Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i njegovi saradnici iz Ministarstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o udžbenicima i Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Da li predstavnik predlagača ministar Srđan Verbić želi reč? Izvolite.

Poštovani poslanici, poštovana predsedavajuća, ja bih prvo obrazložio ova dva, uslovno rečeno, kratka zakona. Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koje se odnose na broj ispitnih rokova, odnosno na broj SP bodova koji je potreban za prelazak u sledeću školsku godinu i na apsolventski status.
Ono što je bilo pitanje već duži niz godina, da li bi trebalo Zakon o visokom obrazovanju da se bavi pitanjima kao što je broj ispitnih rokova ili ne, je do sada rešavano, pre svega, na taj način da stavimo do znanja svima da broj ispitnih rokova ne sme da bude veliki i da bi za sve nas bilo dobro da broj ispitnih rokova bude četiri.
Međutim, krajem prošle godine, dakle u oktobru prošle godine, u višednevnim razgovorima sa studentima, nakon čega je Vlada donela zaključak gde su spomenuta i obećanja koja je Vlada dala, da će broj ispitnih rokova biti rešen tako da više ne bude definisan samim zakonom, već da se ostavi samostalnim visokoškolskim ustanovama da o tome odlučuju.
To je sada pred vama na dnevnom redu, takav jedan predlog, dakle, predlog Ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja, odnosno Vlade Srbije, jeste da se aktima samostalnih visoko obrazovnih ustanova, definiše broj ispitnih rokova.
Prošle godine smo govorili o tome da 48 bodova i ako jeste manje od onoga što su naša realna očekivanja i onoga što Bolonjski proces podrazumeva, zaista jeste veliki broj bodova i na većini naših fakulteta, 48 bodova jeste nesrazmerno veliko, i s obzirom da smo ranijih godina dozvoljavali da se u sledeću godinu prelazi sa 48 bodova, ostaje nam nedoslednost ukoliko budemo sada insistirali da to bude 60.
I konačno, ovim utvrđujemo granicu, odnosno završnu godinu kada studenti mogu da računaju na apsolventski staž.
Drugi zakon koji predlažemo je zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, koji sadrži samo jedan član i koji se tiče uslova za odlazak u penziju prosvetnih radnika.
Kako sada stoji u Zakonu o osnovama sistema, uslovi za odlazak u penziju, po ovom zakonu su oštriji nego po Zakonu o radu i nema potrebe da ovaj zakon ne dozvoli neka prava koja je Zakon o radu već dozvolio, tako da prosvetni radnici, prema ovom predlogu zakona dobiće mogućnost da se odluče da li će otići u penziju kada ispune jedan od dva uslova, to je 65 godina starosti i 40 godina radnog staža, ili kada ispune oba uslova.
Činjenica je, da bi zaposleni u prosveti koji bi bili prinuđeni da odu odmah po ispunjenju jednog od ta dva uslova, bili uskraćeni za 0,34% penzije za svaki mesec ne ispunjavanja onog drugog uslova.
Tako da smatramo da ovaj zakon treba uskladiti sa Zakonom o radu pre 1. septembra, kako bismo prosvetnim radnicima omogućili ono što im već Zakon o radu dozvoljava.
Treći zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu, jeste potpuno novi zakon o udžbenicima.
Ja, u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mogu da izrazim veliko zadovoljstvo da smo napravili potpuno novi zakon o udžbenicima koji ispravlja veliki broj nedostataka koje smo videli kroz iskustvo sa primenom prethodnog zakona u prethodnih nekoliko godina.
Ono čime posebno mogu da budem zadovoljan kod zakona o udžbenicima, to je najšira moguća saglasnost svih zainteresovanih strana za izmene koje donosi ovaj novi zakon.
Takva saglasnost, taj nivo saglasnosti je, pre svega, značajan zbog toga jer konačno osigurava da ono što stoji u zakonu da će zaista biti primenjeno na najjednostavniji i najefikasniji način.
Ja bih malo detaljnije obrazložio šta nam Zakon o udžbenicima donosi. Prethodni Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima je usvojen 2009. godine i u tom trenutku je očigledno izostala detaljnija analiza efekata. Kakvi će biti efekti, pre svega finansijski efekti ovoga zakona? Sada znamo, posle rada na ovom zakonu, koliko je takva procena efekata komplikovana i teška. Tako da nam je potpuno jasno zašto se dogodilo da imamo nekoliko vrlo krupnih nedostataka ovog zakona.
Dakle, Zakon iz 2009. godine evidentno nije uspeo da reši problem dostupnosti kvalitetnog udžbenika. Dostupnost udžbenika, odnosno ne dostupnost udžbenika se posebno ogleda u tome da učenici srednjih škola, a posebno srednjih stručnih škola nemaju udžbenike ili imaju udžbenike koji su odobreni davno, 90-tih godina ili čak 1988. godine od kada datira naš najstariji udžbenik koji je i danas u upotrebi.
Druga ciljna grupa, vrlo važna kategorija učenika koja nema udžbenike, jesu pripadnici nacionalnih manjina, naravno to ne važi za sve nacionalne manjine, ali za neke ni dan danas nemamo udžbenike i svi smo svedoci da je to vrlo često postavljeno pitanje u ovom domu - kada ćemo imati udžbenike za sve đake, za sve jezike nacionalnih manjina koji se u školi koriste?
Drugi veliki problem ovog sada važećeg udžbenika koji smo nastojali da što bolje izmenimo kroz predlog ovog novog Zakona o udžbenicima jeste problem nedovoljne transparentnosti u pripremi, odobravanju i izboru udžbenika, kao i moguće korupcije u ovom procesu. Mi smo tokom prethodnih godina imali veliki broj primedbi, kako Agencije za borbu protiv korupcije, tako i nezavisnih tela koja su se bavila analizom obrazovnog sistema gde su vrlo često ukazivali na to da je upravo način odobravanja i izbora udžbenika uzrok velikog broja koruptivnih radnji.
Treći važan problem, a za nas pri izradi ovog zakona izazov koji treba rešiti, jeste problem nedovoljne zaštite porodičnog budžeta. Za analizu ovih nepovoljnih efekata nam nije neophodno da imamo bilo kakvu detaljnu analizu, već je dovoljno da oslušnemo šta govore roditelji koji su pred svaku školsku godinu suočeni sa vrlo visokim cenama udžbeničkih kompleta i sa njihovim nezadovoljstvom, ne zato što su pojedinačne knjige previše skupe, već pre svega nezadovoljstvo što postoji toliko knjiga koje se u školi ne koriste.
Predlogom ovog zakona želimo da rešimo upravo taj problem, odnosno da se napravi mnogo bolji plan udžbenika gde bi se praktično eliminisali svi oni naslovi za koje komisija koja je za to nadležna proceni da se ne koriste u školi ili se ne koriste na pravi način.
Ono što će, takođe, biti rešeno novim planom udžbenika, sem toga da li je nešto neophodno ili ne, je i preporučeni obim udžbenika, jer kao što i sami znate mnogi udžbenici su preobimni, ne po sadržaju koji nude, već po tome koliko se taj udžbenik koristi. Mnoge lekcije se apsolutno ne otvaraju u tim udžbenicima i mislimo da je zadatak komisije koja bude radila plan udžbenika da što bolje proceni za svaki udžbenik preporučeni obim, što ne znači da će bilo ko biti ograničen tim preporučenim obimom. Može udžbenik da bude i bitno obimniji od toga, ali se maksimalna cena udžbenika računa u odnosu na preporučeni obim, tako da svaki izdavač ima mogućnost, ukoliko nalazi tu svoju računicu, da neki udžbenik bude obimniji, ali da to može da nadoknadi iz nekih drugih izvora. Mi naravno kao predlagači nemamo ništa protiv takvog stava i takve namere izdavača.
Ono što je važno napomenuti jeste da se ovim Predlogom zakona ne ograničava broj izdavača za koji smo više puta govorili u ovom domu da je previše veliki. Imali smo 79 licenciranih izdavača, ali samim tim što 79 izdavača može da dobije licencu, to upućuje na to da tu licencu nije teško dobiti. Ovoga puta nećemo ograničavati učešće u javnom pozivu samo za izdavače koji imaju licencu da izdaju udžbenike, dovoljno je samo da su registrovani za izdavačku delatnost, ali će zakon uticati na to da bude manje izdavača, pre svega, na osnovu toga što očekujemo od svih onih koji se pojave na javnom pozivu da snose i bitno veću odgovornost za izdavanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, za niskotiražne udžbenika, dakle tamo gde nema velikog profita.
Jedini način da sami izdavači budu svesni svih svojih obaveza jeste da prvo provere koliko je njihov udžbenik zaista po ukusu nastavnika. Zbog toga postoji ograničenje da udžbenici koje odabere manje od 5% nastavnika ne mogu biti korišćeni u nastavi u tom ciklusu. To ne znači da možemo imati 20 izdavača jednog istog udžbenika za isti razred osnovne škole. Taj broj je ograničen na šest, tako da u svakom slučaju ne može biti više od šest izdanja, odnosno šest verzija udžbenika za jedan isti predmet u istom razredu.
To ograničenje omogućava zajedno sa izborom udžbenika na svake četiri godine, za razliku od prethodne prakse da se biraju svake godine, drastično povećava mogućnosti da se udžbenici nasleđuju. To je jedan od najvažnijih i najčešće pominjanih argumenata roditelja. Niko ne želi da svake godine kupuje nove udžbenike.
Vek jednog udžbenika kao knjige je bitno duži. Smatramo da je četiri godine sasvim primereno. Za četiri godine će većina učenika u školi ili u porodici nasleđivati taj udžbenik.
Ono što još treba napomenuti jeste zaštita porodičnog budžeta na taj način što nastavnici više neće moći da zahtevaju dodatni nastavni materijal. Dakle, oni udžbenici koji nisu odobreni od strane Komisije za akreditaciju udžbenika mogu da se koriste, ali niko od nastavnika ne može da zahteva od roditelja da takve udžbenike koriste. Naprotiv, takav zahtev bi po ovom Predlogu zakona bio kažnjiv.
Mi za ovaj zakon imamo prilično široku lepezu zainteresovanih strana. Dakle, to su svakako roditelji, to su izdavači, to su nastavnici. Oni koje nažalost nijedan dosadašnji zakon nije tretirao na adekvatan način, a moram da priznam neće ni ovaj, to su učenici. Dakle, učenici su u procesu izbora udžbenika, nigde ne pitaju za svoj izbor. To vidimo kao sledeći veliki cilj, onoga trenutka kada budemo bili u mogućnosti da pitamo same učenike da biraju udžbenik po kojem će sami raditi, to će značiti sledeći veliki kvalitativni skok.
Mi smo sasvim svesni da u ovom trenutku ne možemo da uključimo učenike na taj način, ali baš zato smo predvideli uvođenje elektronskog dodatka, digitalnog dodatka koji jeste zapravo besplatni dodatak na ono što je već udžbenički komplet i koji bi trebalo da bude najdinamičniji, tj. onaj deo udžbeničkog kompleta koji se najčešće menja, koji se najbolje prilagođava učeniku i gde konačno učenici mogu da kažu svoje mišljenje koje će vrlo brzo, nadamo se, neko uvažiti i napraviti novu, bolju verziju elektronskog dodatka koji bi u dogledno vreme postao i prvi digitalni udžbenik na našem tržištu. Tako da smatramo da uvodeći elektronski dodatak na ovaj način otvaramo širom vrata elektronskim udžbenicima.
Moram da naglasim mi ovo sve radimo zbog samih učenika, da bi učenici naučili kako da koriste knjigu, da bi učenici imali najviše koristi od ovoga i zato mi ostali moramo da pravimo kompromis.
Samo želim da napomenem da u odnosu na prethodni zakon gde se reč „učenik“ pominjala 12 puta, u ovom zakonu se reč „učenik“ pominje 50 puta. To ne mora da bude merilo, ali zaista ovaj zakon jeste namenjen učenicima i vrlo smo optimistični da će efekti ovoga biti vidljivi već sledeće školske godine kada će srednje stručne škole dobiti priručnike koje do sada nisu mogle da imaju i kada će biti raspisan konkurs za sve nedostajuće udžbenike, dakle, sve ono što danas vidimo da na tržištu ne postoji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, volela bih u nekoliko minuta da iznesem stav poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara. Pre svega bih samo jako kratko da se osvrnem na dva predloga zakona koja su kraća sada u ovom slučaju. Znači, to su zakoni o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o izmeni Zakona osnovnog sistema obrazovanja i vaspitanja, a u preostalom delu vremena ću se osvrnuti detaljnije na Zakon o udžbenicima.
Volela bih da naglasim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara glasati u Danu za glasanje za prihvatanje ovih zakona.
Ono što je bitno da se pogleda ona, možda kratka i neznačajna izmena Zakona o visokom obrazovanju, treba da budemo svesni toga da je ipak izuzetno bitna ta stavka koja će u ovom slučaju dati veću autonomiju visokoškolskim ustanovama. Međutim, kao što sam i više puta već napomenula svaki put kada se radi o prihvaćenom zakonu koji je naizgled dobar ili koji se čini da je dobar, sve će se pokazati u praksi u tome kako se taj zakon bude sproveo. Zbog toga volela bih tu samo da naglasim da bez obzira na to koliko će sa tom autonomijom visokoškolske ustanove živeti, koliko će biti fer prema studentima.
Prema mišljenju nekih studenata možda i ne bi bilo zgoreg da se odredi neki od - do, znači, najmanje četiri ispitna roka ili najviše toliko i toliko ispitna roka. Čisto zbog toga da ne bi bilo tu zloupotrebe te moći od strane visokoškolske ustanove.
Drugi Predlog zakona o izmeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je takođe po obimu jedna manja izmena, ali, međutim, takođe značajna izmena. Pošto se u ovom slučaju sad dešava usaglašavanje sa Zakonom o radu i kao u većini slučajeva kada dolazi do izmene nekih zakona u većini slučajeva se radi na izmeni da bi se usaglasio sa nekim drugim zakonom. Tu bih volela da naglasim da smo mi učestvovali u celokupnoj proceduri što se tiče javne rasprave o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i tu smo izneli stav Saveza vojvođanskih Mađara, ne u vezi sa ovom tačkom, sa ovim članom, nego u vezi sa nekim mnogo kritičnijim članovima, odnosno sa članom koji se odnosi upravo na jezik obrazovanja i vaspitanja pripadnika nacionalnih manjina i ja se iskreno nadam da pošto je sad taj zakon malo ostavljen sa strane, takoreći, da će se malo doraditi.
Iskreno se nadam da će naše sugestije koje smo pismeno u sklopu te javne rasprave dostavili ministarstvu, da će se te naše sugestije uvažiti i da će slično ovom periodu što smo čekali na zakon o udžbenicima, a isplatilo se to čekanje, iskreno se nadam da će čekanje na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja takođe biti veoma dobar za sve nas.
Znači, naš je predlog, naša sugestija jeste da se ne zaboravi na usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije koji daje zajamčeno pravo na obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, odnosno na usaglašavanje sa ostalim bitnim zakonima za nacionalne manjine, kao što su Zakon o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Kada smo već kod Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, volela bih sad da se nadovežem na Zakon o udžbenicima, pošto je prethodni zakon, odnosno trenutno važeći zakon, koji je donesen 2009. godine, zapravo donešen i izglasan u istom danu kao što je i trenutno važeći Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što je bilo 2009. godine. Pošto onda u to vreme još nije bio izglasan Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, naravno da nije moglo ni da dođe do usaglašavanja ta dva zakona.
Volela bih sada da izuzetno istaknem i naznačim da je tu došlo do izuzetno velike otvorenosti od strane Ministarstva kada smo mi pokušavali da damo sugestije u vezi sa ovim, odnosno sa usaglašavanjem sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naime, treba da imamo u vidu da je Ustavni sud 2013, odnosno 2014. godine, kada se radila ocena ustavnosti u postupku za utvrđivanje neustavnosti, pod lupom gledao određene članove Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i upravo je član 14, koji govori o odobravanju udžbenika, procenio kao ustavnim. Znači, mi u svakom slučaju, kada se radi o bilo kakvom drugom zakonu koji ima ingerencije za odobravanje udžbenika, moramo da se usaglasimo sa ovim zakonom, odnosno članom 14. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Upravo ću se na ovaj deo Zakona o udžbenicima i osvrnuti u kasnijem izlaganju.
Volela bih još da naglasim da je za Savez vojvođanskih Mađara izuzetno bitno da pratimo i da li određene pokrajinske institucije dobijaju određene ingerencije u Zakonu o udžbenicima, a to su Pokrajinski sekretarijat, odnosno Pokrajinski zavod, baš zbog toga jer u odobravanju udžbenika i oni igraju izuzetno veliku ulogu.
I pored toga što je cilj novog Zakona o udžbenicima pre svega bilo povećanje kvaliteta i dostupnosti udžbenika svim učenicima, tu ima i jako, jako puno dobrih novina koje su izuzetno bitne za pripadnike nacionalnih manjina. Naime, kroz celokupni zakon se provlači i jezik i pismo na kojem se, na primer, udžbenik štampa, odnosno ingerencije nacionalnih saveta nacionalnih manjina su takođe naznačene. Tu bih volela takođe da istaknem da smo sproveli razgovor sa Ministarstvom o našim amandmanima koje smo predali upravo što se tiče odobravanja udžbenika. Svaki put kada se u zakonu označava da se traži pozitivno mišljenje nacionalnog saveta, naša sugestija je bila da se to ispravi na taj način kao što je to i u malopre spomenutom članu 14. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Znači, da se ispravi na prethodnu saglasnost. Ukoliko to bude prihvaćeno od naše strane, onda će u tom slučaju ovaj zakon u potpunosti biti usaglašen sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Volela bih da istaknem neke novine koje se pojavljuju u ovom predlogu zakona. Naime, ako uporedimo Zakon o udžbenicima sa prethodnim, sada trenutno važećim Zakonom o udžbenicima, u obimu se možda i ne primećuju velike razlike. Međutim, u detaljima, u detaljno opisanim stvarima se i te kako vidi izuzetno velika kvalitetna razlika i to u pozitivnom smislu.
Možda smo se malo uplašili čitajući prethodne varijacije nacrta, odnosno Predloga zakona o udžbenicima, kada smo videli da je izvađen termin „niskotiražni udžbenici“, pošto znamo da u tu grupu niskotiražnih udžbenika spadaju udžbenici koji se koriste u srednjim školama, a naročito u srednjim stručnim školama, odnosno udžbenici koje koriste učenici sa posebnim potreba. Treća grupa koja tu spada, to su udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. Međutim, moram da kažem, moram da priznam da bez obzira na to što se taj termin „niskotiražni udžbenici“ možda ne pojavljuje u ovom predlogu zakona, ali u suštini svaka odredba koja se odnosi na pomenute tri grupe ovih udžbenika se apsolutno lepo poklapa i vidi se da se uzimaju u obzir i ti udžbenici.
Jedna od interesantnih novina jeste da pored toga što se pojavljuje detaljan opis toga šta je konkretno udžbenik, šta je dodatak, šta su dodatna nastavna pomagala itd, pored toga pojavljuje se i elektronski dodatak kao obavezni činilac udžbeničkog kompleta. Mislim da je izuzetno bitno tu da istaknemo da je i do sada bilo elektronskog dodatka u nekim udžbenicima. Međutim, trebalo bi tu obraditi pažnju i možda to regulisati nekim pravilnicima koji će opisati tačne standarde udžbenika, da ti elektronski dodaci ne budu samo udžbenici u PDF formatu, jer onda to nema smisla. Možda će školska torba biti malo lakša, ali to neće stvoriti taj elektronski učeći okvir koji je potreban da bi učenik i kod kuće mogao da koristi taj elektronski dodatak u svrhu učenja.
Ono što je takođe bitno, jeste da se pojavljuje mnogo detaljnije opisano šta su ti udžbenici sa prilagođenim sadržajem, odnosno formatom. Izuzetno je bitno da je javni izdavač, odnosno Zavod za izdavanje udžbenika bi bio taj kojem će biti naloženo da, ukoliko ne bude prijavljeno, da tako kažem, ukoliko ne bude konkurisalo, izdavač za izdavanje udžbenika sa prilagođenim formatom, odnosno prilagođenim sadržajem ili na jezicima nacionalnih manjina ili za srednje stručne škole, da će praktično javnom izdavaču biti naloženo to, a odredbama zakona, što je takođe izuzetno bitno, a do sada nije baš dobro funkcionisalo, i finansiranje i sufinansiranje izdavanja ovih udžbenika će takođe biti regulisano.
Volela bih još da istaknem da se pojavljuje i lista udžbenika, u koju se uvršćuju svi udžbenici, odnosno pomagala koja su odobrena od strane Ministarstva, odnosno katalog je takođe izuzetno bitna stavka. Tu smo sad malopre čuli od gospodina ministra koja je razlika u odnosu na onu prethodnu varijantu, što znači da će ipak biti malo veći broj, pošto je u prethodnom nacrtu bilo tri po udžbeniku, a sada će biti šest. To je ipak malo veća varijanta za škole da odaberu ono što njima najviše odgovara. Međutim, tu se stavljaju sada u taj katalog i udžbenici na jezicima nacionalnih manjina, što je takođe naša jedna sugestija, da nema potrebe da se kod udžbenika na jezicima nacionalnih manjina gleda koliki procenat učenika koristi taj udžbenik, pošto jednostavno na jezicima nacionalnih manjina i ne može da se očekuje da ima više od tri udžbenika po razredu, odnosno po predmetu.
Takođe bih volela da istaknem da je izuzetno bitna stavka ona koja uređuje cenu udžbenika. Možda će tu sada biti verovatno i polemike oko toga, jer ova odredba neće svakome, naravno, odgovarati. Ono što je bitno za našu poslaničku grupu, jeste da je prihvaćen naš predlog i da je stavljeno u nacrt zakona da udžbenik koji je prevod udžbenika sa srpskog jezika, odnosno koji je prilagođeni oblik, bilo da se radi o formatu ili sadržaju, ne može cena da bude veća od originala koji se objavio i odobrio na srpskom jeziku, što je izuzetno bitno upravo zbog toga je i postoji član koji određuje da ne bi trebalo da dođe do diskriminacije u oblasti korišćenja udžbenika.
Volela bih još samo na kraju da naglasim još jednom da smo izuzetno zadovoljni saradnjom sa Ministarstvom što se tiče prihvatanja naših sugestija. Naravno, poslanička grupa SVM će glasati za sva tri zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milena Bićanin.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege, evo jednog zakona, reći ću, o kome svi znamo. Imamo iskustva, prosto zato što smo svi prošli sistem obrazovanja, a nemamo često baš priliku da pričamo o zakonima koji su nam, onako da kažem, i formalno po obrazovanju bliski. Pretpostavljam da će ova tema zaista pobuditi pažnju javnosti.
Moram da kažem da smo imali dobru komunikaciju na odborima za obrazovanje. Danas smo u jednom zaista, rekla bih, korektnom i prijateljskom dijalogu razmenili neka mišljenja, ali smo konstatovali da je ovaj Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, kada spominjem Zakon o udžbenicima, da odmah kažem, značajne prepravke doživeo i da, samim tim, naravno, daje puno više nade da će problema biti manje, da će biti više uspeha. Ono nešto o čemu i dalje mislimo da li treba ovako ili onako, da li je rešenje apsolutno prihvatljivo, ja bih bila hrabra da prepustim i vremenu i iskustvu, nadajući se u ozbiljnost, naravno, vašu i Ministarstva koje vodite i ukupno značaj obrazovanja u ovoj zemlji. Nadam se da će primena ovog zakona biti adekvatno praćena i da će prvom prilikom, kada uočeni problemi budu onemogućavali kvalitetnu primenu dobrih članova zakona, da će i to biti promenjeno, jer stvari su tu da bi se menjale i da bi zaista napredovali.
Inače, SDPS, zaista koristim ovu priliku da kažem, ima svoje programske dokumente koji se tiču obrazovanja. Mi smo ga usvojili još 2006. godine i za nas iz SDPS obrazovanje zaista mora da postane, da kažemo, motor razvoja ovog društva i obrazovanje zaista mora da postane javno dobro.
U tom smislu naglašavam, možda za trenutak van teme, da se mi takođe zalažemo i za obavezno srednje obrazovanje, pa se nadam da ćemo, kao što je po Ustavu osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, imati priliku da svoj obrazovni sistem nadgradimo i sa takvim ustavnim promenama koje ćemo uspešno realizovati.
Kada pričamo u udžbenicima, šta reći na početku školske godine? Kakva je bila praksa? Pa, udžbenici su se nabavljali preko preplate, pravili su se ti nekakvi spiskovi, torbe su zaista bile preteške, mnogi od udžbenika nisu korišćeni i, naravno, to su sve detalji koji traže izvesnu analizu.
Ono što sam ja negde govorila ljudima koji su nadirali u moju školu od početka septembra, branila sam se time govoreći - nisu moji đaci kupci, ne dolaze oni u školu svakodnevno da bi nešto kupovali, nego prosto da bi nešto naučili. Kao branu koju smo im postavili, to je bila, naravno, moja procena i nastavničkog veća i pre nego što je ovaj Zakon iz 2009. godine prethodni usvojen, pa evo, da kažem, i ovaj današnji koji ćemo svakako usvojiti, to je da smo mi na nastavničkom veću doneli odluku šta ćemo nabavljati mimo udžbenika i onog osnovnog udžbeničkog kompleta, upravo zato da ne bismo imali javašluk po školi i da ne bismo imali nezadovoljstvo roditelja, da bismo i na taj način zaštitili njihov porodični budžet i, naravno, da bi se nastavnici malo ozbiljnije pripremali za početak školske godine, na vreme se obaveštavajući i planirajući šta je ono čime oni treba da se bave i kojim sredstvima za rad, tako da kažem, da se služe i to je u našem slučaju zaista dalo dobar rezultat. Ako me pitate da li je bilo lako odolevati svim tim pritiscima, naravno da nije bilo.
Inače, ja sam srednju školu završila bez ijednog udžbenika. To se uklapa, ministre, u onu vašu informaciju koju ste nam dali, ne samo danas, već i prošlog puta, da već od 1988. godine imamo veliki problem sa udžbenicima za srednje stručne škole. Moje srednje stručno obrazovanje je prošlo tako što su nastavnici diktirali. Moram da kažem, sećajući se da su oni to radili veoma ozbiljno jer drugog načina nije bilo, ali ne mislim da, evo, i 2015. godine i da svih godina do sada takva praksa treba da postoji jer meni se čini da to govori o našem nedovoljno odgovornom odnosu prema ukupnom stanju društva prema ekonomiji, koja je alfa i omega svega što čini, da kažem, jedno društvo, a sve ostalo dolazi kao jedna odlična i neophodna nadgradnja.
U ovom zakonu o udžbenicima izdvojila bih tri ključna momenta o kojima se zakon stara i koje želi da implementira, a to je pre svega dostupnost udžbenika. Tu ne mislim samo na učenike osnovnih škola, ne mislim samo na učenike srednjih stručnih škola. Zanemarujemo često učenike umetničkih škola, zanemarujemo decu sa posebnim potrebama, zanemarujemo nacionalne manjine, naravno, tu je i obrazovanje odraslih. Mene jako raduju ova rešenja koja omogućavaju da nacionalne manjine, kao građani Republike Srbije, naravno, ostvare svoja Ustavom zagarantovana prava na dostupno obrazovanje na jedan kvalitetan način, da bismo i one probleme koje imamo na taj način skrajnuli i da bismo omogućili jednu aktivnu saradnju, dobar suživot i ukupan prosperitet.
Ono drugo što mene posebno interesuje i to ja uvek kažem, to je pitanje kvaliteta. Mislim da je ovaj član 15, koji govore o tome da udžbenici moraju da prate standarde kvaliteta, od apsolutne važnosti jer možemo mi da imamo sve odlične procedure i da budemo apsolutno bez ikakve brige da li će se pojaviti neki mogući oblici korupcije ili ne, ali ako nemamo dobre parametre, dobre standarde koje jedan udžbenik treba da prati i koji moraju da budu u njegovoj sadržini, mi, na kraju krajeva, nećemo uraditi ništa. U velikoj meri kvalitet udžbenika, naravno, zavisi i od samih autora udžbenika. Autori udžbenika su naše kolege. To su ljudi koji rade u praksi, koji su svoju nagomilanu praksu poželeli i da na izvestan način i materijalizuju i koji se kao takvi svima nama preporučuju kao značajni autoriteti u ovom poslu kojim se svi ukupno bavimo.
Kada govorimo o korupciji, naravno, bolna tema ovog društva uopšte, ja sam rekla danas na skupštinskom odboru, ova država ima zakone, ova država ima mehanizme. Tamo gde fali, hajde da dogradimo, ali prosto, da nam ne bude to uvek omča oko vrata i da to ne bude neki jaz koji nas sprečava da mislimo racionalnije i da se ponašamo uspešnije plašeći se od te zmije koja može da nas ujede, a na kraju krajeva mi odlučujemo da li to hoćemo ili nećemo.
Tačno je da se u zakonu spominje da učenici biraju udžbenike, i sami ste rekli, a i sami smo svedoci toga da udžbenike učenici uopšte ne biraju. Kada će doći taj trenutak? Verovatno jednog dana, ali ja ne mislim, na kraju krajeva, da će doći skoro. Samo žalim što se mišljenje učenika mnogo značajnije ne uvažava. Decu pitamo, ali, prosto, to njihovo mišljenje nema dovoljno legitimnosti i ne dajemo mu dovoljno težine kada treba nešto da se konačno proceni. Deca će reći – torba je teška, u tu torbu stane mnogo knjiga, a na kraju krajeva, ono što je i za decu i za roditelje jako važno i što je najveća briga, to je kvalitet obrazovanja koji stičemo sa tim teškim torbama i debelim novčanicima kojima moramo te knjige da platimo. Što se tiče roditelja, oni, naravno, finansiraju. Roditelji finansiraju.
Vi ste danas na Odboru za obrazovanje rekli da, realno, pojedinačna cena udžbenika nije visoka. To je tačno. Ali, ja bih negde dodala da je uglavnom ta cena pojedinačnog udžbenika u rangu jednog privatnog časa.
Mi privatnih časova imamo onoliko i pitanje je zašto imamo toliko privatnih časova, zašto roditelji moraju da na taj način sufinansiraju postignuća i očekivani rezultat i uspeh svoje dece. Volela bih da ovaj zakon u tom smislu nešto popravi, a mislim da ima članova zakona koji će nam značajno i pomoći.
Što se tiče nastavnika, a to je taj, da kažem osnovni triling u tom lancu učenici, roditelji, nastavnici. Nastavnicima je udžbenik sredstvo za rad, ono je osnovno sredstvo za rad. Naravno, značajno se razlikuje njihovo ponašanje iz vremena kada nisu morali da biraju udžbenike i kada imate taj jedan, a verujte ja sam ga doživljavala kao mimo mene. Znači, mene taj udžbenik, pravo da vam kažem, uopšte nije puno ni interesovao, jer ja se ni na koji način nisam pitala. Znala sam da me niko neće ni pitati i to što dobijem u šestom razredu, to mi je, pa ću ja sada da vidim šta ću i kako ću.
Daleko je bolja situacija od 2002. godine kada su nastavnici mogli da pitaju, kada su njihove stručne kompetencije mogle i na ovaj način da budu proverene. Ne zaboravimo da je država ulagala u stručno obrazovanje nastavnika na razne načine. Mnogo novca je uloženo i zaista je u redu da nastavnici donose značajnu procenu, ali sada ću biti kritična i prema njima, vrlo je u redu da kada određuju šta će biti udžbenički komplet, recimo, za nastavu srpskog u petom razredu ili bilo koji drugi predmet, nisam ništa u pežorativnom smislu pomenula srpski jezik, da to i koriste.
Tu mi zaista imamo jedan veoma ozbiljan problem. Imamo nastavnike koji i dan danas diktiraju. Zašto? Zato što su odlučili da je to dobar način da bude mir na času, jer deca znaju da ih oni pitaju iz tih beležaka. Znači, ima mir na času, nema problema sa disciplinom. Nesretna deca se onda bace na te svoje sveske, uče iz svezaka i prosto su uskraćeni za iskustvo korišćenja udžbenika. Za iskustvo manipulisanja knjigom, za iskustvo traženja znanja mimo onoga što mi je nastavnik saopštio. To je jako pogrešno.
Vidim da je jednim članom zakona predviđeno da će škole i direktor biti kažnjeni ukoliko nastavnik ne koristi udžbenik. Naravno, da direktorima neće biti lako i do kraja da to utvrde, ali uz pojačane aktivnosti koje se u školi zovu instruktivno pedagoški rad, direktori će moći sa češćim obilaskom časova da imaju jedan značajniji uvid u to da li se ti udžbenici koriste. Osim toga ako je predviđena i neka, a jeste predviđena i kazna u novčanom vidu, prosto mislim da će to biti opomena. Ne želim da iko bude od nastavnika kažnjen, ali mislim da treba da bude opomena, jer ta praksa zaista nije dobra.
Saradnja ostalih institucija u procesu pravljenja planova udžbenika, liste kataloga i svega što je tema Zakona o udžbenicima, a naravno institucije su Nacionalni prosvetni savet, Zavod za unapređenje, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Zavod za obrazovanje srednjih stručnih škola, odnosno obrazovanje odraslih, zaista imamo puno mesta. Ono što ja negde očekujem jeste da će ovaj zakon unaprediti i profesionalnu saradnju između ovih veoma važnih institucija našeg obrazovnog sistema.
Malo bih prošla kroz par članova zakona. Pohvaljujem ono što se tiče odluke šta je osnovni udžbenički komplet. Znači, šta je udžbenik, šta je drugo nastavno sredstvo. Ovde jeste navedeno na šta se to odnosi. Rekla bih da je dobro što su ta dodatna nastavna sredstva, didaktička nastavna sredstva i didaktičko igrovna sredstva, priručnik i nastavni plan, prešli u ovu drugu stranu. Prešli su u dokument koji se u osnovnim školama i srednjim školama zove godišnji plan rada. To je dobra mera da nastavnici dobro promisle šta žele da koriste. To je dobar tajming, jer godišnji planovi rada se usvajaju do 15. septembra. To je vreme nakon koga će biti održavani ostali sastanci, savet roditelja i roditeljski sastanci, gde će roditelji moći u jednom zaista pravom tajmingu da dobiju informaciju šta je ono što moraju deca da nabave, a šta je ono o čemu će se škola postarati, što neće ići na teret roditelja i što će postati deo jednog važnog mesta u svakoj obrazovnoj instituciji, a to je biblioteka.
Bojim se da se nismo puno bavili pitanjem biblioteka, da se nije dovoljno ulagalo u bibliotekački fond, a verujte mi ako imate dobar prostor, opremljen adekvatnim knjigama, priručnicima koji koriste nastavnici, pomognuti raznim sredstvima informacionih tehnologija, to može biti jedna baza znanja u školi koja će se kasnije distribuirati po učionicama.
Član 9. koji predviđa da finansiranje udžbenika sredstvima budžeta Republike Srbije, bila bih puno srećnija kada bi naša Vlada mogla da se obaveže pa da kaže da će Vlada donositi odluku o finansiranjima bez ovoga može. Međutim, razumem da je ovo sada jedna okolnost koja je u velikoj meri, rekla bih pre svega realna. Znači, naše ekonomske prilike su takve kakve su. Obavezati se na ono što ne možete da uradite, napravićete veću štetu, izgubićete poverenje. Ako ste sebe obavezali kroz jedan zvaničan dokument, to govori da imate plan, da imate ideju, da imate razloge zbog kojih hoćete nešto da menjate, hoćete da pomognete i ne želim da sumnjam da će i ova i bilo koja vlada u budućnosti tu svoju obavezu skloniti po strani, već da će činiti u ukupnom naporu sve da budemo bogatija država i da na svaki način možemo obrazovanjem na mnogo ozbiljniji način da potpomognemo.
Kod utvrđivanja plana udžbenika, a prvo bih da dodam ovo kod Vlade. Drago mi je koliko god se posvećuju u toj odluci podršci u nabavci knjiga oni kojima je to kao socijalna podrška neophodno, kada se tiče osnovnog obrazovanja, srednjeg, toliko isto pohvaljujem opredeljenje da se takvi napori čine i prema nacionalnim manjinama i prema deci sa posebnim potrebama. Prosto, svi smo mi građani ove zemlje i svi moramo, da kažem tu reč koju baš ne volim da konzumiram, prava koja su nam Ustavom zagarantovana.
Plan udžbenika se pravi na relaciji Zavod za unapređenje i Nacionalni prosvetni savet, pa mislim biće dobre prilike da konačno konstituišemo i taj Nacionalni prosvetni savet koji će u punom kapacitetu odraditi svoj posao, jer vidim da ovde ima puno mesta i puno svrhe.
U članu 14. tačka 4. preporučen broj strana, mislim da je jako dobro što je prevaziđeno rešenje iz prethodnog zakona kada je ta odluka bila daleko rigidnija. To nije dobro, nije neophodno, ali onome ko bude pravio, ko bude bio na listi ocenjivača i ko se bude bavio analizom i davanjem preporuke za štampu, odnosno prolazne ocene, taj će jako dobro moći na osnovu svoje stručnosti da proceni da li je taj broj strana zadovoljavajući. Naravno, da je dobro što je prihvaćeno mišljenje svih nas iz odbora da u katalog udžbenika treba da uđe značajno manji broj od onih 15, a sada je to pet, međutim, ja ministre mislim da je vreme za pripremu udžbenika u slučaju donošenja novog plana, a ovde je napisano ne može biti kraće od 60 dana, mislim da je taj rok kratak. Mi smo komisiji koja treba da da stručno mišljenje o tim udžbenicima konačno dali rok 90 dana. Ne verujem, oni će se baviti većim brojem uvida, jer ovde neko sam za sebe priprema jedan ili dva ili već koliko, ali prosto mislim da u tom smislu treba nešto promeniti i ja sam u tom smislu uložila jedan amandman.
Danas sam na Odboru za obrazovanje kada se tiče člana Zakona 20. rekla da izjava, naravno ko ide na listu ocenjivača, formira se lista u predviđenim procedurama koje su u redu, međutim tu je, da kažem nije dovoljno jasno precizirano u kakvim sve odnosima ne treba da budu oni koji vrše procenu udžbenika sa izdavačima.
U prethodnom članu mislim da je bilo bolje rešenje kada su taksativno bili navedene i te srodničke veze koje mogu da se pojave, mislim da nam je Agencija za borbu protiv korupcije i sugerisala da bi ovo trebalo da bude promenjeno.
Nisam saglasna sa time da članovi liste ocenjivača moraju da imaju najmanje dve godine radnog iskustva danas sam rekla ovde se u roku od dve godine, polaže ispit za licencu …

Vreme.

 

… prema tome, nedovoljno. I puno toga uložila sam u amandmane i imaću priliku o tome da govorim …

Gospođo Bićanin, isteklo je vreme.

… Mogu samo da kažem da ćemo zakone, podržaćemo zakone i preko amandmana ćemo dati svoje mišljenje o zakonu o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali smo u načelu saglasni sa predloženim rešenjima.