Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da ću vrlo radi kolegi Pavićeviću da odgovorim na njegova pitanja. On kao čovek od akademske struke zna kako vešto da plasira ono što možda nekada nije tema. Znate, kada je onaj student dobio pitanje da priča o vladavini Gaja Julija Cezara, on je počeo tako što je rekao – Gaj Julije Cezar je bio veliki državnik i veliki vojskovođa, ali i Karađorđe je bio veliki državnik i veliki vojskovođa.
Karađorđe je rođen u selu Viševcu, u centru Šumadije, a 1804. godine podigao je Prvi srpski ustanak itd, itd.
Hvala na onoj opasci. Ako sam zaista rekao Republika Srpska, to jeste bio lapsus u izgovaranju. Normalno da ja nisam ministar pravde Republike Srpske, pa ne mogu ni kao takav da nastupam, a svog kolegu Kasipovića svakako uvažavam i cenim.
Naravno, vama hvala na ovom pitanju koje ste postavili, iako nema veze sa ovom temom, ali hajte da se ne šalimo. Zašto vam se zahvaljujem na tome? Pa, zato što ste vi posmatrali, iako jeste posao opozicije da kritički sagledava Vladu i pokušava da usmerava na onaj put za koji ona mislim da je ispravan i da je dobar, ali istina je da se od 8. avgusta 2014. godine u proceduri nalaze dva predloga zakona i to su: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Postavlja se pitanje zašto gotovo već godinu dana ta dva zakona stoje u skupštinskoj proceduri i zašto se ne ide na njihovo izglasavanje? Razlog jeste upravo što možemo da kažemo da se u ovih godinu dana radi vredno na akcionom planu za Poglavlje 23. Stav koji je zauzet, a koji je faktički iniciran i podržan od strane Evropske komisije, jeste kada su u pitanju stvari koje su od interesa i za Poglavlje 23, a koje su predviđene nacionalnim strategijama, odnosno akcionim planovima za realizovanje nacionalnih strategija, da li je reč o Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa, da li je reč o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, recimo, u procesu skrininga i nakon toga, dakle, na osnovu izveštaja skrininga, zauzeto je stanovište da kada su u pitanju ovakve stvari sačekamo usvajanje akcionog plana za Poglavlje 23.
Dakle, a po pitanju ova dva predloga zakona otišlo se i korak dalje. U izradi ovih nacrta, pre nego što su utvrđeni kao predlozi zakona, učesnici u tom postupku, a to su i predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, strukovnih udruženja, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, predstavnika Ministarstva pravde, utvrđeno je da za postizanje ciljeva koji su propisani Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa u ovom trenutku i u ovim konkretnim zakonima nije moguće ostvariti sve zacrtane ciljeve bez ustavnih promena u ovoj oblasti.
Kada su predlozi zakona utvrđeni i poslati Skupštini, stajali su u redu u skupštinskoj proceduri i tada nam je Evropska komisija posavetovala da razgovaramo sa svim učesnicima u ovom procesu i da od njih tražimo izjašnjenje da li su oni mišljenja da ove zakone sada, ovakve kakvi su predloženi i kakve su ih izradile radne grupe, treba usvajati, ili da te zakone treba odložiti za period nakon izglasavanja ustavnih promena u ovoj oblasti. Svi su se nedvosmisleno opredelili za ovo drugo, a razlog je bio taj što smo mi u međuvremenu dobili ekspertizu. Dakle, pored ovoga što je Evropska komisija govorila, mi smo dobili ekspertizu Venecijanske komisije, koja nam je skrenula pažnju da neke stvari koje su predviđene ovim predlozima zakona nemaju njihovo najpozitivnije nedvosmisleno mišljenje. Reč je bilo i o nekim delovima na čijem su uključivanju u ovaj tekst insistirala i strukovna udruženja. Kada su sama strukovna udruženja videla da nešto što su oni predlagali Venecijanska komisija nije podržala, oni su tu promenili svoje stanovište.
Tako da, hvala vama na pitanju i ja sam se potrudio da ovo obrazložim. Onda se postavlja jedno pitanje, odnosno nameće se pitanje zašto su ti predlozi i dalje u skupštinskoj proceduri? Zato što se dugo vremena mislilo i mi zaista i dalje mislimo da neke tehničke izmene tih zakona koje su nedvosmislene, nedvosmisleno potrebne, dobile su konsenzus svih učesnika, koje se, recimo, tiču propisivanja pravila i procedura sprovođenja izbora za članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, eventualno zavređuju razmatranje i usvajanje u ovoj Skupštini. Ali, evo, ja sam se trudio da budem što je moguće koncizniji i jasni u ovom pogledu. Ovo su razlozi zašto su ti predlozi zakona i dalje u proceduri, odnosno zašto se gotovo godinu dana ne raspravlja o njima.
Daleko od toga, kako ste vi to lepo postavili, ali uz pogrešnu premisu, da ako nema ovih zakona nema i volje ili se odustaje od reforme pravosuđa. Naravno da se ne odustaje. Republika Srbija kao država i u procesu evropskih integracija, ali je obavezana onim što je izglasala Narodna skupština, a što jeste Nacionalna strategija reforme pravosuđa, ostaje i dalje opredeljena da svoje pravosuđe reformiše i dovede ga na takav nivo kvaliteta koji, nezavisno od toga da li će njime biti ili neće biti zadovoljna EU, ali kojim će biti svakako zadovoljniji građani Srbije nego što su to danas, a građani Srbije danas nisu zadovoljni našim pravosuđem, o čemu svedoči i nivo poverenja koji imaju u sudstvo kao granu vlasti. Zahvaljujem.
