Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem. Koristim vreme ovlašćene poslanice poslaničke grupe DS.
Za podršku amandmana koji su podnele kolege sa punim razumevanjem da kontrola zakonodavne vlasti nad izvršnom postoji, i da je zaista moguće kako ministar kaže da Odbor zahteva ili izveštaj ministra ili direktora policije ili koga god Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost smatra da je potrebno, ali amandman ima smisla zbog toga što se ovde radi o sasvim posebnim situacijama, sa mojom nadom da ovaj član zakona nikada neće biti primenjen.
To je jedan od retkih slučajeva kada ću glasati za zakon sa nadom da član o tome da postoje indicije, događaji koji pokazuju da je došlo do povećanja rizika po stanje javne bezbednosti, ugrožavanje bezbednosti ljudi da on prosto nikada neće biti primenjen, jer se neće steći takve okolnosti, ali se to odnosi na talačke krize, na razne stepene terorističkih akcija, na otmice, na situacije kada su ugroženi infrastrukturni objekti kao što su aerodromi ili objekti koji se snabdevaju vodom, strujom, itd, dakle, kada postoji ozbiljan rizik od javne bezbednosti i ako se već ikada utvrdi da direktor policije ima osnova da predloži ministru izvršavanje zadataka adekvatnih nastalim okolnostima, onda bi bilo dobro da u tom slučaju postoji i zakonska obaveza ministra, odnosno Vlade da o svemu tome izvesti u najkraćem mogućem roku i Odbor.
Ponavljam, uz puno razumevanje da to odbor može da uradi i ovako i onako, ali uz nadu da ga nikada nećemo videti primenjenog u praksi. Dobro je da ovde porazgovaramo o potrebi da mi kao zakonodavna vlast imamo dve funkcije, jedna je ovu koju ispunjavamo i današnjim danom raspravom i debatom u pojedinostima o donošenju zakona, a druga je kontrola izvršne vlasti. To je dobro za izvršnu vlast, svaku, mnogo više nego što je nekakva posebna uloga parlamenta. Hvala.

Hvala.
Ministre, tražite repliku? (Da.)

Kratko.
Evo samo želim da kažem da je i u Zakonu o odbrani kada se dogodi ovakva situacija zakon predviđa da ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane predlažu, da kažem, preduzimanje određenih mera.
Ono što sam ja istakao i želim da ponovim još jednom, i u ovom trenutku, dakle, pre usvajanja ovog zakona, ministar unutrašnjih poslova može da naloži bez ikakvih problema i bez ikakvih zakonskih smetnji angažovanje svih jedinica MUP do poslednjeg čoveka, da ih povuče sa godišnjih odmora, da apsolutno sve kapacitete, tehniku i ljude pošalje na mesto na koje smatra da oni mogu biti poslati.
Ovim se samo preciznije definiše i pored Zakona o odbrani ubacuju u Zakon o policiji, da kažem ovakva vrsta definicije, što mislim da je dobro da je normiramo i da tu neku, da kažem diskreciju svedemo na zakonsku normu i ovim značajno poboljšamo kontrolu. Ja mogu sada da prihvatim da ovaj član zakona, na primer, povučemo. Ja i dalje kao ministar, odnosno svaki ministar unutrašnjih poslova će imati ista ovlašćenja da angažuje sve snage policije na osnovu svoje procene ili bezbednosnog rizika, za šta je ministar ovlašćen da donosi i da da nalog direktoru policije da sve snage policije angažuje na određenom delu teritorije da bilo kome ne položi bilo kakav račun, osim onog, da kažem, što je redovna kontrola i odbora i Vlade, itd.
Dakle, ovim se ne uvodi mogućnost zloupotrebe, ovim se mogućnost zloupotrebe smanjuje, a izveštaj prema odboru može biti podnet u bilo kom trenutku kada odbor to zahteva, tako da smatramo da bi u slučaju neke vanredne situacije koja onemogućava da ministar u roku koji je predložen pošto je, na primer, na terenu ili je vanredna situacija takve vrste da ne može da se da odgovor na to pitanje, onda bi došao u situaciju da krši zakon, a nije realno da se ispuni ono što je, da kažem u ovom članu predviđeno. Samo iz tog razloga.

Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, mi se slažemo da ovaj član 2. i novi član 11, 14a zakona treba da se uvedu u Zakon o policiji i nije to sporno, nismo mi ovim amandmanom na neki način polemisali ili želeli da na bilo koji način kažemo da ne treba da se normira, kako ste vi rekli, i ovim zakonom šta ministar policije i na koji način može da uradi i na koji način da angažuje sve policijske snage kada situacija, kada postoji rizik po stanje javne bezbednosti.
Ono što smo mi želeli i to želimo u kontinuitetu, da ojačamo kontrolnu ulogu parlamenta i naš amandman je da se odbor, nadležan odbor Skupštine, u ovom slučaju to je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove u roku od tri dana obavesti od strane ministra koji su to zadaci bili zadati policiji, zbog kojih rizika i na koji način je nešto urađeno u tom kratkom roku.
Ono što mi stalno pokušavamo kroz razne zakone, kontinuitetom amandmanima, pokušavamo da ojačamo kontrolnu ulogu parlamenta. Vi ste odgovorili, postoji već mogućnost po zakonu i po Poslovniku da parlament traži taj izveštaj, ali mi želimo da to bude ne pravo, nego zakonska obaveza, zato ovaj amandman predlažemo.
Možemo da se složimo da li je taj rok koji smo mi stavili od tri dana možda prekratak u nekim situacijama, ali nekad ja mislim da je primeren, evo ova situacija koja se desila u Makedoniji pre nekoliko meseci, vi ste brzo reagovali, sami ste se angažovali, policija se angažovala. Nije na sreću bilo prelivanja tih bezbednosnih rizika na teritoriju Republike Srbije, ali je možda bio dobar trenutak da se odbor recimo u tim danima sastao i čuo od vas izveštaj i preko odbora i građani Srbije bili upoznati sa nekim stvarima, tako da ne vidimo problem ni da se u ovom zakonu ovo nađe, kao ni u drugim zakonima.
Razumem, da kažem, kao što mi insistiramo na nekim stvarima, uglavnom od Vlade uvek je odgovor – ima to, postoji mogućnost, može odbor da traži. Nažalost, praksa je pokazala ne ove vlade nego i u nekom ranijem periodu, ja ću se složiti da parlament ne može na pravi način da ostvari svoju kontrolnu ulogu, da je često podređen izvršnoj vlasti. Mi se sada borimo da se to promeni i na ovom mestu ova Vlada nema razumevanja, nisu imale ni druge, ja evo vode kažem bez bilo toga da sada nešto specijalno krivicu svaljujem na vas, mi principijelno smatramo da treba ojačati kontrolnu ulogu parlamenta i da je ovo jedan od tih načina. Hvala.

Reč ima Momir Stojanović. Izvolite.

Ja se ne slažem da se ovaj amandman prihvati iz nekoliko razloga. Pored lepog objašnjenja ministra, razlozi koji su za ne prihvatanje ovog amandmana, vidim da se insistira da se ovaj amandman prihvati.
Motiv jeste jačanje kontrolne funkcije parlamenta, ali gde je granica između kontrolne funkcije parlamenta i ometanje izvršnih organa u vršenju svojih obaveza ili funkcija.
Prvi razlog zato što MUP i ministar podnose izveštaje, redovne izveštaje Odboru za odbranu i unutrašnje poslove u kojima će biti i opisana, objašnjena i pojašnjena jedna takva situacija kada se naređuje hitna upotreba jedinica.
Drugi razlog jeste zato što i u opisu sadašnjih obaveza ministra i direktora policije jeste da oni mogu to ovlašćenje da primene.
Treće, što to postoji već u Zakonu o odbrani, Zakonu o Vojsci Srbije, takva jedna situacija u kojoj ministar odbrane može da naloži upotrebu dela snaga o tome da u definisanom roku obavesti nadležnog.
Četvrto, što bi ukoliko prihvatimo ovaj amandman, onda bi imali praksu, ne daj Bože, da ukoliko bude više situacija, a ne možemo isključiti, više takvih situacija da ministar bude u prilici da naredi upotrebu snaga, u skladu sa ovim članom, onda bi se mi kao Odbor zamajavali stalno sa izveštajima, koje inače ministar podnosi Vladi, sa izveštajem da li je ministar ispravno postupio, da li su razlozi za postupanje bili opravdani, da li je postojao plan, koji su efekti angažovanja jedinica policije, i jednostavno, iz toga bi proistekla politizacija i ometanje rada MUP, jer bi ono kako kome iz Odbora se prohte, zahtevao da ministar dođe i referiše o konkretnoj upotrebi snaga.
Ja sasvim mislim da je predložena zakonska regulativa adekvatna i ovaj amandman neprihvatljiv, jer duboko poštujem jednu od funkcija parlamenta, a to je kontrolna funkcija, ali mislim da se u ovim predlozima amandmana ta kontrolna funkcija na neki način politizuje, degradira i ne služi svojoj svrsi. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li želite reč? (Da.)

Hvala.
Član 3. se bavi načinom angažovanja, prvo podelom i definicijom, onda i načinom angažovanja specijalne jedinice i posebnih jedinica policije.
Da ga ne čitam, pošto je dug, moj amandman se ticao poslednjeg stava, koji je glasio – predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan koji može biti dostavljen i naknadno ukoliko to nalažu razlozi hitnosti.
Moj amandman je predlagao da se taj stav promeni i da glasi – predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti. To znači da se ne dozvoli mogućnost da se naknadno piše plan aktivnosti i bezbednosna procena.
Obrazloženje je na dve strane. Ne bih da ga čitam celo, ali mislim da je potpuno jasno da ako angažujete specijalnu jedinicu ili posebne jedinice, da je to hitna situacija, ali naravno da morate da imate i bezbednosnu procenu zašto ih angažujete i plan aktivnosti kako ih angažujete. To sam rekao u načelnoj raspravi, ponoviću i sada, da sam siguran, da znam pouzdano da MUP Srbije ima dovoljno stručnih ljudi koji to mogu da urade u bilo kojoj situaciji, sa bilo kojim mogućim iznenađenjem u roku koji se meri desetinama minuta. Ne postoji ni jedna situacija u kojoj može da se upotrebi specijalna jedinica ili posebne jedinice a da treba manje vremena. Ako treba manje vremena, onda nema upotrebe. Ta situacija se desila i nema više pomoći.
Prema tome, moguće da se to uradi, a šta dobijamo time? Dobijamo time, pre svega, policajci koji su izvršioci tog naređenja, te upotrebe, oni dobijaju, prvo jasnu, u pisanoj formi, definiciju šta treba da rade. Koristim i onih pet minuta, predsednice. Znači, oni dobijaju u pisanoj formi to šta treba da rade. Nema nikakve mogućnosti da dođe do bilo kakve zloupotrebe bilo sa vrha, u bilo kom delu lanca komande, jer se tačno zna zbog čega je angažovana jedinica i kako treba po planu da deluje. Nema nikakve sumnje.
Ako se bilo šta desi što izlazi iz redovne situacije, taj plan aktivnosti i ta bezbednosna procena će biti osnovni tekst, mesto osnova za to da se proceni ko je radio svoj posao kako treba, a ko je eventualno pogrešio, a ko je eventualno tražio zloupotrebu.
Amandman je, ministre, odbijen i to je vrlo interesantno, jer smo i na konsultacijama imali blisko mišljenje oko toga, a ne samo to, nego ste vi rekli u načelnoj raspravi, citiram ministra – gospodin Živković je predložio jednu izmenu koju ću ja isto prihvatiti, koja je isto bila dosta dobra. Tu se radi o tome. To se nije desilo, nego je Odbor podneo amandman na taj član, na taj stav, gde ga je podelio u dva stava, i to nema veze sa Ministarstvom. To ima veze sa Odborom, to su trikovi. To je kao nešto je urađeno.
Znači, Odbor je dao amandman koji glasi, znači: „Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 8., se zamenjuje stavom 8. i 9. koji glase – predlog za anagažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan aktivnosti. U slučaju aktivnosti plan aktivnosti može biti dostavljen i naknadno“. A originalni tekst Predloga zakona glasi – predlog za angažovanje sadrži bezbednosnu procenu i plan koji može biti dostavljen i naknadno, ukoliko to nalažu razlozi hitnosti. Znači, malo smo se igrali, red reči u rečenici je promenjen i napravljene su dve rečenice.
Ovaj predlog amandmana ima samo jedan cilj i mislim da bilo ko ko je ikad razmatrao ili, ne dao Bog, koristio specijalne jedinice za bilo koje posebne namene, u slučaju hitnosti, zna zašto je neophodno da postoji bezbednosna procena i plan aktivnosti, da je to dobro za sve učesnike u tom komandnom lancu odlučivanja bez bilo kakve mogućnosti da se bilo šta posle toga desi.
Ovako, govorim otvoreno, može da nam se desi da nekom padne na pamet da predloži ministru da angažuje specijalnu jedinicu ili posebne jedinice iz razloga koji nema nikakve veze sa onim što jeste posao policije.
Ministar unutrašnjih poslova apsolutno ne mora da bude ekspert za policiju. Ministar unutrašnjih poslova je političar, svuda u normalnom svetu, pa i ovde. Nije njegov posao da bude ekspert, da zna tačno kad treba, za šta treba, koliko treba, koji je plan. Za to postoje stručnjaci, koji treba to u pisanoj formi da predlože ministru, koji daje saglasnost na osnovu odobrenja ili naređenja koje daje direktor policije. To je zaštita ustavno-pravnog poretka, zaštita izvršne vlasti, zaštita građana, zaštita policajaca u svim nivoima odgovornosti i po celom lancu komandovanja.
Ja mislim da amandman koji sam predložio treba prihvatiti, ne samo zato što je ministar to već rekao u načelnoj raspravi, nego zato što amandman daje jedno potpuno dobro, nije savršeno, naravno, ali vrlo dobro rešenje za zaštitu od bilo kakve mogućnosti zloupotrebe ili zlonamernog tumačenje neke upotrebe specijalne jedinice i posebnih jedinica.