Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći poslanici: Branko Ružić, Slavica Đukić Dejanović, Vesna Besarović, Branko Đurović i Branka Bošnjak.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 10. i 11. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i saradnici iz Ministarstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju i Predlogu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Da li želi reč predstavnik predlagača, prof. dr Zorana Mihajlović? (Da)
Izvolite.

Poštovana predsednice, drage poslanice i poslanici, pred vas su danas dva vrlo važna zakona, Zakon o prevozu tereta u drumskom  saobraćaju i Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Do današnjeg dana, odnosno do, nadam se, dana kada ćete prihvatiti i izglasati ove zakone, ova oblast je bila obuhvaćena kroz četiri zakona, kada govorimo o prevozu putnika, posebno u domaćem, a posebno u međunarodnom prevozu, a tako isto i kada govorimo o prevozu tereta.
Želim da vas informišem da analize kažu da ukupan prihod drumskog prevoza iznosi 150 miliona evra na godišnjem nivou, da smo mi ovim zakonima koji su pred vama i nadam se da ćemo nakon jedne, kao i uvek, ozbiljne rasprave, moći da i unapredimo, ako treba, postojeće zakone, dakle, da vam kažem da mi želimo na ovaj način da omogućimo još bolju konkurenciju transportnih preduzeća. Želimo pre svega da zaštitimo i putnike koji se prevoze i, naravno, teret koji se prevozi. Želimo da sve ono što je u nelegalnim tokovima, a jeste puno u nelegalnim tokovima, preko 100 miliona evra Srbija gubi zbog sive ekonomije u drumskom prevozu, da ubacimo, da se tako žargonski izrazim, u legalne tokove. Naravno, da se uskladimo sa direktivama EU, u tom smislu, i da zaista omogućimo potpunu zaštitu prevoznika.
Takođe želim da vas informišem da su i jedan i drugi zakon bili u javnoj raspravi, da su javne rasprave održane gotovo u svim većim gradovima u Srbiji. Pored toga, sva udruženja prevoznika, bilo u prevozu transporta, bilo u prevozu putnika, su imali sa nama dosta sastanaka. Samo u ovoj godini, pet sastanka je obavljeno zajedno sa mnom. Sve njihove sugestije koje smo mogli da uključimo u ovaj zakon, mi smo to i uradili. Verujem da je ovaj zakon jedan moderan zakon koji će doprineti efikasnoj transportnoj privredi u Srbiji. Verujem da će omogućiti još veće prihode prevoznicima, samim tim i državi kroz plaćanje, naravno, svih onih obaveza koje oni moraju da plate. Hvala lepo.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Vi ste se javili kao izvestilac, izvolite. Dr Vladimir Orlić ima reč.

Dame i gospodo, izveštavam vam stav Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, koji je, na sednici održanoj jutros, u prisustvu predstavnika predlagača, razmatrao, u načelu, predložene zakone. Tokom izveštaja predstavnika Ministarstva, ali i kroz diskusiju koja je usledila potom, istaknuto je više nego kvalitetnih rešenja koja su ugrađena u predložene predloge zakona. Takođe, konstatovano je da postoji vrlo visok nivo usaglašenosti sa dobrom praksom, standardima i preporukama EU i u skladu sa tim, na kraju diskusije, glasanjem su predstavnici Odbora jednoglasno izrazili podršku ovim rešenjima. Hvala.

Zahvaljujem.
Ko se javlja od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa? Niko. Mogu li da zaključim?
Dakle, prelazimo na listu govornika, koju još nemam.
Ne, niko se ne javlja. Niko ne želi da govori, to je sasvim u redu.
Ivana, vi? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsednice. Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se samo par dana nakon usvajanja seta zakona o vazdušnom saobraćaju, danas pred nama nalaze ovako ozbiljni i veoma dobri zakoni vezani za drumski saobraćaj.
Samo bih rekla, ovako kratko, da zbog specifičnog geopolitičkog položaja naše zemlje mi predstavljamo definitivno sponu između istoka i zapada. Predstavljamo jedan tranzitni čvor i nadam se da će se to u budućnosti mnogo više razvijati, naravno, zahvaljujući svim ovim zakonima koji se donose. Tako da, ono što je jako potrebno jeste da se donose ozbiljni zakoni, kao što sada i jeste slučaj, i da se razvija saobraćaj i da se ti zakoni usaglašavaju sa propisima EU.
Intenzivan razvoj vazdušnog saobraćaja je pokazatelj da smo mi na jako dobrom putu, ali definitivno je drumski saobraćaj za nas najznačajniji i najintenzivniji i zbog toga su i ova dva danas zakona pred nama veoma važna.
Kao što je uvažena ministarka već pomenula, četiri zakona su regulisala ovaj vid saobraćaja ranije i on je bio spojen, znači, transport putnika i transport tereta se vodio pod jednim zakonom. Sada se pred nama nalaze zakoni koji se odvojeno bave ovim problematikama, pa imamo odvojen prevoz teretnih putnika u domaćem i međunarodnom saobraćaju.
Zašto je ovo još jako bitno? Želim da napomenem da se drumskim saobraćajem preveze oko 80% tereta i 74% putnika. Zbog toga sam i rekla da je za nas drumski saobraćaj od važnosti velike. Privredni subjekti koji danas obavljaju drumski prevoz definitivno su prešli u privatno vlasništvo, ali je i dalje obaveza države i državnih organa da reguliše zakonodavstvo vezano za ovu oblast, što se tiče pristupa profesiji, tržištu, usluga, prevoza, usklađujući ih, kao što sam rekla, sa propisima EU i sa uslovima u našoj zemlji.
Najveći problem u svakom vidu ovog transporta jeste upravo siva ekonomija i to je ono na čemu je potrebno intenzivno raditi i mnogo ozbiljnije raditi da bi se ona suzbila, jer kao što smo čuli, preko stotinu miliona gubi Srbija zbog nelegalnog prevoza. Dakle, obavljanje delatnosti bez dozvola i obavljanje delatnosti bez licenci, uništava kako mala i srednja transportna preduzeća, tako uništava i kvalitet usluga i sigurnost korisnika ovih usluga. Dakle, pojedini problemi koji se javljaju u oba vida transporta definitivno jesu slični, ali su rešenja za njih drugačija. Zato danas i govorimo o razdvojena dva zakona.
Dakle, pred nama je zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, koji će ovaj problem sive ekonomije rešiti postavljanjem novih uslova, a to su, u smislu neophodnog poslovnog ugleda prevoznika, to znači da budući prevoznik neće moći biti neko ko ima krivične i prekršajne prijave, zatim, moraće da ima osnovne finansijske sposobnosti za obavljanje ove delatnosti, profesionalne osposobljenosti za obavljanje i poznavanje uslova i propisa jer do sada se dešavalo da plaćaju ozbiljne kazne samo zato što prevoznici ne poznaju propise, naročito u međunarodnom saobraćaju, i naravno, posebni uslovi za vozače i uslovi tehničke opremljenosti.
Takođe, drugi veliki problem je nepostojanje zajedničke baze, znači, celovite baze podataka, i evidencije korišćenja dozvola na carinskim prelazima i unutrašnjim kontrolnim punktovima. Dakle, dešavalo se da strani prevoznici bez dozvole ili sa jednom dozvolom više puta obavljaju transport, odnosno prevoz tereta, kroz našu zemlju, što je, naravno, štetilo našim domaćim prevoznicima.
Dakle, novim zakonom se zabranjuje obavljanje kabotaže stranim prevoznicima. To znači da obavljaju transport tereta unutar naše zemlje između gradova unutar naše zemlje, sem u posebnim uslovima, kada mi imamo potrebu za takvom vrstom prevoza, a nemamo ga u našem vlasništvu.
Takođe, nije postojao ni zakonski okvir za registraciju preduzetnika, posebno onih koji vrše prevoz za sopstvene potrebe. To je ono što je jako bitno. Na ovaj način kada se registruje na lokalnim nivoima, u gradskim i opštinskim upravama, imaće se pregled i kontrola javnog prevoza, kako bi se suzbila siva ekonomija.
Ono što je takođe jako bitno za naše domaće prevoznike jeste da se ukida tri godine, kao uslov za međunarodni transport, ukida se tri godine domaćeg transporta, što je na neki način onemogućavalo sve naše prevoznike da ukoliko imaju ostale ispunjene uslove, da se bave međunarodnim transportom. Dakle, na ovaj način će se postići konkurencija, otvoriće se novo tržište i nova radna mesta.
Ono što je jako bitno jeste da se i u domaćem i u međunarodnom transportu uvode licence. Dakle, jasno će biti definisana potrebna dokumentacija i za dobijanje licence domaći prevoznik će morati da obezbedi lice odgovorno za prevoz, finansijska sredstva, teretna vozila u vlasništvu ili lizingu, zatim da angažuje određen broj vozača i da obezbedi stalno sedište.
Ono što je jako bitno napomenuti, što će našim domaćim prevoznicima i te kako značiti jeste da će pomoću licenci moći da obavljaju transport tereta na prostoru bivših jugoslovenskih država, što im je do sada bilo na neki način otežano.
Dakle, domaći prevoznici su često bili u problemu zbog principa reciprociteta, naročito od strane drugih država. Sada će se to urediti na način razmene međunarodnih dozvola sa drugim državama na osnovu međunarodnih ugovora i sporazuma. Dakle, Vlada će uredbom definisati kriterijume za raspodelu dozvola i očuvaće na taj način reciprocitet.
Veoma je važno što su uvedeni rokovi za dozvole. Dakle, to je sada na 30, 40, 50, 60 dana, u zavisnosti kako procene u nadležnom ministarstvu. Ovo će omogućiti da i neki manji prevoznici dobiju šansu da se bave međunarodnim prevozom, da dozvola ne bude rezervisana kod drugog prevoznika koji je u tom trenutku ne koristi. Na ovaj način se vraća oko 250 međunarodnih dozvola dnevno, što je veoma bitno.
Pojačana su inspekcijska ovlašćenja, kako na republičkom nivou, tako i na lokalnom. Odrediće se, znači, ovlašćena lica koja će moći da, usled nepravilnosti, isključe vozilo na 90 dana. Znači, sve ove povoljnosti koje se dešavaju, odnosno koje su predviđene ovim zakonom, jesu da se ukida diskriminacija i administrativne barijere, da se stvore bolji uslovi za zaštitu korisnika, veći kvalitet usluge, da se otvore nova radna mesta, bolja koordinacija razmena informacija.
Što se tiče drugog zakona, radio se o Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i ovaj zakon se bavi na poseban način prevozom putnika u domaćem međunarodnom saobraćaju, zatim prevozom lica za sopstvene potrebe u domaćem i međunarodnom saobraćaju, bavi se pružanjem staničnih usluga, bavi se rešenjem vršenja inspekcijskog nadzora. Ovde se uvode licence za rad što je veoma značajno i ovim zakonom se prvi put uvodi pojam protivzakonitog prevoza koji je tačno definisan i on kaže da neće moći više od pet lica da se vozi u jednom vozilu koji naravno nisu u srodstvu i da će imati nadležni organ pravo da kontroliše takvu vrstu vozila na koju posumnja i naravno da fotografiše ili snimke pravi i da se kasnije pokreću krivične prijave.
Cilj ovog zakona jeste usaglašavanje sa propisima EU i ono što je jako bitno da je ovde još mnogo intenzivnija borba protiv sive ekonomije, jer je ona ovde mnogo izraženija. Svi smo svedoci sve češćeg nelegalnog linijskog prevoza. Svi smo svedoci da kombiji prevoze putnike mnogo češće nego autobusi, naročito između susednih gradova. Tako da, ono što je statistički pokazatelj jeste da broj putnika, odnosno prevezenih putnika sve više opada, a da broj registrovanih ovakvih vozila od šest do devet sedišta koja se nazivaju kombi je sve više u porastu. Trenutno je registrovano oko 42 i po hiljade ovakvih vozila. Ovo je osnovni dokaz da se ovde radi o nelegalnom prevozu putnika.
Ono što je bitno jeste da se kombi ne ukida. Kombi nije ni predviđen kao prevoz, javni prevoz za obavljanje linijskog prevoza, to je vozilo putničko kojim upravlja osoba koja ima dozvolu „B“ kategorije, znači ne podleže vozač, niti vozili ne podležu bezbednosnim zakonskim normama. Tako da, u tom smislu, nema osnovne uslove za dobar prevoz, kvalitetan prevoz i nigde u svetu se kombi ne koristi u ove svrhe. Dakle, kombijem se smatra sve što ima osam sedišta plus jedno za vozača, znači do devet sedišta za prevoz putnika.
Da nema nikakvih bezbednosnih provera, pokazatelj je i pre neki dan što se desilo da je iz Grčke vraćen kombi kada umoran vozač, nije imao snage da vozi jer nema ni tahograf koji bi merio vreme vožnje i vreme. Dakle, putnik je preuzeo vozilo i nastavi da vozi. Upravo je to pokazatelj da posledica ovakvog nesavesnog korišćenja i prevoza putnika mogu biti nemerljive kada su ljudski životi u pitanju. Naravno ono što je takođe veoma bitno, jesu naši gubici u novcu, gubici države i oni su i te kako merljivi. U pitanju je tačno oko 54 miliona evra na godišnjem nivou koji se gubi ovakvim načinom prevoza.
Ono što nema opravdanje da se ovakva vozila koriste, a ako bi neko rekao da ima malo putnika na određenoj liniji, jeste upravo to što već za jedno sedište veći, to se zovu mini autobusi, samo sa deset sedišta već mogu da se registruju za javni prevoz. Tako da za to ne može da postoji opravdanje da su autobusi preveliki na određenim linijama. Znači, mini autobusi od deset do 22 mesta ili veliki autobusi iznad 22 mesta mogu da sve ove potrebe ispune.
Takođe, će biti veća ovlašćenja inspekcijskih službi, kao što sam rekla i kod prethodnog zakona, i na republičkom i na lokalnom nivou. Znači, ovlašćena lica će moći da isključe u koliko posumnjaju uz dokaze da postoji zloupotreba prevoza.
Predlog ovog zakona stvara normativne uslove za pristup INTERBUS sporazumu, multilateralnom sporazumu kojim se jasno određuju uslovi i način funkcionisanja međunarodnog prevoza putnika, dakle jasna pravila, istovetna kontrola svih dokumenata. Postojaće putni list kao kontrolni dokument, a putne listove i evidenciju će voditi nadležno ministarstvo.
Ukidaju se sva administrativna ograničenja koja su otežavala funkcionisanje međumesnog i međunarodnog saobraćaja za prevoz putnika, tako da će se od sada potvrda reda vođe umesto na godinu dana kako je ranije bilo i otežavalo funkcionisanje i donosilo troškove, sada će se red vožnje potvrđivati na pet godina i takođe postojaće mogućnost u međuvremenu izmene reda voženje u koliko se za to pokaže potreba kako ne bi postojali novčani gubici. I, ovde je ukinut uslov od tri godine domaćeg saobraćaja kao uslov za međunarodni transport.
Ono što je jako bitno jeste da će ovaj zakon rešiti situaciju ukoliko dođe do prekidanja neke linije iz bilo kog razloga. Dakle, ministarstvo će odrediti privremenog prevoznika po starom redu vožnje do registracije novog prevoznika i na taj način će onemogućiti sve one koji bi želeli da se bave sivom ekonomijom, odnosno da na toj liniji pokrenu svoj nelegalni prevoz.
Ono što je takođe bitno jeste da je ovde regulisano pitanje staničnih usluga koje do sada jeste predstavljalo problem. Iako je problem stanične usluge osnov poslovanja, dakle, i ovde će se davati dozvole i staničnu uslugu će moći samo da daje vlasnike autobuske stanice, ona u čijem je vlasništvu, tako da će se onemogućiti svi oni sporovi koji su se do sada dešavali ukoliko dođe do sukoba interesa zakupodavca i zakupca.
Pored toga Vlada će na predlog nadležnog ministra odrediti način na koji će se formirati najviša cena peronske karte, odnosno staničnih usluga kako nam putnici ne bi bežali sa stanica zato što im je peronska karta mnogo skuplja od karte koju će platiti u autobusu do svog cilja. Zbog svih ovih pozitivnih promena koje će se desiti sa novim zakonima svi smo potvrdili da se ovde radi o dva odlična zakona koja su pred nama, da će ovo doneti veliki razvoj u drumskom saobraćaju, naravno velika podrška u danu za glasanje i sve čestitke na ovim predlozima. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre SPO je oduvek smatrao da je država glavni generator krize u bilo kojoj oblasti. Ako pogledamo i način na koji smo do sada uređivali drumski prevoz, prevoz tereta i prevoz putnika, onda vidimo da je glavni uzročnik za nelegalno tržište, za sivu ekonomiju, za loš položaj onih koji rade legalno, za povlašćen položaj onih koji rade ilegalno, upravo omogućila država sa stvaranjem takvog zakonskog okvira i takvog ambijenta.
U našoj javnosti je pre svega zbog naših skorašnjih svežih rana, zbog NATO bombardovanja, zbog toga što je većina zemalja članica EU priznale nezavisnost Kosova i Metohije, kod nas je dalje u velikom delu javnosti postoji otpor prema evropskim standardima. Međutim, u bilo koju oblast našeg društvenog i javnog života da zavirimo, videćemo da su zemlje EU, pa i u ovoj oblasti, svuda sistem uredile pošteno. Naša javnost treba da zna, da naša težnja je pre svega za članstvo u EU, to je težnja ka jednom vrednosnom sistemu, ka jednom poštenijem i uređenijem i boljem društvo, tako je i što se tiče ova dva zakona.
Ne zbog želje da imam negativan odnos prema bilo kojem predlogu, bilo koje vlade ili bilo kog ministarstva, već zbog želje da dođu što bolji zakoni, da stvore što pošteniji ambijent, često bio kritičar mnogih zakona. Međutim, danas su došla dva jako dobra zakona u skupštinsku proceduru i mi ćemo sa velikim zadovoljstvom za njih glasati, a sada ću izneti i najvažnije razloge.
Pored toga što je država kod drumskog prevoza gubila između 100 i 200 miliona eura na godišnjem nivou, dve ključne stvari su za nas, za sve prevoznike, za sve privredne subjekte koji se bave tom vrstom prevoza ključni. To je prvo, da svi oni koji rade legalno i koji plaćaju porez i koji imaju licence i koji imaju dozvole i tako dalje, na neki način destimulisali i kažnjavali što nije slučaj samo u ovoj oblasti. Druga stvar, je da smo faktički gledali kroz prste onima koji rade nelegalno i na crno. Sa druge strane treba i razumeti, ali ne i opravdati ljude koji su ušli u sivu zonu, sive ekonomije. Zbog čega?
Država završava proces ispitivanja 24 sporne privatizacije, odnosno najspornije privatizacije. To je pozitivan nalog koji je stigao iz Brisela, ne zahvaljujući velikoj želji našeg društva da se ispitaju te privatizacije, već zahvaljujući heroini borbe protiv korupcije, gospođi Verici Barać.
Vi ste gospođo ministre, u prethodnoj kampanji rekli nešto sa čim se mi u potpunosti usaglašavamo, da nije potrebno ispitati 24 sporne privatizacije, već treba ispitati 3.000 spornih privatizacija, ili 5.000 ili 8.000 spornih privatizacija.
Nažalost, najveći deo privatizacija u Srbiji je sporan. E, sada, kao posledicu ambijenta koji je stvorila država, kao posledicu želje da ljudi, pre svega, iz sive ekonomije, da ljudi koji su na nezakonit način uglavnom stekli svoj kapital želeći da operu svoj novac, takav novac je ušao i u privatizacije mnogih transportnih preduzeća, mnogih preduzeća koja su bila ponos našeg drumskog saobraćaja.
Jednom prilikom boraveći u „Jugoprevozu“ u Kruševcu, sreo sam jedan redak primer da su radnici zaposleni u tom preduzeću osnovali konzorcijum, da su oni postali vlasnici tog preduzeća i to je čini mi se usamljen slučaj u našoj zemlji, ali kada smo čuli njihove priče kakav su pritisak oni imali od tajkuna, od ministara, od države, od Vlade, da to prepuste najvećem tajkunu u zemlji, naravno, verovatno da želja tog tajkuna nije bila da se bavi prevozom, već da dođe do atraktivnih lokacija, pre svega, što se tiče zemljišta.
Zahvaljujući takvom odnosu države, pre svega, je država kriminalna bila, danas mi nemamo „Raketu“ iz Užica, „Auto-prevoz“ iz Vrnjačke Banje, „7. juli“ iz Šapca, „Auto-prevoz“ iz Loznice, „Auto-Banat“ iz Zrenjanina, auto-transportna preduzeća „Vojvodina“, Novi Sad, „Srem-ekspres“ iz Sremske Mitrovice, „Topola-trans“ iz Bačke Topole, „Autosaobraćaj“ iz Negotina, „Timas“ iz Zaječara, „Jugoprevoz“ iz Jagodine, „Velmatrans“ iz Ćuprije, „Jugoprevoz“ Paraćin, Auto-transportno preduzeće „Pirot“, „Jug ekspres“ Leskovac i „Auto-saobraćaj“ Kragujevac. To je posao koji mora da ispita država i da utvrdi odgovornost za propast tih preduzeća, a uglavnom o svemu onome što i javnost zna, radi se o jednom velikom kriminalu.
Zahvaljujući takvom odnosu države, ljudi zaposleni u tim preduzećima su ostali, većina bez posla i mnogi vozači su ušli u sivu ekonomiju. Agencija za privredne registre je registrovala mnoga društva koja vrše poslove prevoza, ali mnoga i nisu registrovana, a sa druge strane država nije imala ni normativni okvir za izdavanje mnogi licenci za prevoz. Samo primera radi, pomenuću nešto što je dobro u svemu ovome, da je 2013. godine registrovano 65 novih preduzeća za prevoz, a 2011. godine 209, 2012. godine 204 preduzeća, 2013. godine 186 preduzeća, 2014. godine 191 preduzeće i da se 42.494 putničkih vozila od šest do devet mesta bave ovom vrstom delatnosti. Država jeste uradila mnogo toga, ali mnogo toga i nije.
Zahvaljujući tome, pored ova dva efekta negativna koja sam pomenuo, država gubi mnogo prihoda u svom budžetu, zatim se stvara jedan nezdrav ambijent.
Oni koji rade pošteno, kažu eto kako smo mi kažnjeni od države i plaćamo sve dažbine državi, radimo na osnovu važećih propisa i dozvola, a sa druge strane, imamo nelojalnu konkurenciju koja ne plaća obaveze državi, nema dozvole i ugrožava one koji rade.Dobro je što ste vi kod pripreme za ovaj zakon, zaista sproveli jednu opširnu javnu raspravu, što su svi oni koji su bili zainteresovani da ovi zakoni budu što bolji, uzeli učešće, da su njihove sugestije, a ja sam pratio javnu raspravu, većinski uzete u obzir i mislim da će ovo stvoriti jedan drugi ambijent.
Problem koji ste i vi naveli u obrazloženju zakona, a mislim da država mora da reši, to je problem inspektora koji kontroliše drumski prevoz i njih ima samo 20, a to je jako malo, ili nemaju adekvatnu opremu za tu vrstu kontrole ili je oprema dotrajala i zastarela, a nekoliko inspektora koristi po jedan računar, zapisnike često pišu rukom kao da je 19. vek, zapisnici su zbog toga često nečitki i neuredni, što nije krivica inspektora, a naša je procena uvek bila i u ovom delu, i verujem da se sa tim, ministre, slažete da ulaganje u tu vrstu kontrole se isplati veoma brzo.
Pored toga što dajemo na značaju onome ko predstavlja državu, a to je u ovom slučaju inspektor, kada se inspektor pojavi sa olovkom, sa nekim papirom i piše na nekoj fascikli, nema uniformu koja je adekvatna, nema opremu koja je adekvatna, to je slika i prilika države, i ne samo u ovoj oblasti, mi smo uvek pričali, državni službenici su slika i prilika države.
Kada dođete na granicu jedne zemlje i kada vidite granične službenike, odmah vam je jasno sa kakvom državom imate posla, a tek kad vidite državne službenike u obavljanju svojih poslova, onda vam je to dokaz ozbiljnosti i odgovornosti jedne države.
Kao i kod putničkog prevoza i kod teretnog prevoza, mnoge poslove su obavljali preduzetnici bez svojstva prevoznika i time su ugrožena mnoga preduzeća i pojedinci koji su obavljali tu vrstu prevoza, vozili su i stranci bez odgovarajućih dozvola, nije postojao dobar zakonski okvir za dobijanje dozvola, a o inspekcijskom nadzoru, mislim da sam rekao simbolično sasvim dobro.
Što se tiče Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, samo što se radi o prevozu lica, a ne tereta, ambijent, situacija i javašluk su slični kao kod drumskog saobraćaja. Razlike su samo u nijansama.
Zbog toga je ovaj zakon zaista nešto što deluje optimistički, što zaista na jedan sveobuhvatan način u svim segmentima uređuje ovu oblast, čini mi se na jedan pravičan način.
Zbog toga će korist od usvajanja ovog zakona imati i svi subjekti koji se bave prevozom putnika i država kroz ostvarivanje prihoda, ali i građani korisnici te vrste usluga.
Do sada su postojale raznorazne trgovine na linijskim prevozima, međunarodnim prevozom i sve je bilo na crno, sve je bilo po sistemu, ja tebi, ti meni, ja uzimam dozvolu, a ti vršiš prevoz, ja registrujem preduzeće da se bavim međunarodnim prevozom, a onda dam da to radi neko drugi. Nisu poštovani često redovi vožnje.
Lokalne samouprave su imale ovlašćenja da menjaju stajališta, ukidane su mnoge linije koje su zaista bile neophodne za prevoz putnika, nebrojeno puta su nam se javili građani i pitali zbog čega su ukinute mnoge linije.
Zamislite kada država ima tu vrstu nebrige da građani nemaju sopstveni prevoz, a onda se ukine jednostavno autobuska linija i ljudi su prepušteni sami sebi.
E sada, ono što je dobro, to je što su ranije dozvole za tu vrstu prevoza važile na godinu dana, a sada važe pet godina. Drugo, što lokalne samouprave neće više moći da svojim odlukama menjaju autobuska stajališta, a treće je što će prevoznici morati da poštuju autobuska stajališta, vozni red, pa će morati čak kada dobiju dozvolu za određenu vrstu prevoza, da voze i na linijama koje nisu ekonomski u nekom periodu potpuno isplative, ali će zato ostvariti veći prihod na nekim drugim linijama.
To je ono što sam ja prepoznao kao nešto od čega će građani imati veliku korist od usvajanja ovog zakona.
Licence za obavljanje svih vrsta javnog prevoza. Konačno, međunarodnog i domaćeg linijskog i domaćeg vanlinijskog itd. Uslovi za izdavanje licence za prevoz. To je nešto što smo mi odavno čekali da se donese. Uz to je potreban i sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i ovlašćenju organa nadležnog za izdavanje licence da da svoju saglasnost, onda registracija privrednog subjekta koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe. Ministarstvo će prvi put imati evidenciju svih onih koji se bave prevozom, što je veoma bitno za kasnije intervencije ministarstva i za mnoge slučajeve u kojima će neki prevoznik, recimo, odustati od obavljanja određene vrste prevoza. Tada će ministarstvo imati ovlašćenje da angažuje nekog drugog prevoznika.
Ono što je za nas jako bitno i čemu smo mi oduvek, kao politička stranka, težili, a to je forsiranje na poslovnom ugledu. Mi smo i ovih dana bili svedoci da su pohapšeni vlasnici nekih turističkih agencija koji su se godinama bavili prevarom građana. Znači, neko ko je kažnjavan za privredne prestupe, ko je kažnjavan za krivična dela u oblasti bezbednosti prevoza putnika u javnom prevozu, zamislite dobije licencu za obavljanje te vrste delatnosti. To je do sada bilo. Taj uslov do sada nije postojao i zamislite kako građani doživljavaju tu državu koja takvim .ljudima daje licence da se bave jednom takvom važnom delatnošću. Nije u pitanju samo prevoz, već je u pitanju bezbednost, bezbednost građana, bezbednost porodice, bezbednost imovine, bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju. Zatim, vodiće se računa o finansijskoj sposobnosti, o profesionalnoj osposobljenosti, osposobljenosti vozača i ono što je jako bitno, uslov u pogledu stvarnog i stabilnog sedišta društva koje je registrovano za obavljanje ove vrste delatnosti, jer to društvo će morati tu da čuva dokumentaciju. U slučaju bilo kakvog inspekcijskog nadzora kompletna dokumentacija mora biti tu, inače slede kazne, što do sada nije bio slučaj.
Kod međunarodnog prevoza preduzetniku, koji će vršiti međunarodni prevoz, više ne mora da se postavlja kao uslov za registrovanje njegove delatnosti da je obavljao prevoz unutar naše zemlje u roku od najmanje tri godine. Dosadašnja ovakva odredba je bila apsolutno diskriminatorska. Zbog čega bi neko ko ispunjava u potpunosti uslove da se bavi međunarodnim prevozom morao prvo tri godine da vozi po Srbiji da bi mogao da obavlja tu vrstu prevoza? To znači da su do sada lobiji, koji su zarađivali veliki novac na ovome, imali dominantan uticaj i na zakonsku regulativu. Zbog toga je ova vrsta demonopolizacije, razbijanje tih vrsta lobija, jedan veliki korak koji je pozitivan.
Zatim, kod suzbijanja sive ekonomije zabranjeno je da javni prevoz obavlja lice koje nema svojstvo javnog prevoznika. Inspektor ima sada ovlašćenje da isključi iz javnog prevoza autobuse i putnička vozila, čime se štite svi oni koji obavljaju legalni prevoz, što je opet jedna izvanredna odredba.
Ja sam vama ministre hteo da kažem nešto što sam i nekim drugim ministrima nagoveštavao kod nekih drugih propisa. To nam je nagovestila Evropska komisija, ne samo u zadnjem izveštaju, nego i u mnogim prethodnim izveštajima, a to je da često državni organi unutar naše zemlje nemaju dovoljnu koordinaciju. To je apsolutno sigurno bilo i kod prevoza putnika i kod prevoza tereta u drumskom saobraćaju. Zbog čega?
Naprosto, ako nema inspektora policija ako zaustavi prevoznika i vidi da nema licence, da nema odgovarajući putni list, itd. Znači, policija gleda ono što je policijski deo sa aspekta bezbednosti saobraćaja. Ako ne ispunjava ove uslove, oni kažu – idi, srećan ti put. Mislim da je ta vrsta koordinacije da policijski službenik odmah treba da kontaktira odgovarajućeg inspektora, da zadrži to lice, vozača, da dođe inspektor i da jednostavno, u slučaju da ne ispunjava ostale zakonske uslove, ne samo da poštuje bezbednost saobraćaja, nego da ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti, automatski reaguje.
Nebrojeno puta do sada, naši građani, kada odu za bilo koji problem u bilo koju inspekciju, najčešće dobiju odgovor – mi nismo nadležni za to. Kao da svaki građanin mora tačno da zna nadležnosti određenih inspekcija, pa toliko da bude edukovan da se pojavi baš na pravom mestu, u pravo vreme kod mesno nadležnog inspektora, ako to ne pogodi, onda se od toga dižu ruke. Ne, taj inspektor ili državni organ ili državni službenik treba da kaže – ja nisam nadležan, ali ćemo odmah da kontaktiramo onog ko je nadležan, pa će stvar da bude rešena, kao u svim zemljama EU. Kod nas je to praksa koja je ukorenjena od dana nastanka Republike.
Što se tiče licence, mislim da sam dosta toga rekao…

Prošlo je 20 minuta.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pred nama su dva zakona koji bi trebalo da smanje sivu ekonomiju u drumskom saobraćaju i takođe da naše zakonodavstvo prilagode pravnim tekovinama EU. Slažemo se da je namera dobra i u tom smislu je podržavamo.
Postoji dosta nepreciznosti ili odredaba koje otežavaju poslovanje. Ukazao bih na njih. Podneli smo skoro 30-ak amandmana i u zavisnosti od prihvatanja tih amandmana, mi ćemo se opredeliti kako ćemo glasati za zakon.
Prvo, na više mesta u oba zakona je napisano da se uz određene zahteve predaju overene fotokopije dokumenata koje izdaju nadležni organi. Zašto overene, ako već ta dokumenta izdaju nadležni organi ili čak Ministarstvo kome se podnosi određeni zahtev? Za nas je to jednostavno komplikovanje poslovanja preduzeća. Ako državni organ sumnja u verodostojnost kopije koja se prilaže, jednostavno može da proveri kod drugog državnog organa da li je kopija ili fotokopija koja je dostavljena originalna ili je falsifikat.
U članu 7. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju nije predviđena operativna sposobnost. Dakle, mi smatramo da su prevoznici dužni da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima organizuju obavljanje prevoza tereta. Dakle, licenca se izdaje onima koji imaju poslovni ugled, finansijsku sposobnost, profesionalnu osposobljenost, stvarno i stalno sedište, odgovarajući vozni park, odgovarajući broj radno angažovanih vozača, ali nije predviđena i operativna sposobnost.
Predvideli smo amandmanima da se predvidi da se obavežu potencijalni prevoznici, koji žele da dobiju licencu, budu operativno sposobni, tj. da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima organizuju obavljanje prevoza tereta.
U članu 37., mislim da je stav 4., je navedeno da pri obavljanju prevoza tereta u teretnom vozilu ili skupu vozila, koji domaći prevoznik koristi, na osnovu ugovora o zakupu mora da se nalazi original ugovor o zakupu ili overena fotokopija ugovora o zakupu sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački u slučaju kada se teretno vozilo ili skup vozila koristi za obavljanje prevoza tereta u međunarodnom saobraćaju u skladu sa licencom za prevoz itd.
Mi to nismo pronašli nigde u međunarodnim standardima, međunarodnim pravilima i smatramo da je ta odredba jednostavno otežavanje i komplikovanje poslovanja. Dakle, nemamo potrebe da od naših prevoznika tražimo da imaju više dokumentacije od one koje je predviđena međunarodnim pravilima.
U članu 57. je predviđeno da u procesu donošenja odluka iz svoje nadležnosti koji utiču na obavljanje prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, ministarstvo će sarađivati sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima poslodavaca prevoznika. Koji je kriterijum da neko bude reprezentativno udruženje? Dakle, ako ste već napisali da postoji reprezentativno udruženje trebalo je da i definišete kako se ispunjava taj kriterijum. Mi smo, jednostavno, predvideli da se ta reč - reprezentativnim briše i da će ministarstvo sarađivati sa privrednim komorama i udruženjima prevoznika.
Na kraju ću se vratiti na Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, jer mi je vrlo interesantan razlog za donošenje zakona po hitnom postupku, ali pre toga bih da popričamo o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Član 16. stav 1. kaže - domaći prevoznik dužan je da original licence za prevoz čuva u sedištu. Sada to može da bude sedište autobusa, može da bude neko drugo sedište, samo smo dopunili da je to poslovno sedište, dakle da nije sedište u samom vozilu kojim se vrši prevoz.
Ono što je važnije, zakonopredlagač predviđa da uslov u pogledu voznog parka ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako u vlasništvu ili u lizingu ima, i ono što je za nas sporno je - odredba najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine. Dakle, mi zahtevamo, i to je jedan od naših amandmana na kome insistiramo, da autobusi ne budu stariji od 15 godina. Mislimo da je to neophodno zbog bezbednosti naših građana.
Odmah sledeći član 26. - uslugu u pogledu vozača ispunjava privredno društvo ako ima u radnom odnosu broj vozača koji nije manji od broja autobusa unetih u pismeni zahtev za izdavanje licence za domaći i međunarodni linijski prevoz. Mi smatramo da je to, taj broj vozača mali. Dakle, predvideli smo da mora da ima bar 10% više vozača od broja registrovanih vozila, jer uvek može da se desi da određeni vozači budu odsutni zbog odmora, zbog bolovanja itd. i smatramo da je neophodno da broj vozača bude 10% veći od broja registrovanih vozila.
U članu 28. npr. poslednji stav, stav 4. kaže da je rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana konačno, ali se ne upućuje na to da se protiv tog rešenja može pokrenuti upravni spor. To je, da kažem, zakonska mogućnost, i dopunili smo ovaj stav da se protiv rešenja koje donese ministarstvo može pokrenuti upravni spor.
Ono što je najviše sporno u svim ovim zakonima ili u oba zakona je pošto ovi zakoni regulišu osetljivu materiju u oblasti javnog interesa, zašto se određene nadležnosti prebacuju Privrednoj komori Srbije? Dakle, Privredna komora Srbije prema podacima sa njihovog sajta zastupa interese privrede pred Vladom i drugim državnim organima, pruža podršku domaćim i stranim kompanijama kroz usluge posredovanja, savetovanja, poslovno informisanje, unapređuje ekonomsku saradnju sa inostranstvom i vrši promociju Srbije kao dobre investicione destinacije, obezbeđuje poslovno obrazovanje, unapređenje znanja zaposlenih i menadžera, jačanje konkurentnosti domaće privrede u procesu pristupanja EU.
Predlagač zakona je predvideo da Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, opšte uslove međumesnog saobraćaja, da vodi evidenciju stajališta za međumesni prevoz, da propisuje međumesni daljinar, da sprovodi postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu itd. Za nas nedopustivo.
Ima više razloga. Dakle, opšti uslovi poslovanja sadrže i pravila postupka koja primenjuju tela Privredne komore Srbije i smatramo da je bolje rešenje da ministar ili ministarstvo propisuje pravila po kojima će postupati tela Privredne komore Srbije u rešavanju sporova, a ne sama Privredna komora Srbije da to radi.
Takođe, postavlja se pitanje – ko štiti javni interes, ko obezbeđuje da se prevoz obavlja u skladu sa potrebama građana, a ne u skladu sa potrebama prevoznika? Na primer, autobuski prevoznici već sada prevoz obavljaju samo onda kada to njima odgovara. Imamo situaciju da iz mnogih mesta u Srbiji posle 19 časova jednostavno nema redovnih linija do većih gradova. I umesto da se ovim zakonom štiti javni interes predlagač zakona se odriče instrumenta uticaja na ovako značajnu delatnost.
Dakle, za nas je nedopustivo i to su amandmani na kojima ćemo insistirati. Imam dilemu. Prošle nedelje je ministarka tražila dve godine da propiše neke podzakonske akte, a sada se opet odriče neke nadležnosti. Jeste lično pitanje – da se niste malo umorili ili imate preveliki obim posla?
(Zorana Mihajlović, s mesta: Da li vam tako delujem?)
Ne delujete mi, ali prosto nam je neverovatno da ovako značajnu oblast prepuštate Privrednoj komori Srbije. Jeste ona osnovana u skladu sa zakonom itd, osnovana zakonom, ali mi smatramo daje ministarstvo nadležno da određuje ovako bitnu oblast i to su amandmani na kojima insistiramo da se ovako bitne stvari, a ponoviću još jednom zbog građana, opšti uslovi poslovanja autobuskih stanica, opšti uslovi međumesnog saobraćaja, vođenje evidencije stajališta za međumesni prevoz, propisivanje međumesnog daljinara, sprovođenje postupka usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom saobraćaju, da se tako bitne stvari ne prepuštaju Privrednoj komori Srbije, već da to radi ministarstvo.
I na kraju ono što sam hteo da pitam ministarku iz lične radoznalosti. Dakle, tamo gde su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, kažete ovako – razlog donošenja po hitnom postupku je i ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, odnosno priprema pregovaračke grupe za transport, pregovaračko poglavlje 14, za otvaranje poglavlja 14 za pregovore delegacije Republike Srbije i EU koji se očekuju, imajući u vidu da je završena faza eksplanatornog i bilateralnog sastanka u vezi sa prilagođavanjem propisa Republike Srbije sa propisima EU u oblasti drumskog transporta.
Da li vi to znate nešto što ja ne znam, u smislu otvaranja pregovaračkih poglavlja? Pregovaračko poglavlje 14 nije na spisku poglavlja koja će biti prvo otvorena, pa me u tom smislu zanima da li će biti otvoreno toliko poglavlja da će i poglavlje 14 biti otvoreno u skorije vreme, ili je ovo samo jednostavno neosnovan izgovor za donošenje zakona po hitnom postupku, jer niste hteli da ovaj zakon branite npr. u septembru, kada bi bilo po rasporedu donošenja zakona prikladno? Zahvaljujem.