Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Zahvaljujem.
Zakon o prevozu tereta je ušao u Skupštinu 17. jula, a Zakon o prevozu putnika je ušao u Skupštinu 24. jula i da su i za jedan i za drugi zakon već par godina obavljane javne rasprave. Ali, ako govorimo o 2015. godini, obavljeni su razgovori sa ministrom i svim ljudima koji su radili na zakonima, i u januaru i u februaru, i prošle godine pet puta i ja mislim da nema većeg grada sa kojim to nismo uradili. Između ostalog, a radi informisanja javnosti, tokom javnih rasprava sve sugestije koje smo dobili od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti su prihvaćene, od Privredne komore Srbije, tu je i Udruženje „Međunarodni transport i logistika“, „Međunarodni transport iz Beograda“, da ne čitam sad sva udruženja, ali zaista smo radili, i vezano za Zakon o prevozu tereta i Zakon o prevozu putnika, dakle, sa svim udruženjima i trudili smo se da to bude potpuno javno.
O tome koliko ja dugo govorim ili ne govorim, mislim da je mnogo važnije šta kažem nego koliko to traje. Iskreno se nadam da sam vrlo jasno rekla da ovi zakoni treba da omoguće da smanjimo sivu ekonomiju u prevozu, za koju ste i sami konstatovali da jeste velika, a pogotovo u prevozu putnika. Recimo, od devet hiljada inspekcijskih pregleda koji su urađeni, 57% su bili nelegalni prevozi putnika, što govori u prilog tome koliki je problem ta siva ekonomija upravo u prevozu putnika.
Pominjali ste, između ostalog, dozvole i licence i nasledna prava. Nema naslednih prava kod dozvola i licenci. One su neprenosive.
Kroz vaše amandmane ćemo pogledati ovaj deo gde ste govorili o privrednim subjektima i o samom objektu.
Kada ste pominjali autobuske stanice i zakup, i smo upravo zbog zloupotreba sklonili taj pojam zakupa, zbog toga što je postojao, ispostavilo se da postoji jako puno problema i međusobnih sporova između zakupodavaca i primaoca ne izmirenih obaveza, a na kraju su trpeli putnici. To i jeste razlog da ovi zakoni treba da omoguće bezbednost u prevozu putnika i bezbednost u prevozu tereta.
Takođe, deo gde ste pominjali član 122. Da, nema javnog poziva, ali nema ni čekanja. Dakle kroz podzakonski akt, odnosno kroz pravilnik ministarstvo odmah određuje ko će da vodi određenu liniju, kako da se ne bi desila situacija da se zbog ovakvih i razno-raznih razloga desi da lokalnoj samoupravi neka linija ne funkcioniše.
Takođe, ovaj zakon, kad ste pominjali sivu ekonomiju i da nije dovoljno urađeno. Upravo ovaj zakon prvi put definiše divlji prevoz, prvi put definiše i daje mehanizme i alate kako taj divlji prevoz da se zaista dokaže na sudu. To je ono što je jako važno, jer ako ne možemo da dokažemo sivu ekonomiju i divlji prevoz, onda ne možemo ni da rešimo probleme u sivoj ekonomiji koje imamo. Ja bih se ovde zaustavila. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću pokušati da budem veoma kratak i da dam svoj doprinos ovoj diskusiji, pošto moram da idem i na Odbor za prosvetu.
Evidentno je da danas imamo dva zakona koja su naša obaveza, jer moramo da uskladimo naše zakonodavstvo sa propisima EU, a odlučili smo se za taj put i bilo bi dobro da to uradimo blagovremeno i kvalitetno.
Ja se nadam da će biti potpuna saglasnost između pozicije i opozicije, jer je to zajednički cilj ka kome svi stremimo i ne verujem da će biti nekih velikih razmimoilaženja ovde. Normalno, verujem da će opozicija biti konstruktivna i da će svojim predlozima pokušati da ovaj zakon učini kvalitetnijim, a ne da minira zakon.
Ja se nadam, s druge strane, da će i oni koji budu sprovodili ovaj zakon, odnosno organizovali i pripremali sve ono što treba u budućnosti da se uradi da imaju na umu da će taj zakon postati efikasniji, onako kako se kaže, samo ako ga budu organizovali, sprovodili i primenjivali ljudi koji su sposobni odnosno stručni za svoje poslove, jer kako reče naš poznati pesnik Duško Radović: „Mnogi nesposobni su daleko dogurali. Lako je nesposobnima, oni mogu da rade sve. Sposobni rade ono što znaju“. Dajte i mi jedanput da prihvatimo da sposobni rade i obavljaju one poslove za koje su stručni i nadam se da neće biti problema. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Prvo da obradujem ministarku. Ovo je greška u spisku govornika da smo gospodin Pavićević i ja protiv zakona. Nismo. To je naša greška, da ne optužujemo administraciju, nego se nismo razumeli dobro pri prijavi, tako da glasaćemo za oba zakona i eto prilike da potpredsednica bude srećna na današnji dan da će da pobere opšte simpatije za tekst zakona, naravno i njeni saradnici, koji su na tome vredno radili.
Mi smo se raspitivali malo kod ljudi koji se bave ovim poslom po celoj Srbiji. Tačno je da je bilo javnih rasprava. Tačno je da je bilo puno komunikacija, i to je jako dobro. Naravno, to nas nije sprečilo da damo 19 amandmana od kojih su 17 jezički, to morate da obratite pažnju. Znači, ima puno, puno grešaka koje su neprimerene srpskom jeziku, i to je sve dobra stvar. Naravno, kad vas hvalim, moram da vas kudim malo i to je ono što radi opozicija.
Pozivate se na usaglašavanje sa propisima EU. U ovih 15 razloga zbog čega se donosi zakon, čak tri puta pod tačkom 1, 11. i 15. je usaglašavanje sa propisima EU. To je moglo da se stavi kao jedna tačka, znači da pod 1. ili 11. ili 15. stavite šta se sve usaglašava sa propisima EU. To ne umanjuje vrednost predloga zakona za koji ćemo glasati, ali bi bilo dobro da i Vlada Srbije i ovaj parlament i vaše ministarstvo, stalno bude u tom naporu i dobroj želji da se usaglašava sa propisima EU. Da je to svakodnevna pojava, onda se ne bi desilo ono što, priznajem nema veze sa tačkom dnevnog reda, ali jeste ono što jeste prisutno u javnosti zadnjih nekoliko nedelja.
Prva stvar je nesretni hrast. Lično sam išao da vidim. Ja sam naravno laik za projektovanje, ali sam prošao puno puteva. Na onom mestu je mogla da se napravi prevencija tako da se zaobiđe taj nesretni hrast, kome ja ne dajem nikakva nadnaravna religijska ili ne znam koje druge značaje. Ako nešto postoji 600 godina ili se bar priča da postoji 600 godina, i to bi bilo dovoljno, trebalo je učiniti napor da se to popravi, bez obzira na to ko je to projektovao. Ako je projektovala prethodna vlast, razlog više da se popravi i da se kaže – evo mi smo uradili nešto bolje. Tamo, na jedno kilometar pre hrasta, trasa puta skreće desno ide pravo na hrast, onda pola kilometra posle hrasta se vraća levo. Čini mi se da je išlo pravo sa one strane onog potoka koji je tu. Mislim da je to moglo da se reši.
Bogomolja na putu Bela Palanka – Pirot, apsolutno je bilo moguće da se zaobiđe. Razgovarao sam i sa projektantima i sa ljudima koji izvode radove, naravno da je tu krivica, pre svega, zavoda za zaštitu spomenika i neusaglašenog stava niškog i beogradskog zavoda, ali to je moglo da se izbegne.
Konačno, vi ste rekli da je ona konzervirana. Ona nije konzervirana, ona je zatrpana. Znači, postoje snimci kako je zatrpana i nikakve mere zaštite nisu urađene. Vas su slagali. Nije vaša nadležnost da konzervirate istorijske spomenike. Ko vam je rekao da je konzervirana, to je apsolutno netačno. Ja ću vam dati dokaze, ako vam to treba, bez obzira što to nije tačka dnevnog reda.
Stav EU, MMF-a i drugih svetskih institucija je da se spoje Koridori Srbije i Putevi Srbije, i to je i vaš stav, ali to se ne dešava. Ja bih voleo da se i to desi. Mislim da srpska javnost zaslužuje, pa i poslanici u ovom domu da čuju šta je tačno oko 2,500 hiljade hektara u opštini Čajetina na Zlatiboru. Ako je tačno ono što priča predsednik opštine, to je nedopustivo, blago rečeno. Voleo bih da Srbija ima manje takvih afera, a da više imamo čiste račune o bilo čemu, pa i o tome. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Odmah da krenem od ovog poslednjeg. Slažem se sa vama. Apsolutno je nedopustivo da bude ugrožen javni interes i zbog toga je naloženo da u roku od 24 sata nezavisna komisija pregleda sve dodatne podatke. Zato se i bilo u katastru same Čajetine, a i da vidimo šta je bilo sa privatizacijom 2002. i 2012. godine, jer sadašnji vlasnik je na Berzi kupio svoje akcije, kao i da vidimo upravni postupak koje je sprovelo ministarstvo, kao i da li je došlo do ugrožavanja javnog interesa, ne samo za te 2.500 hektara, nego i za još nekih 2.000 hektara koliko stoji da je bilo u samom PK „Zlatibor“.
Što se tiče hrasta, odmah da budem jasna. Dakle, hrast je između ostalog, po zvaničnim nalazima, bio bolestan. Sa druge strane, svaka vrsta pre projektovanja, bez obzira što ste bili tamo, bila sam i ja, a bili su i oni koji su stručni za to, a mislim da ni vi, ni ja nismo stručni za sve te stvari oko projektovanja, budući da je u međuvremenu izgrađen jedan tunel, da su podignuti stubovi za određene mostove, to bi nas koštalo sasvim sigurno oko 40 miliona. Da je hrast bio zdrav, mi bi ga izmeštali, budite sigurni, ali hrast nije bio zdrav, što se vidi iz toga kada je posečen.
Bazilika je konzervirana. Ako imate bilo kakvu vrstu dokaza, molim vas dostavite. Oni organi koji to nisu uradili, snosiće određenu odgovornost.
Putevi i Koridori, ono što je trebalo da uradi Ministarstvo saobraćaja, mi smo uradili, a sada idemo na druge institucije koje treba da obave svoj deo posla. Zahvaljujem, ukoliko ćete glasati za ova dva zakona koji su tema dnevnog reda.

Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o dva predloga zakona, jedan o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, drugi o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, a osnovni cilj i jednog i drugog zakona jeste da se u potpunosti suzbije, da se u potpunosti iskoreni siva ekonomija, kao što je to više puta do sada pomenuto. Drugi cilj jeste usklađivanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
To su ujedno i razlozi zbog kojih se išlo na potpuno nove zakone, a ne na to da se vrše izmene i dopune postojećeg zakona koji pokrivaju datu oblast, jer je izvršena data procena da su izazovi i problemi koji u praksi postoje, kada je drumski saobraćaj u pitanju, takve prirode da se oni mogu rešiti samo uz pomoć potpuno novih zakonskih rešenja. Nekih pokušaja izmena i dopuna već je bilo, ali kažem, nisu se pokazali kao najadekvatniji, tako da je zaista najbolje rešenje potpuno novi zakoni što je i učinjeno.
Konkretno, kada je reč o Predlogu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, ono što bi posebno, kada je međunarodni prevoz u pitanju, ono što bih posebno želela da istaknem jeste to da naša država ubuduće zahvaljujući novom Predlogu zakona neće više biti nemoćna da reaguje kada se suoči sa situacijom da domaći prevoznik na nezakonit način nezakonito obavlja poslove međunarodnog prevoza na teritoriji druge države. Znači, kada resorno ministarstvo te države pošalje nalog našem ministarstvu, našoj državi da reaguje, zahvaljujući ovom zakonu, naša država će konačno kao svaka ozbiljna, odgovorna država biti u stanju adekvatno i da reaguje. Naravno da je to u našem najboljem mogućem interesu, posebno ako se uzme u obzir da je nešto što je izdvojeno kao naš strateški cilj, kao naš najveći i najbolji mogući interes, priključivanje EU, onda naravno da na nama stoji obaveza da se u skladu sa tim ponašamo, odnosno da reagujemo obavezno i da ispunjavamo ono što moramo da ispunjavamo.
Takođe, kada, to bi bilo kada je međunarodni prevoz pitanju, a kada je domaći saobraćaj na tržištu u pitanju, pa nažalost, svi smo svedoci kakvu je pustoš ostavila siva ekonomija i kakve razarajuće posledice ima na osnovu toga što su mnoga domaća preduzeća koja su nekada bila dominantni prevoznici prestali na žalost sa radom. Najgora posledica svega toga jeste što su mnogi ljudi ostali bez svoga posla.
Ono što postoji kao jedan gorući problem, ja bih rekla, koji mi, narodni poslanici, moje kolege iz Kraljeva i ja, a sigurna sam da je ista situacija i da ništa nije bolje ni u drugim gradovima, to je problem tzv, ne tzv, nego ljudi koji i te kako rade, to je problem linijskih taksista, koji naravno nisu prijavljeni, znači nelegalno obavljaju svoje poslove, tako da se postavljalo do sada jedno pitanje – kako im stati na put? Odgovor na to pitanje, i upravo zato ću i pričati najviše o tome kako bi i taksistima koji redovno izmiruju svoje obaveze prema državi, a i građanima koji su se često žalili, da im se praktično objasni da će uz pomoć ovog Predloga zakona, taj problem konačno biti rešen.
Kada je taksi prevoz u pitanju, ono što bih želela da istaknem jeste da ovaj Predlog zakona ima vrlo detaljna i precizna rešenja šta ste to mora da se ispuni da bi neko mogao da se bavi tom delatnošću. Pre svega, naravno onaj uslov koji mora biti ispunjen, jeste da svi budu registrovani, tj. prijavljeni, znači da svi uredno izmiruju svoje obaveze prema državi.
Ono što je jako bitno, u buduće će i te prijavljene taksiste, a drugih nadam se da više nikada neće biti, država sa svoje strane moći adekvatno da zaštiti. Na koji način? Na taj način što će vrlo detaljno, vrlo primenjivati kaznenu politiku koja je prilično oštra, predviđena je i prilično oštra kaznena politika ovim Predlogom zakona, kako bi naravno suzbila sivu ekonomiju i kako bi one taksiste i one prevoznike koji uredno izmiruju svoje obaveze prema državi zaštitila, i kako bi jednostavno na taj način, to je praktično jedini način da se stane na put sivoj ekonomiji i da se prekine jedan začarani krug nelegalnog poslovanja.
Zatim, ništa manje važno za korisnike usluga, znači građane, a isto tako i za opštu bezbednost u saobraćaju i sigurnost, jeste to da, narodski rečeno, da se tako izrazim, da taksista više neće moći baš da bude bilo ko. Dozvolu da se bavi tom delatnošću neće moći da dobije više lice koje je krivično osuđeno na zatvorsku kaznu duže od dve godine, zatim, neke stvari koje su do sada bile negde, postojale negde, kao što je taksi dozvola, zatim odobrenje opštinske vlasti, odnosno gradske vlasti, uredno uključen taksimetar, naravno račun koji je uredno isporučen korisniku usluga. Od sada primenom ovog zakona to će postati jedna praksa, što smatram da je zaista nešto dobro i zaista nešto vredno.
Isto tako, taksistima biće zabranjeno obavljanje linijskog prevoza, u korist svega ovoga što sam do sada pričala, biće zabranjeno da staju na mesta koja su predviđena kao autobuska stajališta za autobuse koji se bave međumesnim prevozom, tako da će se konačno stati na kraj, ovom do sada, da se tako izrazim, otimanju putnika. Jednom rečju, u naš saobraćaj se na taj način ovim Predlogom zakona uvodi jedan red, jedna disciplina, gde se tačno zna ko šta radi i naravno da će koristi od istog imati svi. Od države do građana, što je najbitnije od svega, niko neće biti na gubitku, svi će imati koristi, konačno će se znati ko šta radi.
Zatim, još jednom kada su korisnici usluga u pitanju, građani, želela bi da pomenem da se više nikada, nadam se, neće susretati sa svim onim neprijatnim situacijama o kojima smo svi mi čuli, da se voze u neispravnom autu, baš kad su linijski taksisti u pitanju, da ih često vozi lice koje je alkoholisano ili koristi neka druga sredstva, da je često prenatrpan taj auto, tako da zaista ubuduće će korisnici usluga, naši građani, prema kojima smo mi najviše dužni i odgovorni naravno, za novac koji daju, konačno će moći da dobiju i adekvatnu uslugu.
Naravno, putni list kao kontrolni dokument, biće obavezan u budućnosti kako bi se stvarno regulisao linijski prevoz u našoj državi.
Na samom kraju svog izlaganja ono što bih posebno volela da naglasim i da istaknem jeste da ovaj Predlog zakona maksimalno radi na tome da se na najbolji mogući način poveća, osnaži i unapredi međusobna saradnja koja postoji između nadležnog ministarstva i između jedinice lokalne samouprave, naročito kada je regulatorna politika u pitanju, što jeste najbitnije od svega jer to je preduslov i uslov da bi sva ova zakonska rešenja za koja zaista mislim da su jako kvalitetna, da su jako dobra kako bi u punoj meri i zaživela u praksi.
Pošto naše resorno ministarstvo, sigurna sam da mu ne manjka, kako smo do sada uspeli da vidimo, ni odgovornosti, ni ogromne energije, isto tako i velike posvećenosti, uopšte ne sumnjam da to neće biti slučaj, znači da će zahvaljujući saradnji sa lokalnom samoupravom malo i pogurati stvari ukoliko negde ne ide sve kako treba jer to je nama zaista potrebno i na taj način da obezbedi da oba ova zakonska rešenja, da oba predloga zakona dožive svoju punu primenu u praksi i naravno da će takvi predlozi zakona uvek dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.