Jesam, hvala.

Da mi vratite strpljenje, a ja ću vama obrazložiti da dobro pročitate član 104. kada ima pravo na repliku, a onda na kraju pročitajte član 3. odnosno stav 3. Pročitaću ga ja da ne govorim slobodnim rečnikom.
O korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, prema tome, ja sam odlučio da nema pravo na repliku i tačka.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Što se tiče konkretnog amandmana mislim da je rešenje iz Predloga zakona u ovom slučaju potpunije tim pre što kada uopšte govorimo o umanjenju tržišne vrednosti i neizgrađenog građevinskog zemljišta, upravo ta umanjena vrednost mora se zapravo dati određenoj kategoriji lica, u ovom slučaju ukoliko se građevinsko zemljište nalazi na teritoriji jedinica lokalne samouprave za koju je utvrđeno da se radi o nedovoljno razvijenoj jedinici lokalne samouprave, itd, da ne čitam sve stavove ovog navedenog člana.
Mislim da se time posredno i zapravo obezbeđuje određena pravičnost koja je naravno, čije je na čelu zapravo u ovakvom jednom zakonu mora da nađe svoje mesto i svoju primenu.
Osim toga, ovako predloženim rešenjem zaštićeni su i svi oni koji smatraju da zapravo pitanje konverzije može da dira u prava koja se tiču vraćanja oduzete imovine, te se tako u svom stavu 3. ovog člana navodi da procenat, zapravo u stavu 2. navodi da se umanjenje ne odnosi na tržišnu vrednost građevinskog zemljišta za koji je podnet zahtev za vraćanje imovine, a u skladu sa propisima kojima se uređuje povraćaj oduzete imovine. Mislim da u ovom slučaju amandman ne treba prihvatiti, ali zato treba zadržati ovo rešenje.
Na ovom mestu, takođe, moram da kažem da, budući da se osećam i ja prozvanom, jer sam se ovde pozivala na odluku Ustavnog suda i to sam učinila i prva prilikom svog izlaganja u raspravi u načelu, ovde se niko ne poziva na odluku koja je nepostojeća i koja tek treba da bude doneta. Odluka Ustavnog suda postoji. Ona je vrlo jasna, može se apsolutno pročitati, a odluka Ustavnog suda treba da bude ovde obavezujuća za sve i ona mora da se poštuje i ona treba da bude apel narodnim poslanicima, ne zapravo apel, nego obaveza da ukoliko pomisle da se ogreše na ono što je taksativno nabrojano, a nabrojano je mnogo toga, kako u dispozitivu, tako i u obrazloženju navedene odluke Ustavnog suda, da će biti u situaciji da se opet ocenjuje i procenjuje njegova ustavnost.
Dakle, ovde se niko ne krije iza nečeg što nije doneto. Ovde se neko poziva na nešto što je već doneto i što treba da bude apsolutno pravno obavezujuće za nas kao narodne poslanike.
S druge strane, to što ljudi koji dolaze iz pravosuđa, recimo, konkretno iz advokature, možda imaju bolju procenu da li će nešto potencijalno biti proglašeno neustavnim, to je apsolutno prirodno i to nigde nije čudno, ni kod nas, ni bilo u kojoj drugoj zemlji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Mislim da ste povredili član 27. Poslovnika. Ja sam se javila baš u momentu kada ste dali koleginici Batić reč. Mislim da nikoga u ovoj Skupštini ne može da zadovolji vaše obrazloženje - ja sam odlučio da nemate pravo na repliku i tačka.
Vas, ipak, član 27. Poslovnika obavezuje da ovu Skupštinu vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne kako vama padne na pamet i vi o nečijem pravu na repliku ne možete da odlučujete samovoljno i tačka, nego treba da odlučujete o tome da li taj poslanik zaista ima pravo na repliku ili nema.
Ukoliko narodni poslanik Zoran Babić ovde nas pokušava da ubedi da je isti javni interes za izgradnju gasovoda i za izgradnju tržnog centra i ukoliko sam proglašava pojedine odluke iz prošlosti protivustavnim, sve ubeđujući nas da niko nema pravo to da čini unapred, uputi niz pitanja narodnom poslaniku Bradiću, koji je govorio pre njega, vi teško nama da možete da kažete – ja sam odlučio da nema pravo na repliku i tačka, zato što vi to morate da odlučite u skladu sa onim što piše u članu 104, a ne u skladu sa tim kako se vi u tom momentu osećate i ja se plašim isključivo u skladu sa tim da li repliku traži narodni poslanik koji podržava Vladu Republike Srbije, u kom slučaju vi uvek odlučite da se ispunjavaju uslovi za repliku, ili narodni poslanik koji ne podržava Vladu, u kom slučaju niko nikada nema pravo na repliku.
Želim da se Skupština izjasni, odmah da vam kažem.

Želite da se Skupština izjasni? Ali, moram i da vam samo odgovorim na neka pitanja.
Kada sam govorio o davanju prava na repliku, pročitao sam samo 3. stav, računajući da dva prva znate. Pretpostavljam da ih znate. S obzirom na ponašanje, vi zaboravljate i skroz eliminišete način prezentovanja i kršenja Poslovnika od vas.
Vi ste isto sada reklamirali povredu Poslovnika, ali ste onda obrazlagali na koji način je sada Babić odgovorio gospodinu Bradiću.

Ne, ja sam obrazlagala zbog čega ste bili u obavezi da nam date pravo na reč.

Babić je samo proširio ono što je započeo gospodin Bradić i ništa više. Slažem se da je u široj formi, ali je samo proširio to. Nemojmo sada oko toga da vodimo raspravu. Ako vas vređa to što sam ja rekao na kraju rečenice tačka, za to sam spreman da se izvinim. Nisam hteo tu nikakvu svoju silu da demonstriram, nego sam upotrebio rečenicu od početka do tačke.
Ja mislim da nije bilo povrede, ali vaše je pravo, a vi ste se odlučili već da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika.
Evo, predsednica će da preuzme vođenje.

Izvolite.

Gospođo predsednice, prekršen je Poslovnik član 107. stav 1.
Kada se u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne poštuje Ustav, mislim da se na taj način krši dostojanstvo Narodne skupštine. Kada je u Ustavu jasno zapisano da se eksproprijacija vrši samo u korist države Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća čiji je osnivač država Srbija ili AP ili jedinica lokalne samouprave ili u korist privrednog društva koje se nalazi u većinskom vlasništvu države Srbije, tačka. Eksproprijacija se ne odnosi na namenu.