Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana, javili su se građani dok smo raspravljali oko ovog zakona koji su sa državom, ne baš svojom voljom zamenili građevinsko zemljište, pri tome su od lokalnih samouprava dobijali jedno građevinsko zemljište, a drugo građevinsko zemljište ili nekretnina njihova je prešla u imovinu lokalne samouprave.
S tim u vezi nije došlo do uknjiženja u katastar i oni sada imaju problem. Njihove kuće se nalaze na državnom građevinskom zemljištu, iako su ga dobili zamenom, odnosno oduzimanjem neke svoje parcele, dobili su pravo na nekoj drugoj parceli.
Sada po ovom zakonu, oni će biti u poziciji da plaćaju zemljište iako je to propust države, a u katastru ne žele da im traže te ugovore o zameni građevinskog zemljišta u vreme kada su lokalne samouprave to građevinsko zemljište menjale.
Dakle, javilo se preko deset osoba i pretpostavljam da to može da bude na dosta mesta, da je država, odnosno lokalna samouprava dala svoju nekretninu, svoje građevinsko zemljište, a za uzvrat je oduzela njihovo i to su zaboravili da preknjiže u katastru, i sada u katastru kada ovi traže podatke, ovi ne žele da im daju te ugovore, i ne mogu nikako da to regulišu i sada će biti u poziciji da još plate građevinsko zemljište, iako im je za to uzeto njihovo, odnosno zamenjeno njihovo za imovinu lokalne samouprave.
Šta Ministarstvo misli da uradi s tim u vezi, s obzirom da se katastar na dosta čudan način ponaša?

Reč ima dr. Zorana Mihajlović.

Danom stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, dakle 17. decembra, svi građani su stekli pravo svojine i katastar to radi po službenoj dužnosti. Dakle, ovaj zakon se ne odnosi na njih, osim ove grupe u samom članu 1. mislim, Zakona o konverziji i tačno se piše na koje se grupe odnosi Zakon o konverziji.
Što se tiče prava svojine, građani su ga stekli, 17. decembra, a katastar radi po službenoj dužnosti. Dakle, vrši upis svojine i nema brige za tih 10 ili ko god se javio.

Reč ima dr. Boban Birmančević.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, kolege, poštovani građani, smatram da ovaj amandman nije prihvatljiv iz više razloga.
Osnovni razlog je da upravo u tome, da pre svega jako mali procenat građevinskog zemljišta, koje je predmet ovog zakona, stečeno eksproprijacijom, i ono što je još bitnije, to je da je osnovni reper i merilo, po kome će biti izvršena konverzija, odnosno promena zemljišta iz prava svojine, iz prava u korišćenje prava svojine, osnovni reper je tržišna vrednost i upravo bi ovakvim izuzetkom doveli u nepovoljan položaj one koji se nalaze na zemljištu koje nije dobijeno eksproprijacijom, i jasno i u samom zakonu je rečeno da pravo na umanjenje tržišne vrednosti, prema ovom zakonu imaju jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od toga u kakvom su statusu i to je sasvim dovoljan reper za smanjenje, odnosno merilo, a eksproprijacija je izvršena pre 20 ili 30 godina, i tada su važili drugi tržišni uslovi. Ovo što je članom 3. definisano, dovoljno je i mora ostati nepromenjeno i predlažem da se ne prihvati ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević.
Izvolite.

Zahvaljujem. Uvažena ministarko, ja sam mislila zaista da ćete prihvatiti ovaj amandman, zato što se ništa bitno ne menja. Ovde ste u obrazloženju naveli da je jedno od osnovnih načela ovog zakona, načelo da lice iz člana 1. stava 2. mora biti upisano kao nosilac prava korišćenja u javnoj knjizi o evidenciji i nepokretnosti, i pravima na njima i to je jasno.
Ali postoje slučajevi kada pravni sledbenici nisu upisali svoje pravo vlasništva u knjizi u kojima se evidentiraju, nepokretnosti , a imaju dokaz da su to preduzeće kupili i dobili nekom sudskom odlukom itd.
Zaista ne vidim ništa sporno da se ovaj amandman prihvati i da se ostavi mogućnost svim onim licima, koji iz određenih razloga nisu bila u mogućnosti da se uknjiže ili zbog malog roka, a možda su skoro kupili preduzeće ili iz nekog drugog razloga, zato što je u svim drugim zakonima omogućeno da svi koji imaju vezu od uknjiženog vlasnika, mogu ta svoja prava da na drugi način ostvaruju.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik dr Obrad Isailović.
Ne želi reč. Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Dubravka Filipovski i Velimir Stanojević.
Ne želi reč. Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dakle, predloženim amandmanom nedvosmisleno se precizira namera predlagača zakona da se u slučajevima kada jedinica lokalne samouprave ima više opština, zahtev za konverzije podnosi organu gradske opštine. To je onako u duhu najavljenih promena i Zakona o glavnom gradu, kada pričamo o takvim slučajevima. Beograd je eksplicitan primer svega toga.
Dakle, ovo je još jedan slučaj nepreciznosti i nedovoljno dobre definisanosti odredaba Predloga zakona iz prostog razloga one mogu u velikoj meri da dovedu do toga da bojazan od korupcije bude mnogo veći.
Na Odboru smo rekli, imamo nameru da podnosimo amandmane u cilju da smanjimo rizik od korupcije. Toliko je grešaka i toliko je opštih mesta, toliko je nedefinisanih stvari, da jednostavno je ipak bilo važno da mi pokažemo dobru volju sa naše strane, a sa druge strane i kada bi se svi ovi amandmani usvojili opet bi ovaj zakon imao tolike manjkavosti koje bi dovele do toga da može da se zloupotrebi.
Iz tog razloga smatram da je ovaj amandman neophodan, a sa druge strane i ukoliko se usvoji on neće u velikoj meri promeniti ono stanje koje smo dobili pre nekoliko dana, a to je da krupni kapitalisti, tajkuni, vlasnici gigantskih preduzeća koji su opljačkali Srbiju dobiju besplatno u svojinu zemljište od nekoliko stotina miliona evra, tačnije milijardu i 492 miliona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, po amandmanu. Izvolite.