Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, naravno da je za poslanike SNS i te kako ovo bitna tema. Naravno da mi znamo svoje dužnosti, da smo odgovorni i da nastavljamo ovu debatu. Pred nama su vrlo važni zakoni iz oblasti obrazovanja. Kad je ova tema na dnevnom redu, meni je zaista posebno zadovoljstvo da o ovim zakonima danas i govorim.
Svoje vreme ću pre svega upotrebiti na Zakon o udžbenicima, ali ću dati svoj pozitivan komentar i na izmene Zakona o visokom obrazovanju, izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Moram da kažem na početku da je Ministarstvo zaista napravilo jedan dobar Predlog zakona o udžbenicima, napravilo je dobar posao za sve zainteresovane strane. Naravno, rezultat ne izostaje ako je napravljen ozbiljan i temeljan rad, a taj rad traje već godinu dana, od maja prošle godine, a javna rasprava je započela 21. novembra 2014. godine. Zatim je ovaj zakon, kao nacrt zakona, bio objavljen u Prosvetnom pregledu, meni je to najomiljenija novina, gde saznam sve šta se dešava u našem obrazovno-vaspitnom sistemu. Imali smo brojne tribine, okrugle stolove, a za narodne poslanike imali smo i javno slušanje.
Ono što moram da napomenem jeste da su za nesmetan, kvalitetan rad u vaspitno-obrazovnom procesu potrebna tri važna faktora da se ispune. Neophodni su kadrovi, uslovi rada i svakako adekvatna nastavna sredstva.
Danas govorimo o nastavnim sredstvima, i to o udžbenicima, kao osnovnom didaktički oblikovanom nastavnom sredstvu. U samoj javnoj raspravi koja je dugo trajala, moram da kažem da je ovaj Predlog zakona imao zaista veliku podršku svih zainteresovanih strana.
Mi poslanici, pre svega iz Odbora za obrazovanje, ali i na adresu Ministarstva prosvete, dobili smo mnogo pisama podrške i ovom prilikom moram to da potkrepim sa tri, neću ih čitati, jer za to nemamo dovoljno vremena, ali moram da kažem da su svi učesnici obrazovnog sistema pokazali svoju nesumnjivu podršku.
Počeću od Udruženja roditelja, od dr Dragane Ćorić, predsednice Udruženja građana „Roditelji“ Novi Sad i potpredsednika Saveta roditelja osnovnih škola Grada Novog Sada koja je aktivno učestvovala u pripremama ovog zakona i svakako dala svoj doprinos da imamo dobra rešenja.
Ovde je i pismo 48 škola za učenica sa smetnjama u razvoju na teritoriji Republike Srbije, Društva defektologa Srbije, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju roditelja učenika sa smetnjama u razvoju, sa invaliditetom, kao i samih učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i jedno pismo Zajednice elektrotehničkih škola Srbije koji podržavaju ove izmene i kažu da je nepodeljena podrška kolega data u uvođenju mogućnosti štampanja priručnika za stručne predmete u stručnim školama, što je dobrodošla novina, pogotovo što izdavači u ovoj oblasti mogu biti zajednica škola.
Ovo samo potkrepljuje činjenicu da zakon ima veliku podršku i da će on otkloniti mnoge probleme koje danas u praksi postoje. Ovaj zakon ima za cilj da zavede red, da zavede red na tržištu u ovoj oblasti da se šarenolika slika u odabiru udžbenika umnogome popravi.
Zakon o udžbenicima je usredsređen na pripremanje, odabiranje, izbor, izdavanje, ali i primenu i eventualno povlačenje odgovarajućih udžbenika ako ne ispune odgovarajuće kriterijume.
Moram da pohvalim i samo obrazloženje ovog Predloga zakona, jer zaista sve promene u ovom zakonu su i te kako potkrepljene i tabelama, ilustracijama i brojnim primerima iz prakse. To sve govori o ozbiljnosti Ministarstva da zaista imamo danas jedan dobar Predlog zakona o udžbenicima.
Istakli smo više puta, gotovo većina poslanika, šta je cilj ovog zakona. Naravno, kvalitet udžbenika i dostupnost udžbenika svima. Kada kažem „svima“ to su pre svega učenici sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, učenici srednjih stručnih škola, nacionalne manjine, ali rekla bih da su to i učenici socijalno ugroženih kategorija. Naravno, cilj jeste da se smanji i korupcija u samom izboru i odabiranju udžbenika.
Rekli smo više puta, ja se neću ponavljati i obrazlagati da dobiti od ovog zakona, pre svega imaju učenici, jer su oni centar zakona, ovaj zakon upravo menjamo zbog učenika, koji jesu subjekt vaspitno obrazovnog rada, ali, naravno, i sve druge zainteresovane strane, tu ne smemo zaboraviti ni roditelje, ni nastavnike, naravno, ni privredu, ni ministarstvo, a ni samu državu.
Da bismo razumeli koje promene danas imamo u Predlogu zakona o udžbenicima naravno da je potrebno da znamo kakvo je danas stanje. Svi znamo da je u Republici Srbiji mnogo godina postojao monopol određenog izdavača u odabiru udžbenika i to je dovelo do toga da nismo imali kreativnost i razvoj udžbenika, kao nastavnog sredstva. To je dovelo do toga da smo imali hiper produkciju u jednom delu izdavanja udžbenika, a koja se pre svega odnosila na osnovnu školu na obavezne nastavne predmete. Te moram da kažem u katalogu za 2014. - 2015. godinu imamo čak 2000 naslova, da imamo 85 naslova samo za prvi razred za predmete matematiku i srpski jezik, a da je potpuno drugačije stanje, potpuno drugačija slika, recimo, u srednjim stručnim školama, gde su ti udžbenici veoma zastareli, gde se poslednji izdao, recimo, pre 25 ili 26 godina.
Problematika jeste i skupih udžbenika. Problematika jeste i preobimnih udžbenika. Recimo u petom razredu osnovne škole za predmet matematika samo udžbenik i zbirka zadataka imaju čak oko 400 strana, a kada nabrojimo sve druge predmete to jeste zaista preobiman sadržaj.
Ovo ministarstvo jeste zateklo i projekat besplatnih udžbenika. Osnovna zamerka - kao neko ko je radio 27 godina u obrazovanju kao prosvetni radnik i bila sam u prilici da biram udžbenike za svoje učenike, po mom mišljenju, osnovna slabost tog projekta besplatnih udžbenika što je postojala veštačka podela udžbenika na radne i neradne udžbenike. Oni koji su proglašeni za neradne, morali su se vraćati. A kakav je to neradni udžbenik, kako se iz takvog udžbenika uopšte može učenike učiti, da tu nešto izdvajaju kao bitno, jer znamo da nam je krajnji cilj naučiti učenike kako da uče i kako na pravi način da koriste odgovarajuće informacije.
Ono što je slabost dosadašnjih udžbenika, što smo primetili, više narodnih poslanika, to je veliki broj materijalnih grešaka. To je prosto nedopustivo. Zatim, neprimerene ilustracije, posebno u mlađim razredima, jer, ja bih potencirala da udžbenici pored naravno, primarne obrazovne funkcije imaju, i nikako ne trebamo zaboraviti i vaspitnu funkciju. To je isto toliko važno.
I ono što sam sama potencirala na Odboru za obrazovanje, a što osmatram da je i te kako važno, a mislim da je ministar i prihvatio i taj zahtev uputio Srpskoj akademiji nauka jeste jezik, ćirilično pismo i slova ćirilice. Prva i najvažnija knjiga u našem školovanju jeste bukvar, a kada otvorimo bukvar različitih izdavača možemo zateći potpuno raznoliku sliku, da se ista slova naše azbuke pišu na potpuno drugi način.
Moram da uputim da recimo Savez učitelja Republike Srbije ima dobar predlog kako bi se ćirilica mogla standardizovati i kako bi od tog početnog bukvara i najvažnije, rekla bih, knjige koje se svi sećamo, i danas kada smo ovde koliko je to važno i mislim da bismo mogli utrošiti napor da i to uradimo.
O novinama koje će rešiti ove probleme govorili smo puno, govorićemo i u raspravi u pojedinostima. Ja ću samo taksativno izneti neke od njih, a o svih 50 članova imaćemo priliku da detaljno pričamo.
U ovom Zakon o udžbenicima ponovo se definiše udžbenički komplet. Imamo novi pojam dodatnog nastavnog sredstva. Istakli smo već nekoliko puta da je mnogo važno da imamo elektronski dodatak koji će produbiti i samostalan rad učenika, ali i proveru njihovog znanja i podsticati njihovu kreativnost. Ono što je važno da bismo rešili problem niskotiražnih udžbenika, sada priliku da izdaju priručnike imaju i srednje stručne škole, ali i pojedina udruženja koja u ovom smislu mogu apsolutno dati svoj doprinos.
Moj stav je da ovaj predlog u zakonu da se udžbenici biraju na četiri godine je izuzetno dobar. On donosi odgovarajući mir i među učenike, roditelje, ali i nastavnike, ali mislim da je dobar i stoga što upravo školski program u našim školama se donosi na četiri godine, tako da je i odabir knjiga ne samo iz materijalnih i tehničkih razloga već i ovih kvalitativnih itekako dobro rešenje. Dobro rešenje je i da ćemo imati ograničenu cenu udžbenika, ograničen obim naših udžbenika.
Brojne su promene, ali evo da ne idem dalje u širinu, čuli smo to od mnogih narodnih poslanika, što se tiče izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ja ih podržavam, a sa tim u vezi, ovo nije mala izmena. Dobro je da smo imali dobru komunikaciju sa studentima, da sada ćemo prepustiti da broj rokova određuju univerziteti poštujući njihovu autonomiju.
Ono što je izuzetno važno jeste da se radi na novom zakonu o visokom obrazovanju gde ćemo govoriti o itekako važnim pitanjima visokog obrazovanja. To su recimo kadrovi, finansiranje i sva druga pitanja.
Što se tiče izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u neku ruku tiče se i racionalizacije i da će kolege prosvetni radnici na jedan bolji način od 1. septembra moći da odu u penziju, ali javna rasprava o novom zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je već završena. Znači, nadamo se da ćemo u skoroj budućnosti ovde pred nama poslanicima imati taj Predlog zakona.
Imalo bi još puno toga da se priča, već sam možda u toj priči i ponovila mnogo toga. Ja na kraju želim da poručim prosvetnim radnicima da verujem a to je obećanje premijer Vlade Aleksandra Vučića da će oni među prvima imati prve te efekte ovih mera štednje, da će se prvo odraziti u principu prosvetnim radnicima i mislim da je to dobro.
U Danu za glasanje naravno zajedno sa poslanicima SNS sa zadovoljstvo ću svoj glas dati i podržati sva tri predloga ovih zakona, a članovima ministarstva želim uspeh u daljem radu. Svima vama hvala na pažnji.

Zahvaljujem se gospođo Milošević.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.
Izvolite gospođo Aleksić.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Doviđenja gospodo.)
Doviđenja gospodine Pavićeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o udžbenicima i između ostalog diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama, konkretno o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Konkretno kada su u pitanju izmene ovih zakona, izmene jesu malobrojne, ali su itekako značajne, a kada se radi o izmenama Zakona o visokom obrazovanju radi se o tome da se daje mnogo veća autonomija visokoškolskim ustanovama, što smatram da je u redu. Ovim Predlogom zakona visokoškolskim ustanovama se omogućava da same svojim statutom određuju broj ispitnih rokova, kao i njihove termine.
Naravno da je i na samom odboru bilo reči i naravno izneseni su različiti stavovi kada su u pitanju broj ispitnih rokova, kao i o tome da li bi država trebalo da daje okvir ili ne bi trebalo da daje okvir.
Konkretno, kada je u pitanju broj ispitnih rokova, bilo je iznešenih različitih stavova, od krajnje rigidnih do krajnje fleksibilnih, u kojima bi studenti maltene imali pravo da izlaze kad oni požele na ispit. Naravno da je istina, kao i uvek, uvek negde na sredini.
Smatram da će i te kako visokoškolske ustanove biti u stanju da same donesu odluku, shodno svojim specifičnostima, koji je to za njih optimalni broj ispitnih rokova. Znači, ne sumnjam u njihovu mogućnost da donesu pravilnu odluku u vezi sa tim.
Kada su u pitanju izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tu se pre svega radi o ostvarivanju prava na penziju nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima. Po ovim izmenama, ubuduće će biti u mogućnosti da ostvare pravo na penziju ako ispune jedan od dva uslova. Prvi uslov je ili da imaju 40 godina radnog staža, ili, da ispune drugi uslov, da imaju navršenih 65 godina života, a minimum 15 godina radnog staža.
Kada je u pitanju Predlog zakona o udžbenicima, o kome je danas svakako najviše bilo reči, jednostavno, teško je i gotovo nemoguće ne ponavljati se posle celodnevne diskusije. Ja ću probati da u svom izlaganju budem kratka. Ovim Predlogom zakona insistira se, pre svega, na kvalitetu i na dostupnosti udžbenika, ali, isto tako, i na suzbijanju korupcije i na transparentnosti.
Ono što je posebno privuklo konkretno moju pažnju i na šta bih ja želela da skrenem pažnju, i to iz krajnje praktičnih razloga, jeste što se ovim Predlogom zakona maksimalno vodilo računa o kućnom budžetu, što smatram da je zaista nešto što treba istaći i što svakako treba pohvaliti. Ono što ide u prilog tome jeste što se ograničava, kako cena tako i obim udžbenika. Isto tako, ono što je najbolje od svega, jeste to što će se udžbenici sada birati svake četiri godine, a ne svake godine, kao što je to do sada bio slučaj, i to će svakako za naše roditelje biti nešto što je više nego dragoceno.
Nastavnicima više neće biti dopušteno da insistiraju na dodatnom nastavnom materijalu, s tim što bih tu dodala da nastava u tom slučaju ni najmanje ne mora da trpi. Znači, kvalitet nastave ni najmanje ne mora da trpi. Tu postoje, naravno, različita druga sredstva na osnovu kojih se može poboljšati kvalitet nastave, tu su biblioteke, u krajnjoj liniji to je kreativnost samih nastavnika. Znači, postoje načini, postoje sredstva, a da roditelji pri tom ne moraju da plaćaju.
Ono što bih takođe istakla, a što je dobro, jeste da se ne ograničava broj izdavača, a krajnji cilj ovog Predloga zakona i nešto na čemu se najviše insistira, jeste kvalitet udžbenika i njihova dostupnost. Konkretno, to je pokriveno članovima 15. i članom 9.
Kada je u pitanju član 9, u njemu veoma jasno stoji da Vlada može da donese odluku da finansira ili da sufinansira udžbenike učenicima koji dolaze iz materijalno ugroženih porodica, takođe za učenike sa invaliditetom ili sa određenim smetnjama u razvoju. Smatram da ovo na najbolji mogući način dokazuje, pa ako ništa drugo, jednu humanost, jedan dobar početak za nešto što smatram da je, sigurna sam, san svakog prosvetnog radnika, a to su besplatni udžbenici ta naše učenike koje, naravno, sada to nije moguće obezbediti zbog ekonomske situacije koja je takva kakva jeste, ali ostaje nam da se nadamo da će ekonomska situacija barem jednom u budućnosti dozvoliti da se i to ostvari.
Definitivno, ono što jeste najbitnije u celoj ovoj stvari u ovom Predlogu zakona jeste kvalitet udžbenika. To je zaista jedina stvar u kojoj moramo biti krajnje rigidni i kvalitet kada je u pitanju, tu nema mesta kompromisima. Na taj način mi praktično uzimamo i preuzimamo jednu ogromnu odgovornost, jer od nas bukvalno zavisi iz kakvih udžbenika će učiti naša deca, iz kakvih udžbenika će se obrazovati naši učenici.
Naravno da kvalitet udžbenika nije presudan kada je kvalitet nastave u pitanju, barem ne presuđujući, ali, i te kako ne možemo reći da je nevažan. Ono što bih posebno istakla kada je kvalitet nastave u pitanju, a što je jedna moja cenjena koleginica pre mene istakla u svom izlaganju, to je jedan veliki problem odnosno pojava sa kojom se danas suočavamo, a to je problem davanja sve većeg broja privatnih časova.
Možda to pitanje sa sobom povlači jedno ozbiljnije pitanje, a to je problem kvaliteta nastave u našim školama. Objektivno se postavlja pitanje kakav je to kvalitet nastave u našim školama, kada postoji tolika potreba za privatnim časovima? Kada sam ja išla u školu, privatni časovi su bili neke usamljene pojave, a danas je to nešto što je postalo praksa i što se mora i treba iskoreniti.
Smatram da obaveza svih nas prosvetnih radnika jeste da pre svega naučimo decu kako se uči. To je naš osnovni zadatak i kada to ostvarimo, onda će zaista samim tim doći i do smanjene potrebe za privatnim časovima. Ja iskreno verujem i nadam se da će ovaj Predlog zakona u tome pomoći, a isto sam sigurna da nešto drugo u tome i te kako može da pomogne i praktično koristim ovu priliku da apelujem na vas, poštovani ministre, jer sigurna sam da se to da promeniti, tačnije, ubeđena sam da se sve može promeniti ukoliko se uloži određeni trud.
Naime, smatram da postoji jedna pojava, jedan konkretan problem u našim školama, a to je da su, nažalost, naši prosvetni radnici preopterećeni papirologijom. Preopterećeni su nečim na šta oni praktično nisu navikli da rade. Oni sada, praktično, imaju dva posla – posao učitelja, nastavnika, profesora, ali istovremeno obavljaju poslove nekog administrativnog službenika, na šta definitivno nisu navikli, jer prosvetni radnici su pre svega kreativci i ne odgovara im obavljanje takvih poslova.
Naime, ja smatram, tačnije, ubeđena sam, da obavljanje svih tih poslova u značajnoj meri umanjuje njihovu efektivnost i efikasnost na času. Ubeđena sam da ukoliko dođe do promena u tom pogledu, da će svakako to dovesti do krajnje pozitivnih posledica naravno po sve, tako što će konačno prosvetni radnici moći da rade ono što je stvarno njihov posao, odnosno da će u učinioci moći da daju svoj maksimum, da će moći da budu mnogo kreativniji samim tim što su rasterećeni, da će moći mnogo više pažnje da posvete svojim učenicima i samim tim, kao što je sve uzročno posledično, biće smanjena potreba za privatnim časovima. Smatram da ćete ovo uvažiti kao jednu krajnje konstruktivnu želju da se zaista na najbolji mogući način unapredi naše obrazovanje.
Na samom kraju svog izlaganja želela bih da istaknem da smatram da se radi o veoma kvalitetnom zakonu. Ono što mi je najviše privuklo pažnju i što bih posebno želela da istaknem, a što je novina, jeste da je interes učenika stavljen, za promenu, na prvo mesto. Smatram da je to zaista jedan dobar početak i zato će i ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga zakona o izmenama, naravno dobiti punu podršku SNS-a. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Aleksić.
Reč ima narodna poslanica Velinka Tošić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, nijedan zakon nije savršen, pa stoga je podložan promenama. Razlozi za donošenje novog Zakona o udžbenicima su brojni, a ja ću samo navesti par.
Zakon iz 2009. godine nije usklađen sa izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2013. godine, u pogledu nadležnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja za predlaganje odobravanja udžbenika ministru. Važeći zakon je omogućio licenciranje velikog broja izdavača udžbenika i odobravanje velikog broja udžbenika, a koji nije rezultirao boljoj dostupnosti udžbenika, kao i poboljšanju kvaliteta istih, a posebno za stručne škole.
Školske 2014/2015. godine u Republici Srbiji učenici su u 15 područja rada u stručnim školama upisala 132 obrazovna profila u četvorogodišnjem trajanju i 105 obrazovnih profila u trogodišnjem trajanju, što ukupno čini 75% učeničke populacije u srednjim školama.
Otvaranje tržišta udžbenika za privatne izdavače donelo je veću ponudu udžbenika za osnovnu školu, ali je ponuda za stručne predmete u stručnim i umetničkim školama ostala nepromenjena, tako da veliki broj ovih udžbenika datira iz 90-tih godina prošlog veka. Veći broj udžbenika, usled svoje zastarelosti, je praktično neupotrebljiv, prevaziđeni su zbog neusklađenosti sa naučnim, tehničko-tehnološkim i društvenim promenama nastalih u poslednjih 20 i više godina. Ovakvo stanje je do toga dovelo da se nastava u stručnim školama odvija bez udžbenika uglavnom za jedan veći broj predmeta, što je zabrinjavajuće.
Radim u srednjoj stručnoj školi i u pojedinim zanimanjima imamo 17 predmeta. Zamislite kakav je kvalitet rada u takvim odeljenjima kada učenici nemaju udžbenik. Naravno da nije učenik sposoban da prati nastavu, da prati nastavnika šta govori pa je samim tim i veliki broj nastavnika prinuđen da diktira svojim učenicima. I naravno, to je nešto što mi moramo u narednom periodu da prevaziđemo i stoga i jesmo tu da radimo na poboljšanju i na izmenama ovog postojećeg zakona.
Zabrinjavajuće je i to što se ni nastavni planovi za pojedine predmete u srednjim školama za sve ove godine nisu posebno modifikovali, pa nije ni čudo što je ovakva situacija sa udžbenicima. Važno je naglasiti član 34. stav 4. predloženog zakona, koji govori o zabrani izdavaču da učini, a školi, predškolskoj ustanovi, zaposlenom, da primi svaku donaciju.
Prethodnih pet, šest godina je vladao pravi haos pri nabavci udžbenika. Izdavači su se utrkivali kako da dođu do kupaca, pa su nudili sve i svašta kako zaposlenima, tako i školama. Mnogo stvari su donirali, organizovali su seminare za prosvetne radnike, a na kraju je to sve morao neko da plati, i ko bi drugi, nego plaćao je roditelj.
Moram da napomenem da su škole u pogledu materijalne opremljenosti u zaista teškoj situaciji, da im je mnogo toga potrebno, neophodno, ali ipak to se mora rešavati na drugi način, izdvajanjem na drugi način određenih sredstava a ne da izdavači kupuju laptopove, pametne table, tablete i ostalo, kopir aparate. Mislim da to nije ni primereno i na takav način se umanjuje i vrednost same škole, a i samih prosvetnih radnika.
Donošenjem ovog zakona smatram da će se uvesti red u izdavanju i nabavci udžbenika i da će samim tim i cene udžbenika biti niže nego što su bile do sada. Samo mogu da dam jedan primer, da čitanka, bez obzira na izdavača, košta od 600 do 900 dinara. Zamislite koliko treba novca roditeljima da bi kupili 17 udžbenika za srednju školu, pa su naši učenici zbog visokih cena knjiga često kopirali te udžbenike, pa to više nije udžbenik, to je neka minijatura, ta slova su jako sitna. Ta fotokopirana knjiga košta 130-140 dinara. On ne može da čita, ne može da prati, ne može da radi na času, nije aktivan, ne može kod kuće da uči iz te knjige i naravno da tu sam kvalitet nastave nije na nivou na kakvom bi trebalo da bude. Otežano je da učenik savlada gradivo. Nama je, prosvetnim radnicima, teško da to gradivo bude dostupno našim đacima, tako da smo u problemu i mi i oni. Moramo se na neki drugi način malo posvetiti samom kvalitetu udžbenika, njihovoj ceni, jer jedino tako može nastavni proces da teče u nekom pravom smeru.
Isto tako, izdavači bi trebalo da obrate pažnju kako na kvalitet u tematskom smislu udžbenika, tako i u tehničkom smislu. Ali, samo ću navesti vezano za tehnički smisao, odnosno, to je moje lično mišljenje, svi ti udžbenici su lepi kada ih otvorite prvih desetak dana, posle toga ti listovi otpadaju, te knjige nisu više za upotrebu, znači, to postanu, kako žargonski kažemo, kupusare. Učenici gube pojedine stranice tih knjiga i verujte da se na to mora obratiti pažnja, znači, kod samih štampara, da bolje vezuju te stranice u knjige. Ja bih imala toliko.
Pozivam sve kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže sve predloge predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine Todoroviću, nemate pravo na repliku.
Reč ima mr Miloš Tošanić.

Poštovani predsedavajući, hvala na datoj reči.
Ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom zajedničkom načelnom pretresu o ova tri zakona, znači, Zakonu o udžbenicima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, želeo bih da se osvrnem najviše na onaj deo priče i polemike zakona koji je u suštini u ovoj raspravi najviše dotican, a to je ovaj Predlog zakona o udžbenicima. U ovom zakonu, normalno, pomenute su velike prednosti kao što su porodični budžet, kvalitet udžbenika i kvalitet nastave, ali ipak mislim da bi trebalo u par reči da kažem neke stvari koje su vrlo bitne, što ovaj zakon čini kvalitetnijim i boljim, u svakom slučaju.
U Predlogu ovog zakona akcenat je stavljen na usaglašavanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i na usaglašavanje zakonskih rešenja u oblasti izdavanja udžbenika, u pogledu nadležnosti i postupaka. Ovo usavršavanje zakona je jako bitno iz više razloga. Kao prvo, eliminiše se mogućnost protivrečnosti Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o udžbenicima, što je na prvom mestu i kao najbitnije. To znači da se više ne može desiti situacija u kojoj se po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zabranjuje ili odobrava neka procedura, a da je to u neskladu sa drugim zakonima koji se direktno dotiču oblasti obrazovanja. Time se izbegava i slučaj kada se neke procedure vrše po volji onoga ko sprovodi proceduru, odnosno po njegovoj volji da bira po kom zakonu će raditi tu proceduru. Takođe, to znači i eliminaciju potencijalnih malverzacija, jer ovaj predlog zakona jasno definiše pravila, pa samim tim uklanja svaki prostor, što naš narod kaže – rupe u zakonu, koji je bio nedefinisan ili nedovoljno precizan, što takođe znači da neko ne može više da se poziva na to kako je pogrešno protumačio zakon ili je koristio jedan, a ne drugi, što se dešavalo pa su samim tim mogućnosti za grešku zaista minimalne.
Kao druga prednost usaglašavanja zakona jeste ta da se oglašava rad onima koji koriste tj. onima koji moraju da ga sprovode u određenim procedurama. Do sada je praksa takva da kada se dođe u situaciju da su pojedine odredbe zakona protivurečne, tada tražimo pomoć od ministra prosvete za rešenje tog problema. To opet stvara potrebu za upotrebom raznih resursa, odnosno njihovo trošenje što je u suprotnosti jednog od ciljeva ove Vlade, a to je smanjenje nepotrebnih troškova bez obzira da li se oni ogledaju u novcu, vremenu i tome slično.
Kao i svaka izmena, odnosno Predlog zakona i ovaj predlog ima za cilj da unapredi postojeći sistem obrazovanja i koristi od njega će biti zaista višestruke. Na primer, ovaj predlog zakona povećava samu efikasnost u radu sistema obrazovanja tako što je jasno definisanim članovima i odredbama omogućeno da se procedure na koje se odnosi obavljaju lakše, brže i jednostavnije, što predstavlja veliki napredak u odnosu na dosadašnji period.
Sledeći bitan deo koji ovaj predlog zakona o udžbenicima reguliše jeste usaglašavanje procedure i načina rada u oblasti izdavanja udžbenika u pogledu nadležnosti postupaka. Dosadašnji zakon je omogućio otvaranje tržišta udžbenika i za privatne izdavače što je bilo jako korisno, ali u okviru udžbenika za osnovnu školu, ali to se ne odnosi i na srednje škole gde manjka stručnih udžbenika, što se ovim zakonom takođe utvrđuje.
Dosadašnji zakon, prema tome, nije dao očekivane rezultate u pogledu povećanja dostupnosti svih udžbenika i njihovih kvaliteta što nije u odnosu sa vizijom našeg premijera i Vlade, pa prema tome on se mora prilagoditi da bi se rezultati promenili na bolje, a ovaj zakon u potpunosti to čini.
Jedan od pozitivnih stvari, ovog zakona o kome raspravljamo, jeste ta da se otvaranjem tržišta za privatno izdavaštvo ukinuo monopol koji je prisutan što je neminovno dovelo do sniženja cena samih udžbenika, kao i blagim porastom njihovog kvaliteta. Takođe, to je delovalo i do zdrave konkurencije, a one zbog unapređenja samog kvaliteta udžbenika koji se opet prenosi na kvalitet nastave, pa dalje ne samo na znanje učenika, nego i na sveobuhvatno znanje celog našeg društva.
Takođe, jedan od stvari koje ovaj predlog zakona o udžbenicima bitno unapređuje uređivanje oblasti oko izdavanja udžbenika koji nedostaju za određene obrazovne profile ili onih koji su zastareli, odnosno koji izdavač ne želi da izda, a ima licencu izdavača što stvara probleme nedostataka jednog od osnovnih sredstava za uspešno sprovođenje nastave. Ovaj problem je do sada najizreženiji u srednjim stručnim školama gde nedostaju udžbenici za stručne predmete ili su postojeći neadekvatni ili zastareli. Samom činjenicom da je izrada Zakona o udžbenicima trajala oko godinu dana i da je postignuta saglasnost najvećeg broja zainteresovanih strana siguran sam i ubeđen da će donošenje ovog zakona, kao i sama njegova primena biti višestruka.
Ministru Verbiću, resornom Ministarstvu koje vodi želim puno uspeha, kao i Vladi u daljem radu i puno napretka kao i što je do sada bilo, a svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se, gospodine Tošanić.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.) Zahvaljujem..
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 12, 13. i 14. dnevnog reda.
Nastavak je sutra u 12.00 časova, znači u podne.
Zahvaljujem se gospodine Verbiću vama i saradnicima na kvalitetnom učešću na današnjoj sednici.