Zahvaljujem uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem i uvaženoj koleginici Čomić na primedbama i opažanjima u tekstovima predloga zakona, kada je reč o Predlogu zakona kojim se potvrđuje ugovor o izručenju između Republike Srbije i Republike Turske i gde je koleginica Čomić govorila o članu 16. stavu 4, procedurama za privremeno pritvaranje.
Dakle, stav 4. u suštini daje izuzetak od pravila. Pravilo jeste da se zahtev za privremeno pritvaranje podnosi na način i po proceduri koja je predviđena stavom 3. ovoga člana, a s obzirom da je reč o proceduri koja je u nekoliko komplikovanija i kompleksnija, dakle zahteva nešto više vremena, predviđa se izuzetak koji propisuje hitnu proceduru kada je u pitanju pritvaranje.
Procedura koja se obavlja preko međunarodne organizacije kriminalističke policije, kao što znate mreža Interpola ima svoje ispostave odnosno svoje centre u svim državama potpisnicama odnosno članicama Interpola i takav vid komunikacije jeste nešto što je najbrže moguće u današnjem, da kažem, okolnostima, normalno da postoje brža sredstva komunikacije, ali ovde je reč o pravno uređenoj komunikaciji, koja se zasniva na poverenju koje su države članice Interpola poverile međunarodnoj organizaciji, čiji su i članovi.
Ono što je kod nas sporno jeste, iskoristiću priliku da pomenem, pretpostavljam da je jedan od motiva za vaše postavljanje pitanja bilo i postupanje poslednjih meseci ili godina po Interpolovim poternicama.
Daću čisto kao primer, da bih to objasnio, to je primer poternice raspisane za Naserom Orićem. Zašto sam uzeo to kao primer? Nije u ovom konkretnom slučaju predmet priče Naser Orić, dakle mi smo imali situaciju da je naša poternica, naših pravosudnih organa, naše države, distribuirana putem mreže Interpola, da je ona zbog veta, neke vrste veta koji je na tu poternicu stavila BiH, kao država čiji je državljanin, a po osnovu Rezolucije Generalne skupštine Interpola iz Dohe, mislim iz 2010. godine, ako se ne varam, gde se traži prethodna saglasnost države čiji je državljanin u pitanju, da bi se sprovelo gonjenje putem Interpola.
Tu možemo da vodimo rasprave i političke i pravne koliko je ta rezolucija dezavuisala sistem saradnje preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije Interpola. Zašto? Jer u suštini vi onda dolazite u situaciju da u ovakvim slučajevima, svaka država, ukoliko se ne slaže sa gonjenjem svog državljanina, može prilikom raspisivanja poternice da stavi blokadu na tu poternicu.
Naša poternica koja se našla, odnosno pritvaranje do koga je došlo u Švajcarskoj po našoj poternici, nije bilo pritvaranje po Interpolovoj poternici, jer Interpolove poternice nije ni bilo zato što je država čiji je državljanin stavila na to blokadu. To se, naravno, u potpunosti razlikuje od ovoga o čemu smo mi ovde pričali. Dakle, ovde je vid samo o tehnički bržem i pravno regulisanom vidu zahtevanja, pritvaranja određenog lica i zbog toga je ovde stavljeno da se može ići i putem Interpola a ne čitavom procedurom kroz nekoliko koraka kroz pravosudne organe, pa iza pravosudnih organa kroz organe izvršne vlasti odnosno Ministarstva pravde.
Reč je o izuzetku, kao što rekoh, stav 3. člana 16. detaljno predviđa proceduru po kojoj se traži privremeno pritvaranje određenog lica.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj i pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i vaš osvrt na dva člana i to član 12. stav 3. i član 13. stav 3. takođe, mogu sa vama da se složim u dobroj meri da jezički izgleda nespretna ova formulacija. Suština stava 3. jeste da predato lice ostaje u pritvoru, osim ako strana ugovornica od koje se privremena predaja traži, ne zahteva da ono bude pušteno na slobodu. Čitava ova apozicija između ovih nekoliko zapeta, koje se čine i izgledaju nespretno raspoređenim, negde u potpunosti i suvišnim, jeste nešto što može da stvori izvesnu vrstu zbrke.
Naravno, ono što mene ne čudi ovde, moram da priznam, jeste da često ugovori o pružanju međunarodne pravne o uzajamnoj pravnoj pomoći između dve države jezički umeju da izgledaju rogobatni. Zašto? Pogledate odmah u način nastanka tih ugovora oko kojih se kao i kod sklapanja svih međunarodnih ugovora, a naročito ovde kada je reč o odricanju od jednog dela nadležnosti, ustupanja i uspostavljanju saradnje koja u dobroj meri treba i da se zasniva na uzajamnom poverenju, vode se pregovori.
Mi imamo slučajeve gde pregovori o zaključivanju ovakve vrste ugovora, recimo ugovora o izručenju ili ugovora o međuuzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima traju i po nekoliko godina. Neću ih imenovati sada, ali postoje ugovori oko kojih mi pregovaramo duže od pet godina koji su ovakve prirode.
U tim pregovorima bukvalno se vodi računa, ne vodi računa, nego bukvalno se pregovara u nekim segmentima o svakoj reči i svaka država zna zašto zauzima takvu poziciju. Mi kao država imamo tipske primerke ove vrste ugovora koji nama služe kao osnova i pretpostavljam da je i ovde bilo o tome reči.
Ukoliko postoji mogućnost za bilo kakvu tehničku korekciju u ovom smislu koji ste vi pomenuli, ja je apsolutno prihvatam. Ono što je ovde najvažnije jeste da mi takvim korekcijama ne menjamo suštinu odredbe, ovde je suština potpuno jasna i to je ono što mi možemo faktički da radimo, ali tehnički ćemo uvek doći do toga kada se ne slaže u potpunosti naš prevod sa onim dogovorenim originalom će pretezati ono što je dogovoreni original.
Ako postoji mogućnost za tehničku korekciju ovoga, ja se zalažem za to i u potpunosti podržavam vas jer trudimo se koliko je god to moguće. Ovde to nije takav slučaj i imaćete po onome što znam i što je stanovište Evropske komisije koje će se ticati i zemalja članica EU gde je to, što kažu, uzelo onako priličan zamah, ali i zemljama kandidatima, to jeste vraćanje jezika zakonodavca na jezik koji može da razume običan građanin i koji nije lice pravne struke. Tako da ovde podržavam ovo što ste rekli.
Moram da priznam da mi nije u potpunosti jasna vaša sugestija koja se tiče člana 13. ovog stava 3. Dakle - svedok, veštak ili lice protiv koga se vodi krivični postupak gubi zaštitu koja mu je data na osnovu ovog člana ako nije nakon proteka vremena od 15 uzastopnih dana od dana kada njegovo prisustvo više nije potrebno pred sudskim organima; jezička neusklađenost, na to ste mislili u redu, tu takođe prihvatam primedbu jer mislio sam da imate suštinski neku primedbu. Dakle, trebalo bi u svakom slučaju reći - koja mu je data na osnovu ovog člana ako nakon proteka perioda od 15 uzastopnih dana od dana kada njegovo prisustvo nije potrebno pred sudskim organima, nije iskoristilo priliku da napusti, već ostane na toj teritoriji ili se na nju vratio pošto ju je napustio.
Dakle, cela je, razumemo se, formulacija prilično rogobatna. Ako postoji mogućnost tehnike korekcije, a suštinski ostvarenje onoga što je i bila i zamisao nas kao potpisnika, ja vaš apel i vašu primedbu svakako prihvatam i pozivam da se takva korekcija izvrši. Zahvaljujem.