Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika i da imamo uslove za nastavak rada.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala, predsednice. Izvinjavam se, nisam se na vreme pripremila.
Tražim od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine odgovor, tumačenje na pitanje koje su mi dali građani Bačke Topole, a ono se naime odnosi na to da građani Bačke Topole imaju veliki problem sa ispuštanjem smrada koji dolazi od kafilerije „Žibel“ u Bačkoj Topoli. Građani Bačke Topole taj smrad ne trpe ovih godina, nego je taj problem više decenijski, zato što AIK Bačka Topola, najverovatnije u preradi životinjskog otpada ne poštuje određena pravila, zakon i uredbe ove države. Niko u ovom gradu, naravno, ne želi da AIK Bačka Topola prestane da radi, jer od toga sigurno živi jako puno porodica, to je egzistencija ne samo građana opštine Bačka Topola, nego i susednih opština, tako da građani Bačke Topole jednostavno traže o Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da ih na neki način zaštiti od tih pojava koje trpe.
Naime, oni su već više puta pisali peticije, zatim su pisali tužbe itd, ali niko od nadležnih u opštinskoj upravi, od resornih inspekcija nije im pomogao, kažem, više decenija.
Kafilerija „Žibel“ posluje u okviru AIK Bačka Topola i godinama krši propise o zaštiti životne sredine, zagađuje vazduh na širem prostoru, što je suprotno članu 19. Zakona o zaštiti vazduha i suprotno je čak i Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. U procesu spaljivanja životinjskih leševa ta kafilerija ispušta u vazduh, bez odgovarajući ispravnih filtera, koji prelaze granične vrednosti nivoa, zagađujuće materije, tako da se zagađujuće materije u vazduhu, a sa njima i gasove izuzetno neprijatnog mirisa, koji se šire čak i na 10 kilometara u prečniku od mesta emisije, tako da čak i stanovnici opštine Mali Iđoš osećaju te zagađene materije.
Rad svake kafilerije je društveno koristan, jer u procesu uništavanja životinjskih leševa sprečava eventualno širenje. Međutim, u ovom procesu svaka kafilerija mora da poseduje i koristi ispravne filtere, kako se ne bi trovali građani i kako se ne bi povećavao stepen malignih oboljenja, što je veliki slučaj tih malignih oboljenja u Bačkoj Topoli.
Pošto su građani Bačke Topole i Malog Iđoša jako razočarani pasivnošću nadležnih inspektora, zamolili su me da postavim ovo pitanje, u stvari da pitam resorno ministarstvo, Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine da li će da urgira, u stvari da li će da kontaktira i proveri kod nadležnih u opštini Bačka Topola i Mali Iđoš da li imaju nameru da zaštite, da stave filtere i da poštuju zakon i uredbe?
Drugo pitanje takođe postavljam isto Ministarstvu, a odnosi se na istu tu opštinu Bačka Topola. Idem po informaciji koju smo dobili, a tiče se pomora ribe u akumulacionom jezeru Krivaja. Naravno, opet kažem da je to u opštini Bačka Topola.
Za vikend se pojavila uginula riba na površini jezera. Prema ovim procenama uginulo je oko 10 hiljada komada smuđa, a od kojih su mnogi izbačeni na obalu. Prema pisanju štampe, na poziv ribočuvarske službe došao je vodoprivredni inspektor kome je predočeno da je do uginuća došlo najverovatnije zbog prekomernog crpljenja vode za zalivanje okolnih useva zbog čega je nivo vode pao ispod biološkog minimuma i riba je ostala bez kiseonika.
Ko je prekomerno crpio vodu? Da li je uginula riba upućena na analizu kojom će se tačno utvrditi šta je dovelo do pomora ribe? Da li je registrovano prisustvo nekog zagađivača koji je otpadne vode ulivao u jezero? Ko je odgovoran za učinjenu ekološku štetu?
To su sva pitanja koja postavljam Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Zabrinjavajuće je da su se tako dva velika ekološka problema dogodila u jednoj opštini. To samo potvrđuje naš stav da se pitanja zaštite životne sredine moraju rešavati kao prioritetna, jer su materijalne štete velika, a štete po zdravlje građana su nesagledive i dugoročne.
Molim Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine da na ova dva pitanja građanima Bačke Topole i Malog Iđoša što pre odgovori. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, želeo bih da zatražim dva obaveštenja od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Nedavno sam razgovarao sa predstavnicima poljoprivrednika i poljoprivrednih preduzeća koji su mi ukazali na probleme sa kojima se oni suočavaju, pa bih hteo da pokušam da razrešim dileme u vezi sa tim.
Važeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu jasno propisuje da je nadležni organ lokalne samouprave dužan da završi sve pregovore o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srbije i da donese odluke vezano za te pregovore do 1. juna tekuće godine, dakle do 1. juna one godine u kojoj se to zemljište daje u zakup.
Sasvim je moguće da nije tako direktan krivac za ovaj problem Ministarstvo poljoprivrede, već je moguće da je krivac neki od organa koji funkcionišu u okviru Ministarstva poljoprivrede ili neka od jedinica lokalne samouprave. Ja ću se obratiti pitanjem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, jer je ono nadležno za uređenje ove oblasti i stvaranje optimalnih uslova za poslovanje u okviru svojih nadležnosti.
U vezi sa tim želim da postavim sledeće pitanje – zašto se u primeni neretko dešava, a to se događa već godinama, da se ovi ugovori, koji treba da se potpišu vezano za zakup poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srbije, potpisuju i sa po šest meseci zakašnjenja, a dešava se i da potpisivanje tih ugovora uđe u narednu kalendarsku godinu?
To stvara velike probleme poljoprivrednicima, i to nekoliko problema. Jedan problem, da kažem, uslovno rečeno, manji, javlja se kada oni koji su obveznici predaje finansijskih izveštaja treba da predaju finansijske izveštaje u kojima, sa jedne strane, moraju da knjiže, naročito ukoliko su izvršili uplatu zakupa za poljoprivredno zemljište, a podsećam da se u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu jasno kaže da se mora uplatiti kompletan novac za zakup, a tek se onda potpisuje ugovor, a da sa druge strane nisu u mogućnosti da knjiže taj ugovor jer on u tom trenutku nije potpisan. Zbog toga se događa da dobijaju negativno mišljenje ili mišljenje za rezervom od ovlašćenih revizora zbog čega potencijalno mogu da imaju problem, ukoliko su u potrazi za investitorima za neki projekat, strateškim partnerima ili ukoliko se radi o poljoprivrednim preduzećima koja su u procesu privatizacije mogu da imaju problem u procesu privatizacije.
Drugi problem koji se javlja jeste u stvari dilema šta oni da čine u trenutku kada stigne vreme predsetveno, kada treba kultivisati tu zemlju. Istekao im je ugovor koji su imali zvaničan sa državnom. Novi ugovor nije potpisan. Da li u tom trenutku oni da uđu praktično „u posed“ što je suprotno zakonu, jer nemaju ugovor da kultivišu tu zemlju, i da na taj način obezbede da imaju visoke prinose na toj zemlji, ali da se time suoče sa dva potencijalna problema, jedan je da snose određenu zakonsku odgovornost, a drugi je da možda kultivišu zemlju za nekog drugog koji će eventualno te godine dobiti tu parcelu?
Drugi problem koji može da se javi jeste da oni praktično ne uđu u posed, odnosno da ne kultivišu zemlju. U tom slučaju ta zemlja neće imati prinose koje bi imala u normalnim uslovima, što će reći da je sasvim moguće da će se dovesti u pitanje opravdanost čitavog ekonomskog poduhvata.
Drugo pitanje koje želim da postavim vezano je isto za Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji u članu 62. jasno propisuje da se zemljište može dati u zakup od jedne do 20 godina, a mene zanima – zašto se onda kod nas vrlo često, ili barem sam ja dobio takve informacije, događa da se u zakup zemlja daje na godinu dana ili na tri godine? Zašto je važno da se zemlja daje u zakup dugoročno, odnosno dugoročnije, odnosno zašto se ne daje na pet, 10 ili 15 godina kada zakon takve mogućnosti daje?
Zamislimo situaciju u kojoj poljoprivrednik uzme zemlju na godinu dana. Koja je njegova motivacija da on tu zemlju kultiviše? Apsolutno nikakva jer ne zna šta će se dogoditi sledeće godine. Možda će sledeće godine neko drugi dobiti tu parcelu, što će reći da je on kultivisao zemlju za nekog drugog. Direktna posledica toga jeste da praktično mi demotivišemo poljoprivrednike da kultivišu zemlju, čime smanjujemo kvalitet zemlje koja se obrađuje i smanjujemo buduće prinose na tim parcelama. Da ne govorimo o tome da bi davanjem poljoprivrednog zemljišta u dugoročne zakupe praktično davali podsticaj poljoprivrednicima da investiraju, jer bi bili sigurni, odnosno imali bi određene predvidive, relativno sigurne prihode u narednim periodima, na osnovu kojih bi mogli da kreiraju investicije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, višedecenijski problem grada Niša je pruga koja deli grad na dva dela. Ono što je vrlo interesantno jeste da na teritoriji grada Niša postoji 17 pružnih prelaza, od kojih je, zamislite, čak sedam neobezbeđeno.
Zašto postavljam ovo pitanje? Jedan mali uvod u problem koji muči građane Niša. Početkom elektrifikacije srpskih železnica, tj. srpskih pruga, javio se ozbiljni problem u gradu Nišu jer je postojala namera da tadašnje vlasti, pre više od deceniju i po, urade elektrifikaciju pruge u sadašnjoj trasi. To je bilo nedopustivo i građani Niša su se oštro usprotivili, tako da je na sednici Skupštine grada, 2009. godine, donesena jednoglasna odluka, i od strane opozicije i pozicije, da se ne dozvoli elektrifikacija postojeće trase, ili, pak, da ona može da se uradi, pod uslovom da se trasa spusti da ide podzemnom trasom, kako ne bi ometala i delila grad na dva dela.
Grad Niš je u prošlom sazivu, 2010. godine, konkurisao i dobio 1,5 milion evra za izradu studije izvodljivosti i glavnog projekta izmeštanja pruge između železničke stanice Crveni krst i mesta zvanog Prosek, kako bi se pruga izmestila uz auto-put, tj. severnim obodom grada i ona koja ide kroz grad i deli grad na dva dela, kažem, sa 17 prelaza, od kojih su sedam neobezbeđeni i vrlo rizični, promenila namena te pruge, ili potpuno izmestila, u zavisnosti šta kaže struka i šta kažu, uostalom, Skupština grada i građani Niša.
To je bilo u vremenu kada je taj ugovor podržao i omogućio i gospodin Versan Denžer, predsednik Evropske komisije u Srbiji. Tender je sproveden 2012. godine. Dobila je češka firma da projektuje i da pravi tu studiju izvodljivosti. Čak je i sadašnja skupštinska većina, koja je preslikana skupštinska većina iz ove sale, dala svog predstavnika u bordu koji treba da kontroliše sprovođenje i trošenje tog novca.
Ono što je bilo tada obećano i što je bilo izvesno je da iz tih predpristupnih fondova, a ja govorim o gratis sredstvima, to nisu krediti, grad Niš ima šansu da dobije i sredstva za samo izmeštanje pruge. Procene su bile razne, ali se radi o cifri od nekih 9-10 miliona evra.
Ono što je interesantno, pre nešto više od godinu dana je bila ponovo pokrenuta ideja o elektrifikaciji, kako se tada govorilo – privremena elektrifikacija trase pruge koja sada prolazi kroz grad. Ono što je dobro, to je da su građani Niša i predstavnici gradske Skupštine, koja je preslikana situacija iz ove sale, glasali jednoglasno da je nedopustivo da se kroz grad Niš uradi elektrifikacija pruge.
To je vrlo bitno pitanje za grad i građane Niša, višedecenijski problem, koji se nije rešavao, ali ono što može da se desi, a to je i moje pitanje predsedniku Vlade, je da se uradi elektrifikacija postojeće trase i time definitivno pocepa grad na dva dela i samim tim onemogući kvalitetan razvoj grada Niša. Građani Niša i predstavnici, bilo da su u ovom Domu ili u gradskom parlamentu, su protiv takvog rešenja, jer će to unazaditi razvoj grada.
Ono što ja pitam predsednika Vlade je – dokle se stiglo i šta je urađeno za protekle tri godine, jer znamo da je verovatno urađen projekat studije izvodljivosti i da li se i dalje konkurisalo za dobijanje sredstava za izmeštanje pruge iz centra grada? Opet ponavljam, građani Niša su protiv elektrifikacije postojeće trase, jer će to unazaditi razvoj grada Niša. Ponovo napominjem da je i sadašnja skupštinska većina grada glasala za to da se ne dozvoli elektrifikacija pruge, a njoj se pridružila i opozicija. Znači, jednoglasna odluka, kao što je bila jednoglasna odluka da se ne dozvoli privatizacija javnog medijskog servisa grada Niša, pa se, eto, to dozvolilo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić.
Odustao je.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Prvo pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara – koliko je ukupno i u kojim opštinama i gradovima Srbije savetovališta za dijabetes? Pitanje postavljam iz dva razloga. Tokom mandata Vlade 2004-2007. je preporukom ministra praktično ostavljeno primarnoj zdravstvenoj zaštiti odnosno direktorima domova zdravlja da odluče o tome da li će savetovališta za dijabetes biti ili ne. Nažalost, tumačeno je, po mojim saznanjima, zbog toga mi je potreban odgovor u kojim opštinama i gradovima savetovališta za dijabetes ima a u kojima ne, da je nepotrebno.
Dijabetes ne samo što je bolest modernog doba, ne samo što ima različite uzroke, nego od nje oboljevaju ljudi različitog uzrasta. Zato smatram da su savetovališta za dijabetes, kad su ustanovljena i dok su radila, imala dobre rezultate, pa je to razlog zašto molim od ministra zdravlja da mi da odgovor na pitanje gde oni sada postoje, da bismo nakon tog odgovora mogli, nadam se zajedno sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom zdravlja, da pokrenemo akciju da savetovalištima za dijabetes budu pokriveni svi gradovi i opštine, kao i proširenje liste preparata koja se dijabetičarima nude, u želji da ogroman broj ljudi koji ima problem sa ovom bolešću ima najbolju moguću dostupnost i lečenju, i savetima, za svoj život sa dijabetesom.
Drugo pitanje je i ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru i ministarki poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežani Bošković Bogosavljević, a tiče se načina određivanja kvaliteta vode za piće u gradovima i opštinama Srbije.
Dakle, pitanje za ministra zdravlja, a on će dobiti odgovor od nadležnih službi, inspekcija, agencija i Zavoda za javno zdravlje, glasi - kakvo je stanje sa kvalitetom vode za piće u Srbiji?
Pitanje za ministarku Bošković Bogosavljević - šta je do sada primenjeno od Nacionalne strategije za održivo korišćenje prirodnih resursa u Srbiji, gde je korišćenje voda, pitkih voda, ali i voda svake vrste jedno od najvažnijih delova? Pitanje postavljam znajući da odgovor mora da bude opisan i opširan, zbog toga što mi se čini da se kvalitetom vode za piće, snabdevanjem vode za piće i akcidentima u izvorištima skoro pa da malo ko bavi.
S tim u vezi i pitanje za ministra Lončara i za ministarku Bošković Bogosavljević o iznosima novca u pozicijama budžeta za neophodne analize pri akcidentima. Danas smo čuli koleginicu Olenu Papugu koja priča o ozbiljnom akcidentu sa uginućem ribe. U konsultacijama i u razgovorima smo razumeli da vodoprivredni inspektor koji hoće da uzorkuje ribu ne može da naplati analizu uginule ribe, ukoliko se ne odredi ko je zagađivač.
Dakle, u kraćem i što je moguće jasnijem za ministarku Bošković Bogosavljević i ministra Lončara – šta je u primeni od Nacionalne strategije za održivo korišćenje prirodnih resursa u Srbiji i gde su i kada izvršene analize kvaliteta vode za piće u Srbiji?
O akcidentima neću da pitam ministarku, ali je moje pitanje povezano sa brojnim akcidentima koji su se dešavali u izvorištima, u ispustima bez obrade otpadnih voda, kao što je slučaju u Dunavu kod Novog Sada, a naravno tiče se i vode za piće koju ljudi u Srbiji koriste iz privatnih izvorišta, iz privatnih bunara.
Smatram ovo jednom od strašno važnih tema i nadam se da će odgovori koje budem dobila takođe poslužiti za naš zajednički dijalog o tome kako da popravljamo na bolje stanje sa kvalitetom vode za piće i čuvanjem vode u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, moje poslaničko pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije i ministru pravosuđa Republike Srbije.
Dozvolite mi da napravim jedan kratak uvod pre postavljanja pitanja. Takođe, dozvolićete mi da iskoristim ovu priliku da vam predstavim malo bliže mesto odakle dolazi i koje predstavljam u republičkom parlamentu.
Pre svega, osećam veliku odgovornost prema građanima Prokuplja i želim da na pravi način predstavim i ljude koji dolaze iz tog područja, samo mesto, ali nažalost i probleme koje trenutno imamo u samom gradu i koji su doveli Prokuplje u veoma nezavidnu situaciju.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, opština Prokuplje je najveća opština Topličkog okruga i broji 44.419 stanovnika. Kao takva, predstavlja ekonomski, administrativni i kulturni centar Topličkog okruga. Međutim, u opštini Prokuplje izražen je trend opadanja broja stanovnika, što je pre svega uslovljeno slabom ekonomskom razvijenošću. Broj radno sposobnih stanovnika je 16.527, stopa nezaposlenosti 32%, a prosečna neto zarada iznosi 33.733 dinara, što su neki od razloga velike migracije pretežno mladih ljudi iz Prokuplja.
Međutim, ono što je naročito značajno, jeste dugovanje opštine Prokuplje, koje iznosi preko dva budžeta opštine Prokuplje, tačnije preko dve milijarde dinara. Radi se o velikoj opterećenosti budžeta preuzetim obavezama i dugovanjima koji su nastali u periodu od 2006. do 2012. godine većinom i to za vreme vršenja vlasti Demokratske stranke u Prokuplju.
Možemo reći da ovo u krajnjoj liniji danas predstavlja jedno veliko ograničenje za neke ozbiljne infrastrukturne projekte. Nažalost, ovo je dug koji je napravila neodgovorna vlast Demokratske stranke, koji se godinama samo uvećavao i, nažalost, doveo do toga da se dostigne ovaj neverovatan iznos. Međutim, uprkos svim problemima, rukovodstvo opštine Prokuplje je uspelo da u ovom proteklom periodu servisira sve tekuće obaveze i, što je još bitnije, da uredno servisira i obaveze iz proteklog perioda. Takođe, u toku je realizacija nekoliko infrastrukturnih projekata, naravno, koliko finansijska mogućnost u svemu tome dozvoljava.
Trenutno je najveći problem opštine Prokuplje upravo dugovanje javnog preduzeća Direkcije za izgradnju, urbanizam i stambene poslove u opštini Prokuplje, koje trenutno iznosi 540 miliona dinara. Zaista ogromna suma, a reći ću vam i kako je nastala. Najveći deo duga odnosi se na potraživanje bivšeg Preduzeća za puteve Niš iz Niša, koji je preuzela „Univerzal banka“ a.d. Beograd.
Naime, tada su odgovorna lica u Direkciji i lokalnoj samoupravi, bez plana javnih nabavki, bez planiranih i obezbeđenih sredstava, direktnom pogodbom sve poslove dodeljivali Preduzeću za puteve Niš. Na taj način su javno preduzeće Direkcija za izgradnju doveli u stanje nelikvidnosti, za ukupan iznos preko 540 miliona dinara i time direktno ugrozili opstanak opštine Prokuplje.
Napominjem da je ugovor o preuzimanju potraživanja između PDP Niš, s jedne strane, prema Direkciji za izgradnju i „Univerzal banke“ a.d. Beograd, s druge strane, potpisan 30.12.2010. godine. Svima je verovatno poznata vlasnička struktura i PDP Niš i „Univerzal banke“ a.d. Beograd, sada „Univerzal banke“ a.d. Beograd u stečaju.
U ovom momentu obaveze prema „Univerzal banci“ a.d. Beograd u stečaju iznose 405 miliona dinara, što sadrži glavnicu od 190 miliona dinara, a ostatak je zatezna kamata i troškovi sudskog postupka. opština Prokuplje bi naplatom potraživanja, pre svega od strane „Univerzal banke“ a.d. Beograd u stečaju u iznosu od 405 miliona dinara, imala nesagledive posledice po dalje funkcionisanje. Dakle, opstanak ne samo opštine, već našeg grada je dovedeno u pitanje zbog neodgovorne politike koja je vođena.
Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova i ministra pravosuđa Republike Srbije glasi – da li je moguće efikasno i temeljno ispitati zakonitost postupanja nadležnih organa i odgovornih lica Opštine Prokuplje kod ugovaranja poslova, izvođenja radova i zaduženja u predmetu Preduzeća za puteve Niš, odnosno „Univerzal banka“ a.d. Beograd? Hvala.