Hvala. Samo bih nešto dodala, budući da je kolega Jovanović već izneo zapravo dobar deo onoga iz kog razloga bi trebalo usvojiti jedan od ovih amandmana, ali ne samo usvojiti, ličnog sam stava da je trebalo zauzeti jedno kompromisno rešenje između amandmana koji je podneo gospodin Jovanović i sa kojim tekstom se apsolutno slažem budući da dolazimo iz iste profesije, ali sa druge strane i deo amandmana koji je podneo kolega Veselinović.
Naime, moram da kažem, da budući da se ovde spomenulo pitanje procene tržišne vrednosti građevinskog zemljišta od strane poreske uprave i sa druge strane ono što smatram prihvatljivijim, a to je da promenu vrši isključivo veštak odgovarajuće struke, izražavam svoju bojazan u tom smislu. Ukoliko ovo rešenje ostane u obliku u kome jeste, a ostaće nesumnjivo pošto amandmani nisu prihvaćeni koji su na ovaj član Predloga zakona podneli, izražavam bojazan u tom smislu da ukoliko se po ovakvom rešenju neko nađe za shodno da postavi pitanje ustavnosti ovakvog predloženog rešenja, te podnese jednu ustavnu žalbu, a ta ustavna žalba, recimo, bude usvojena od strane suda, rizikuje se da će biti veliki broj podnosilaca ustavnih žalbi. U krajnjoj konsekvenci onda će posledice toga našta su građani bili iznuđeni snositi samo država i to tako što će morati da plaća silne troškove.
Opet spominjem da je ovako nešto već bio predmet rasprave kada smo raspravljali o „Beogradu na vodi“ i mislim da je ministar Vujović sa tim bio saglasan, takođe i ministar Selaković sa tim bio saglasan, uvažavajući činjenicu da se procena tržišne vrednosti može vršiti samo od strane određenog veštaka, jer to je neupitno i samo takvo rešenje jednostavno neće nametnuti potrebe ispitivanja ocene ustavnosti.
Dakle, ovo ne sme samo da se posmatra kao neki tekst odredbe zakona, kao nešto što ćemo čitati, ovo moramo da posmatramo i sa praktične strane, to jest posledice koje će ovakva odredba zakona proizvesti u svakodnevnom životu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik doktor Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovani građani, uz svo uvažavanje predlagača i kolega koje su dale svoje mišljenje, smatram kao neko ko nije pravnik, ali je ekonomista i sudski veštak iz oblasti sigurnosti na radu da ovaj amandman ne treba da se prihvati i to iz veoma jasnog razloga.
Ako imamo u vidu da poreski organi jedinica lokalne samouprave su dovoljno stručni, jednostavno jedini su organ koji procenjuje vrednosti nekretnina koje su na tržištu, na osnovu kojih se donosi i odluka o plaćanju poreza na promet, ne vidim zašto bi u konkretnom slučaju za jednu procenu zemljišta koje je u ovom slučaju građevinsko zemljište morao biti angažovan sudski veštak. Ako u 99% ugovora u kojima je trgovina nekretnina u pitanju, odnosno promene vlasništva, procenu vrši poreski organ. Naravno da je dovoljno stručan, dovoljno ovlašćen da izvrši procenu ovog građevinskog zemljišta koje je ovim predlogom zakona obuhvaćeno.
Ukoliko poreski organ nije u mogućnosti, odnosno nije dovoljno stručan, on će imajući u vidu da radi u skladu sa zakonom, sam zatražiti pomoć stručnih veštaka i to jednostavno ne treba da bude tretirano ovim predlogom zakona. Tako da jednostavno ovaj zakon, odnosno ovaj član mora biti prihvaćen u ovakvom obliku i naravno amandman ne treba da bude prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o amandmanu koji mislim da je vrlo značajan pogotovo sa aspekta pravne sigurnosti, a moram da kažem sa aspekta pravednosti. Da bi našim građanima bilo jasnije ja ću ga pročitati nije dugačak.
U članu 3. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi – visina naknade za konverziju prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome pravo svojine stekla Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u postupku eksproprijacije jednaka je iznosu naknade koju je u postupku eksproprijacije isplatila Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
O čemu se konkretno radi? Svi znamo šta je bila eksproprijacija. Znači, eksproprijacija je naravno bila prinudna. Država je iz određenih interesa oduzimala od građana zemljište i za to plaćala određenu cenu eksproprijacije.
Sada se nalazimo u situaciji da država naplaćuje naknadu za konverziju. Valjda je osnovna ideja da ta naknada ne može biti veća od one cene kojom je država stekla vlasništvo, odnosno koja je platila eksproprijaciju. Pretpostavljam da nije interes države da se bavi biznisom i da zarađuje, nego upravo da na određen, adekvatan način pomogne građevinsku industriju.
Ponoviću ono što je vrlo važno. Znači, kada su u pitanju eksproprijacije, to nije bilo pitanje volje građana. Oni su morali da predaju svojinu za određeni iznos svoju imovinu. Mislim da bi bilo fer da ta naknada ne bude veća nego što je bila onda.
Naravno, pričamo o eksproprijaciji koje su se dešavale pre 20, 30, 50 godina nije ni bitno i tada je naravno bila cena zemljišta daleko manja nego danas. Drugim rečima država bi ostvarila ozbiljnu zaradu na taj način što bi naplatila konverziju na ovaj način.
Te apelujem da, ministarku, da prihvati ovaj amandman pogotovo imajući u vidu obrazloženje. Ja mogu njega da pročitam, da se amandman ne prihvata, jer se navedeni slučaj retko javlja u praksi. Prema tome, u toliko pre neće biti veliki problem za primenu kada se retko javlja, a mislim da ovaj amandman može biti prihvaćen. Hvala.

Reč ima ministar potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prihvatanjem amandmana na član 7. stav 4. mi smo prihvatili i troškove eksproprijacije u pribavljanju prava korišćenja, tako da na posredan način smo prihvatili ovo što vi govorite.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Samo par rečenica, poštovana ministarko. Ne pričamo o istoj stvari. Mi kažemo da, jasnije se opredelimo prema tome da li država može nešto što je uzela u eksproprijaciju da proda po skupljoj ceni, nego što je platila, jer je tu onda država samo posrednik i vi ste, koliko sam ja vas razumeo i u uvodnom izlaganju prekjuče i danas, govorite o tome da država hoće da podstakne građevinsku industriju i da joj nije interes zarada, nego upošljavanje, nova radna mesta, bolji standard, a ovde sada sami sebe negirate.
Ako je to tako i ako stojite čvrsto iza stavova i rečenica koje ste rekli, onda slobodno možete da prihvatite ovaj amandman, jer ovaj amandman samo pojašnjava kakav je odnos države prema onome što je dobila eksproprijacijom, kada pusti u dalju prodaju.
Znači, ona ovde kao posrednik, koliko sam ja vas razumeo, neće zaraditi dinar, ali ako ovo ne prihvatite, ostavljate mogućnost da država može promenom zone ili drugačijim rangiranjem, da neuporedivo, mnogostruko više uveća vrednosti i zaradi.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.