Poštovani predsedavajući, cilj ovog amandmana je bio da ukažemo na svu štetnost ovog zakona koja se ogleda u ovim članovima koji se tiču prava lokalnih uprava i njihovih obaveza, odnosno njihovih postupanja po primeni ovog zakona i da ukažemo na to da prva tri stava ovog člana mogu da budu sporna.
Znači, veza koju smo obrazložili za članove 7, 8. i 9, pa član 12, nisam imao priliku, javio sam se za raspravu, to niste videli, i ovaj član 13. su jako važni. Vi kod tumačenja Agencije za borbu protiv korupcije imate nekoliko delova koji se odnose upravo na ovu problematiku, koji se odnose na ovaj član i izričito Agencija kaže da se ovde, po ovim postupanjima, organima javne vlasti daje diskreciono ovlašćenje prilikom odlučivanja o ovom pitanju.
Ako nekome dozvolite da u postupku umanjivanja tržišne cene građevinskog zemljišta mogu da izaberu opcije da dobiju razne povlastice, da dođu u poziciju da kasnije zakupljuju zemljište, onda imate ne ravnopravan položaj kod onih ljudi koji se takmiče, odnosno onih ljudi koji postupaju po ovom zakonu.
Naš je predlog da se ova tri stava brišu i vezan je za to. Ako ste imali odluku Ustavnog suda iz 2013. godine koja govori o tome da davanje na rate i davanje po popustima nije u redu, onda je to trebalo primeniti i u ovom zakonu i ovde se upravo upozorava na to da neko ko podnosi zahtev može doći do problema zbog toga što nisu određeni uslovi pod kojima jedinice lokalne uprave i nadležni organi propisuju mere i nisu određena pravila kako ti organi izdaju rešenja.
Znači, u slučaju da imate nepokretnost, odnosno ne izgrađeno građevinsko zemljište koje u svom sastavu ima neki poslovni prostor i halu, objekat koji pored sebe ima i prostor pripadajući za funkcionisanje tog objekta, onda imate postupanje organa koji u ovom slučaju mogu da tumače zakon kako se njima svidi.
Mislim da u ovom slučaju Ustavni sud, koji je 2013. godine proglasio članove Zakona o planiranju i izgradnji neustavnim može takođe, po ovom zakonu, da se na isti način izjasni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Trideset sekundi biće dovoljno.
Dakle, član 13. i st. 2, 3. i 4. da se brišu.
Prvo, par stvari, da Agencija za borbu protiv korupcije smatra da je problem to što se nudi umanjenje od 30% ne smatra da je problem, nego naglašava da bi trebalo razmotriti opravdanost, ali ne kaže da je to nešto što ne sme da se nađe u zakonu. Da tu budemo jasni. Da odluka Ustavnog suda kaže da je davanje povlastica neprihvatljivo, ne kaže, već kaže upravo suprotno i o tome smo već danas pričali. Dobro, ponavljaćemo. Poslednje, ali ne i najmanje važno. Ako i nekome nije jasno da je jednokratna uplata dobra stvar i da treba da se stimuliše, da je to nešto što bi moglo samo da odgovara, zašto onda da brišemo stavove kojima se definiše pitanje obezbeđenja plaćanja? Ako nismo obrisali član 1, koji predviđa rate, zašto onda da brišemo obezbeđenje plaćanja? Da se ne prihvati.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Gospođo ministre, uvaženi predsedavajući, podneo sam amandman na član 13, i to na stav koji kaže da svi oni koji uplate u gotovom, znači novac za konverziju, mogu dobiti oslobođenje, odnosno diskont ili umanjenje od 30%.
Smatram da će ovaj zakon da stimuliše pravna lica koja imaju zemljište sada na korišćenje i koji će graditi. Oni će prvi nakon usvajanja ovog zakona krenuti u priču o konverziji.
Od 5.500 hektara koliko će ovaj zakon ukupno obuhvatiti, ja još jednom moram da pomenem, a to sam govorio u plenumu, ne znači da će svi pohrliti odmah da izvrše konverziju.
Mislim, i tu se slažem sa kolegom Orlićem, koji je govorio malopre o tome, da mi moramo dodatno stimulisati pravna lica, a to možemo uraditi ako im dajemo popust, a to je 50% na sumu koja je određena, koja će biti određena, a koju budu odredile lokalne samouprave, odnosno skupštine opštine gradova Srbije.
Zašto je takođe ovo bitno? Znači, od tog novca koji će se prikupiti 50% će ići i u budžet za obeštećenje ljudi kojima je ta zemlja oduzimana posle Drugog svetskog rata, odnosno za restituciju. Ali, još jednom moram da napomenem bitnu stvar, a to je da svi ljudi koji su učestvovali u privatizaciji, bez obzira da li sad mi ovde u ovim političkim prepiranjima govorimo da li su ovakvi ili onakvi, oni su već jednom to zemljište kupili.
Lokalna poreska uprava će procenjivati tržišnu vrednost zemljišta na koji će se plaćati konverzija. Znači, još jednom da napomenem - tržišnu vrednost zemljišta. Takođe, ja moram zbog i kolega koji su govorili u prepodnevnom, odnosno ovom popodnevnom delu koliko već raspravljamo o amandmanima, da svi gradovi i opštine koje se nalaze u prve dve kategorije po stepenu razvijenosti apsolutno neće moći da daju nikakve dodatne popuste i kada se govori o tzv. državnoj pomoći. Zbog toga smatram i još jednom da napomenem da se trebalo razmišljati da se ovaj moj amandman o popustu na 50% za plaćanje u gotovini prihvati, jer smatram da bi time dodatno stimulisali ljude da se ovaj proces konverzija odradi što pre, da bude što efikasniji, a samim tim bi to po meni dosta, moram da upotrebim taj izraz, i otkočilo s jedne strane firme da više investiraju, a sa druge strane i da naslednike porodica koja očekuje restituciju ipak dobiju nekako pravična obeštećenja, odnosno novac za to zemljište koje je nacionalizovano koje će sada ići u konverziju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Balša Božović i sa ispravkom narodni poslanik Olgica Batić.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Naime, razlog zbog kog se ovaj amandman ne prihvata, kako se to navodi u obrazloženju, jeste da se on ne prihvati iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Zorana Živkovića na isti član Predloga zakona.
Naime, ovde se radi što sam predložila da se u ovom članu 13. i njegovom stavu 4. tačke 2) i 3) brišu. Dakle, radi se o alternativno postavljenim sredstvima obezbeđenja. Tačka 2) koja glasi – hipoteka na objektu koji vredi najmanje 30% više od ukupnog iznosa nedospelih rata u korist Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave i tačka 3) – bezdržavinska zaloga na pokretnim stvarima u skladu sa propisom kojim se uređuje založno pravno na pokretnim stvarima upisanim u registar.
Mislim da se ovde trebalo zauzeti neko drugo rešenje. Prihvatam da možda amandmani su i trebalo da budu naravno ne prihvaćeni kao što jesu, ali ovde koje se obrazloženje daje navodi se da moj amandman nije prihvaćen iz razloga koji su dati u obrazloženju za neprihvatanje amandmana kolege Zorana Živkovića, da bi bilo onemogućeno dostavljanje obezbeđenja plaćanja, kada se plaćanje vrši na rate što bi izazvalo štetne posledice za vlasnike građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Ja ovaj član 13. kao ni bilo koji član ne mogu da posmatram izolovano, već volim da ga posmatram u sadejstvu sa ostalim narednim članovima, prvenstveno u ovom slučaju sa članom 17. koji reguliše upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Šta je ono što je meni lično najspornije i što mislim da se na bolji način moglo urediti? Kao što sam već istakla u raspravi u načelu sticanje prava svojine kod nas je vezano za uknjižbu. U članu 17. vi zaprao propisujete da se za upis, dakle, za sticanje prava svojine dovoljna je potvrda nadležnog organa o uplati prve rate.
Smatram da to nije dovoljno, bar ne na ovaj način kako su po ovim tačkama definisana sredstva obezbeđenja alternativno postavljena koja sam pročitala i iz tog razloga. Dakle, lice koje nije platilo punu cenu ono se faktički kreditira, i nije ništa drugo do kreditiranje. Zamislite situaciju, ako je na ovaj način položio neko sredstva obezbeđenja ovako kako su ona postavljena u predloženom rešenju, šta će biti ukoliko on tu parcelu odmah proda i kasnije prestane da plaća utvrđenu naknadu, a sredstva obezbeđenja u vidu hipoteke ovako postavljene i bezdržavinske zaloge, koji ni na koji način i sigurnost njene naplate ne možete obezbediti, jer apsolutno nema šta će onda u takvoj situaciji biti?
Tim pre što ovo može opet da se dovede u vezu sa onim što je predviđeno i u ostalim članovima ovog Predloga zakona, prvenstveno mislim na insistiranju da će 50% pribavljenih sredstava konverzije ići u Fond za restituciju. Dozvoljavam da možda da ovakvu odredbu nije trebalo brisati kako sam ja predložila, ali mislim da je postojao neki drugačiji modalitet gde se na bolji način moglo obezbediti alternativno postavljena sredstva obezbeđenja.
Ne govorim bezneopozivoj bankarskoj garanciji, ona mi je potpuno jasna ovako kako je definisana i opredeljena, ali sporna mi je hipoteka i bezdržavinska zaluga, a iz razloga koji sam napomenula jer ukoliko pogledate sada dejstvo čl. 13. i 14. jasno je da to jednostavno neće funkcionisati, bar proizvešće zasigurno probleme u praksi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođice Batić.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko, poštovani gosti i poštovani građani, amandman na član 13. stav 4. tačka 2. i 3. mi predlažemo da se obrišu iz prostog razloga što je kao i većina stvari u ovom zakonu neprecizno definisano i ostavlja mogućnost razno raznih zloupotreba. I ovo nije prvi slučaj te vrste, ali on upravo govori da predloženi tekst nije precizirao ko u kom postupku određuje, odnosno verifikuje vrednost objekta nad kojim se konstituiše hipoteka.
Sa tim u vezi smo danas imali prilike da čujemo da su se u ovom Predlogu zakona potkrale razno razne tehničke greške. Neke koštaju Srbiju 1,4 milijarde evra, a neke koštaju isključivo korupcije i zloupotrebe. Mislim da je to veoma loš način da se komunicira sa onima koji imaju u ovome interese, a to je naravno država Srbija i građani RS i smatram da je najbolje rešenje da se ovaj član izbriše ne bi li se barem malo popravilo ionako loše stanje kada je u pitanju ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Zahvaljujem.
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici…