Zahvaljujem.
Na naziv člana 20. i član 20. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Ivan Jovanović i Jovan Marković.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, mi smo podneli amandman i na ovaj član Predloga zakona i ja sam pažljivo slušao danas i ministarku Mihajlović, čitao obrazloženje i odgovor ministarke Mihajlović je da svako ima pravo na svoju iluziju. To je danas ministarka Mihajlović poručila i u toku naše rasprave na amandmanskoj sednici povodom ovoga Predloga zakona.
Neophodno je, poštovani gospodine Bečiću, da ministarki Mihajlović, preporučim ovim povodom našeg amandmana na ovaj član Predloga zakona za čitanje jednu knjigu. Nemam sada primerak ovde, ja bih inače poklonio tu knjigu gospođi Mihajlović, ali preporučujem za čitanje, autor je Džon Plamenac, jedan od najvećih političkih teoretičara, predavač na Univerzitetu u Oksfordu, poštovana gospodo, napisao je delo, gospođo Mihajlović, „Demokratija i iluzija“, poštovana gospodo.
U tom delu, gospođo Mihajlović gospodin Plamenac, profesor Plamenac, analizira izvesne sumnje u demokratiji, a ja vidim da je i vaše učešće u raspravi danas na tom tragu, čim atakujete na vladavinu prava, gospođo Mihajlović. On analizira sumnje u demokratiju, koje su argumentovali najpre utilitaristi, poštovana gospodo, potom anrhomarksisti, potom predstavnici akademskog napada na demokratiju, kao što su bili Mihel, Spareto, Moska, a onda analizira izvesne ideje o demokratiji drugih pisaca, kao što je Šum Peter.

Vreme

Ja mislim, gospođo Mihajlović, da bi čitanjem i ovakvog štiva, sigurno svi mi doprineli kvalitetnijoj raspravi i ovom Predlogu zakona, pa kada se pominje iluzija u vezi sa demokratijom, ja mislim da relevantnu literaturu da pominjemo. Hvala.

Zahvaljujem se.
(Zoran Babić, s mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1.
Pažljivo slušam gospodina Pavićevića i osim onih 13 sekundi, koliko vremena mu je bilo potrebno da nabroji sve predstavnike Ministarstva, što je uljudno, korektno i fino, ostalih dva minuta jednu jedinu reč o nazivu člana 20. i član 20. nije rekao, ni jednu jedinu reč o istražnoj komisiji.
Ja znam da bi voleo da bude veliki iluzionista i da ovde politika koju sprovodi i ideje koje sprovodi više su za Koperfilda nego za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali vas molim da sa pažnjom vodite ovu sednicu. Narodni poslanici i narodne poslanice SNS se pažljivo spremaju, pažljivo čitaju svaki zakon, pažljivo čitaju svaki amandman i govore o amandmanima. S druge strane, predlagač amandmana je ostao danas nem kada nas je njegov kolega ili u žargonu koji je koristio njegov bos nazvao ovde životinjama, a sebe doktorom Dulitlom, a znamo da je doktor Dulitil poznat po tome što je naučio jezik životinja i da je po tome postao poznat. I da su svi ostali nemi, da je predlagač amandmana ostao nem na tako nešto, a sada, teraće vas da kršite Poslovnik, ovde priča o svemu i svačemu, o profesorima o kojima ja imam jedno sjajno mišljenja i o njihovim idejama i o knjigama koje su objavili. Ali, kada tema dnevnog reda bude demokratija i iluzija, onda možemo da slušamo ovakve tirade.

Vreme.

U međuvremenu, bolje neko da sedi i da ćuti, jer očito kada ne govori o amandmanu, znači da je opet prepisivačka škola bila u pitanju i opet je neko od nekoga prepisivao, samo što apsolutno ne postoji nikakvo obrazloženje.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
U pravu ste. Pomislio sam da je gospodin koji je predložio amandman shvatio da je greškom predložio amandman i nema šta da kaže o njemu i zato je govorio o nečem drugom. Nisam želeo da ga prekinem, ali ste potpuno u pravu i od ovog trenutka ću voditi računa i neću govoriti da niko od poslanika, da li obrazlažući amandman ili govoriti kontra, da amandman ne treba prihvatiti, trudiću se da ne dozvolim da se govori van teme ili amandmana koji je na dnevnom redu.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, predlagač amandmana.

Amandman na član 20. na naziv i na sam član, istražna komisija, tim izrazom menjamo izraz radna grupa. Odgovor je da se to odbija zato što je novotehnika u celom tekstu Predloga zakona takva da se koristi termin radna grupa, pa bi prihvatanje amandmana dovelo do neujednačenosti Predloga zakona. Hajde, možda formalno može da se prihvati, ali priznaćete da je istražna komisija, ako već imamo mešovitu istražnu komisiju u članu 18. mnogo primereniji pojam nego radna grupa. Radna grupa je inače u ovoj državi i u njenoj politici iskompromitovana priča odavno, ali to nije bila vaša namera, o tome ne govorim uopšte. To je bila namera možda onoga ko je pisao ovaj zakon, ali neću da se vraćam ni za to.
U svakom slučaju, složićemo se da je u duhu srpskog jezika, a i u vezi sa članom 18, gde se pominje mešovita istražna komisija, mnogo logičnije da se ova po vama radna grupa zove istražna komisija. Nema nikakvog razloga da oko toga vodimo velike rasprave, ako je već u tekstu primenjen izraz radna grupa, pa mogli smo to da promenimo u celom tekstu, mogli ste da date tu inicijativu ili nama ili nadležnom odboru ili da Vlada promeni i to bi bio pravi odgovor. Ovako, došli smo ponovo do toga da se odbija amandman koji je smislen, koji ima dovoljno razloga da bude predložen iz razloga koji su potpuno besmisleni. Kao što bi bilo besmisleno da zatrpate ranohrišćansku grobnicu ili da posečete hrast star 600 godina.