Zahvaljujem gospodine Babiću. Smatram da nisam prekršio Poslovnik, jer nemam načina da poslanike opozicije zadržim u sali, ali bih takođe samo primetio da gospodin dr Pavićević veoma pažljivo sluša današnju raspravu, tako da se zahvaljujem gospodinu Pavićeviću koji strpljivo sedi u sali i sluša raspravu koja je na dnevnom redu.
Izvolite, povreda Poslovnika, dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću i poštovani gosti iz ministarstva, sada ste povredili Poslovnik, gospodine Bečiću, član 103. koji definiše pravo jednog narodnog poslanika, a nas je takvih ovde 250, da reaguje po povredi Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodin Babić se, gospodine Bečiću, javio malo pre da ukaže na to da ste vi povredili član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji tretira pitanje dostojanstva Narodnih poslanika i dostojanstva Narodne skupštine i umesto, da gospodin Babić objasni kako ste vi to prekršili Poslovnik u članu 107. gospodin Babić je iskoristio ta dva minuta da replicira meni, da obavesti druge narodne poslanike iz drugih poslaničkih klubova i stranaka koje su zastupljene u ovom parlamentu o nekim stvarima, a vaša je obaveza bila, gospodine Bečiću da odmah prekinete gospodina Babića, kada smo svi primetili da on zloupotrebljava pravo iz člana 103. Poslovnika, da upozorite gospodina Babića da to što on radi jeste upravo kršenje člana 107. na koji se pozvao, a to je pitanje dostojanstva Narodne skupštine i ukoliko bi gospodin Babić, gospodine Bečiću, nastavio da krši dostojanstvo Narodne skupštine, da na osnovu članova 109, 110, 111, 112. i 113. gospodine Bečiću, još jednom u ovom sazivu izreknete meru opomene narodnom poslaniku Zoranu Babiću.
Pošto vi to niste uradili, pozivam vas da sada to uradite gospodine Bečiću. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću, dužan sam da vam dam objašnjenje i da vas pitam da li ćete da se Skupština izjasni u danu za glasanje. Gospodin Babić, kao i svaki drugi narodni poslanik ima pravo da kroz povredu Poslovnika ukaže i da izrazi nezadovoljstvo sa prisutnosti poslanika u sali, a takođe on smatra da ja kao predsedavajući moram da se staram o redu u velikoj sali Narodne skupštine i smatra da sam ja trebao da obezbedim da opozicija bude prisutna na ovako važnoj temi kao što su ova tri zakona koja su na dnevnom redu i to je njegovo pravo kao poslanika i on je imao pravo da mi ukaže na to, ali ja kao što sam rekao, nemam mogućnosti da disciplinujem opoziciju koja bi trebala da zbog građana Srbije sedi u velikoj sali Narodne skupštine i do kraja sluša ovu raspravu.
Vama se još jednom zahvaljujem što ste vi kao poslanik opozicije, jedini poslanik u ovoj sali ostali strpljivo do kraja i slušate raspravu i poštujete i narodne poslanike i ministra i građane Srbije i slušate raspravu do kraja.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Babić.

Jako kratko, gospodine Bečiću, član 108. stav 1. Ovde smo videli očiti primer sistema vrednosti. Sistem vrednosti po kojem se podržava ignorisanje dijaloga, ignorisanje teme, u kojem se podržavaju ove prazne klupe i ja bih zaista zamolio ove odgovorne i divne ljude sa RTS koji su tu mnogo strpljiviji, iako su mnogo manje plaćeni, od koleginice i kolega iz opozicije, ali ostaju do kraja i rade svoj posao, za razliku od koleginica i kolega iz opozicije kojih nema i sa kojima je nemoguće voditi dijalog. Sa druge strane, kolega Pavićević traži od vas gospodine Bečiću da ja budem kažnjen, zato što sam danas gotovo svo vreme proveo u ovim klupama.
Da li je to sistem vrednosti po kojem se rad kažnjava? Prisustvo kažnjava? A odsustvo iz Narodne skupštine ili prisustvo u nekim kafanama, kafićima ili ko zna kakvim manifestacijama je dobro? Svuda, samo ne u Narodnoj skupštini. To je skandalozno, gospodine predsedavajući. Skandalozno je bacati prašinu u oči.
Možda će meni neko verovati ili neće, ali će slici verovati, slici praznih klupa. Gde su vam koleginice i kolege? Zašto nisu ostali da vodimo dijalog? Zašto nisu ostali da polemišu sa gospodinom Verbićem? Da li je gospodin Verbić izašao iz sale? Da li su koleginice i kolege iz SNS izašli iz sale?
Umesto da ste ustali i rekli, svaka vam čast, stojite disciplinovano tu, zato što vam je bitna tema, zato što su vam bitni mladi ljudi, zato što vam je bitno visoko obrazovanje, zato što su vam bitne osnove obrazovanja, zato što su vam bitni udžbenici? Neko u ovoj sali podržava to što bi želeo da taj dijalog izmesti u kafiće.

Vreme, gospodine Babiću. Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Babiću, pretpostavljam da predstavnici opozicije smatraju da ne poseduju argumente koje bi iskoristili u ovim raspravama, da ospore ove zakone koji su na dnevnom redu i zbog toga su, pretpostavljam, morali da napuste veliku salu Narodne skupštine.
(Zoran Babić, s mesta: Mogu da pohvale, ako neće da ospore.)
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Gospodine Pavićeviću, po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Verbiću, poštovana gospođo Lužanin i poštovani gospodine Šuvakov, povređeni su, gospodine Bečiću, sledeći članovi Poslovnika Narodne skupštine, malo pre dok je govorio gospodin Zoran Babić, članovi 283, 284, 285, 286, 287. i član 288. poštovana gospodo.
To su članovi koji definišu prava i dužnosti Narodnih poslanika, a vaša je obaveza gospodine Bečiću bila da gospodinu Babiću kažete da postoje ti članovi Poslovnika Narodne skupštine i da nije on narodni poslanik koji ovde treba da arbitrira o tome na koji način drugi narodni poslanici vrše svoje dužnosti ili koriste svoja prava u Narodnoj skupštini. Ako vi gospodine Bečiću ipak procenjujete da to jeste gospodin Babić, da mu sugerišete onda da postavi pitanje samom sebi – a gde je 115 poslanika SNS, poštovani gospodine Bečiću, kojih danas u ovom momentu ovde nema, da gospodin Babić kada se obraća režiji, kamermanima RTS, zamoli da se malo taj fokus kamere usmeri ka klupama narodnih poslanika SNS, pa nema ih ovde 17, 18 u ovom trenutku, poštovani gospodine Bečiću, a ukupno ih je 136.
Ja sedim ovde. Tražim dijalog sa gospodinom Verbićem ceo dan. Ni na jedno moje pitanje nije odgovorio. To je pitanje dostojanstva Narodne skupštine i odnosa izvršne vlasti prema zakonodavnoj vlasti. I umesto da na to reaguje gospodin Babić, on se bavi drugim stvarima.

Gospodine Pavićeviću, pošto ste mi ukazali na ove članove, ja ću pročitati samo prvi stav iz člana 283. – narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Nemam nikakav više komentar.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Zahvaljujem.
Gospodine Babiću, vi se ponovo javljate za povredu Poslovnika? (Da.)
Izvolite.

Član 107, naravno, dostojanstvo gospodine Bečiću. Ja ću produžiti sa onim što ste vi počeli malopre.
Ono na šta se malopre kolega Pavićević pozvao nije trebao da se poziva i da upućuje vas na te članove 283. i 274, već svoje kolege: gospodina Živkovića, gospodina Stefanovića, gospodina Janka Veselinovića, gospodina Senića, gospodina Đurišića, gospođu Čomić. Njima je trebao da kaže da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Da li učestvuje gospodin Živković u radu Narodne skupštine? Ne znam, možda je stelt, možda su to neki nevidljivi poslanici, ne znam, leteći, nevidljivi.
Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine. Na to se pozvao malopre kada je replicirao meni, a želeći da ukaže na povredu Poslovnika. Da li je možda nekome uskraćen ulazak u Narodnu skupštinu ili treba da uskraćujemo izlazak iz Narodne skupštine samo da bi poslanici radili svoj posao?
Narodni poslanik je dužan da svoje odsustvo na sednici prijavi predsedniku Narodne skupštine koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Da li su obavestili? Da li su obavestili, a vi kažete da sam ja prekršio Poslovnik, član 284? Prisustvom, a nisu prekršili oni koji nisu prisutni, a nisu ni obavestili. Nisu obavestili. Mi učestvujemo u debati. To je stvar iz strategije koliko će ljudi biti prisutno, to je stvar strategije, a ostali su oni ljudi koji debatuju, koji razgovaraju o ovim zakonima, koji su najstručniji, koji nisu akademici Živković. Ko je ostao sa vaše strane, gospodine Pavićeviću? Niko. Dve stotine osamdeset i pet narodnih poslanika ostvaruje pravo na platu, pa da li će ovi stelt narodni poslanici, koji nisu prisutni, da odu na blagajnu i da podignu platu za šta? Zato što nisu prisutni u Skupštini.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Gospodine Pavićeviću, vi se ponovo javljate?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Pavićeviću, vi ćete sada mene, kao predsedavajućeg, morati da uputite na to dam pauzu od pola sata ili sat vremena, jer ovo ne vodi ničemu. Narodni poslanici koji žele da diskutuju o temi jednostavno nemaju mogućnost, a koristiti povredu Poslovnika za repliku nije u redu zbog narodnih poslanika koji strpljivo čekaju da govore o ovoj temi. Tako da bih vas zamolio, imaćete prilike
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Moraću da dam pauzu gospodine Pavićeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Dajte pauzu.)
Znači, dajem pauzu.
(Posle pauze.)
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, naravno da je za poslanike SNS i te kako ovo bitna tema. Naravno da mi znamo svoje dužnosti, da smo odgovorni i da nastavljamo ovu debatu. Pred nama su vrlo važni zakoni iz oblasti obrazovanja. Kad je ova tema na dnevnom redu, meni je zaista posebno zadovoljstvo da o ovim zakonima danas i govorim.
Svoje vreme ću pre svega upotrebiti na Zakon o udžbenicima, ali ću dati svoj pozitivan komentar i na izmene Zakona o visokom obrazovanju, izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Moram da kažem na početku da je Ministarstvo zaista napravilo jedan dobar Predlog zakona o udžbenicima, napravilo je dobar posao za sve zainteresovane strane. Naravno, rezultat ne izostaje ako je napravljen ozbiljan i temeljan rad, a taj rad traje već godinu dana, od maja prošle godine, a javna rasprava je započela 21. novembra 2014. godine. Zatim je ovaj zakon, kao nacrt zakona, bio objavljen u Prosvetnom pregledu, meni je to najomiljenija novina, gde saznam sve šta se dešava u našem obrazovno-vaspitnom sistemu. Imali smo brojne tribine, okrugle stolove, a za narodne poslanike imali smo i javno slušanje.
Ono što moram da napomenem jeste da su za nesmetan, kvalitetan rad u vaspitno-obrazovnom procesu potrebna tri važna faktora da se ispune. Neophodni su kadrovi, uslovi rada i svakako adekvatna nastavna sredstva.
Danas govorimo o nastavnim sredstvima, i to o udžbenicima, kao osnovnom didaktički oblikovanom nastavnom sredstvu. U samoj javnoj raspravi koja je dugo trajala, moram da kažem da je ovaj Predlog zakona imao zaista veliku podršku svih zainteresovanih strana.
Mi poslanici, pre svega iz Odbora za obrazovanje, ali i na adresu Ministarstva prosvete, dobili smo mnogo pisama podrške i ovom prilikom moram to da potkrepim sa tri, neću ih čitati, jer za to nemamo dovoljno vremena, ali moram da kažem da su svi učesnici obrazovnog sistema pokazali svoju nesumnjivu podršku.
Počeću od Udruženja roditelja, od dr Dragane Ćorić, predsednice Udruženja građana „Roditelji“ Novi Sad i potpredsednika Saveta roditelja osnovnih škola Grada Novog Sada koja je aktivno učestvovala u pripremama ovog zakona i svakako dala svoj doprinos da imamo dobra rešenja.
Ovde je i pismo 48 škola za učenica sa smetnjama u razvoju na teritoriji Republike Srbije, Društva defektologa Srbije, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju roditelja učenika sa smetnjama u razvoju, sa invaliditetom, kao i samih učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i jedno pismo Zajednice elektrotehničkih škola Srbije koji podržavaju ove izmene i kažu da je nepodeljena podrška kolega data u uvođenju mogućnosti štampanja priručnika za stručne predmete u stručnim školama, što je dobrodošla novina, pogotovo što izdavači u ovoj oblasti mogu biti zajednica škola.
Ovo samo potkrepljuje činjenicu da zakon ima veliku podršku i da će on otkloniti mnoge probleme koje danas u praksi postoje. Ovaj zakon ima za cilj da zavede red, da zavede red na tržištu u ovoj oblasti da se šarenolika slika u odabiru udžbenika umnogome popravi.
Zakon o udžbenicima je usredsređen na pripremanje, odabiranje, izbor, izdavanje, ali i primenu i eventualno povlačenje odgovarajućih udžbenika ako ne ispune odgovarajuće kriterijume.
Moram da pohvalim i samo obrazloženje ovog Predloga zakona, jer zaista sve promene u ovom zakonu su i te kako potkrepljene i tabelama, ilustracijama i brojnim primerima iz prakse. To sve govori o ozbiljnosti Ministarstva da zaista imamo danas jedan dobar Predlog zakona o udžbenicima.
Istakli smo više puta, gotovo većina poslanika, šta je cilj ovog zakona. Naravno, kvalitet udžbenika i dostupnost udžbenika svima. Kada kažem „svima“ to su pre svega učenici sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, učenici srednjih stručnih škola, nacionalne manjine, ali rekla bih da su to i učenici socijalno ugroženih kategorija. Naravno, cilj jeste da se smanji i korupcija u samom izboru i odabiranju udžbenika.
Rekli smo više puta, ja se neću ponavljati i obrazlagati da dobiti od ovog zakona, pre svega imaju učenici, jer su oni centar zakona, ovaj zakon upravo menjamo zbog učenika, koji jesu subjekt vaspitno obrazovnog rada, ali, naravno, i sve druge zainteresovane strane, tu ne smemo zaboraviti ni roditelje, ni nastavnike, naravno, ni privredu, ni ministarstvo, a ni samu državu.
Da bismo razumeli koje promene danas imamo u Predlogu zakona o udžbenicima naravno da je potrebno da znamo kakvo je danas stanje. Svi znamo da je u Republici Srbiji mnogo godina postojao monopol određenog izdavača u odabiru udžbenika i to je dovelo do toga da nismo imali kreativnost i razvoj udžbenika, kao nastavnog sredstva. To je dovelo do toga da smo imali hiper produkciju u jednom delu izdavanja udžbenika, a koja se pre svega odnosila na osnovnu školu na obavezne nastavne predmete. Te moram da kažem u katalogu za 2014. - 2015. godinu imamo čak 2000 naslova, da imamo 85 naslova samo za prvi razred za predmete matematiku i srpski jezik, a da je potpuno drugačije stanje, potpuno drugačija slika, recimo, u srednjim stručnim školama, gde su ti udžbenici veoma zastareli, gde se poslednji izdao, recimo, pre 25 ili 26 godina.
Problematika jeste i skupih udžbenika. Problematika jeste i preobimnih udžbenika. Recimo u petom razredu osnovne škole za predmet matematika samo udžbenik i zbirka zadataka imaju čak oko 400 strana, a kada nabrojimo sve druge predmete to jeste zaista preobiman sadržaj.
Ovo ministarstvo jeste zateklo i projekat besplatnih udžbenika. Osnovna zamerka - kao neko ko je radio 27 godina u obrazovanju kao prosvetni radnik i bila sam u prilici da biram udžbenike za svoje učenike, po mom mišljenju, osnovna slabost tog projekta besplatnih udžbenika što je postojala veštačka podela udžbenika na radne i neradne udžbenike. Oni koji su proglašeni za neradne, morali su se vraćati. A kakav je to neradni udžbenik, kako se iz takvog udžbenika uopšte može učenike učiti, da tu nešto izdvajaju kao bitno, jer znamo da nam je krajnji cilj naučiti učenike kako da uče i kako na pravi način da koriste odgovarajuće informacije.
Ono što je slabost dosadašnjih udžbenika, što smo primetili, više narodnih poslanika, to je veliki broj materijalnih grešaka. To je prosto nedopustivo. Zatim, neprimerene ilustracije, posebno u mlađim razredima, jer, ja bih potencirala da udžbenici pored naravno, primarne obrazovne funkcije imaju, i nikako ne trebamo zaboraviti i vaspitnu funkciju. To je isto toliko važno.
I ono što sam sama potencirala na Odboru za obrazovanje, a što osmatram da je i te kako važno, a mislim da je ministar i prihvatio i taj zahtev uputio Srpskoj akademiji nauka jeste jezik, ćirilično pismo i slova ćirilice. Prva i najvažnija knjiga u našem školovanju jeste bukvar, a kada otvorimo bukvar različitih izdavača možemo zateći potpuno raznoliku sliku, da se ista slova naše azbuke pišu na potpuno drugi način.
Moram da uputim da recimo Savez učitelja Republike Srbije ima dobar predlog kako bi se ćirilica mogla standardizovati i kako bi od tog početnog bukvara i najvažnije, rekla bih, knjige koje se svi sećamo, i danas kada smo ovde koliko je to važno i mislim da bismo mogli utrošiti napor da i to uradimo.
O novinama koje će rešiti ove probleme govorili smo puno, govorićemo i u raspravi u pojedinostima. Ja ću samo taksativno izneti neke od njih, a o svih 50 članova imaćemo priliku da detaljno pričamo.
U ovom Zakon o udžbenicima ponovo se definiše udžbenički komplet. Imamo novi pojam dodatnog nastavnog sredstva. Istakli smo već nekoliko puta da je mnogo važno da imamo elektronski dodatak koji će produbiti i samostalan rad učenika, ali i proveru njihovog znanja i podsticati njihovu kreativnost. Ono što je važno da bismo rešili problem niskotiražnih udžbenika, sada priliku da izdaju priručnike imaju i srednje stručne škole, ali i pojedina udruženja koja u ovom smislu mogu apsolutno dati svoj doprinos.
Moj stav je da ovaj predlog u zakonu da se udžbenici biraju na četiri godine je izuzetno dobar. On donosi odgovarajući mir i među učenike, roditelje, ali i nastavnike, ali mislim da je dobar i stoga što upravo školski program u našim školama se donosi na četiri godine, tako da je i odabir knjiga ne samo iz materijalnih i tehničkih razloga već i ovih kvalitativnih itekako dobro rešenje. Dobro rešenje je i da ćemo imati ograničenu cenu udžbenika, ograničen obim naših udžbenika.
Brojne su promene, ali evo da ne idem dalje u širinu, čuli smo to od mnogih narodnih poslanika, što se tiče izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ja ih podržavam, a sa tim u vezi, ovo nije mala izmena. Dobro je da smo imali dobru komunikaciju sa studentima, da sada ćemo prepustiti da broj rokova određuju univerziteti poštujući njihovu autonomiju.
Ono što je izuzetno važno jeste da se radi na novom zakonu o visokom obrazovanju gde ćemo govoriti o itekako važnim pitanjima visokog obrazovanja. To su recimo kadrovi, finansiranje i sva druga pitanja.
Što se tiče izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u neku ruku tiče se i racionalizacije i da će kolege prosvetni radnici na jedan bolji način od 1. septembra moći da odu u penziju, ali javna rasprava o novom zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je već završena. Znači, nadamo se da ćemo u skoroj budućnosti ovde pred nama poslanicima imati taj Predlog zakona.
Imalo bi još puno toga da se priča, već sam možda u toj priči i ponovila mnogo toga. Ja na kraju želim da poručim prosvetnim radnicima da verujem a to je obećanje premijer Vlade Aleksandra Vučića da će oni među prvima imati prve te efekte ovih mera štednje, da će se prvo odraziti u principu prosvetnim radnicima i mislim da je to dobro.
U Danu za glasanje naravno zajedno sa poslanicima SNS sa zadovoljstvo ću svoj glas dati i podržati sva tri predloga ovih zakona, a članovima ministarstva želim uspeh u daljem radu. Svima vama hvala na pažnji.