale investicijama u Srbiji do 2012. godine, a uz investicije naravno idu nova radna mesta, ako znamo da je za period od četiri godine od 2008. do 2012. godine preko 400 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta, pa gde su onda te investicije? Da li možemo verovati tim i takvim ljudima kada kažu – ovo će zaustaviti investicije ili ćemo verovati Privrednoj komori Srbije i desetinama, stotinama hiljadama kompanija koje pripadaju, koje rade i funkcionišu u okviru Privredne komore Srbije?
Da li ćemo verovati gospodinu Božoviću ili ćemo verovati „Naledu“, takođe jednom udruženju koje je respektabilno u privrednim krugovima i koje okuplja desetine i stotine privrednika i koje je veoma aktivno kako bi Srbija napredovala na listi onih zemalja koje su otvorene i primamljive za strane investicije.
Zašto ne reći kao argument onima koji kažu – ma, mi smo tamo na ne znam kojem mestu, pa da ali zbog vašeg Zakona o planiranju i izgradnji smo bili na 186 mestu od 191 države. Da li se hvalite time? Da li se hvalite time da nije postojalo nijedno radno telo u okviru Vlade RS koje se aktivno bavilo zajedno sa privrednicima, zajedno sa ostalim ogranima i telima Vlade da taj nivo ne bude u toj nekoj sredini, za koju samo osrednji kažu da je zlatna, da ne budemo više na 91 mestu, kao što smo sada.
Prvi put je ova Vlada, Vlada Aleksandra Vučića i SNS formirala radno telo, kojim predsedava, ako se ne varam, predsedavate vi, gospođo Mihajlović zajedno sa vašim timom sa zadatkom da korak po korak, i ako znam koliko je teško popeti se jedno jedino mesto, i ako znam da nije dovoljno doneti zakon, već ga implementirati, pratiti godinu dana i kakvi su efekti svakog zakona, da bi mogli da očekujemo poboljšanje na toj listi.
Ovo je Vlada koja je shvatila to kao problem. Ovo je Vlada koja radi na tome. Ne zabadamo glavu u pesak kao što su to neki koji su malopre kritikovali ovaj zakon radili godinama.
Neću govoriti o nekim detaljima ovog zakona zato što su moje koleginice i kolege veoma kvalitetno govorili o tome. Ovo su zakoni koji će produžiti rok do kraja 2015. godine, dati šansu da se i na prevenciji, ali i onima koji su u poplavama izgubili mnogo, a neki i sve, poboljšati uslove života, dati krov nad glavom, ali kako smo malopre čuli od gospodina Birmančevića da se Červentija, nisam siguran da li sam dobro izgovorio, mislim da jesam, a bili smo zajedno gospodine Birmančeviću da se utvrdi i da Sava nikada ne bude pretnja Šapcu, već mesto gde se izlaziti, gde će pristajati brodovi, da Sava Šapcu ne preti ni kod Červentije, ali ni kod silosa gde smo takođe bili u onim noćima.
Ovo je zakon koji će staviti tačku na jedan postupak za koji mnogi pre nas nisu imali ni hrabrosti ni znanja da stave tačku. Ovo je zakon kojim će se poboljšati stanje u budžetu RS zato što 50% tih sredstava ide u budžet RS, a ne u budžete tajkunskih kompanija, kao što je to bilo do sada, ali i u Fond za restituciju jer brinemo i o onima koji su nekada bili vlasnici ili polažu pravo nad tim zemljištem.
Zbog svega ovoga izgovorenog danas od strane narodnih poslanika i narodnih poslanica SNS i vaše gospođo Mihajlović SNS će u Danu za glasanje podržati oba ova zakonska predloga.