Zahvaljuje, gospodine Vukiću.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine Stefanović.

Želim samo da vam se zahvalim na jučerašnjem danu i na današnjoj diskusiji.
Mislim da smo kroz iskustvo ljudi i vi koji ste obavljali tu funkciju u MUP, u prethodnom periodu i imate uvid u dosta stvari koje se dešavaju u Ministarstvu i kako izgleda naša organizaciona struktura, kroz dobre konsultacije, kroz dobru i kvalitetnu razmenu argumenata, mi smo došli do dobrog zakonskog rešenja.
Zamoliću sve narodne poslanike, pa i vas naravno, možda kao neko ko to bolje razume nego drugi koji se tim poslom nisu bavili, da kada dođe na red novi zakon o policiji, taj zakon dobro pogledamo, da pokušamo da sva najkvalitetnija rešenja primenimo, da ne smanjimo operativnu mogućnost policije da radi svoj, a da faktički dobijemo nešto što je efikasnije i bolje nego što je bilo ranije. U svakom slučaju zahvaljujem se na korektnoj raspravi.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS narodna poslanica Marija Obradović.
Izvolite, gospođo Obradović.

Hvala vam predsedavajući.
Poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, drage kolege poslanici, nekako se zaista tako namešta jedna za drugim, ali kad god sam ovlašćena ispred SNS za određeni zakon, postignuta je saglasnost i svi u parlamentu glasaju za taj predlog zakona. Ne bih to pripisala sreći, pre bih se pridružila komentarima prethodnih poslanika koji su potvrdili da za pripreme ovog predloga zakona postoji ozbiljan, dugoročan rad, posvećen rad, ne samo radne grupe u okviru MUP, nego i svih nas poslanika koji su prethodnih dana intenzivno radili na ovom Predlogu zakona.
Kada kažem nas poslanika, koji smo radili na pripremi ovog Predloga zakona, mislim na proces upoznavanja, jer je ministar Stefanović sa saradnicima tokom jučerašnjeg dana, a i danas, jer smo tokom prepodneva imali Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, gde smo takođe govorili o ovom zakonu, zaista razjasnili mnoge nejasnoće koje su postojale kod poslanika, zatim neke druge nelogičnosti koje su se učinili poslanicima. Jučerašnje konsultacije koje smo imali, a i današnji odbor su doprineli tome da mnogi amandmani koji su podneti budu povučeni pre rasprave, što mislim da je zaista dobar znak da smo ozbiljno posvećeni radu na predlozima zakona.
Postoji namera da se nešto koriguje u Predlogu zakona, a nakon konsultacija sa ministrom i radnom grupom u okviru MUP se povlače amandmani kako bismo bili što efektivniji, konstruktivniji u radu, kako bismo štedeli i u vremenu u krajnjoj liniji.
Sve ovo govorim, jer želim da, a to činim pri svakom svom izlaganju i pri svakom predstavljanju ovog visokog doma u Srbiji, želim da popravim sliku i o srpskom parlamentu i o poslanicima, posebno o poslanicama u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Znate, svaki korak koji napravi narodni poslanik Republike Srbije bilo da je žena ili muškarac se strogo ocenjuje, posebno u srpskim medijima. Mislim da svaki negativan komentar o nama uvek dobije puta deset prostor, da probamo da ističemo one dobre stvari kao što je to radila koleginica Gordana Čomić, kao što je radio Vanja Vukić, kao što su radili mnogi koji su danas govorili.
Treba reći građanima da zajedno uvodimo neke prakse koje nisu propisane Poslovnikom Narodne skupštine, ali koje su se pokazale kao izuzetno korisne nama poslanicima na prvom mestu, koji na kraju i glasamo za formu zakona oko koje se dogovorimo tokom rasprave, bilo u načelu ili u amandmanima.
Mi smo do početka ove rasprave dobili 14 amandmana, što zaista nije veliki broj i ne očekujem ni sutra posebno napornu raspravu. Očekujem da i ona bude u službi pojašnjenja novih detalja koje ovaj Predlog zakona donosi. Ono što se moglo čuti, a u razgovoru sa kolegama koji su mi rekli šta će pričati kasnije, ili sutra kada raspravljamo o amandmanima, odnosno u četvrtak, vidim da se oseća i opoziciji i poziciji, da sve više zakoni izlaze u susret potrebama građana, da je obično vlast pokušavala, to nije ništa novo, to se dešava svuda u svetu, da na prvom mestu sebe ustoliči, da na prvom mestu sebi obezbedimo mogućnost i privilegije.
Sve više zakoni u Srbiji izlaze u susret potrebama građana, u saradnji sa nevladinim organizacija, udruženjima građana, sindikata, sve više se upravo glas tog civilnog društva ugrađuje u zakonodavni okvir u Srbiji. Mislim da je to jedna vrednost, nova demokratska vrednost koja treba da se gaji sve više i više. Ništa od toga ne može napisano na papiru da opstane ako mi ne želimo da živimo taj princip. Ako mi ne želimo taj princip, to usvojeno pravilo da kroz naš svakodnevni život primenjujemo.
Ono što se odnosi konkretno na predloge zakona, ovog puta ne bih mnogo o tome govorila, jer evo poslednjih pet sati slušamo o tome, sve su kolege zaista i više puta ponovile o kojim se izmenama zakona govori. Ono što jeste suština je, da ove izmene zakona samo daju pravni osnov, pravnu mogućnost da ono što nam nameće praksa i svakodnevni život sada možemo da radimo, a da ne budemo u sukobu sa zakonom, odnosno da smo pokriveni pravnim dokumentom u okviru pravnog okvira se krećemo.
Sve ove izmene samo pokrivaju, odnosno nalaze pravno rešenje za aktuelne probleme kojima se MUP susreće svakodnevno. Bilo je i pitanja zbog čega, kada je u pripremi novi zakon o policiji, mi sada radimo ove izmene zakona, to smo mogli čuti u izlaganju ministra Stefanovića, da je zaista vrlo, vrlo detaljan i kompleksan proces izrade novog zakona policiji i da se trenutno nalazi u fazi prevođenja, kako bi bio upućen Evropskoj komisiji na mišljenje, a nakon toga mislim da ono što se čulo i od kolege Đurišića da treba svi da insistiramo i da vršimo što veći pritisak, posebno mi iz parlamenta, kako bi taj zakon što pre stigao na dnevni red, jer je svima nama neophodan.
Tako da, ove izmene Zakona postojećeg o policiji samo su nužda, dakle, ono što nas tera svakodnevni život.
Naravno da će SNS, odnosno naša poslanička grupa u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Želim još jednom da naglasim da će svi u srpskom parlamentu podržati ovaj predlog zakona, ali ono što jeste još važnije, o tome ćemo sigurno govoriti u četvrtak kada budemo o amandmanima govorili, je da svi zaista i živimo onu priču za koju ćemo glasati u četvrtak, posebno kada je u pitanju „Tijanin zakon“, o tome su i moje kolege govorile, mnogo više tokom današnjeg dana.
Mislim da samim tim što će MUP stvoriti pravni okvir da može da sarađuje i sa udruženjima građana i sa drugim pravnim licima, nevladinim sektorom medijima, time što je stvoreno to je samo jedan početak. Svi mi moramo da budemo deo ove priče i taj amber alarm, ili dakle to kolektivno uzbunjivanje, pokretanje društva u jednoj alarmantnoj situaciji mora da bude naš način ponašanja.
Ali, kažem, to su počeci nekog novog ophođenja u srpskom društvu gde se svi učimo nekim novim pravilima i vrlo je teško biti odgovoran građanin koji ima određeni stepen civilne svesti i zna kako treba da je koristi.
Ja se još jednom svima zahvaljujem, posebno članovima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove koji su intenzivno radili u prethodnom periodu kako bismo dobili što bolji predlog zakona. Nadam se da će mediji o ovome malo više posvetiti pažnje i da vide sa srpski poslanici zaista na prvom mestu imaju interes građana. Ovaj predlog zakona to potvrđuje. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Obradović.
Pošto nema više prijavljenih od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
U očekivanju novog zakona o policiji koji se dugo najavljuje ja razumem da ne moraju rokovi baš da se poštuju mesec za mesec, ali već bi trebalo da se pojavi i bilo bi dobro da nam se omogući tada duži vremenski period da se upoznamo sa tim zakonom bez obzira na postojanje javne rasprave. Javna rasprava je jedan deo obrade zakona, a ono što poslanici treba da o tome kažu je jedan drugi deo. Tako da ja očekujem da to bude što pre.
U ovom predlogu zakona imamo šest ili sedam članova, sedam, s tim što je ovaj sedmi tehnički i to su dobre izmene. Ja sam podneo, odnosno spremio dva amandmana nakon konsultacija sam odustao od jednog kada mi je objašnjeno da prevremeno penzionisanje važi za sve kategorije US od jedan do četiri ili koliko ih već ima, tako da sam taj povukao, a ostao je amandman na član 2. koji menja član 20. postojećeg zakona i gde se u poslednjem pasusu tog zakona, u poslednjem stavu piše – Predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan koji može biti dostavljen naknadno u koliko to nalažu razlozi hitnosti.
Moj predlog je da se ovaj drugi deo rečenice briše, odnosno da se izbriše ceo taj stav i da glasi – Predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti, bez mogućnosti da to bude naknadno, jer ako se zadrži ta mogućnost onda je tu moguće, u lošem tumačenju, sa zlonamernim tumačenjem da se plan aktivnosti da nekoliko dana ili, ne znam, u nekom periodu koji bi dao mogućnost da se sama ta akcija planira kada je već završena, što mislim da je loše. Mislim da policija sigurna, ne mislim, znam, da policija sigurno ima dovoljno kadrova koji su spremni da naprave brzi plan akcije čim se donese odluka o angažovanju. Mislim da bi bilo dobro da predlagač prihvati taj amandman.
Za sve ovo ostalo nemam primedbi. Jedan deo se tiče „Tijaninog zakona“, drugi deo se tiče definicije gde se sada postavljaju ljudski resursi i statička planiranja. To je sve u redu i mislim da tu nemamo nikakve probleme oko toga.
Ono što ću da iskoristim, ovaj ostatak vremena, za ono što naravno ima veze sa ovim zakonom, a to je nekoliko pitanja koja nisu baš u direktnoj vezi ali sigurno jesu u posrednoj, a to je, sami ste rekli za komentarisanje istraga i potpuno se slažem da je loše da ministar komentariše istragu koju radi policija, kao što je loše da ministar pravde komentariše istragu koju rade sudski organi, kao što je loše da predsednik države, predsednik Vlade ili bilo ko komentariše istragu nekog nadležnog organa. Ali, ako ste već počeli da komentarišete neku istragu, onda to treba i da se završi. Mislim da je bilo primera u skoroj istoriji i atentat na Beka i još neke druge gde bi ta praksa trebalo da se okonča.
Imamo još jedno pitanje koje sam vam postavio i na jednom javnom slušanju, a to je pitanje načelnika PU u Nišu. Ne ulazeći ponovo u kvalitet kadrovskog rešenja koje je sada aktivno, znači sadašnji načelnik, mislim da grad kao Niš ima dovoljno kapaciteta i PU u gradu Nišu dovoljno kapaciteta da se iz njenih redova izabere načelnik PU.
Cenim da je rešenje da se dovede neko iz Beograda u tom trenutku bilo celishodno i sam sam imao takvo razmišljanje, ali sam očekivao da će gospodin Grekulović koji je tada doveden, da će dobiti rok od šest meseci ili godinu dana da spremi svog naslednika iz lokalne sredine. To se nije desilo i mislim da to nije dobro ni za policiju ni za grad Niš. Naravno da je to sve u nadležnosti direktora policije i ministra, ali mislim da je dobro da se pomene kao jedna situacija koju treba rešiti.
Poslednje pitanje, da ne bude baš sve lepo i glatko, kako će Ministarstvo da zaštiti pripadnike Žandarmerije koji su pred sudom u jednom neobičnom procesu koji je nastao nakon sukoba sa vojnom policijom?

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Evo što se tiče nekoliko ovih primedbi koje ste rekli, svakako da mi nije intencija nikada kada postavljamo čoveka onako iz drugog grada da on trajno ostane tamo, a verujte ni tim ljudima. Sa njima sam razgovarao više puta i oni svi vole da se vrate naravno u mesto odakle su došli jer tu im je život, tu im je porodica.
Nekada to bude, prosto ne nađemo dovoljno kvalitetnu zamenu i to je naravno i posao njihov da pripreme tu zamenu kroz operativni rad, vide ko se od ljudi ističe i ko ima kapacitet da bude i na tome ćemo svakako raditi.
Ja ću se truditi i da to bude i u Nišu i u Novom Sadu, da ovi ljudi koji obavljaju trenutno privremeno funkcije načelnika jer su upućeni na ta radna mesta, da se oni vrate na svoja radna mesta, odnosno svoje gradove, a da se na ta mesta dovede neko iz tih sredina koji bolje može da u kontaktu sa građanima razume čitavu situaciju.
Što se tiče ovog pitanja, pripadnici Žandarmerije koji su, da kažem, pred sudom, imaju sva prava kao i svi drugi građani Srbije. Dakle, oni imaju pravo da zatraže pravnu pomoć bilo koje vrste i svaka takva pravna pomoć će im biti pružena, a što se tiče ovih vaših, da kažem, saveta koji su bili vezani za operativno funkcionisanje policija, za ne komentarisanje istrage, ja se vodim tim i pokušavam da javnosti pružim samo one podatke koji su važni, naravno da ih Ministarstvo zbog javnosti podeli, ali ne želim nikada da kažem – e imamo tog i tog, držimo ga na merama, sada ćemo mi, itd.
Kao što ste videli, otkako sam ministar, do današnjeg dana nikad unapred nije najavljeno bilo kakvo hapšenje, bilo kakva realizacija slučaja, ni jedno u napred nije najavljeno, ni jedno.
Vrlo često su mediji bili u potpunoj zabludi povodom čega održavamo konferencije za štampu, a uvek ih održavamo možda nekad nekoliko desetina minuta, ali nikada pre, uvek posle realizacije akcije. Dakle, kada izvršimo privođenje tih ljudi, onda smo obaveštavali javnost da su ti ljudi privođeni, barem što se tiče mog Ministarstva i što se tiče onog posla koji ja radim.
Videćemo naravno šta ćemo uraditi sa budućim slučajevima, ali opet kažem te operativne istrage neću komentarisati, uvek ću im reći da je istraga u toku i da ne mogu da dajem informacije kao što to i radim.
Ali, daću informacije kada se istraga završi i kada budemo imali dovoljno informacija ili kada se radi o slučajevima kada počinioce imamo, da kažem, kada je on priveden u skladu sa zakonom, odnosno kada tužilaštvo da nalog za njegovo zadržavanje, a pretežni interes javnosti je da podelimo neke informacije o slučaju, zbog, da kažem, uzbuđenja javnosti, kao što je kod otmica deteta ili tako nešto, da javnost zna policija određene stvari preduzima.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
(Zoran Živković, s mesta: A član 20?)
Gospodine Živkoviću, izvinjavam se, ali ne možete na takav način da pitate. Na pauzi možete da pitate gospodina ministra.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja mog kolege poljoprivrednika, meni ostaje da podržim zakon, kao što je to učinio i on.
S obzirom da ja nisam toliki ekspert za policiju kakav je on, nisam bio savezni ministar policije, nisam komandovao policijom. Jesam bio vojnik. Policajac nisam bio, za razliku od njega. On je samo komandovao, nije imao priliku da služi i sluša, ali imao je priliku da komanduje. Verujem da je on iz svog ugla to dobro procenio. S obzirom da je on podržao ovaj Predlog zakona, naravno da ću ga podržati i ja.
Ono što meni dopada je specijalna jedinica koja postaje jedinstvena, za razliku od 2000. godine do 2003. godine, kada smo imali razne neke specijalne jedinice. Posebno smo imali jedinicu za specijalne operacije, u kojoj su neki pripadnici bili takvog kalibra da su bili gori od onih protiv kojih su trebali da se bore, odnosno bili su gori od onih koje su trebali da hapse. To je od 2001. do 2003. godine na kraju kulminiralo i ubistvom premijera. Zato uvek treba poklanjati dužnu pažnju specijalnim jedinicama i meni se dopada što je to objedinjeno, jer će na jedinstven način moći da se prati i kontroliše.
Takođe mi se dopada odredba koja, kada se prijavi nestanak lica i kada se predviđa da su oni žrtve kriminala, da se u takvim situacijama reaguje što pre, da bi se, a svedoci smo u poslednje vreme da je toga bilo, da bi se eventualno kidnapovane i ugrožene osobe što pre spasile, odnosno da bi policija mogla što bolje da reaguje.
Što se tiče ostalog, moram da kažem da kao i u svemu drugome treba izgraditi državu, treba naravno izgradi i policiju i ovih nekoliko odredba će doprineti da se rad policije unapredi i da ne bude poput 2000. i 2003. godine, da kriminal suzbija državu. Mislim da je došlo vreme da se ozbiljno država obračuna sa kriminalom i ja želim da podržim takvu intenciju Ministarstva unutrašnjih poslova, ministra i Vlade Republike Srbije, jer smatram da poverenje u policiju kod građana treba da raste.
Znam i da problemi koje građani osećaju povodom suzbijanja kriminala, posebno onog kriminala koji je privrednog tipa, po pitanju privatizacije i raznih zloupotreba ovlašćenja od strane ovlašćenih lica, dakle, službenih lica, raznih činovnika, ministara, itd. Moram da kažem da bi naši građani znali da policija mora da radi u saradnji sa tužilaštvom. Ja sam od onih koji smatraju da naše tužilaštvo baš i nije nešto posebno. Dakle, mislim da je ono samostalno u odnosu na ovu vlast, ali mislim da nije samostalno u odnosu na bivšu vlast i otuda mnoge istrage koje je policija vodila nisu dale rezultate, s obzirom da tužilaštvo nije pokrenulo na odgovarajući način postupke kod sudije za prethodni postupak, odnosno nije procesuiralo na bazi informacija koje je dobilo od policije, nije procesuiralo razne slučajeve.
S tim u vezi, ja bih voleo da znam, ali znam da je to i malo teže moguće, voleo bih jednog dana da znam šta je policija, odnosno šta je tužilaštvo naknadno preduzelo povodom informacije koje sam ja davao o prethodnom kolegi govorniku, o onom čuvenom fruškogorskom vinogradu. Takođe bih voleo da znam šta se sve dešavalo, odnosno koje je informacije policija prikupila i šta tužilaštvo nije uradilo, a trebalo je da uradi povodom slučaja raznih kombinacija inđijske vlasti, odnosno stranke bivšeg režima koja tamo drži vlast, koja je u periodu od 2000. godine do 2015. godine poprilično očerupala građane i došla do znatne materijalne imovine,od kojih ću nabrojati samo neke: penthaus od 250 kvadrata, stanove u Beču od 160 kvadrata, itd.
S tim u vezi, moram građanima da prenesem da policija koja vrši predistražne radnje, odnosno koja prikuplja informacije u korist tužilaštva, nije ta koja može bez tužilaštva da to privede, uhapsi i procesuira i da se nadam da će renoviranjem, da to tako nazovem, tužilaštva, odnosno nekim personalnim promenama, ukoliko ih u tužilaštvu bude, ono što je policija radila, tužilaštvo uspeti da procesuira, jer to je neophodno, s obzirom da je ova država surovo opljačkana i istrgnuta iz ruku građana. Zato, za razliku od nekog prethodnog vremena, država mora da se obračuna sa kriminalom, da se kriminal ne bi obračunao sa državom. Zahvaljujem.