Znači, replicirate. Pauza pet minuta da bi svi poslanici malo obratili pažnju na član 9. koji je podneo poslanik koji se sada obraćao i diskutovali u ovom pravcu - da li direktor treba da ispunjava ove uslove ili one uslove da bi ga mi izabrali ili, već šta god, već smo zaboravili materiju o kojoj govorimo.
(Posle pauze.)

Sad je smirivanje situacije.
Da li hoće neko da govori o amandmanu?
(Marijan Rističević, s mesta: Hoću ja.)
Doktor Gordana Zorić želi o amandmanu. Doktor Gordana Zorić je prijavljena u sistemu, poslaniče. Izvolite.
Postoje i poslanici, npr. koji se zovu i dr Gordana Zorić, to se vama obraćam poslaniče, pa ima pravo da govori koliko i vi. Izvolite.
Izvinjavam se poslanici.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani poslanici, glavni razlog zbog koga ovaj amandman ne treba prihvatiti je sadržan u članu broj 6. gde se jasno kaže, ne bih čitala prethodni tekst, ali da glavni istražitelj mora da ima odgovarajuću stručnost za poslove istraživanja nesreća i najmanje devet godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodenom saobraćaju.
Amandmanom je predviđeno da glavni istražitelj ima pravni, saobraćajni ili policijsku akademiju. Da li neko misli da pravnik može da bude glavni istražitelj? Posao istraživanja uzroka nesreća u vazdušnom, železničkom ili vodenom saobraćaju je posao za stručnjake tehničke struke.
Bez obzira što će on imati saradnike, ako je glavni istražitelj taj posao zahteva znanja iz tehničkih nauka. Pravnik svakako ne može da ima dovoljno znanja iz tehničkih nauka da bi ga to kvalifikovalo da bude glavni istražitelj. Šta je sa avioinženjerima, šta je sa mašinskim inženjerima, sa elektroinženjerima i još mnogim drugim strukama? To je jedno.
Drugo, pored završenog fakulteta glavni istražitelj će morati da ima i razne specijalizacije iz oblasti kao što je u medicini - lekar opšte prakse ne može da bude hirurg, nego završava posle toga specijalizaciju iz hirurgije.
Posao istraživanja nesreća je vrlo kompleksan i multidisciplinaran i ako glavni istražitelj nema dovoljno znanja iz raznih oblasti, on taj posao ne može sa uspehom ni da obavlja. Tako da iz tih razloga smatram da upravo zbog ovoga navedenog, pravni, saobraćajni ili policijska akademija, što isključuje druge profesije tehničke struke, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se ne prihvati ovaj amandman. Gospodin Đukanović i gospodin Marković su mi već uzeli deo mojih beleški. Da bi se nešto prihvatilo i ugradilo u zakon mora da bude elementarno obrađeno, odnosno da odgovara gramatici i pravopisu itd.
Ako neko napiše da je završio visoko obrazovanje, umesto da poseduje visoko obrazovanje, ako napiše – pravnog, saobraćajnog fakulteta i da je završio Policijsku akademiju i ovo policijsku akademiju započne velikim slovom, umesto malim, mene to zabrinjava, jer ako takav amandman ugradimo u zakon, to će učiniti zakon potpuno nerazumljivom, odnosno ta vrsta nepismenosti ne može da se ugradi u bilo koji zakon, pa ni u ovaj.
Takođe, ova treća tačka – da govori najmanje jedan svetski jezik, za mene svetski jezik ne postoji. Ako uzmemo da je svetski jezik u jednini, onda je to jedan jezik. Što kaže gospodin Đukanović – postoji više jezika u svetu. Svetski jezik može biti onda i srpski i hrvatski itd, ali navesti da je jedan svetski jezik, u svetu ne postoji svetski jezik. Postoje razne vrste jezika. Takav jezik ne postoji. Iz tih razloga ja savetujem narodnim poslanicima da ne glasaju za ovaj amandman zbog razloga zbog koga sam i zabrinut, a zabrinut sam zbog visokog stepena nepismenosti našeg naučnog kadra i zato se slažem da neke doktorate treba preispitati. Hvala.

Hvala.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Malović i Branka Karavidić.
Da li želite reč?
Reč ima Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
U članu 12. koji definiše službenu legitimaciju mi smo na stav 3. podnele amandman i predložile da se posle reči – centar vodi evidenciju o izdatim službenim legitimacijama, da se posle reči – centar vodi dodaju reči – jedinstvenu elektronsku evidenciju o izdatim službenim legitimacijama.
Smatrale smo da je neophodno da evidencija bude jedinstvena i elektronska i smatramo da takvo vođenje evidencije i u takvoj formi predstavlja prepreku za eventualne zloupotrebe.
U odgovoru na naš amandman stoji da se amandman ne prihvata zato što je članom 12. stav 5. propisano da će ministar nadležan za poslove saobraćaja propisati i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama. Ukazuje se da je evidenciju moguće voditi i da se ista po pravilu vodi i na druge načine, što mi naravno ne sporimo, a pre svega u obliku knjiga, te nije potrebno da se ovaj amandman usvoji, jer bi se ograničilo vođenje evidencije samo na elektronski oblik.
Svojim amandmanom nismo ograničili vođenje evidencije samo na elektronsku evidenciju, nego smo amandmanom u stvari predložili, odnosno predlažemo obavezu centra da vodi i jedinstvenu elektronsku evidenciju. Tako da bih zamolila predstavnike Vlade da još jednom razmisle o ovome i prihvate amandman. Hvala.

Hvala.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać i Blagoje Bradić.
Reč ima Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 12. kojim predlažemo da se posle stava 4. dodaju novi st. 5. i 6. koji glase – imalac službene legitimacije izdate na određeno vreme dužan je da po isteku važenja legitimacije, legitimaciju vrati i – službena legitimacija koja je izdata na određeno vreme po isteku perioda na koji je izdata poništava se.

Amandman nije prihvaćen iz razloga što je članom 12. stav 5. Predloga zakona propisano da će se način sprovođenja postupka izdavanja, zamene, oduzimanja službene legitimacije, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama bliže urediti podzakonskim aktom.

Navedenim aktom će se bliže odrediti i druge bitne pravne situacije koje se odnose na službene legitimacije, te nije potrebno Predlogom zakona uređivati isključivo situaciju postupanja sa legitimacijom čije je važenje isteklo.

Hoću samo da podsetim da je članom 12. predviđeno ko izdaje službenu legitimaciju, da je izdaje centar, šta sadrži službena legitimacija, zatim da je centar dužan da vodi evidenciju o izdatim službenim legitimacijama, šta sadrži ta evidencija i u poslednjem stavu kaže – ministar nadležan za poslove saobraćaja, u daljem tekstu ministar, propisuje izgled obrasca službene legitimacije istražitelja, način sprovođenja postupka izdavanja, zamene, oduzimanja službene legitimacije, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama.

Mi ne sporimo da ovakav podzakonski akt koji ministar treba da propiše treba da postoji, ali smo smatrali da, radi sprečavanja raznih zloupotreba, ipak treba dopuniti ovaj član stavom 5. i 6. u tekstu u kom sam pročitala.

Hvala.
Na član 14. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Stefana Miladinović.
Želite li reč? (Ne)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li želite reč? (Ne)
Na naziv člana 18. i član 18. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Ivan Jovanović i Jovan Marković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.