Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Upravo je ovaj zakon zbog toga da država i te kako ima korist od ovog zakona konverzije, odnosno pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine ili pravo zakupa. Kada već spominjete ponovo Luku Beograd, dakle, neizgrađeno zemljište je u pitanju i i te kako nema nikakvog umanjenja, znači, i te kako će se platiti po tržišnoj vrednosti. A, ako govorimo o zakupu, dakle, taj zakup može da bude na 99 godina. U svakom slučaju do sada nije bilo nikakvih prihoda, a sada će prihoda biti. Nema tog vlasnika koji ima pravo korišćenja ili vrlo mali broj koji neće želeti da postane i da ima svoju svojinu, jer nakon zakupa ukoliko ne uzme svojinu vraća se vlasniku.

Molim vas, samo male konsultacije sa poslanikom Neđom Jovanovićem.
Određujem redovnu pauzu i u skladu sa dogovorom sa potpredsednicom Vlade, gospođom Mihajlović, nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
Poslanik Neđo Jovanović nije hteo da deli svoj govor, tako da ste vi prvi govornik.
Znači, redovna pauza i nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.         Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, odmah ću na samom početku da istaknem da su moje uvažene kolege, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Suzana Spasojević i kolega Milisav Petronijević, izneli dovoljne i jasne, sasvim argumentovane razloge koji ukazuju na pozitivne efekte ovog zakona, zbog čega će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Međutim, neka pitanja koja su otvorena u toku diskusije u današnjoj raspravi se mogu afirmisati dodatno, pa ću zamoliti uvaženu ministarku da u granicama mogućnosti danas na ova pitanja pokuša da odgovori.
Mi smo podneli amandmane na pojedine delove, na pojedine odredbe ovog Predloga zakona za koje se nadam da ćete ih pažljivo razmotriti i barem neke od njih i uvažiti. Jedan od amandmana se odnosi na ono što ste i sami u toku rasprave prihvatili kao jednu vrstu dobronamerne sugestije, a to je onaj deo zakona koji se odnosi na utvrđivanje naknade za konverziju, odnosno način utvrđivanja tržišne vrednosti. Radi se isključivo o veštačenju i radi se o tome da pored Poreske uprave, koja raspolaže sa parametrima na osnovu kojih se utvrđuje naknada, postoje i drugi modaliteti i utvrđivanja naknade koji su u praksi i te kako zastupljen.
Uvažena ministarko, napravi ću jedan komparativan pristup. O čemu se radi? Shodno odredbama Zakona o eksproprijaciji, Poreska uprava daje parametre za utvrđivanje vrednosti i poznato je, barem onima koje se bave praksom, a ja polazim iz te prakse advokatske, da se radi isključivo o minimalnoj vrednosti na osnovu koje se pravi sporazum u pogledu naknade za eksproprisanu nepokretnost. Ali, isto tako se može angažovati i ovlašćeni procenitelj ili sudski veštak odgovarajuće struke kod eksproprijacije, koji takođe učestvuje u postupku utvrđivanja vrednosti.
Dakle, ako se posmatra uporedno pravno, onda je zaista sasvim logično da se prihvati jedno ovakvo sistemsko rešenje, koje će, u svakom slučaju, poboljšati kvalitet zakona.
Iskreno mislim da i ovaj naš amandman, koji sam lično potpisao, amandman poslaničke grupe SPS, koji implicitno ukazuje da tržišnu vrednost treba da utvrđuje veštak, ne mora da bude prihvaćen u bukvalno autentičnom tekstu našeg amandmana, već to može da bude jedna vrsta modaliteta, koji podrazumeva da pored Poreske uprave može biti angažovan i stručni procenitelj, odnosno veštak.
Zašto to govorim? Zbog toga što polazim od samog teksta zakona, jer u tekstu zakona stoji, mislim na vaš predlog, da naknada predstavlja tržišnu vrednost zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju, u skladu sa ovim zakonom. Isto tako, u predlogu ovog zakona stoji da visinu naknade utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove, što nije sporno, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu.
Ovde su otprilike u primeni dva seta zakonskih propisa, jedan je iz oblasti poreskih zakona, a drugi je upravo iz zakona o kojima govorimo, koji su, u svakom slučaju, direktno vezani za temu koja je danas predmet naše rasprave, a to je konverzija. S jedne strane, možemo posmatrati da ta dva seta zakona na neki način jedan drugi isključuju. Zašto? Zbog toga što odnos koju definišu odredbu Zakona o porezu na imovinu u nekoj kvalifikaciji nigde ne pominju tržišnu vrednost, a ovde govrimo o tržišnoj vrednosti kao nešto što je zaista fundamentalno.
S druge strane, nije dobro da se samo vežemo za zone zbog toga što se radi o nekim prosečnim cenama, koje, u svakom slučaju, mogu da ostave i određene mogućnosti da se kroz različita tumačenja dođe do nekih rešenja koja nisu, u praktičnom smislu reči, prihvatljiva i objektivna.
Naravno, ne bih dalje o ovome zbog toga što ste već nagovestili mogućnost da se kroz amandmane eventualno prihvati ovakva jedna krajnje dobronamerna sugestija poslaničke grupe SPS.
Drago nam je, svima u poslaničkoj grupi SPS, što ste otklonili našu dilemu da li će biti dodatno pojašnjena odredba člana 6. zakona o kojem danas raspravljamo. U svakom slučaju, to je nužno, to je neophodno kako bi se izbegla, pod jedan, neujednačena praksa u primeni ovog zakona, a drugo, kako bi se i oni koji neposredno primenjuju ovaj zakon lakše edukovali u pravcu njegove primene.
Takođe, zahvaljujemo se i na jednoj posebnoj dimenziji obrazloženja, koja se vezuje za objekte koji nisu izgrađeni uz dobijeno rešenje o odobrenju gradnje ili građevinskoj dozvoli, zbog toga što se dešavaju situacije da subjekti privatizacije u restrukturiranju, stečajni dužnici i mnogi drugi koji pribavljaju nepokretnost, dolaze do nepokretnosti za koju nisu izdate građevinske dozvole. Znamo po definiciji da ukoliko za objekte, postojeće na katastarskoj parceli koja je predmet konverzije, ako za te objekte nisu izdate građevinske dozvole ili se radi o privremenim objektima, onda po definiciji to nije izgrađeno građevinsko zemljište. Radi se o neizgrađenom građevinskom zemljištu.
Jedino pitanje koje bi se tu moglo postaviti jeste – da li su diskriminisani upravo oni koji zbog nesolventnosti, zbog statusa u kome se nalazi, statusa stečajnog dužnika, statusa subjekta privatizacije u restrukturiranju ili drugog statusa koji je predviđen ovim zakonom, jer oni imaju aktivnu legitimaciju, i oni su, nažalost, bili izopšteni iz odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, kada je u pitanju bila konverzija, da li će oni biti diskriminisani zbog toga što neće imati pravo na umanjenje? Logično je da imaju pravo na umanjenje, budući da se objekti nalaze. S toga je zaista bilo i umesno i vrlo konstruktivno i korektno pitanje uvažene koleginice Suzane Spasojević, kada je postavila pitanje na koje ste joj odgovorili, koje se vezuje za objekte pod posebnom namenom.
Ono što bi na neki način moglo da otvori dilemu jeste odredba člana 7. stav 4. ovog zakona, koja ukazuje da mora postojati sudska odluka kao dokaz, na osnovu koje se utvrđuju troškovi pribavljanja prava korišćenja, koji predstavljaju tu tzv. odbitnu stavku.
Sada se ovde postavlja pitanje o sudskoj praksi. Uvažena ministarko, imajući u vidu da polazim upravo iz te oblasti, oblasti pravosuđa, u sudskoj praksi nisu poznate klasične presude kojim se utvrđuje pravo na troškove pribavljanja prava korišćenja. To mogu da budu sekundarna prava koja se rešavaju uz glavno pravo, ali ne mogu da budu izreke presude upravo takve da se kaže – utvrđuje se postojanje troškova pribavljanja prava korišćenja. To u sudskoj praksi nije poznato.
Tako da, možda bi moglo da se kroz amandman definiše ova odredba, koja bi bila u praktičnom smislu reči jasnija, a naravno i primenjivija i otklonile određene nedoumice kakvu mi tu sudsku odluku tražimo.
Logično je da se sudskom odlukom definiše pitanje prava naknade ili bilo čega drugog, a ovako ako se vezuje samo kao dokaz koji se odnosi na formiranje troškova, mislim da bi mogla i druga formulacija da bude korektnija formulacija.
Ono što iz prakse potiče, a mislim da zaslužuje u svakom slučaju odgovor, pa bih vas zamolio da sa pažnjom saslušate i ovaj komentar koji se odnosi na član 8. Posebnu dilemu izaziva ono što reguliše pravo na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta koje je predmet konverzije.
Naime, u stavu 2. je predviđeno da se visina naknade za konverziju određuje tako što se utvrđena tržišna vrednost katastarske parcele umanjuje za iznos tržišne vrednosti zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Nije sporno. Da se podsetimo člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji koji definiše šta je to zemljište za redovnu upotrebu objekta? U tom članu 70. se kaže da je zemljište za redovnu upotrebu objekta ono zemljište koje podrazumeva minimalnu površinu koja je potrebna za formiranje jedne građevinske parcele.
Kod nas u Užicu je ta minimalna površina za formiranje jedne građevinske parcele negde oko dva ara, pretpostavljam da je u Beogradu više, u nekim drugim gradovima se to posebnom odlukom na nivou lokalnih samouprava definiše na poseban način.
Postavlja se jedno logično pitanje - šta ukoliko je površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta veća od površine katastarske parcele koja je predmet konverzije? Zbog toga pitanje je osnovano i umesno zbog toga što po nama i vrednost zemljišta za redovnu upotrebu objekta bi trebao da utvrđuje stručni procenitelj ili veštak.
Da li ćemo doći u situaciju da onaj ko je podnosilac zahteva za konverziju čak stiče i ono pravo koje nije imao, čak dolazi i do nekog nezakonitog raspolaganja, jer je posedovao manju površinu u odnosu na površinu koja se vezuje za zemljište za redovnu upotrebu objekta? Na to naročito upućuje matematička operacija koja je kasnije u stavu 3. ovog člana navedena po kojoj se definiše pitanje količnika koji se stavlja u razmeru kao proporcija površine katastarske parcele u odnosu na stepen zauzetosti, pa bih zamolio da odgovorite, više zbog građana, kako bi im bilo jasno da li se ovde primenjuje indeks zauzetosti ili indeks izgrađenosti, odnosno da li je ovaj zakon u konkretnoj situaciji lex specialis u odnosu na Zakon o planiranju i izgradnji?
Zašto ovo pitam? Pitam iz jednostavnog razloga što odredba člana 31. Zakona o planiranju i izgradnji definiše i indeks zauzetosti i indeks izgrađenosti. Moramo biti potpuno svesni činjenice da isključivo lokalna samouprava svojom odlukom definiše postojanje indeksa zauzetosti ili postojanje indeksa izgrađenosti.
Kod nas u Užicu je sticajem okolnosti prisutan i doneta odluka indeks zauzetosti, što znači da je upodobljeno sa ovim zakonom, ali ukoliko je već to definisano, mi u poslaničkoj grupi SPS možemo da prihvatimo da je to nešto što je neposredno primenjivo i da predstavlja normu lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pa neka tako postupaju i oni koji neposredno primenjuju ovaj zakon. U princip, neće biti nekih štetnih posledica, ali u svakom slučaju može da bude štetnih posledica ukoliko se ovo pitanje ne razjasni. Znači, veoma je važno znati koji se od ova dva indeksa neposredno primenjuju.
Zauzetost jeste postojanje objekata na katastarskoj parceli i onoliko koliko je u gabaritu tih objekata, toliki je stepen zauzetosti te katastarske parcele. Izgrađenost je sasvim druga kvalifikacija i sasvim drugi pojam. Zbog toga je jako važno znati šta od ova dva indeksa u konkretnim situacijama treba primeniti.
Moram da navedem jedan primer koji potiče iz mog grada iz kojeg ja dolazim, moje kolege Ivana Stojiljković i Jovan Marković, jeste činjenica da su pojedini subjekti privatizacija sticali pravo korišćenja za redovnu upotrebu objekta koji je i veće površine u odnosu na površinu koja je definisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Konkretno, preduzeće „Raketa“ putnički saobraćaj u stečaju, to je pravi naziv, je sudskom odlukom ostvarilo pravo korišćenja za redovnu upotrebu objekta, gde površina prava korišćenja prevazilazi u izuzetno velikoj meri površinu u odnosu na površinu koja je definisana odredbom člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, zato što je pravosnažnom odlukom suda utvrđeno da je pravo za korišćenje objekta kao pravo na zemljištu za redovnu upotrebu objekta, površina cele katastarske parcele koja iznosi blizu hektar, a rekao sam da je jedna građevinska parcela u Užicu, po parametrima koje je na osnovu odluke Grada Užica, odnosno Skupštine grada Užica definisana na dva ara.
Dakle, u ovoj situaciji imamo određene izuzetke koji ovim zakonom, sticajem okolnosti, nisu obuhvaćeni. Ja i moji drugovi u poslaničkoj grupi SPS ne očekujemo da se to ovim zakonom može obuhvatiti i nerealno je to očekivati zbog toga što je to ipak sudska odluka i pre svega ni jedan zakon do sada nije donet u istoriji zakonodavstva da bi mogao da obuhvati bukvalno sve situacije i sve okolnosti, pa to neće moći ni ovaj, ali vam upravo zbog svega ovoga što sam istakao i ukazujem na činjenicu da postoji situacija gde je pravo zemljišta za redovnu upotrebu objekta znatno veće površine od prava zemljišta koje se vezuje za konverziju.
Što se tiče zakupa, ovde je bilo dosta dilema, populističkih konotacija, dosta primedbi. Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da je korisno da se omogući i zakup i sticanje prava svojine. Zašto? Zbog toga što je na onome ko želi da investira odluka o modalitetu šta mu više odgovara u pravcu efikasnije investicije, ali ono što mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da bi bilo neophodno, uvažena ministarko, jeste da se u ovom zakonu sistematizuju i norme koje podrazumevaju i odgovarajuće ograničenje.
Mi znamo da je pravo svojine apsolutno pravo jer podrazumeva pravo raspolaganja. Pravo zakupa ne podrazumeva pravo raspolaganja, već samo pravo poseda, samo pravo državine. Ja kao zakupac stana mogu biti samo u posedu stana, ništa više od toga, ali u zakonu predloženom tekstu ne postoje norme koje bi predstavljale ograničenje u smislu izdavanja u podzakup bez saglasnosti zakupodavca u smislu prenošenja prava zakupa na treća lica koja bi bili sticaoci u odnosu na zakupodavca kao nekoga ko predaje ili prijemnici, svejedno, kako god pravnički terminologiju da upotrebimo, ona će biti adekvatna.
U ovom slučaju nemamo tu vrstu tzv. „bezbednosnih ograničenja“ za vreme trajanja zakupnog odnosa i mislim da bi to bilo i te kako značajno da se sistematizuje u ovom zakonu, naročito imajući u vidu shodnu primenu odredaba Zakona o obligacionim odnosima jer Zakon o obligacionim odnosima veoma jasno ukazuje na ova ograničenja. Ukoliko do tih ograničenja ne dođe i ne budemo ih uvrstili u odredbe ovog zakona, bojim se da možemo doći u situaciju određenih zloupotreba, naročito onih koji jedva čekaju da dođu do zakupa na 99 godina.
Na kraju bih želeo da skrenem pažnju još na nešto što je procesno-pravne prirode, jer ovaj zakon ima jedna deo koji se odnosi isključivo na procesne delove, a to je primena odredaba zakona u upravnom postupku.
Ovde je dato pravo čak i obaveza da se podnosilac zahteva za konverziju mora u roku od deset dana odrediti tako što će dostaviti kompletne dokaze. U protivnom, sledi pravna posledica odbačaja njegovog zahteva i taj rok od 10 dana počinje da teče od dana kada je on obavešten o nalogu.
Ali, šta ukoliko mu nalog nije uručen? Ovde ne stoji da će biti shodno primenjene odredbe Zakona o upravnom postupku. Vi i te kako dobro znate ako ja kao stranka nisam na adresi stanovanja, ne može da mi se uruči poziv, onda je sasvim logično da se taj nalog istakne na oglasnu tablu i da stoji osam dana na oglasnoj tabli da sam ja tada obavešten. Zašto? Zbog toga što ćemo na taj način sprečiti opstrukciju postupka. Na taj način ćemo skratiti vreme trajanja konverzije i mislim da bi to trebalo da bude rešenje koje je krajnje potrebno za ovaj zakon.
Osim toga, uvažena ministarko, mislim da nisu u dobroj meri definisana i prava onih koji su već podnosili zahteve za konverziju. Znamo da primenom ovog zakona i usvajanjem ovog zakona se svi ti zahtevi eliminišu i oni moraju podneti nove zakone. Sva ta lica su imala određene troškove prilikom podnošenja zahteva. Ko će te troškove sada da nadoknadi?
Ovde smo govorili o troškovima koji se vezuju za sudsku odluku. Nije valjda da ćemo sada sve one, verovatno ima i među nama ovde narodnim poslanicima, takvih koji su podneli zahteve za konverziju? Moguće je. Neko je direktor firme, pa je podneo zahtev za konverziju. Da li ćemo ga tada upućivati da pokreće sudski postupak ili parnicu za utvrđenje troškova? Ne, ali bi trebalo definisati pitanje kako te troškove nadoknaditi, jer su ti troškovi već proistekli. Ljudi su te troškove imali, pravna lica su te troškove imali.
Prema tome, mislim da neke delove ovog zakona, koji su u svakom slučaju za pohvalu, treba dopuniti kako bi zakon bio kvalitetniji i poslanička grupa SPS u tom smislu će dati svoj maksimalni doprinos i, naravno, uz molbu da naše amandmane prihvatite, a i bez obzira da li ćete ih prihvatiti ili ne, mi stojimo na stanovištu da je ovaj zakon potreban, neophodan, da je on u duhu harmonizacije zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, da ovaj zakon predstavlja još jedan pomak ka ulasku u Evropsku zajednicu i da zbog toga poslanička grupa SPS nema dilemu kada je u pitanju podrška ovom zakonu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, se gospodine Jovanoviću.
Vaša poslanička grupa nema više vremena.
Reč ima potpredsednik Vlad, dr Zorana Mihajlović.

Hvala na sugestijama i hvala što ćete podržati nacrt ovog zakona, odnosno ovaj zakon.
Nekoliko odgovora na nekoliko vaših dilema. Jedno se tiče, naravno, tržišne vrednosti, odnosno poreske administracije koja treba da je utvrdi i predloga da to budu i veštaci. Mi nemamo ništa protiv i rekla sam već nekoliko puta da ćemo kroz amandmane tako nešto rešiti, s tim što mora stajati da je to sa spiska stalnih sudskih veštaka koje utvrđuje Ministarstvo pravde.
Zatim, pominjali ste indekse. U zakonu to stoji. Možda niste našli. U pitanju je indeks zauzetosti, a ne indeks izgrađenosti. Ono što je vrlo važno napomenuti, kada smo pričali, odnosno kada ste govorili o zakupu, mi nismo bili na stanovištu da treba da prepisujemo Zakon o planiranju i izgradnji. Dakle, sve ono što nije uređeno Zakonom o konverziji nalazi se u planiranju i izgradnji i tačno piše u članu, recimo, 18. - na zakup iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima se uređuje zakup građevinskog zemljišta, ukoliko ovim zakonom nije propisano drugačije.
Kada ste pominjali Zakon o upravnom postupku, da, nalazi se ovde u zakonu, ali u osnovnim odredbama u članu 1. na pitanje postupka koji nisu uređeni ovim zakonom primenjivaće se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.
Slažem se, naravno, već nekoliko puta sam vašim kolegama iz SPS rekla da što se tiče člana 6. svakako ćemo ga preformulisati na pravi način da bude mnogo bolje određen nego što je to do sad.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Nemate mogućnost za repliku, gospodine Jovanoviću.
Niste na bilo koji način u negativnom kontekstu pomenuti da bi imali pravo na repliku.
(Neđo Jovanović, s mesta: Samo sam možda pogrešno shvaćen.)
Ne možemo da znamo šta je u 20 minuta koje ste govorili pogrešno shvaćeno.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Izvolite.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, mislim da se većina vas u sali seća kako smo imali veoma bučnu i veoma aktivnu raspravu u novembru mesecu, kada smo pričali o Zakonu o planiranju i izgradnji i većina vas se verovatno seća koliko smo pokušali da kroz amandmane koje smo tada uložili poboljšamo taj zakon, svesni da taj naš pokušaj neće biti baš oberučke prihvaćen i svesni da neće uroditi plodom, odnosno da će taj zakon biti loš.
Danas kada, posle osam meseci razgovaramo o Zakonu o konverziji zemljišta, u diskusijama koje su prethodile ovoj diskusiji možemo videti koliko je, u stvari, taj zakon bio loš i koliko je priprema za ovaj zakon bila loša i nedovoljna. Tada smo kao ključni argument tražili da se odloži rasprava o tom zakonu, a danas tražimo da se odloži rasprava i o ovom zakonu. Zašto? Tada smo smatrali da je ključno važno da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo izađe sa predlogom seta zakona koji se tiču ove oblasti, znači, Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o legalizaciji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o konverziji, Zakon o planiranju i izgradnji kao najvažniji.
Odgovor ministarke u tom periodu na naše zahteve bio je optužbe na ono što smo uradili, optužbe na ministra, optužbe na ono što je bilo iza nas. Međutim, i tada je ministarka svesno ili nesvesno priznala da mi kao društvo imamo veliki problem.
Period od 2009. godine kada je prethodni zakon usvojen je ovde bio raznim pogrdnim rečima karakterisan, a sama ministarka je rekla da smo u tom periodu, recimo od 2009. godine 19.000 stanova i nepokretnosti u Srbiji imali u prodaji, da smo 2013. godine, samo posle četiri godine, u godinama silnih reformi, silnih promena, imali 672 prodate nepokretnosti.
Tada je ministarska rekla da se očigledno vidi da imamo pad proizvodnje i pad aktivnosti u građevini svake godine između 7, 8 do 10%. Tada se na neki način otvara ozbiljna debata o tome ko je odgovoran za to. Videli ste da i pored svih pogrdnih reči koje su upućene i ministru i Vladi, rezultat te Vlade i rezultat ove Vlade nije za poređenje.
Tražili smo da upravo zbog usvajanja seta zakona koji bi rešili ovu problematiku izbegnemo sve probleme koji se dešavaju i u ovom predlogu zakona o kome danas govorimo.
Da ste, poštovana ministarko, tada poslušali naš savet, mi danas ne bi pričali o svim ovim problemima koji se tiču usaglašavanja zakona. Nije nam jasno zbog čega niste bar predložili da u istom zakonu bude konverzija sa nadoknadom i bez nadoknade.
Imate veoma pogrešne informacije. Taj proces koji ste ostavili da se u Srbiji preko katastra po službenoj dužnosti vrši konverzija bez naknade stoji. U mnogim gradovima za ovih sedam, osam meseci imate nula na izvršenju što se tiče tih postupaka. Zašto? Zato što su i građani i oni koji rade po ovim postupcima i predmetima sluđeni i čekaju kako će se danas rešiti ovaj problem ovde u Skupštini. Danas ste izašli sa predlogom zakona koji je potpuno u mnogim članovima zakona u suprotnosti sa prethodnim rešenjima.
Da ste poslušali našu preporuku, vi ne biste danas imali taj problem oko člana 1. stav 2. na koji smo mi podneli amandman, gde ste ili u Zakonu o planiranju i izgradnji pogrešili termine i godine, pa ste stavili 13. maj 2003. godine ili ste sada pogrešili kada ste predložili da se organizacije, preduzeća itd, koji se izuzimaju iz Zakona o planiranju i izgradnji, tretiraju ovim zakonom do 13. maja 2013. godine.
Znači, niz propusta koji su se desili u Zakonu o planiranju i izgradnji sada se ponavlja i imate problem. Ljudi na terenu imaju problem. Mi smo kroz podnošenje 20-ak amandmana pokušali da ispravimo ovaj loš predlog.
Očekivali smo danas bar iskren odgovor od vas, da na neke sporne stvari, kao što su član 6, član 8, član 13. koji suštinski otvara pitanje primene ovog zakona, odnosno suštinski otvara pitanje korupcije u primeni ovog zakona, date odgovor i da kažete da nismo u pravu.
Umesto da dobijemo argumentovane odgovore, mi smo opet dobili niz optužbi, opet smo dobili niz ružnih kvalifikacija na neki period koji je iza nas. Svaki put kada nemate odgovore i svaki put kada dođete u problem da objasnite krajnje namere vašeg postupanja, vi se vraćate u neku prošlost. I postavlja se pitanje, a kada vi preuzimate odgovornost za ono što se dešava? Odluka Ustavnog suda je bila 2013. godine. Posle dve godine mi danas pričamo o nekim predlozima zakona, postavljamo pitanje - da li su članovi 6, 8. i 13. u suprotnosti sa Ustavom? Umesto da dobijemo odgovor, mi dobijemo optužbe.
Kada pričamo o tome da zaista hoćemo da kroz sve ove diskusije i amandmane pomognemo da se neka rešenja ovde unaprede, mi dobijemo kontra odgovore koji nemaju nikakve svrhe sa onim što je današnja rasprava.
Naši amandmani, koji u ovom slučaju zaista otvaraju veoma ozbiljne dileme, su vezani za ovaj član 2, koji sam pomenuo. U nekoliko članova pokušavamo da kroz formulaciju poboljšamo predloge zakona, pa smo rekli umesto „pravnih odnosa“, da koristite termine „pravni poslovi“. Tu terminologiju ste i vi koristili danas u diskusiji. Umesto da se pozivate na propise u nekim članovima, mi smo rekli da se koriste termini „zakoni o kontroli državne pomoći“, itd, itd. Mislim da ova dilema, koja postoji oko zakupa zemljišta, može da se otkloni.
Dali smo amandman koji smanjuje mogućnost, odnosno taj period eventualnog zakupa sa 99 godina na 18 godina. Smatramo da ili vi ili odbor treba da uvaži ovaj naš predlog da je direktno taj član 18. u vezi sa članovima koje sam pominjao 6, 8. i 13. i u slučaju da se ne iskoristi ova mogućnost da se smanji ovaj vremenski period dolazite u problem da se mogu dešavati direktne zloupotrebe.
Ako ste pričali o tome da su izvršene analize za ekonomske efekte ovog zakona, ja postavljam pitanje - da li je neko radio analizu koliko će zahteva biti za zakup umesto zahteva za konverziju? U ovom slučaju vi ljudima dajete mogućnost i šansu da kroz 60 meseci isplaćuju neke svoje obaveze ili im smanjujete obaveze za 30% ako to urade u jednokratnoj isplati. U jednom i u drugom slučaju ljudi moraju da uzimaju ili kredite od banaka ili da daju neke hipoteke. U ovom slučaju, koji ste predložili, naravno, da će ljudi izabrati 99 godina kao mogućnost plaćanja svojih obaveza.
Ta mogućnost direktno urušava vaš plan, ekonomski plan, koji ste napravili u ovom slučaju, jer ljudi će se koristiti tom mogućnošću da sklapaju ugovore o zakupu na 99 godina. Ako im još date i mogućnost i pravo da na tom zemljištu grade i da prodaju eventualno stanove, zgrade, poslovni prostor, pa oni dolaze u mogućnost da u izgradnji koja će trajati pet, šest godina na zemljištu koje vredi možda više miliona evra ostvare višemilionske prihode. Posle sedam, osam godina će se pojaviti u ministarstvu i kažu – nema problema, ja ću ovo otkupiti. Profit koji su napravili u međuvremenu, gde nisu kupili zemljište, se ovde nigde ne računa. Mislim da te stvari treba ozbiljno da analizirate i da uvažite naše predloge koje smo ponudili.
Drugo, mi smo predložili da se ozbiljno razmisli i o ovom načinu finansiranja, odnosno naplate ovih prihoda. Rekli ste da 50% sredstava ide u Fond za restituciju, a 50% sredstava ide u budžet Republike Srbije, odnosno u budžete autonomne pokrajine i lokalnih uprava. Međutim, ako uzmete u obzir da su zbog nesposobnosti, ne rada, nestručnosti u administracijama lokalnih uprava, pre svega, posle tzv. prekomponovanja od 2012. godine došli ljudi koji u stvari ne znaju šta treba da rade i kako treba da rade i da lokalne uprave nisu ispoštovale primenu Zakona o javnoj svojini, dolazite do sledećeg. Ako se primena ovog zakona posmatra iz tog ugla da će u sledećih godinu dana biti podnošeni zahtevi za konverziju, a lokalne uprave zbog toga što nisu primenile Zakon o javnoj svojini i nisu vlasnici određenih prostora, zemljišta, parcela, itd, po zakonu, naplata od ovih prihoda ide u republički budžet. Najviše zbog toga će biti oštećene upravo one lokalne uprave o kojima ste ovde govorili, a to su nerazvijene opštine. Znači, neće imati mogućnosti da dobijaju sredstava od priliva ovih sredstava, već će sav novac ići u republički budžet.
Zbog toga smo predložili da se izmeni ovaj član i da se 50% sredstava uplaćuje u republički budžet, a 50% sredstava u lokalne uprave, odnosno u pokrajinu. U tom slučaju, lokalne uprave bi imale mogućnosti da ostvaruju određene prihode, da razvijaju svoje lokalne uprave i da taj novac koriste na način na koji je to potrebno.
Sledeća stvar, pokušali smo da damo svoje amandmane i što se tiče rokova, pa smo rekli da u članu 15. obavezno razmislite o tome da se rokovi za drugi stepen žalbi, odnosno žalbe koje dolaze u ministarstvo, ograniči na 30 dana i da se na neki način reše ovi problemi i da ministarstvo dve, tri ili četiri godine ne odgovara po žalbama koje se upućuju.
Takođe, rok koji je vezan za član 12, zamolio bih posebno koleginicu Damnjanović da obrati pažnju, formulacija u članu 12. je jako loša. Dali smo te amandmane koji o tome govore. Dali smo rok da se na 30 dana reši, posle odgovora administracije, taj zahtev i da se poreske uprave, recimo u Užicu, koje treba da procene neku nekretninu ili nepokretnost u Brodarevu ili u Prijepolju, da se 30 dana ostavi taj rok, da one postupaju po tom predmetu, jer je nemoguće da to reše u nekih pet dana.
Da zaključim, imaćemo prilike da pričamo za dva dana o amandmanima. Ono što smo predložili jeste upravo u interesu da se zakon poboljša. Nadam se da ćete na takav način i shvatiti našu diskusiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.