Gospodo narodni poslanici, molim vas, pa ne ide ovako.
Povreda Poslovnika, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Član 107. naravno, jer se grubo vređa dostojanstvo parlamenta, mi smo čuli pretnje sa druge strane, poziv na dvoboj, na tuču od strane dotičnog kolege koji valjda smatra da možda bi ponovo trebalo spaliti Skupštinu.
Ali sa druge strane, moram da se pozovem i na član koji govori o tome da mora da se priča o dnevnom redu, odnosno o onome što je na dnevnom redu. Ovde smo čuli potpuno neke neverovatne stvari koje nikakve veze nemaju sa ovim zakonom, niste reagovali i to je neko izneo ko najmanje ima pravo na tako nešto, jer u njegovo vreme mu je predsednik Vlade ubijen, a on je bio savezni ministar policije i pokazuje na ovaj način da ove amandmane, inače koje podnosi, ne podnosi radi iskrenosti, nego isključivo da bi pokušao da prikuplja jeftine političke poene na najgorem mogućem politikantstvu.
Tražim da se naravno o ovome i vi naravno izjasnite u zavisnosti od vašeg odgovora, sam ću se odlučiti da li ću tražiti da se glasa o povredi Poslovnika, ali ovako nešto je nedopušteno, molim vas da ubuduće reagujete. Hvala vam.

Hvala.
Molim vas, ja prvo ne bih mogao da pratim Skupštinu i šta govori pojedini poslanik, neophodno je pre svega da bude pristojna ili da kažem umerena tišina. Ovako kada počinjete dobacivati i skrećete pažnju s jednog na drugo, onda je jasno i predsedavajući izgubi i prihvatam tu mogućnost da nisam dovoljno bio pažljiv.
Prema tome, ja potpuno podržavam svakog poslanika, bez obzira kojoj strani pripadao da se pri govoru prvo dostojanstveno ponaša i drugo da se govori o dnevnom redu. Te dve stvari kada se ispune onda je rad Skupštine složićete se na nivou.
U tom smislu ja vas ne podržavam, a vaše je pravo da se izjasnite?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Povreda Poslovnika Janko Veselinović, izvolite.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106.  i još neki članovi Poslovnika koji kažu da je zabranjeno dobacivanje, ometanje poslanika za vreme izlaganja.
Mi sada imamo permanentno poslednjih pola sata jednu agresivnu situaciju u kojoj poslanici SNS iz prvog reda ometaju govornike i onemogućavaju vođenje sednice predsednika.
I posle izricanja opomena predsedniku i šefu poslanike grupe SNS, nastavili su sa istim tonom.
Molim vas predsedavajući, mi pričamo o veoma važnom zakonu, pričamo o istraživanju nesreća vazduhoplova, u železničkom saobraćaju, u unutrašnjoj plovidbi, veoma je važna tema, mi pričamo ovde, odnosno pretvaramo Skupštinu u nešto što ne dolikuje parlamentu.
Ja vas molim da iskoristite vaše mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju, nemojte biti prema poziciji nego opoziciji.
Ako ne možete da vodite sednicu, napravite pauzu, dajte sastanak poslaničkih grupa, ne znam šta se danas dešava u poslaničkoj grupi SNS, nisu izazvani makar sa ove strane. Nisam bio celo vreme u sali, ali nema nikakvog razloga da se na ovaj način osporava mogućnost nekome da drugačije misli o ovom zakonu, pa vas molim da uvedete sednicu u neki normalan tok ili da napravite malo dužu pauzu kako bi se strasti smirile.

Gospodine Veselinoviću, znači ima jedno pet minuta otkad ja predsedavam ovde i nisam mogao da izazovem takvo ponašanje svojim vođenjem Skupštine, to je jedno.
Drugo, ko god je ovde prisutan ili kada sam ja prisutan, uvek postoji uzročno-posledična veza. Ja ne želim time da branim ni jednu ni drugu stranu, ali ako bi govornik koji je uzeo prvi reč govorio samo o amandmanu i dostojanstveno, onda stvarno nema razloga, to govorim bez obzira kojoj stranci pripada, nema razloga da ona druga stran reaguje.
Ako se na bilo koji način ili druga strana nađe povređena, logična je po meni reakcija i tu ja sada više ne mogu ništa. Ako mislite da je kažnjavanje rešenje u tom smislu, ja mislim a nije. Mogu samo da izazovem opet nezadovoljstvo još veće jer je teško. Sudije koje vode, to im je životni poziv, pa naprave, učine nepravdu a ne ja koji sam ipak, nisam sudija, nego sam jednostavno ovde predsedavajući, pokušavajući da ovu Skupštinu dovedem u jedan red.
U tom smislu ja vas sve molim da u tom smislu mi i pomognete. To ne zavisi isključivo od mene. Mogu ja da napravim pauzu, nije to problem ako ćemo time rešiti, no vaše je pravo, ja podržavam da ne treba stvarno dobacivati, slažem se sa tim, ali ne mogu jednostavno sada da ispravim tu grešku nego sad ja na vas sve apelujem da idemo jednim, da kažem, normalnim ponašanjem i raspravu po dnevnom redu.
Da li želite da se u danu za glasanje…
(Janko Veselinović, s mesta: Ne.)
Znači ne tražite da se izjasni.
Gospodine Babiću vi ste se javili?
(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu, ako dozvolite.)
Po amandmanu. Ima po Poslovniku Marković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Reklamiram član 108. Dakle, o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Olako smo prešli preko pretnji i zastrašivanja koje smo malo pre mogli da čujemo, upućene od strane poslanika Živkovića, nekim poslanicima SNS, ali mi je sada jasno da i ono što smo čuli jutros i te mafijaške pojmove Omerta itd, sigurno da nije bila slučajnost.
Dakle, mafijaški pojmovi, mafijaške metode, pretnje, zastrašivanja, itd. su nešto što je svojstveno gospodinu Živkoviću, ali želim da mu poručim da na taj način ne može da nas zastraši, ne može da nas uplaši time, nikog od poslanika SNS.
Mislim da je krajnje neprimereno bilo ponašanje i propustili ste priliku da ga sankcionišete. Dakle, po članu 108. ste mogli da mu izreknete opomenu, a to niste učinili. Hvala.

Ja sam već jednom odgovorio da moram da priznam da ja nisam… Moguće, možda ste vi u pravu, ali šta se od jutros sve dešavalo, ja sad ne mogu za to da snosim posledice. Ali, svakako, principijelno sam protiv bilo kakvih pretnji, protiv bilo kakvog nekulturnog ponašanja, protiv bilo kakvog drugog odnosa. Prema tome, ja vas molim u tom smislu, to zahtevam od vas, od svih poslanika.
Da li želite da se izjasnimo?
(Aleksandar Marković, s mesta: Ne.)
Zoran Živković je prijavljen za reč. Po kom osnovu?
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo repliku na povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, bez obzira ko predsedavao Skupštinom, ambijent u kojem radimo već proteklih godinu, godinu i nešto dana je katastrofalan, ambijent u kome neko ko nije bio u sali uskače ovde i samo zbog dva minuta slave nam čita tu i spočitava bar nekom iz prvog reda SNS, ne znam kada će se preokrenuti kada će doći na pravu stranu, ali definitivno nije mogao da ima utisak šta se radi, kako se radi u sali ako nije u sali. Ali, fiksacija Srpskom naprednom strankom je veoma zanimljiva.
Neću dozvoliti da bilo kakva ružna reč padne na SNS, jer mi nismo koristili ni jedan jedni put ni sa uključenim mikrofonom, ni na hodniku, ni bilo gde gde smo izloženi najžešćem šikaniranju i mržnji, narodne poslanice i narodni poslanici SNS nisu odgovorili na taj način. Nismo odgovorili zato što ne verujemo u takve metode.

Gospodine Babiću, tražili ste reč po amandmanu. Mogu da tolerišem određeno odstupanje, ali evo, već ne znam koliko vremena vi o amandmanu ne govorite. Molim vas o amandmanu.
Ja mogu da razumem vas zbog toga kako se vi osećate. Ali sada hajde da prevaziđemo to i da sada idemo po dnevnom redu. Ja vas molim od vas i od većine zavisi kako će se uglavnom ovde ponašati. Evo, to vas molim. Ja nemam drugih reči. Ipak ne mogu sad ni vama, izvinjavam se, ako je zbog vremena, lako ćemo nadoknaditi, nije problem da li ćemo pet minuta više sedeti ovde ili manje, nego jednostavno, sad ja vas molim da vi date primer o radu Skupštine vezano za dnevni red.
(Zoran Babić, s mesta: Mogu li da nastavim?)
Izvolite, kolega Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Pa, znate, morali ste da budete tako osetljivi, iako vas beskrajno poštujem, morali ste da budete osetljivi kada neko ko po godinama može otac da mu bude, mom mladom kolegi Aleksandru Markoviću spočitava bolesno srce. To je katastrofalno. To je nečuveno, gospodine predsedavajući.