Hvala.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji. Jasno nam je svima da postoji potreba da se produži važenje Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji do decembra 2015. godine, kako bi se pružila pomoć fizičkim i pravnim licima koja su pretrpela štetu od elementarnih nepogoda na području pogođenom poplavama do konačnog stupanja na snagu ovog zakona.
Što se tiče Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, na osnovu izveštaja i nalaza državnih organa, javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, predlagala je državne programe obnove po oblastima koje je donosila Vlada. Do sada je utrošeno oko 50 miliona evra za pomoć u obnovi oštećenih i porušenih stambenih objekata. Primljena pomoć ne obuhvata sredstva za sanaciju vodotokova, iako su ona značajna i stvorila su uslove za normalno funkcionisanje i nivo zaštite koji je nešto iznad nivoa koji je postojao pre poplave. Ovo je stvarno stanje na terenu, iako je sam postupak popravke kasnio u odnosu na potencijalni rizik od jesenjih voda. Inače, imam podatak da su prihodi koji se ubiraju za regulaciju vodotokova na republičkom nivou gotovo dva puta veći od rashoda za ovu namenu.
Moj grad usled majskih prošlogodišnjih poplava pretrpeo je velike materijalne štete. Na području grada Čačka je pre donošenja zakona u skladu sa tada važećim propisima sprovedena organizacija i koordinacija komisija za procenu pričinjenih šteta. Od majskih poplava angažovano je preko 60 članova komisija koji su volonterski radili, uglavnom preko mesec dana, a to su bili zaposleni iz gradskih uprava, javnih i komunalnih preduzeća, Ministarstva poljoprivrede, Agronomskog i tehničkog fakulteta, Instituta za voćarstvo, kao i volonteri sa posebnim specifičnim znanjima. Formirane su komisije za procenu štete na objektima, komisije za procenu štete pričinjene u poljoprivredi, na infrastrukturnim objektima i komisije za procenu štete na stvarima u domaćinstvu.
Zahvaljujući obimu štete, sa jedne strane, i veličini grada, odnosno prisutnosti odgovarajućih institucija u gradu, sa druge strane, bilo je moguće formirati komisije sa odgovarajućim kvalitetom i brojem članova. U ovom slučaju je bila dovoljna svest i moralna odgovornost za uredno izvršenje ovih zadataka, ali je neophodan sistem u kome se zna ko je zadužen i odgovoran za popis šteta i kolika je naknada za njihov rad. Ovo zbog toga što su oni npr. izostali sa svojih redovnih poslova, a u Čačku je poplavom bilo pogođeno do 10% stanovništva, dok su ostali trpeli posledice zastoja u radu nekih od ključnih javnih službi, tj. nije bilo moguće angažovati npr. lica sa tržišta rada.
Poseban segment, o kome ni do danas nije postignut konsenzus državnih organa, je šteta u okviru privrednih subjekata, na koju se primenjuje važeća regulativa. Mislim na uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta od elementarnih nepogoda iz 1987. godine i uredba koja važi od 2001. godine, kojom nije jasno definisano koji nadležni organ je u obavezi da na osnovu procene štete izvrši umanjenje PDV na oštećenoj pokretnoj imovini privrednih subjekata, tj. i dalje postoji bilansno opterećenje privrednih subjekata oštećenom pokretnom imovinom koja uključuje materijal, nedovršeni proizvod, robu i opremu.
Celokupni sistem uzbunjivanja, obaveštavanja i opremanja lica zaduženih za rad na terenu tzv. civilna zaštita je tek nakon poplava proceduralno i formalno formiran što je slučaj u 99% gradova i opština naše zemlje, tj. ceo trošak civilne zaštite, pada na lokalnu samoupravu što je gotovo sigurno, da finansijski slabije lokalne samouprave ne mogu to da isfinansiraju, a kompletno opremanje iz tekućih prihoda nije moguće u narednih par godina. Na primer, u Čačku to uključuje opremanje i obuku preko hiljadu lica.
Što se tiče dodele pomoći za stambene objekte, kvalitet rada je dokazan kroz 496 prvostepenih rešenja koja su izdata kroz upravni postupak u rekordnom roku što je i ukupan broj žalbi manji od 5%, što je nabolji dokaz transparentnosti i pravičnosti u dodeli pomoći kroz jedan kompleksan postupak. Ukupna tj. distribuirana pomoć je 80 miliona 730 hiljada dinara. Dodela pomoći za privredne subjekte kroz 50 upravnih postupaka dodeljena je pomoć za 40 privrednih subjekata gde je samo jedan privredni subjekt se žalio na rešenje. Veliku pohvalu zaslužuju zaposleni gradske uprave koji su radili predano na ovim poslovima.
Kroz dodelu pomoći za poljoprivrednike iz donacije je podeljeno preko 20 miliona dinara i to iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine 553 setvene jedinice kukuruza, 7.056 litara dizel goriva. Kroz donacija kao što su 208,3 tone koncertovanih hraniva za goveda, 44,5 tona semenske pšenice, 53,4 tone mineralnog đubriva i druga semenska roba kao i plastenici. Donatori iz Srbije, mislimo pri tome na zadruge, 102,5 tona stočne hrane. Značajna je i pomoć drugih neinstitucionalnih donatora gde je bilo neophodno da postoji registar onoga što se donira kako se ne bi pojavljivali profiteri u ovakvim situacijama.
Kada su štete u pitanju, na objektima u individualnim domaćinstvima u iznosu od 136.190.479, na objektima privrednih subjekata 24.710.347, na objektima javnih preduzeća 23.483.564. Ovu procenu štete izvršila je stručna komisija Grada Čačka koju čine licencirani građevinski inženjeri.
U majskim poplavama štetu je pretrpelo 506 domaćinstava u vrednosti od 69.731.700 dinara. Kada govorimo o poljoprivrednim kulturama ukupna poplavljena površina je iznosila 1.902 hektara, a procenjena poljoprivredna šteta 812.672.180 dinara, a ukupno je prijavljeno 1.171 domaćinstvo.
Koristim priliku da vas informišem kada su majske poplave bile, da na delu autoputa u Preljini, da su odnele pristupnu saobraćajnicu postojeće bujice. Bilo bi dobro da struka kaže svoje i da se projekat prilagodi novonastaloj situaciji jer je izvođač radova tu lokaciju zatrpao zemljom tako da postoji bojazan usled nekih novih sličnih situacija, novih bujica, budu odneti kasnije i automobili. Zbog samog nasipa stalno se plavi 30 domaćinstava koji nikada nisu bili pre toga u plavnom području.
Svaki privredni subjekt na bazi sopstvene, materijalne i krivične odgovornosti vrši procenu i o istoj dostavlja izveštaj jedinici lokalne samouprave. Potpisuju, dakle, izjavu i čime ta lokalna samouprava priznaje štetu. Ukupna procena štete je 587.483.305 dinara. Bitno je da znamo da ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer dobar deo oštećenih zaliha i opreme je moguće prodati kao oštećenu robu što može da utiče na finalan iznos štete iskazane u završnom računu za tekuću godinu svakog pojedinačnog privrednog subjekta.
Ukupna šteta nastala kao rezultat poplava i koja je prijavljena republičkim organima je 1.769.478.930 dinara. Iskreno verujem da će novi zakon koji je sada u pripremi na jedan sveobuhvatan način regulisati ovu oblast. Kao što ste i vi sami rekli ministarko, akcenat treba staviti na preventivu, na smanjenje elementarnih nepogoda i katastrofa.
Bezrezervno podržavam sve aktivnosti iz državnih programa obnove i u danu za glasanje svakako ću podržati ove izmene zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane kolege, poštovani građani, vrlo bitan zakon, zakon na koji čekamo već desetak godina i verovatno da je od 2006. godina kada su sa promenom Ustava stvoreni uslovi da se izvrši i da se donese ovakav zakon, verovatno bi i privreda države Srbije i uopšte privredni ambijent bio sasvim drugačiji da je to doneto na vreme, da su prethodne vlade imale smisla i da su znale kako treba i šta treba uraditi za svoje građane, odnosno za svoju privredu.
Kroz adekvatna zakonska rešenja da obezbedimo realne uslove, da privreda, odnosno privredni subjekti posluju bolje, upravo je omogućeno i biće omogućeno donošenjem ovog zakona. Predlog zakona da se izvrši pretvaranje prava korišćenja u vlasništvo u suštini donosi onu prednost koja je bila potrebna potencijalnim investitorima da krenu i bolje i agresivnije, odnosno sa više sredstava i sa većim brojem radnih mesta u Srbiji. Međutim, to do ovog zakona nije bilo moguće.
Realno, želim da građani znaju, da podelim sa njima, preduzeća koja su kupljena kroz proces privatizacije ili kroz proces stečaja ili na bilo koji drugi način jednostavno su kupljena sa takvim statusom da su imali zemljište samo na upotrebu, a ne u vlasništvu. Upravo ti ljudi koji su kupili ta preduzeća sada kada uz pomoć ovog zakona budu imali uslove da kupe to zemljište po tržišnoj ceni imaće način da ulažu i da investicije budu podignute na sasvim viši nivo nego do sada.
Ono što je u toku dana opozicija radila upravo je već viđeno, neosnovano i po svaku cenu osporavanje zakona koji je i suštinski rađen kako treba, ima jasan cilj i jasno se vidi u kom smeru se kreću odluke koje su ovim zakonom definisane. Svakako da onaj ko želi da radi znaće da radi na svome i imaće sigurnu budućnost. Ono što je osporavano, ne znam iz kojih razloga u delu procene koja će u ovom slučaju biti zakonom određena, jedinicama lokalne samouprave, ja ne vidim ništa sporno i zaista podržavam tu odluku da jedinice lokalne samouprave odlučuju, odnosno donose odluku o tržišnoj vrednosti nepokretnosti, odnosno zemljišta koje je predmet konverzije. Ako imamo u vidu da je upravo poreska služba donosilac odluke koliko vrede nepokretnosti na području bilo koje jedinice, ne vidim zašto ne bi bile dovoljno adekvatni i dovoljno sposobni da procene kolika je tržišna vrednost zemljišta na kome se određeni objekti nalaze.
Ono što je još bitno reći to je da je neozbiljno i neodgovorno i neosnovano da ministri iz hladovine ili senke kako ih već nazivaju osporavaju zakon za koji niko i ponavljam niko nije imao snage da ga predloži i da ga donese, a evo upravo ova vlada i ovo ministarstvo je dalo jedan sveobuhvatan adekvatan predlog zakona koji jasno definiše sve. Neka osporavanja o roku od 99 godina su takođe neosnovana imajući u vidu da svako ima pravo da uloži svoja sredstva na takav način da kupi zemljište i da bude vlasnik tog zemljišta ili da nastavi da ga koristi kao što je do sada ali uz određenu nadoknadu i taj rok može biti do 99 godina pri čemu u bilo kom periodu tih 99 godina kada vlasnik objekta na određenom zemljištu bude smatramo da su se njemu ispunili uslovi, da podnese zahtev i da kupi to zemljište.
To je jednostavno tržišna orjentacija i mi moramo da stvorimo uslove. Upravo ovo ministarstvo i ovi zakoni koji se u niz donose. Ovo je jedan od jako bitnih zakona koji se naslanja na Zakon o planiranju i izgradnji i otvara vrata svih onih koji zaista ozbiljno žele da rade. Svi oni koji pokušavaju u Srbiji u lokalnim samoupravama, u pokrajini, u Republici da urade nešto dobro za svoje građane upravo su sa investitorima dolazili u problem i pitanja – a šta je sa konverzijom.
Evo, konverzija će uz naravno raspravu u ovoj Skupštini i određene korekcije koje ćemo mi kao poslanici moći da uradimo, verovatno za dva-tri dana biti izglasana i samim tim više nećemo morati našem investitoru da objašnjavamo da možda će biti, videćemo sa ministarstvom, zvaćemo ministarstvo, imaćemo zakon koji je jasno uredio ovu oblast i otvorio vrata investitorima.
Ono što još želim da kažem, očekivao sam zaista jednu ozbiljniju raspravu i o zakonima o poplavama. Zaista je to zakon koji je zaslužio, odnosno ne zakon, nego dela i sve preduzeto od strane Vlade i od svih ministarstava vezano za poplave, zaista je bar za pohvalu ili bar za neko pozitivno mišljenje, ali da u celodnevnoj raspravi koju smo imali sa kolegama iz opozicije niko nije prepoznao. Toliko je toga urađeno za građane, ne samo za one na poplavljenim područjima nego i šire, upravo zahvaljujući Zakonu o poplavama i ovo što sada želimo ključno je samo promena roka do kraja godine.
Imajući u vidu da nismo uspeli da uradimo sve ono što je bilo potrebno, a urađeno je puno, koliko je urađeno najbolje mogu da posvedoče upravo stanovnici poplavljenih područja, stanovnici koji su bili u problemu i koji su jedinu svetlu tačku videli upravo u Vladi i Vlada im je adekvatno odgovorila i zato svi ovi ministri i svi članovi ove Vlade i poslanici sa punim pravom mogu da odu na ta područja i da se uvere i sami koliko je i šta je urađeno i mostovi, putna infrastruktura, vodotokovi, kuće, razni drugi infrastrukturni objekti samo su pokazatelji šta je sve urađeno u junu mesecu, odnosno pre samo dva meseca u maju su potpisani novi ugovori, obezbeđena su nova sredstva koja će naravno ponovo biti upotrebljena za sanaciju od poplava.
Dolazim iz grada Šapca gde smo imali jako, jako ozbiljne probleme. Vlada je odreagovala na pravi način, zaštitila grad i ono što znam i mogu da najavim, naravno i uz pomoć ovog ministarstva, to je upravo izgradnja nasipa na potezu Čevrntije u dužini od 5,3 kilometara, koja će već u avgustu, ja mislim da će biti javni tender i da ćemo vrlo brzo zaštiti Šabac od neki eventualnih budućih poplava.
Ono što je bitno za dešavanja vezano za ovaj zakon upravo je prevencija. Upravo na toj prevenciji radimo ovu godinu od kako smo izašli iz onih poplava, otklanjamo posledice i radimo preventivno kako bi upravo sprečili neke buduće vanredne situacije koje će možda biti, možda neće, ali se moramo spremiti maksimalno odgovorno.
U danu za glasanje svakako uz pohvale za Ministarstvo, pre svega za donošenje ovako važnog zakona koji jednostavno nije bilo lako ni doneti i imajući u vidu na onaj pokušaj iz 2009. godine, koji je završio kako je završio, pozivam sve iz opozicije, iz pozicije, naravno, da ako misle dobro svojim građanima, ako misle dobro svojoj državi, svojoj privredi, da upravo podrže ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Nije tu.
Milan Petrić, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Nikolić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, jako mi je žao što nema mojih bivših stranačkih prijatelja iz Demokratske stranke da im kažem koliko sam ponosan što sam davne 2002. godine kao član predsedništva u tri mandata i kao jedini privrednik u vrhu Demokratske stranke, napustio Demokratsku stranku demonstrativno, jer se nisam složio sa kako sam ja tada nazvao globalizacijom srpske privrede.
Ja i moji privrednici tada smo zagovarali model vaučerske privatizacije, kako su radile pametne zemlje Češka, Poljska, Slovačka, pa kasnije malo i Slovenija, itd. Niko nije hteo to da čuje, pa evo gde se nalazi danas srpska privreda.
Ja sam zaista zahvalan ministarko da ste se setili, da ste kao i mnoge druge stvari dobro uradili pa je danas pred nama ovako izuzetno lep, kratak, jasan zakon. Ja sam kao privrednik imao brojne razgovore sa mojim kolegama iz Udruženja za privredni preporod Srbije i mislimo da ovaj zakon dolazi u pravo vreme kada treba da pokrenemo projekte, uposlimo Srbiju zajedno, da se ne desi kao kada sam se ja vratio davne 1985. godine iz Nemačke gde sam živeo i radio 14 godina, imao svoju firmu. Kada sam došao našao sam se kao Srbin, prosto začuđen šta to znači sada da ja platim nešto, a da nije moje, a da ne kažem onu reč šta znači graditi u tuđe, itd.
Ovo je jedna prava stvar, mogu da zamislim kako je strancima, čak šta više imam dosta i pitanja i odgovora i kontaktiram, moja firma izvozi preko 70% proizvoda. Ima 300 zaposlenih, proizvodimo oko 2.000 proizvoda, tako da stalno sam van zemlje i ljudi pitaju, jako su zadovoljni ovom Vladom, ipak se uvodi red. Ono što je bilo ranijih godina haosa i javašluka gde se nije znalo šta je mito, korupcija, svedeno je na minimum, itd. Obično postavljaju pitanja, upravo često postavljena pitanja na koja zaista nisam imao odgovor šta to znači korisnik zemlje, šta to znači da ja kupim fabriku a da je ona na tuđem zemljištu, šta to znači kada ja tu fabriku ili to ne mogu da intervuiram, odnosno zemljište ne mogu da intervuiram, odnosno ako ja hoću sutra da prodam, ja to teško mogu da prodam jer niko pametan a obično pametni ljudi imaju dosta para, pod uslovom da nisu mafijaši.
Postoji pitanje kako ja sutra da otuđim to ako se meni ne isplati, pokajem se iz nekih razloga, skoro nikako, a tek naši privrednici, gospođo ministarka postavljaju brojna pitanja kada treba intabulacija da bi dobili neke kredite, podili kredite u ovakvom bankarskom sistemu koji se potpuno raspao u prethodnom periodu zahvaljujući prethodnom režimu, pa da bi se dobio kredit morate hiljadu dokumenata i papira da dostavite da bi ste mogli da intabulirate, itd.
Stvaranjem ove mogućnosti da svaki privrednik ko želi može zemljište koje je dosad bilo svačije i ničije da prevede i da to bude od njegove firme. Olakšava se 90% ja bih rekao,poslovanje i rad sa bankama će moći lako da intabulira svoju imovinu kompletnu, a ne da se postavlja pitanje šta je sa zemljištem ako je samo zgrada vaša koju ste pravili, itd.
U kontekstu toga, ja sam predložio dva amandmana i ja bih vas zamolio da proučite moje amandmane. Oni ne potiču od mene već od velikog broja privrednika i to bi bio dobar gest zaista da napravite, da konačno i domaći privrednici dobiju neku stimulaciju za razliku gde opet zahvaljujuću mojoj bivšoj demokratiji, DS i drugim strankama u koaliciji, favorizovani su daleko više, višestruko, strane firme, samim tim što su im tada poklanjali i odricali se i komunalija i čitavi energetski sistemi su besplatno gradili. Vi znate na 110 kilovatnu trafo-stanicu u blizini Jagodine odakle ja dolazim, tačno je u Batočini, poklonjena je, koja košta nekoliko stotina hiljada evra, itd, čak i miliona sa dalekovodom, poklonjena je nekoj firmi, oslobođeni svih komunalija, oslobođeni apsolutno svakih naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, sve je to neko plaćao, taj neko smo mi, domaći privrednici.
Zato vas molim da proučite dobro ova dva moja predloga, to nisu moja nego amandmani na kojima insistiraju moje kolege privrednici, a oni se odnose da razmotrite situaciju, ja znam da je teška situacija, da treba da napunimo budžet ali daleko mislim kao privrednik da nekim olakšicama, neki mali stimulans bi dao još više zaleta, snage i energije da pokrenemo ove projekte o kojima razgovaramo.
Ako bi eventualno prihvatili ova dva amandmana, ovaj jedan se odnosi da se iznađe rešenje nekako da se domaćim privrednicima koji se bave proizvodnjom, koji danas funkcionišu i rade, ne mislim na svoju firmu, moja firma hvala Bogu odlično stoji i rade, a to govorim u ime velikog broja privrednika koji su se upravo raspali zbog onog što sam u prethodnom izlaganju govorio. To je da im na neki način u skladu sa brojem radnika pokušamo da damo određene popuste ili oslobodimo jednog dela plaćanja konverzije jer su platili sve naknade, sve komunalije, sve ostalo, rade uspešno i na taj način bi bio dobar podstrek aktuelne Vlade, jer se čuje stalno na neki način, ja bih rekao, možda se i slažem sa njima, žalopojke – evo strancima sve dajemo; to je upravo bilo ranijih godina, sada je to sve svedeno na jedna manji obim, ali dalje stranci mogu da ulažu u svoju dobit, da je ne oporezuju, da je iznesu van, itd.
Ne bih sada širio temu, da budem što je kraće mogući, pa vas molim, a to je čak i u skladu sa ustavnim načelima, član 84, posebno tamo gde ima veliki broj slučajeva gde su firme ulagali zajednički u infrastrukturu, čak i plaćali zemljište u pojedinim opštinama. Imam ovde konkretno jedan primer jednog privrednika, nije bitno odakle je, gde je pola miliona morao da plati i piše – naknada za zemljište koje se dodeljuje drugom ugovaraču i zemljište u opštoj upotrebi. Znači, morao je i jedno i drugo, zelene površine i sve ostalo da plati, da ga otkupi. Bio je na nezavidnom položaju ako je u to vreme dao kada je bio dinar marka, 400 i nešto miliona, skoro pola miliona maraka. Verovatno znate, u to vreme je bila plata 60 maraka i to je bila jako velika cifra.
Takvih slučajeva ima jako mnogo. To je pravo i po Ustavu, pa bih vas molio, a to sam u svom amandmanu detaljno, kada budem o amandmanu pričao… Znači, oni se odnose na član 6. i član 7. Drugi deo je u skladu sa Zakonom o planiranju zemljišta. I jedan i drugi su u skladu sa zakonima, a odnose se da se ispravi neka krivda, što bi rekao narod, odnosno nepravda tamo negde gde je neko plaćao i gde je ostvario neka prava, da mu se to prizna. To je čak i Ustavom zagarantovano, svi privredni subjekti – ista prava, iste obaveze.
Toliko, ne bih dužio više. Zahvaljujem se i želim vam uspeh u radu. Ja sam uveren da će ovaj zakon doprineti, olakšati svima nama da sprovedemo projekat – uposlimo Srbiju zajedno, u vezi kojeg pregovaramo ovih dana intenzivno sa predstavnicima naše Vlade. Projekti su vama poznati jako dobro. Zovu se – uposlimo Srbiju zajedno, a to je organizovana proizvodnja, prerada, najveći mogući stepen i ono što je najvažnije danas, a to je organizovana prodaja u sopstvenim trgovinskim lancima, da i mi jednom krenemo, da naše lance izbacimo van zemlje, prvo u susednoj Hrvatskoj, pa u Bosni, pa u Sloveniji, koje ni u vreme sankcija čak nisu dozvoljavale da robne kuće beogradske, kao tadašnji veliki srpski brend, nije moglo da osnuje nigde van Srbije svoje robne kuće.
Svedoci smo toga da su se nama zagrebačke „Metro“, „Merkur“, „Merkator“ i mnoge druge firme u Srbiji osnivale. Vreme je da konačno Srbija pokaže ono što jeste, a ona je neverovatno bogata, samo je trebalo ovo što je danas, da je povedu pravi ljudi i da pokrenemo privredu, da na taj način zaustavimo odlazak mladih, da se oni koji su otišli, kao što sam ja nekada davno otišao sedamdesetih godina, pa se vratio 1985. godine, da se svi vrate, jer teška je tuđina. Verujte, ja sam imao svoju firmu, ali nije mi lako bilo.
Zahvaljujem se i želim vam uspešan rad.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze dva veoma važna predloga zakona za koje će SNS u Danu za glasanje dati punu podršku zbog i razloga o kojima su govorile moje koleginice i kolege narodni poslanici članovi poslaničke grupe SNS. Ja sam im na jednoj veoma kvalitetnoj diskusiji danas veoma zahvalan.
Takođe ćemo govoriti i glasati iz razloga i koje ste vi, gospođo Mihajlović, danas u polemici sa koleginicama i kolegama iz opozicije izneli, jer su bili argumentovani, nošeni snagom argumenata, a ne snagom političke netrpeljivosti.
Žao mi je što danas u sali, iako se nalazimo negde pred kraj radnog vremena, nema više narodnih poslanika iz opozicije, jer bi bar svojim prisustvom, ako ne diskusijom, pokazali poštovanje prema desetinama i stotinama hiljada ljudi u Srbiji koji su prošle godine bili na udaru poplava koje niko nije želeo, koje niko nije prizivao, zbog kojih niko u Srbiji, naravno, nije bio srećan i zadovoljan.
Zakonom o izmeni Zakona o otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji produžava se rok na 31. decembar 2015. godine i SNS će dati podršku ovom produženju roka iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je transparentnost u postupku obnove do sada. Postupak obnove koji je nekako kad god se nešto desilo u Srbiji loše, da li je to bio zemljotres u Kraljevu, da li su to bili neki drugi zemljotresi, neke druge poplave, nekako je taj postupak uvek bio zagađen lošim stvarima, da ne kažem nekim stvarima zbog kojih se i o kojima danas brinu pravosudni organi Republike Srbije ili je bio zagađen time da obnova nije urađena na vreme.
Tako i sada u bivšoj Kidričevoj ulici u Kraljevu, a zapamtio sam je kao Kidričevu zato što se u toj istoj ulici nalazi i Mašinski fakultet na kojem sam studirao od 1990. do 1992. godine, pre nego što sam prešao na Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu, pa evo, i toliko godina posle obnove, posle zemljotresa, pa ljudi nisu mogli da se vrate u zgrade, jer nisu bile obnovljene. I na taj način je obnova i ceo taj postupak bio zagađen.
Imam poverenje i dajem podršku ovom zakonu prvenstveno zato što su se svi građani Srbije podsetili na solidarnost, na solidarnost koja je nekako bila zaboravljena u našem društvu i nekako smo svi vodili računa samo to nama da se ne desi, a to što se dešavalo komšijama, rođacima, sugrađanima, sunarodnicima, nekako nas je bilo manje briga. U onim teškim danima u aprilu i maju 2014. godine, na jedan poziv premijera Vlade Republike Srbije, u Šabac se slilo na hiljade i hiljade volontera, ali ne samo u Šabac, već i u Obrenovac i u sve one gradove i opštine koje su bile pogođene poplavama.
Zahvalan sam tim ljudima, jer bi šteta koja je nanešena i koja je velika i za mnogo bogatije i uređenije države nego što je to Srbija je velika šteta, a za Srbiju posebno. Ta šteta bi bila daleko veća da nije bilo tolikog broja volontera, tolikog broja ljudi koji su od svog malog odvajali, a oni koji nisu imali ni to malo, odvajali su svoju snagu, svoje ruke, svoju volju. Neki su odvajali možda par kvadrata stambene površine, pa su primali one ljude koji su ostali bez ičega.
Zahvalan sam i daću podršku ovom zakonu zato što se i Vlada ponašala odgovorno, Vlada koja je bila u stalnom zasedanju, svi ministri koji su non-stop bili na terenu, svi ministri koje smo mogli da vidimo i u čamcima za spašavanje i sa ljudima i u helikopterima i na svim onim mestima na kojima je bilo neophodno da budu kako bi nivo štete bio što manji i broj žrtava što manji.
Daću ovu podršku, i to je prvi razlog, a to je transparentnost u postupku, transparentnost u postupku prikupljanja sredstava za obnovu naše države, ali još važnije, transparentnost u postupku trošenja sredstava. Ne morate da verujete meni. Reći ćete – Babić će pričati subjektivno, verovatno. Ali, verujte izveštajima organizacije „Transparentnost Srbije“, koja je sprovela nadzor nad sprovođenjem postupka javnih nabavki u obnovi. U izveštaju ove organizacije se, između ostalog, navodi i da je uspostavljen mehanizam javnih nabavki na osnovu Zakona o otklanjanju posledica poplava je imao dobre efekte. Navodi se, takođe, da bi pravila prema kojima se sprovode, kao i iskustvo iz javnih nabavki sprovedenih u okviru obnove nakon poplava mogle da posluže za unapređenje redovnog sistema javnih nabavki u Srbiji.
Šta ćete bolje kada jedna nezavisna organizacija da svu podršku poštenom odnosu i poštenom trošenju sredstava prikupljenom za otklanjanje posledica od poplava. Oni nisu jedini. Podsetiću vas, takođe, da u Izveštaju Zaštitnika građana stoji da su hiljade građana pretrpele ogromnu materijalnu štetu, kao i da su solidarnost građana, aktivnosti državnih organa, a posebno transparentan rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenim područjima, te pomoći iz inostranstva, pomogli u ublažavanju posledica.
Malo je cinično i loše kada dođe komentar da ništa nije urađeno, da su ljudi ostali negde napolju, a onda dobijete podatke koji su javni, koji su transparentni, koji se nalaze na sajtu Vlade Republike Srbije i o kojima je pričala gospođa Mihajlović. Ne želim da se ponavljam, ali Obrenovac, Obrenovac je simbol stradanja 2014. godine, zapravo gradska opština koja je pretrpela najveću štetu.
Govoriću vam o podacima vezanim za Obrenovac. Zaključno sa 1. julom 2015. godine isplaćena je materijalna pomoć za ukupno 6.932 domaćinstva u Obrenovcu u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara. Žao mi je što kolege koje su rekle da ništa nije urađeno ne žele, ne samo da zatvaraju oči, već beže od ovakvih podataka, jer nisu u sali. Sve porodice kojima je izdato pravosnažno rešenje za treću, četvrtu, petu kategoriju štete na stambenom objektu, a radi se približno o 80% od ukupnog broja oštećenih stambenih objekata, dobijaju i pomoć od Crvenog krsta, i to u iznosu od 210 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i građevinski materijal u težini od 200 kg, porodični higijenski paketi za zadovoljenje dvomesečnih potreba. Pomoć Crvenog krsta u tom iznosu od 210 evra do sada je dobilo preko 5.500 porodica u Obrenovcu.
Neko malo pre reče, ne znam odakle, da je u obnovi urađeno samo stotinak kuća. Ne znam da li taj podatak nije dovoljan ili nije dobar, čak ni za jedan Obrenovac, a kamo li za čitavu Srbiju.
Država je do sada zbrinula 142 porodice u Obrenovcu čije su kuće srušene u poplavama, i to 65 porodica je dobilo materijalnu pomoć u novcu za izgradnju nove kuće tamo gde izgradnja kuće nije bila moguća na istom prostoru, na istom placu. Za 77 porodica su izgrađene nove kuće površina od 60, 80 i 100 kvadrata. U izgradnji je još devet kuća u Obrenovcu, gde je trebalo prethodno rešiti neke imovinsko-pravne probleme, kao i tamo gde je nastala dodatna šteta zbog klizišta i svih onih problema koji su naknadno, posle poplava, zadesile ta područja.
Ja sam izuzetno zahvalan svim ljudima koji su u toj obnovi pomogli, da li su to privatne fondacije od proslavljenog domaćeg našeg srpskog fudbalera Dejana Stankovića, preko odgovornih domaćih kompanija, ali ono što želim da kažem da je evropska porodica naroda iz sredstava, iz donacija EU obezbeđeno dodatnih devet miliona evra za dodatnu pomoć u radovima i materijalu za porodice kojima pomoć države nije bila dovoljna za potpunu sanaciju stambenih objekata.
Sporazum sa EU je potpisan 30. juna 2015. godine i zbog toga nam je potrebno ovo produženje roka do kraja 2015. godine, kako bi pomoć do svakog čoveka, do svake kuće stigla, tako da je realizacija ovog novog paketa pomoći počela početkom jula 2015. godine.
Koliko se Vlada ozbiljno odnosi, koliko se vladina Kancelarija za obnovu nakon poplava ozbiljno odnosi? Vodili smo računa i vodila je Vlada računa pa i o podstanarima. Ne samo o vlasnicima objekata, nego i o podstanarima, onim ljudima koji nisu imali sredstava za svoju kuću, svoj stan, već su bili podstanari, a u poplavama su ostali bez gotovo svega.
U toku je realizacija programa pomoći korisnicima oštećenih, srušenih stambenih objekata u kojima su bili podstanari. U okviru ovog programa vrši se isplata pomoći za obnovu pokućstva u iznosu od 24.000 do 144.000 u zavisnosti od kategorije štete na objektu. Zaključno sa 1. julom, znači do pre 12-13 dana, pomoć u ukupnom iznosu od 34,4 miliona dinara je ostvareno po osnovu ovog programa i nju je dobilo 418 porodica u Obrenovcu.
Mogu vam govoriti i o renoviranju u naselju „Braća Jugović“ i o socijalnom zbrinjavanju i o tome koliko je podeljeno pomoći poljoprivrednicima u Obrenovcu, a to je da je organizovana podela semena za presejavanje preko 1.600 ha zemlje u vlasništvu blizu 500 malih poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, istim gazdinstvima je pružena pomoć u gorivu vredna približno 5,5 miliona dinara, odnosno 36 tona goriva, itd, itd. Mogao bih da potrošim verovatno još nekoliko sati ili celu jednu sednicu da govorim detaljno o svim stvarima na kojima je Vlada Republike Srbije, zajedno sa našim prijateljima, zajedno sa prijateljima iz EU, sa svih krajeva sveta, zajedno sa društveno odgovornim pojedincima i društveno odgovornim kompanijama, radila na obnovi naše države.
Da li je moglo brže? Verovatno, ali da smo svi zasukali rukave, da smo se svi ponašali odgovorno i ozbiljno, da nismo spoticali, već gurali i pomagali, da nismo kao malo pre neke kolege koje su prosto navijale da bude nešto gore. Zar postoji humanija i bolja stvar oko koje je neophodno da se svi savijamo, kao i u onim danima i nedeljama kada su se poplave desile? Zar ne treba da se savijamo sada kada pomažemo tim ljudima koji su u poplavama ostali bez svega? Zbog toga što Vlada nije sedela skrštenih ruku, zato što ne sedi skrštenih ruku sada, zbog transparentnog i poštenog odnosa prema prikupljenim sredstvima, odgovornog odnosa prema tim ljudima, SNS će dati punu podršku ovom Predlogu zakona.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu ili Zakon o konverziji, ovako skraćeno da ga nazovem, izvukao sam nekoliko pravaca kritike koje sam mogao danas da čujem.
Prvi pravac je bio – znate nije bilo dovoljno vremena. Verujem. S obzirom kakve su neke današnje diskusije bile, vidi se da čak ni naslov niste pročitali. Kako protumačiti one ljude koji kažu – ovo je konverzija bez nadoknade i vi ćete ovim pokloniti ne znam koliko građevinskog zemljišta i daćete ne znam koliko sredstava, a nisu pročitali ni naslov? Podsetiću te kolege koje nisu pročitale naslov, podsetiću i sve ljude koji nas sada prate da ovaj zakon ima tačan naziv – Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz nadoknadu.
Neko, gospođo Mihajlović, ko je bar pročitao naslov, siguran sam da ne bi danas govorio onako kako je govorio, jer da je pročitao naslov, a za ova dva dana je imao vremena barem da pročita prvu stranu, sigurno da ne bi govorio da ovaj zakon bez ikakve nadoknade poklanja ili daje građevinsko zemljište.
Rekli su nisu imali dovoljno vremena da o ovome se izjasne, da pročitaju, da se upute u tematiku. Podsetiću i ono što ste vi govorili – na osnovu zaključka Odbora za finansije Vlade Republike Srbije raspored javnih rasprava je bio određen još pre nekoliko meseci, pa smo imali javnu raspravu u Beogradu 20. maja, pa u Novom Sadu 22. maja, u Subotici 28. maja, u Nišu 1. juna, u Valjevu 10. juna. Da li ste nekada na tim javnim raspravama, gospođo Mihajlović, videli bilo koga od čelnika bivšeg režima? Da li ste videli bilo kojeg narodnog poslanika iz opozicije ili narodnog poslanika bivšeg režima? Verovatno da su tada, kao i sada, a o tome dokazuju i pokazuju ove prazne klupe koje se nalaze preko puta mene, uz svo poštovanje prema koleginicama i kolegama koje su ostale do kraja, imali nekog prečeg posla. Verovatno da su bili primamljiviji beogradski restorani, splavovi, kafići, plaže, nego što je briga o stradalima u poplavama, nego što je briga o jednoj važnoj temi koju su imali 12 godina da izvrše na transparentniji, bolji i pošteniji način, pa je taj transparentniji, bolji i pošteniji način završio na Ustavnom sudu i Ustavni sud je rekao – ne znate, ne umete ili ne želite.
Sledeća zamerka o kojoj sam danas čuo i o kojoj se danas govorilo je bila da je ovaj zakon, znate, loš i da ovaj zakon ide na ruku samo pojedinim, pošto sada više nije popularno reći tajkunima nego – vlasnicima grupnog kapitala. Podsetiću vas da je nacrt zakona koji je bio predmet široke javne rasprave, o kojoj sam govorio, a govorila je i gospođa Mihajlović u periodu od 20. maja do 10. juna 2015. godine. Takođe, nacrt zakona je dostavljen radi izjašnjenja na srpskom i engleskom jeziku Kancelariji za evropske integracije radi prosleđivanja Evropskoj komisiji.
Kancelarija za Evropske integracije je prosledila nacrt ovog zakona Evropskoj komisiji, koja je 6. jula 2015. godine dostavila dopis kojim obaveštava ministarstvo da Evropska komisija nema primedbi na predloženi tekst nacrta zakona. I sada mi nije jasno kada su to neke kolege i koleginice iz poslaničkih grupa, koje su čuvari vatre evropskih integracija Republike Srbije, odustali od evropskih vrednosti? Od kada to pojedinci koji i evo sada ovako sa osmesima prihvataju ovu argumentaciju su veći evropejci od ljudi stručnih koji sede u Evropskoj komisiji?
Ili će reći – da, odustali smo od evropskih vrednosti ili će reći da sva ona argumentacija koju su u žaru političke borbe tako prosuli danas tokom dana nije ispravna, jer jedno sa drugim ne može. Ili mislite da u Evropskoj komisiji sede ljudi koji su analfabet u odnosu recimo kolegu Božovića. I zato oni manje znaju, nego kolega Božović. Oni manje znaju da li je jedan zakon evropski, da li je ispravan, da li ima jedno opšte dobro, a ne pojedinačno ili je nekako taj, a nije prvi put, nije prvi put, a sećate se kako je gospodin Pajtić tako zdušno kritikovao Zakon o radu, a onda je ta kritika na volšeban način nestala posle nekoliko sati, jer je ustanovljeno da je on kritikovao svoj Zakon o radu.
Ja se plašim da je neka polemika koja je danas vođena i neka kritika koja je upućena o ovom Zakonu o konverziji u stvari bila kritika o zakonu koji je bio usvojen 2009. godine jer ovaj zakon o konverziji je urađen uz maksimalnu javnu raspravu i uz poštovanje i prihvatanje od Evropske komisije.
Treći argument u kritikama koje sam ovde danas čuo, a to je da ovaj zakon neće otvoriti nove investicije. Ako sa jedne strane imate jednu navijačku kritiku, ostrašćenu navijačku kritiku – ovo neće, ovo je katastrofa, ovo neće otvoriti neke nove investicije, ni nova radna mesta, ništa i to od onih ljudi koji su investicija zabetonirali su Srbiju u odnosu na investicije, a onda su prihvatili prodaju Miškovićeve imovine i rekli su – pa, da to je direktna strana investicija, oni koji se hvale investicijama u Srbiji do 2012. godine, a uz investicije naravno idu nova radna mesta, ako znamo da je za period od četiri godine od 2008. do 2012. godine preko 400 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta, pa gde su onda te investicije? Da li možemo verovati tim i takvim ljudima kada kažu – ovo će zaustaviti investicije ili ćemo verovati Privrednoj komori Srbije i desetinama, stotinama hiljadama kompanija koje pripadaju, koje rade i funkcionišu u okviru Privredne komore Srbije?
Da li ćemo verovati gospodinu Božoviću ili ćemo verovati „Naledu“, takođe jednom udruženju koje je respektabilno u privrednim krugovima i koje okuplja desetine i stotine privrednika i koje je veoma aktivno kako bi Srbija napredovala na listi onih zemalja koje su otvorene i primamljive za strane investicije.
Zašto ne reći kao argument onima koji kažu – ma, mi smo tamo na ne znam kojem mestu, pa da ali zbog vašeg Zakona o planiranju i izgradnji smo bili na 186 mestu od 191 države. Da li se hvalite time? Da li se hvalite time da nije postojalo nijedno radno telo u okviru Vlade RS koje se aktivno bavilo zajedno sa privrednicima, zajedno sa ostalim ogranima i telima Vlade da taj nivo ne bude u toj nekoj sredini, za koju samo osrednji kažu da je zlatna, da ne budemo više na 91 mestu, kao što smo sada.
Prvi put je ova Vlada, Vlada Aleksandra Vučića i SNS formirala radno telo, kojim predsedava, ako se ne varam, predsedavate vi, gospođo Mihajlović zajedno sa vašim timom sa zadatkom da korak po korak, i ako znam koliko je teško popeti se jedno jedino mesto, i ako znam da nije dovoljno doneti zakon, već ga implementirati, pratiti godinu dana i kakvi su efekti svakog zakona, da bi mogli da očekujemo poboljšanje na toj listi.
Ovo je Vlada koja je shvatila to kao problem. Ovo je Vlada koja radi na tome. Ne zabadamo glavu u pesak kao što su to neki koji su malopre kritikovali ovaj zakon radili godinama.
Neću govoriti o nekim detaljima ovog zakona zato što su moje koleginice i kolege veoma kvalitetno govorili o tome. Ovo su zakoni koji će produžiti rok do kraja 2015. godine, dati šansu da se i na prevenciji, ali i onima koji su u poplavama izgubili mnogo, a neki i sve, poboljšati uslove života, dati krov nad glavom, ali kako smo malopre čuli od gospodina Birmančevića da se Červentija, nisam siguran da li sam dobro izgovorio, mislim da jesam, a bili smo zajedno gospodine Birmančeviću da se utvrdi i da Sava nikada ne bude pretnja Šapcu, već mesto gde se izlaziti, gde će pristajati brodovi, da Sava Šapcu ne preti ni kod Červentije, ali ni kod silosa gde smo takođe bili u onim noćima.
Ovo je zakon koji će staviti tačku na jedan postupak za koji mnogi pre nas nisu imali ni hrabrosti ni znanja da stave tačku. Ovo je zakon kojim će se poboljšati stanje u budžetu RS zato što 50% tih sredstava ide u budžet RS, a ne u budžete tajkunskih kompanija, kao što je to bilo do sada, ali i u Fond za restituciju jer brinemo i o onima koji su nekada bili vlasnici ili polažu pravo nad tim zemljištem.
Zbog svega ovoga izgovorenog danas od strane narodnih poslanika i narodnih poslanica SNS i vaše gospođo Mihajlović SNS će u Danu za glasanje podržati oba ova zakonska predloga.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Božoviću, imate pravo na repliku, na pominjanje imena i prezimena. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, iako za razliku od nekih poslanika koji slepo veruju tuđim očima ja verujem svojim očima. Zakon iz 2009. godine nije sprečio ni Vladu RS do 2012. godine, ni Upravu Grada Beograda do 2013. godine da budu najveći razvojni centar u regionu.
Investicije od preko dve milijarde prosečno, tri mosta u Beogradu za pet godina, milioni kvadrata godišnje. Očigledno je u pitanju amaterizam i sposobnost.
To što smo na Duing listi 186, to je iz prostog razloga što ste smenili DS iz vlasti u Beogradu, koja je do tada veštački zbog 100 miliona godišnjeg prihoda u budžetu povećavala mesto Srbije na Duing listi na 169. Nasledili ste 169. mesto, a došli ste na 186. od 191. Čestitam!
Koliko god se trudili i nakon ove žustre rasprave da govorite o tome koliko su poplave bile završene, bio sam pre nekoliko dana u Velikom Polju, ja ne znam da li imate svest o tome da ljudi nisu zadovoljni, da njihovi domovi i dalje nisu obnovljeni. Kada je u pitanju Krupanj, Smederevska Palanka, Paraćin, Svilajnac, situacija je manje-više ista ili slična. Obnova nije završena, a obećali ste 1. septembra prošle godine. Glasaćemo za zakon kada je u pitanju produžetak obnove, zato što i mi smatramo da niste dobro uradili svoj posao i daćemo vam još malo vremena.
Kada je u pitanju Zakon o konverziji, o tome ću reći u svojih poslednjih nekoliko minuta, ukoliko imam, nešto više o tome.