Ne želim da vas kaznim, ali mislim da bi trebalo da govorite o temi.

U redu. Hoću da kažem, ministre, molim vas, šta će Savet da vas savetuje za situacije u kojima građani Srbije dođu u bolnicu ili u dom zdravlja i kažu im – nemamo antibiotik, nemam gazu, nemam zavoj, nemam iglu, dođi sutra, dođi prekosutra, dođi za mesec dana, čekaj na red, javi se, na telefon se niko ne javlja itd, itd? Dokle će nam sestre raditi poslove na recepcijama u domovima zdravlja… (Isključen mikrofon.)

Pošto ne vredi da vas molim, moram da vas na ovakav način prekinem. Zahvaljujem se.
Pre ministra, reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, predsedavajući. Izvinjavam se ministru.
Vi ste nekoliko puta upozorili i reklamiram Poslovnik član 104. – dnevni red. Dakle, kompetencije i ingerencije Zdravstvenog saveta su vrlo poznate. Ako je neko pažljivo slušao i uvodničare i diskutante do sada, mogao je da čuje koje su kompetencije i ingerencije Zdravstvenog saveta. Pričati o problemima u zdravstvu, to je zaista široka tema. Ova dugovanja o kojima je prethodni govornik govorio, to nije od juče. Mnoge stvari su u toj priči nasleđene. Neću se izjašnjavati o povredi Poslovnika, ali vas molim da ne dozvolite da se sada priča naširoko o problemima u zdravstvenom sistemu.

Zahvaljujem se, gospodine Giriću.
Prethodni govornik je i sam to rekao, da on misli da na ovakav način može da poentira, tako da je to njemu na čast. Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Ja ću vama odgovoriti konkretno na svako pitanje, a ne paušalno ili bilo šta. Ako slučajno nešto preskočim, molim vas vi pratite pa ćete mi reći.
Konkretno vezano za Savet, tri prva cilja koja će biti jeste da napravi predlog upisne politike na fakultete zbog dobro poznatih razloga, zbog onoga koliko se ljudi upisuje a koliko nama treba, i da sagleda. Iz kog razloga želim da to uradi Savet? U tom savetu su ljudi sa Medicinskog fakulteta, iz Srpske akademije nauka, iz kliničkih centara, iz lekarskih komora i svih udruženja koja mogu da daju sve potrebne informacije da bi dobili kompletan uvid i stav šta nama treba, a šta nam ne treba. Mislim da su oni apsolutno merodavni i da im je to prioritet broj jedan da sednu i da urade.
Druga stvar kojom treba da se bave i koja je hitna, to su licence. Verovatno ste čuli da ćemo imati jedan određeni broj ljudi koji nisu skupili dovoljan broj bodova da produže licencu, iz dobro poznatih razloga. Zbog svega toga mislim da je ovo adekvatno telo koje treba da da predlog. Ministarstvo, naravno, već ima, ali želimo da to i sa Savetom usaglasimo, da i oni daju predlog kako da se prevaziđe ovaj problem, kako da se reši, da ostanemo u toku da nestane sistem.
Da se ograničim samo na tri stvari, treća stvar, odnosno treći prioritet koji će biti njima je korupcija. Vi dobro znate da je moj stav vezan za korupcije nulta korupcija u zdravstvu. Dokle god sam na ovom mestu ja ću se boriti da to tako bude. Eto, to su konkretni ciljevi Saveta o kome mi danas pričamo. Ono što ću ja zahtevati od njih, ukoliko je to moguće, imaju mandat na pet godina, ja ću želeti, a to insistiram i od vas, da na šest meseci podnose izveštaj ovde u Skupštini, da vidimo šta su predložili i šta je urađeno od toga. Želim da i oni preuzmu odgovornost. Videli ste biografije, videli ste sve, to su naši najeminentniji stručnjaci. Mi bolje nemamo, ili imamo, ali ne mogu svi da budu tu. Ali, ovo telo nije ograničeno da oni ne mogu da slušaju savete svih onih koji su merodavni za tu oblast o kojoj se priča, a posebno za ove tri stvari. Znači, to je konkretan odgovor na to pitanje čime će se oni baviti.
Druga stvar, rekli ste vezano za plate koliko će oni koštati. Ja trenutno ne mogu da vam dam odgovor na to, jer to je nasleđeno, tek plate traju i napravljene su 2009. godine. Ja mislim da nikakvog problema neće biti da ti ljudi, a i siguran sam da će prihvatiti da to bude minimalna, najminimalnija nadoknada, da niko od njih neće insistirati na nekim platama. Pretpostavljam da će se neko od njih i određi da ne prima tu platu. Mislim da ovim ljudima uopšte nije motiv ta plata. Gledaćemo na sve načine da se troškovi države i budžeta apsolutno smanje. Evo, ne mogu da odgovorim konkretne cifre, ali kažem koji će princip biti, poznavajući te ljude.
Sledeća stvar, rekli ste – domovi zdravlja u blokadi računa. Želim da vas podsetim zbog čega su ti domovi zdravlja i zdravstvene ustanove u blokadi. Oni su u blokadi jer je u prethodnom periodu, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine, država Srbija, odnosno Republički fond i Ministarstvo zdravlja prebacivalo novac tim ustanovama da plate troškove koji su njima došli, materijalne troškove, troškove održavanja robe, materijala, svega onog što im je bilo neophodno da urade, a oni su nenamenski trošili taj novac. Oni nisu plaćali ono što su trebali da plate, lekove, materijal i sve ono što je neophodno da funkcioniše jedna zdravstvena ustanova, nego su mimo plana zapošljavali ljude i davali im plate. Odatle postoji trošak. Ti ljudi koji nisu mogli da se naplate, a koji su davali robu i sve ostalo, otišli su na sud, tužili, jedna istanca, druga istanca, i konačno sada u ovom periodu, sa kojim mi nemamo nikakve veze, apsolutno nikakve veze, jedino nam je došlo pravosnažno da treba to da se plati. Eto, toliko veze moje Ministarstvo i ovo vreme ima sa tom blokadom u kojoj se sada nalaze.
Sada se traži od države da ponovo plati isto ono što je plaćeno već, za šta je ona dala novac, ali taj novac nije potrošen na to, nego je potrošen da se zapošljavaju ljudi, da se daju neke nagrade, da se daju povišice i slično.
Zamislite da li postoji u svetu primer da dva puta država plaća istu stvar zbog nečijeg neodgovornog ponašanja i koji sad nije više na tom mestu, nikakve sankcije ne snosi, nema nikakve veze. Da li je to normalno? Kakav je to primer za one koji su sad na tim mestima? Nema nikakvih problema, Fond će da uplati, ja neću da plaćam račune koji mi stižu za materijal i ostalo, jer će trebati pet, šest, sedam godina da oni to dobiju na sudu, ja ću da dajem na neke druge stvari gde ću da skupljam neke druge poene i nema nikakvih problema. Ako je to dobar primer, onda nema nikakvih problema. Ali, ja nijednog ovde nisam čuo da kaže – ljudi, pa šta je sa tim ko je to uradio? Da li je to normalno? Šta je sa tim? Da li je to neko procesuirao? Nenamensko trošenje novca. To niko ne pita. Sad samo pita - zašto je račun u blokadi? Mi nikada nećemo rešiti taj problem, dok se ne sankcionišu oni koji su to radili. Nema teoretske šanse. Teoretske šanse nema, jer i onaj koji je danas došao, kada vidi kako je prošao taj pre njega što je to radio, kada vidi da je država, da ne kažem šta, koja plaća sve po jednom, dva, tri puta jedno isto, to je nemoguće izdržati i nemoguće uvesti u red.
Šta smo uradili? Uradili smo sa Ministarstvom finansija. Pre dva dana je završen upitnik da sve zdravstvene ustanove koje imaju takav problem daju svoje podatke koliko kome duguju i napravili smo kompletnu listu dugovanja, da presečemo to, da ne bi mogli da blokiraju te ustanove i preuzimamo mi i Ministarstvo finansija da napravimo reprogram tih dugovanja i da platimo ljudima ono što duguju. Znači, mi sad po drugi put plaćamo ono što je već plaćeno. Da li možete to da razumete? Znači, već je plaćeno, sad opet plaćamo, a onaj koji je to uradio, on uživa. On nema ni sankciju da mu se odbije od plate za to što je uradio, a ne nešto drugo. Eto, tako rešavamo taj problem, da oni ljudi ne aktiviraju te izvršne presude, nego da država preuzme reprogram i da im isplati to, da bi ustanove mogle da funkcionišu. Evo, da svima bude jasno zašto mi ulazimo u blokade i zašto ulazimo u problem funkcionisanja.
Nasleđena stvar, rekao sam vam iz kojih godina, pete, šeste i sedme, sada je samo taj vrhovni neki sud na kraju, iza čega nema više, doneo odluku da to mora da se naplati, da su tu ljudi bili u pravu. To je suština tog problema. Ali, sve radimo i nijedna ustanova nema da ne funkcioniše, jer smo preuzeli i one ustanove koje su u blokadi, gde su te presude aktivirane. Uzeli smo za sve koji stižu na račun naplate, ali i za tekuće, ne za prošle, da idu direktno na fond i fond iz plaća, da ne bi stao proces rada. Znači, potrošni materijal, gorivo, sve ono što treba, direktno se plaća da bi imalo materijala, da bi mogao da funkcioniše, da se ljudima isplate plate i da rade. Znači, to je jedino moguće da uradimo mi u ovoj situaciji. Evo vam konkretnog odgovora na to pitanje.
Nemedicinsko osoblje, imamo ga 25%, normalno je da imamo 10%. Imamo veći broj nemedicinskog osoblja, 26-27 hiljada, a 23-24 hiljade lekara. Ako svako želi, normalno, svaka čast nemedicinskom osoblju, imamo tu i prirodan odliv i sve, znači, to je nešto što moramo da regulišemo. Ne može ovo da bude isplativo, ne možemo da funkcionišemo. Nama trebaju lekari, trebaju nam sestre.
Zašta se mi zalažemo? Za autsorsing, za sve ono što je nemedicinsko osoblje što nam treba, da to angažujemo. Iz kog razloga? Imamo čuveni problem sa spremačicama. Mi, recimo, u nekoj bolnici imamo zaposleno 120 spremačica, od toga radi njih 20. Iz kog razloga? Jedne su na bolovanju, jedne su na odmoru, treće su uzele veštačenje da ne mogu da rade taj posao. Nema 30% onih koji rade. Kada pogledate po onome koliko plaćamo, plaćamo njih 120, a 30 radi. Mi taj problem teško da možemo da rešimo. Zato smo se odlučili na to angažujemo od servisa koji za to postoje i onda mi plaćamo, ali imamo na dnevnom nivou uslugu onoliki broj nam treba i taj plaćamo za sve nemedicinsko osoblje, jer ne vidimo drugi način. To je praksa u svetu, to je praksa svuda. Ne znamo, ako imate neki bolji model, nemamo ništa sporno.
Vezano za zračenje ste pomenuli. Ne znam šta da vam kažem, sem da me je sramota onoga što se dešavalo u Kamenici, gde su napravljene liste čekanja. Nemam šta drugo da kažem, da dve godine traje tender, dok se nismo uključili da se tek sada završi. Opet insistiram, umesto tri, četiri aparata da se uzme. Po meni, to nije normalno. To se graniči sa onim da ne mislimo na te ljude kojima je to potrebno, da imamo neki drugi cilj.
Šta smo uradili? Juče je raspisan, da vas obavestim, tender za četiri nova akceleratora za Niš, Kragujevac i za Beograd, da budu do Nove godine instalirani, završeni, da krene na njima zračenje. Svetska banka, zbog njihovih procedura, svega, očekujemo u narednom periodu, u narednim mesecima, da završimo proceduru sa njima, da kupimo, nadam se, između pet i devet najnovijih akceleratora, najsavremenijih u svetu i da rešimo taj problem, da više niko neće moći da vam kaže da fali nešto, da to ne funkcioniše. Ljudski je faktor u pitanju, konkretno u Kamenici. Ako obezbedite novac, ako imate proizvođača, ako imate sve, a to ne funkcioniše, ja ne mogu da čujem nikakvo objašnjenje za to, niti mogu da prihvatim. Teoretske šanse nema. Ne samo to, nego za sve drugo.
Prijem lekara. Naravno da smo sve vreme primali i lekare i medicinske sestre i medicinsko osoblje. Ali, kako smo ih primali? Kada je odobrena Vladina komisija, da li ste imali prijava bez konkursa, što je bila najčešće, ne praksa, nego tako je bilo? Da li je bio ovde jedan prijem, a da se nije išlo na konkurs, na čemu sam insistirao, da je odobrila Vladina komisija i da je raspisan konkurs i da su ljudi primani? Kako je bilo do sada? Odobri se i nema nikakvih problema, zdravstvena ustanova primi bez konkursa. Znači, ono na čemu insistiramo, kada se primi, kada se da saglasnost, o čemu vodimo računa?
Vodimo računa o prilivu i odlivu ljudi, koji odlaze u penzije, koji daju otkaz, koji idu u privatnu praksu, koji odlaze u inostranstvo. Vodimo računa o ljudima, o specijalistima koji imaju preko 55 godina. Drago mi je da ste pohvalili specijalizacije i što smo skratili taj rok. Moram da se zalažem za politiku da primamo te ljude jer ne možemo da budemo kontradiktorni. Ili primite ili ne primite, jel hoćemo da nas ljudi leče ili da nas ne leče i da ima ko sutra da nas leči. Nije bitno da završimo posao danas-sutra, ali ako ne vodimo računa o narednih pet do deset godina, minimum pet godina nam treba za jednog specijalistu, minimum, toliko traje specijalizacija. Nije ih bilo godinama. Preko 1.500 je odobreno specijalizacija, krenule su, idu. Znači, to je suština stvari.
Naravno, pitali ste za podršku premijera. Pa, bez njegove podrške ja ovo ništa ne bih mogao da uradim. Ne bih nijednu stvar mogao da uradim. Na kraju se on uključio u ovaj problem sa zračenjem. Na kraju su nađena sredstva iz budžeta, jer stojimo bolje finansijski, da se odvoje za ova četiri aparata, bunkere, CT simulatore. Nije to samo aparat za zračenje. Tu treba da se napravi bunker. Tu treba da se uzme CT koji navodi taj aparat. Tu treba da se uzme poseban program da se sve to uradi. Treba da se obuče ljudi. Nije to – kupili smo aparat, stavili smo ga, on radi sam i nema nikakvih problema. To su specijalni uslovi za te aparate, posebna izolacija, posebno sve. Znači, sve apsolutno radimo da poboljšamo ovo.
Naglašavam, nulta korupcija. Za sve što imate, dajte. Ono što me interesuje, da nemam korupcije u zdravstvu, nemam nijedan problem. Nijedan tender. Pa ja zovem novinare da dođu na tendere, da učestvuju u tenderima. Za svaki za koji su zainteresovani, da sede na svakom sastanku, da sutra ne bi bilo priče – tender urađen ovako. Novinari neka se dogovore između sebe da prisustvuju svakom tenderu koji raspisuje Ministarstvo zdravlja.
Nadam se da sam uspeo da odgovorim na vaša pitanja.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)

Gospodine Stefanoviću, pretpostavljam da tražite repliku, ali posle ovako detaljnog objašnjenja na svako vaše pitanje gospodina Lončara, mislim da nemate nikakvu mogućnost, niti ja imam pravo da vam dam reč. Niste nijednom pomenuti u bilo kom negativnom kontekstu, a ministar je i više nego što je potrebno odgovorio na sva vaša pitanja.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje glasati i odlučivati o predlozima ovih odluka.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka po tačkama 3, 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas, shodno članu 99. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi dva časa i 30 minuta, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinili, odmah podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 157. stav 2. shodno članu 192. stav 3. i članu 201. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 25. juna 2015. godine; o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 15. juna 2015. godine i Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 24. aprila 2015. godine.
Da li predstavnik predlagača Miroljub Tomić, izborni član Visokog saveta sudstva, iz reda sudija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Tomiću, prijavite se.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da vas sve pozdravim ispred Visokog saveta sudstva, inače ovlašćenog predlagača kada je reč o izborima kandidata za najviše funkcije u pravosuđu, dakle to su sudijske funkcije. Tu sam kako bi danas vama i građanima Srbije, naravno ukoliko gledaju ovaj prenos skupštinskog zasedanja, izložio i obrazložio predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na kandidate koji su navedeni u materijalu, a vezani za izbor sudija u Osnovnom sudu u Čačku, Privrednom sudu u Užicu i Prekršajnom sudu u Beogradu.
Kada je reč o konkursu vezanom za izbor sudija u Osnovnom sudu u Čačku, mogu da kažem da je Visoki savet sudstva na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, a u vezi sa odlukom o broju sudija u sudovima, u „Službenom glasniku“ broj 30/15, od 27.03. 2015. godine oglasio izbor za izbor jednog sudije za Osnovni sud u Čačku.
U postupku izbora i predlaganja kandidata za izbor sudija, Visokog saveta sudstva je na osnovu odredba člana 44. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor sudija i da na pomenem da se ovakva odluka uvek donosi kada je reč o izboru sudija u određeni sud, jer nas na to obavezuje i zakona na kraju krajeva, ali čini nam se i potreba. Smatramo da je važno da se obavi razgovor sa kandidatima koji su podneli prijave na određeni oglas za izbor na najviše sudijske funkcije, iz razloga što mislimo da je bitno da se u jednoj neposrednoj komunikaciji sa kandidatima upoznamo, da vidimo njihov odnos prema određenim pitanjima vezano za rad u pravosuđu i da nakon tog razgovora i zauzmemo određeni stav, kao komisija.
Zadatak te komisije jeste, između ostalog da izvrši proveru podnetih prijava na navedeni oglas, da utvrdi njihovu blagovremenost i potpunost, kao i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor propisan odredbama člana 43. člana 44. alineja 2. i člana 45. Zakona o sudijama. Inače, na objavljeni oglas za izbor sudija za Osnovni sud u Čačku, blagovremene i potpune prijave, podnelo je ukupno 49 kandidata i to jedan kandidat iz reda sudija, 30 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, pet advokata i 13, da kažem, ostalih lica.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visokog saveta sudstva je za sve kandidate pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Za kandidate koji dolaze iz reda sudova, pribavljeno je mišljenje sednica sudova u kojima kandidati obavljaju određene dužnosti, radne zadatke, tako što je pribavljeno mišljenje i od sednice sudija tog suda i od sednice sudija neposredno, dakle instancino višeg suda, sa jedne strane, a za kandidate koji ne rade u sudu, pribavljeno je mišljenje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za vršenje sudijske funkcije od organa i organizacija u kojima kandidati rade, kao za kandidate iz reda advokata što je pribavljeno mišljenje Advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan.
U skladu sa odredbom člana 50. stav 2. za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je ocena rada za 2012, 2013. i 2014. godine. Samo da napomenem da se ta ocena praktično donosi na osnovu mišljenja onih koji imaju neposredni uvid u rad tih kandidata, a to su sudije koje prate njihov rad, koji su njihovi mentori, koji im daju određene zadatke i koji mogu najbolje da se izjasne i o kvalitetu, ažurnosti, stručnosti, efikasnosti, određenih kandidata.
Komisija za izbor sudija obavila je razgovor sa kandidatima. To radimo uvek kada je pitanju izbor sudija. U ovom slučaju smo obavili razgovor sa 48 kandidata. Na osnovu izveštaja Komisije Visoki savet sudstva je utvrdio koji kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor sudija propisano uredbom člana 43. Zakona o sudijama i odredbama člana 4, 5, 6, 7, 8. i 9. odluku o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Na osnovu člana 13. alineje Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je nakon ovog kompletno sprovedenog postupka predložio i danas to ponavljam ovde pred vama, uvaženi poslanici, da se za kandidata, odnosno za sudiju Osnovnog suda u Čačku izabere Nataša Gačić, koja je sudijski pomoćnik u Višem sudu u Čačku. Za ovog kandidata i za ostale kandidate izneti samo najsažetiju, najužu, najkraću biografiju kako ne bih oduzimao mnogo vremena, a sa jedne strane. Sa druge strane, smatram da je potrebno da se kaže nekoliko reči o radu ovih kandidata, o njihovoj dosadašnjem angažovanju, kako bi i građani Srbije i mi svi ovde imali uvid u njihov dosadašnji rad i kako bismo znali koga biramo, na ove izuzetno važne i odgovorne funkcije.
Nataša Gačić je rođena 1975. godine u Čačku. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu u Beogradu sa izuzetno dobrom ocenom, opštim uspehom, sa prosečnom ocenom 9,03, a pravosudni ispit položila 2003. godine. Od 2000. godine radila je u Opštinskom sudu u Čačku na poslovima pripravnika. Inače, kada je reč o ovom kandidatu moram da kažem da ovaj kandidat gotovo 12 godina obavlja poslove sudijskog pomoćnika. Dakle, jedan dug vremenski period. Obzirom da je od polaganja pravosudnog ispita 2003. godine radila u Opštinskom sudu na mestu sudijskog pomoćnika, a da je od decembra 2012. godine primljena u radni odnos u Višem sudu u Čačku na mesto sudijskog pomoćnika u građanskoj materiji. Za ostvarene rezultate rada u 2012, 2013. i 2014. godini ocenjena je ocenom „naročito se ističe“ što pokazuje da je u radu ostvarila izuzetno dobre rezultate i pokazala da je odgovorna, stručna i osposobljena za samostalni rad.
Prema mišljenju sednice svih sudija Višeg suda u Čačku, a koje mišljenje je prihvatio i Apelacioni sud u Kragujevcu, dobila je pozitivno mišljenje da ispunjava uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbom odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija. To su sve parametri. To su sve rezultati koji su opredelili Visoki savet sudstva da ovog kandidata predlože za izbor za sudiju Osnovnog suda u Čačku.
Kada je reč o konkursu za izbor jednog sudija za Privredni sud u Užicu, mogu da kažem da je na istoj sednici Visoki savet sudstva kao i u ranijem slučaju odlučio da se raspiše oglas za izbor za jednog sudiju, da je u istom Službenom glasniku i objavljen taj oglas, te da je Visoki savet sudstva kao i u ovom, kao i u svim drugim slučajevima formirao Komisiju za izbor sudija, o čemu sam malo pre upoznao ovaj parlament, a da se na objavljeni oglas za izbor sudija za Privredni sud u Užicu prijavilo, odnosno blagovremeno i potpune prijave je podnelo ukupno 16 kandidata i to dva kandidata iz reda sudija, devet kandidata iz reda sudijskih pomoćnika i pet da kažem koji su dolazili iz drugih ustanova i organizacija.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je pribavio i u ovom slučaju za sve kandidate mišljenje o stručnosti, o osposobljenosti, dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije, a u skladu sa odredbom člana 50. stav 2. za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika, pribavljena je ocena rada za 2012, 2013. i 2014. godinu. Komisija za izbor sudija obavila je razgovor sa ukupno 14 kandidata koji su podneli prijavu na oglas za izbor sudija za Privredni sud u Užicu. Tako da je nakon sprovedenog konkursa, a na osnovu člana 13. alinea 3. Zakona o Visokom savetu sudstva u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je predložio i sada ja tu odluku ponavljam, odnosno vama obrazlažem, da se za sudiju u Privrednom sudu u Užicu izabere Katarina Božović, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Užicu.
Katarina Božović je rođena 1970. godine u Užicu, studije je završila na Pravnom fakultetu u Kragujevcu 1995. godine sa opštim uspehom 7,30, a pravosudni ispit položila 1998. godine. Katarina Božović ima izuzetno dug staž i iskustvo na poslovima sudijskog pomoćnika, tačnije 17 godina, obzirom da nakon što je u periodu od 1995. godine do 1997. godine obavila pripravnički staž, 1998. godine je raspoređena na poslove sudijskog pomoćnika u Trgovinskom sudu u Užicu i to kao sudijski pomoćnik u zvanju samostalnog savetnika u tom sudu, gde je izrađivala odluke u parničnom, stečajnom i izvršnom odeljenju, kao i odluke vezane za registar. Za ostvarene rezultate rada u 2012, 2013. i 2014. godini, ocenjena je ocenom „naročito se ističe“, tako da je u radu pokazala da je odgovorna stručna i osposobljena za rad u budućem periodu kao sudija.
Takođe, prema mišljenju sednica svih sudija Privrednog apelacionog suda, ali i prvostepenog Privrednog suda u Užicu, dobila je pozitivno mišljenje da ispunjava uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije i predsednika sudova, a što je sve koleginicu Katarinu Božović i preporučila VSS, a sada VSS predlaže Skupštini da je izabere za sudiju Privrednog suda u Užicu.
Imamo još jedan predlog, a to je predlog koji se odnosi na izbor sudija za Prekršajni sud u Beogradu.

Gospodine Tomiću, molim vas, pre nego što nastavite da pročitam jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim grupu studenata koji obavljaju stručnu praksu u gradskoj opštini Čukarica, a koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim da aplauzom pozdravite goste. (Aplauz.)
Izvolite gospodine Tomiću.

Hvala lepo i ja se pridružujem pozdravima vezano za studente koji su u prilici da prate rad ovog parlamenta.
Dakle, kada je reč o izboru za sudiju za Prekršajni sud u Beogradu, VSS je u „Službenom glasniku RS“, broj 105/14 od 3. oktobra 2014. godine, oglasio izbor za 11 sudija za prekršajni sud u Beogradu. U postupku predlaganja kandidata za izbor sudija, VSS je na osnovu člana 52. Poslovnika o radu VSS, doneo odluku o obrazovanju Komisije za izbor sudije, čiji je zadatak kao i u ranijim slučajevima bio da izvrše kompletnu proveru, kako podnetih prijava na oglas, tako da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, kao i da obavi razgovor sa kandidatima koji su podneli prijavu.
Inače, na ovaj oglas se prijavilo ukupno 259 kandidata, od toga iz reda sudija 119 kandidata, iz reda sudijskih pomoćnika 86 kandidata, iz reda advokata 10 kandidata, a iz reda kandidata koji su došli iz ostalih ustanova i organizacija, ukupno 44 kandidata. Komisija je obavila razgovor sa ukupno 140 kandidata, jedan veliki broj ljudi sa kojim je Komisija bila u prilici da razgovara da obavi razgovor i da se informiše o njihovim rezultatima rada i o svemu što je vezano za njihov dosadašnji rad.
Na osnovu člana 13. alineja 3) Zakona o VSS, a u vezi sa članom 51. Zakona o sudijama, VSS je na sednici održanoj 21. aprila 2015. godine doneo odluku koju ja sada obrazlažem ovde pred vama, uvaženi poslanici, da se za sudije Prekršajnog suda u Beogradu, njih 11 izaberu sledeći kandidati: Antonić Goran, dipl. pravnik iz Koceljeva, koji je rođen 1959. godine u Šapcu, studije završio na Pravnom fakultetu u Beogradu 1984. godine, a pravosudni ispit položio 1995. godine, a pre položenog pravosudnog ispita radio kao diplomirani pravnik u Poljoprivrednom preduzeću PIK „23. septembar“ u Koceljevu.
Zatim, sekretar Doma zdravlja „dr Darinka Lukić“ u Koceljevu, zatim u Zdravstvenom centru „dr Laza Lazarević“, u Šapcu radio od marta 1989. godine do marta 1995. godine, najpre kao načelnik pravne službe, a od 1989. do 1992. godine i kasnije do 1995. godine kao diplomirani pravnik. Zatim, posle položenog pravosudnog ispita, imenovan je za sudiju i starešinu opštinskog organa za prekršaje u Koceljevu, na kojoj dužnosti se nalazio do 31. decembra 2009. godine, a od septembra 2010. godine do jula 2012. godine radio kao referent za imovinsko-pravne poslove u opštinskoj upravi Koceljeva, da bi nastavio na poslovima i radnim zadacima sudijskog pomoćnika u Prekršajnom sudu u Valjevu, u periodu od jula 2013. do juna 2014. godine.
I sami iz ove biografije vidimo da se radi o kandidatu sa dugim radnim iskustvom u različitim ustanovama i organizacijama i prema rezultatima koje smo bili u prilici da sagledamo, radi se o veoma uspešnom kandidatu koji je ostvarivao izuzetno dobre i kvalitetne rezultate u svim tim ustanovama.
Sledeći kandidat koji je predložen od strane VSS jeste Đuričić Maja, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. Rođena je 1976. godine u Ćupriji, a osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosečnim uspehom 7,16 a nakon čega je položila pravosudni ispit 2005. godine. Vidimo da i ona ima dug staž na poslovima sudijskog pomoćnika, preko 10 godina, obzirom da je posle polaganja pravosudnog ispita najpre radila u Prvom opštinskom sudu, zatim je zasnovala radni odnos u Okružnom sudu u Beogradu, gde je radila u drugostepenom veću parničnog odeljenja na izradi nacrta drugostepenih odluka kao i na poslovima sekretara veća. Zatim od 1. januara 2010. godine, koleginica je raspoređena u Apelacioni sud u Beogradu na radno mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika, parnično odeljenje, a za ostvarene rezultate rada u 2013. godini ocenjena je ocenom „naročito se ističe“.
Za 2011. i 2012. godinu nije ocenjena, budući da se nalazila na porodiljskom odsustvu. Po mišljenju sednice svih sudija Apelacionog suda u Beogradu, ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, a što je sve koleginicu Đuričić Maju i preporučilo, odnosno to su sve razlozi kojima se rukovodio Visoki savet sudstva, kada je koleginicu predlagao za izbor za sudiju prekršajnog suda.
Sledeći kandidat je Ivanović Ivana koja je inače korisnik početne obuke Pravosudne akademije. Koleginica je rođena 1981. godine, a studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2006. godine sa dobrim ocenama, sa opštim uspehom 8,74, a pravosudni ispit je položila 2010. godine. Nakon položenog pravosudnog ispita, zasnovala je radni odnos u Apelacionom sudu u Kragujevcu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika u periodu od 2010. do 2011. godine, a nakon toga od 1. novembra 2011. godine korisnik je početne obuke Pravosudne akademije.
Prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, kandidat Ivanović Ivana je stručna, osposobljena i dostojna za obavljanje sudijske funkcije, a tokom obuke od strane mentora ocenjena je najvišom ocenom, ocenom pet, odnosno ocenom „naročito se ističe“ i to su razlozi zbog čega je VSS predlaže na ovu značajnu sudijsku funkciju.
Kandidat Kojadinović Banovac Branislava trenutno je sudijski pomoćnik u Upravnom sudu. Koleginica je rođena 1980. godine, a studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa prosečnom ocenom 7,90. Koleginica takođe dugo obavlja poslove sudijskog pomoćnika, obzirom da je pravosudni ispit položila još 2006. godine, zasnovala radni odnos u Prvom opštinskom sudu u Beogradu te godine, na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika, a radila je u ostavinskom odeljenju i imala samostalni referat. Od januara 2010. godine radila je najpre kao viši stručni saradnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a od 16. decembra 2013. godine radi u upravnom sudu u zvanju sudskog savetnika.
Za ostvarene rezultate rada u periodu 2011. i 2012. godine, ocenjena je ocenom „naročito se ističe“, dok za 2013. godinu nije ocenjena, budući da se nalazila na trudničkom i porodiljskom odsustvu.
U novembru 2008. godine dobila je stipendiju Udruženja za međunarodnu saradnju sudija Savezne Republike Nemačke i kao jedini predstavnik Republike Srbije, iz oblasti građanskog i trgovinskog prava, pohađala je desetodnevni seminar u Bonu.
Prema mišljenju sednice svih sudija Upravnog suda, ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti osposobljenosti i dostojonosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Sledeći kandidat jeste Lakić Jelena, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, rođena 1985. godine u Beogradu. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine sa dobrim prosekom, odnosno sa opštom ocenom, prosečnom ocenom 8,68. Pravosudni ispit je položila 2011. godine, a u periodu od 2008. do 2011. godine radila je kao advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji da bi od 1. novembra 2011. godine krenula sa radom u Pravosudnoj akademiji.
Kao korisnik početne obuke, prošla je kroz krivično, parnično odeljenje Tužilaštvo i prekršaje. U toku rada završila je obuku u Beogradskom centru za ljudska prava iz oblasti zaštite ljudskih prava i poznavanja Evropske konvencije o ljudskim pravima, a prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, kandidat Jelena Lakić je stručna, osposobljena i dostojna za obavljanje sudijske funkcije.
Tokom obuke od strane mentora ocenjena je ocenom pet, dakle, najvišim ocenama, dakle ocenom „naročito se ističe“ i utvrđeno je da je pokazala visok stepen motivacije za rad i sticanja znanja što pokazuje i mišljenje mentora i samih predavača i što ju je preporučila za sudiju Prekršajnog suda.
Kandidat Majačić Katarina, trenutno je sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, rođena 1978. godine, završila Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 7,67. Koleginica Majačić Katarina već dugo, odnosno preko deset godina radi na poslovima sudijskog pomoćnika, obzirom da je pravosudni ispit položila 2004. godine, nakon čega je nastavila da radi u istom sudu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju sudijskog saradnika, a kasnije i višeg sudijskog saradnika.
U periodu od februara 2006. do decembra 2009. godine, bila je sekretar Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Nakon toga je raspoređena u Prvi osnovni sud u Beogradu, gde je radila kao sudijski pomoćnik do decembra 2010. godine, a inače, za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjena je najvišom ocenom, dakle ocenom „naročito se ističe“.
Prema mišljenju sednica svih sudija Apelacionog suda u Beogradu ispunjava sve uslove koji su propisani zakonom i odlukom o utvrđivanju kriterijuma za merilo, ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Sledeći kandidat koga je Visoki savet sudstva predložio jeste Mitrović Kosta, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, rođen 1983. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2006. godine sa izuzetno dobrim prosekom, odnosno sa prosečnom ocenom na studiranju 9,03. Pravosudni ispit je položio marta 2010. godine. Master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu je završio 2013. godine sa odlikom i tom prilikom je primio Povelju Grada Niša za najboljeg master studenta Univerziteta godine. Od 2013. godine nalazi se na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Pripravničku praksu je obavio kod gradskog sudije za prekršaje Grada Beograda u periodu od marta 2007. godine do decembra 2009. godine kada je zasnovao radni odnos u Prekršajnom sudu u Beogradu na radnom mestu sudijskog pomoćnika, a od februara 2013. godine do decembra 2013. godine bio je konsultant za pravosuđe u Ministarstvu pravde.
Od januara 2014. godine je sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, a za ostvarene rezultate u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjen je ocenom „naročito se ističe“.
Član je Radne grupe pri izradi strategije i Akcionog plana za sprečavanje borbe protiv trgovine ljudima za period 2013. do 2018. godine i Radne grupe pri izradi strategije i Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije za period 2013. – 2018. godine. Učestvovao je i kao predavač na brojnim nacionalnim i međunarodnim savetovanjima, takođe jer je član pregovaračkog tima Republike Srbije o pristupanju EU na bilateralnom skriningu, održanom u Briselu 2013. godine, u okviru Poglavlja 23. kao pregovarač iz oblasti međunarodnog pravosuđa.
Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda, ali i sednice svih sudija Prekršajnog Apelacionog suda ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Sledeći kandidat je kandidat Pavlica Đuro, inače sudijski pomoćniku Prekršajnom sudu u Beogradu, rođen 1970. godine u Rijeci. Osnovne studije završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Nakon završenog pripravničkog staža u trajanju od tri godine, položio je pravosudni ispit 28. marta 2007. godine. Trenutno radi u Prekršajnom sudu u Beogradu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Radi u sudskoj upravi kao ovlašćeno lice za postupanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Postupa zatim po podnescima i pritužbama izjavljenim na rad sudija Prekršajnog suda, a za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini ocenjen je ocenom „naročito se ističe“.
Visoki savet sudstva je prilikom predlaganja ovog kandidata posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Prekršajnog suda u Beogradu, Pavlica Đuro drugi na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Kandidat Ristanović Olivera, sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, rođena je 1975. godine u Požegi. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2002. godine sa opštim uspehom 6,90. Pravosudni ispit je položila 2007. godine.
Od februara 2010. godine radi u Prekršajnom sudu u Beogradu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika, a od avgusta 2011. godine je sekretar tog suda.
Za ostvarene rezultate rada u 2011, 2012. i 2013. godini, ocenjena je ocenom „naročito se ističe“. Prema mišljenju sednice svih sudija Prekršajnog suda, ali sudija Prekršajnog apelacionog suda, ovaj kandidat ispunjava sve kriterijume kada je reč o stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti vezano za izbor sudija, a posebno napominjem da je VSS prilikom predlaganja ovog kandidata imao u vidu da je Ristanović Olivera rangirana kao prva na rang listi prema broju dobijenih glasova u sudu u kome obavlja poslove sudijskog saradnika.
Kandidat Sibinović Jelena, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, rođena je 1983. godine u Aranđelovcu. Osnove studije na Pravnom fakultetu završila je 2006. godine sa izuzetno dobrom ocenom, odnosno prosečnom ocenom 8,58. Pravosudni ispit je položila 2008. godine.
Od januara do decembra 2009. godine nalazi se na radnom mestu sudijskog pomoćnika u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a od januara 2010. godine je raspoređena u Prvi osnovni sud u Beogradu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Postupa u krivičnoj materiji i za ostvarene rezultate i u 2012. i 2013. dobila je najviše ocene, dakle ocene „naročito se ističe“, dok za jednu godinu nije ocenjena budući da se nalazila na porodiljskom odsustvu.
Prema mišljenju sednice svih sudija Prvog osnovnog sua u Beogradu, ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, a što je sve koleginicu i preporučilo kada smo je predlagali za izbor za sudiju Prekršajnog suda.
Konačno, 11. na ovoj listi jeste Šćepanović Bojana, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Koleginica Šćepanović Bojana je rođena 1. aprila 1984. godine u Beogradu. Osnove studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine sa opštim uspehom 7,84. Pravosudni ispit je položila 28. septembra 2011. godine, nakon čega je zasnovala radni odnos u istom sudu na radnom mestu sudijskog pomoćnika, najpre na određeno vreme, a od 1. jula 2013. godine primljena je u radni odnos na neodređeno vreme.
U periodu od 26. maja 2014. do 26. novembra 2014. godine bila je upućena u Prvo OJT u Beogradu. Za 2011. i 2012. godinu nije ocenjena pošto je bila u radnom odnosu na određeno vreme, a za 2013. godinu ocenjena je ocenom „naročito se ističe“.
Govori engleski i nemački jezik i prema mišljenju sednice svih sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, što je bio i razlog da je VSS predloži za izbor za sudije za sudiju prekršajnog suda.
Uvaženi narodni poslanici, čuli ste predlog kandidata vezano za ove sudove, dakle, za jednog sudiju za Osnovni sud u Čačku, jednog sudiju za Privredni sud u Užicu i 11 predloga, odnosno za 11 sudijskih mesta za Prekršajni sud u Beogradu. To je predlog Visokog saveta sudstva. Smatramo, i ja sam uveren da se radi o najboljim kandidatima.
Videli ste i sami da je Visoki savet sudstva u postupku predlaganja analizirao sve parametre koji su od značaja i koji opredeljuju da jedan kandidat bude predložen ili da ne bude predložen za ove izuzetno važne funkcije, a to su, dakle, sudijske funkcije, i to sve one parametre koji se odnose na stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinih kandidata, rezultate rada u njihovom dosadašnjem angažovanju, pri tome napominjem da su ti rezultati rada, odnosno ocene, a videli smo da su svi ovi kandidati ocenjeni sa najvišom ocenom, ocenom - naročito se ističe. Napominjem da su te ocene donete na bazi mišljenja njihovih mentora, odnosno sudija sa dugogodišnjim iskustvom, koji su cenili njihov dosadašnji rad i koji su na neki način, najpozvaniji da daju svoje mišljenje o njihovom dosadašnjem radu.
Pored toga, cenili smo i dužini rada na poslovima sudijskih pomoćnika. Videli ste da ima među kandidatima i sudijskih pomoćnika koji obavljaju te poslove preko 10, 15 ili 17 godina, što govori o njihovom iskustvu.
Na kraju, još jednom ponavljam da je Visoki savet sudstva bio formirao u ovom postupku komisiju koja je razgovarala sa kandidatima. Samo za ova tri konkursa, dakle, samo za ova tri oglasa za ove tri sudijske funkcije, komisija je obavila razgovore sa preko 200 kandidata. Bili smo u prilici da u jednom neposrednom razgovoru, u jednom neposrednom kontaktu sa tim kandidatima, dođemo do određenog zaključka i kada taj zaključak stavimo u kontekst svih ovih ostalih parametara koji se tiču ovih kandidata, mogli smo da zauzmemo određene stavove. Smatramo da su upravo ovi kandidati, koji će, naravno, ako ih ova Skupština izabere, dati, čini mi se, vrlo značajan doprinos, da kada je reč o sudovima, poboljša se i stručnost i efikasnost, a verujem, da je to cilj i svih nas koji danas učestvujemo u ovoj skupštinskoj raspravi, s jedne strane, ali sam ubeđen i da je to cilj i svih građana Srbije. Hvala.