Zahvaljujem gospođo Aleksić.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze na dnevnom redu dva zakona iz oblasti saobraćaja i to drumskog prevoza tereta i prevoza putnika.
Ono što na samom početku moram da kažem to je da su oba ova zakona urađena na kvalitetan i sistematičan način. Zašto sam izvela takav zaključak i zašto su ovi zakoni urađeni na kvalitetan i sistematičan način? Prvi razlog za takvu definiciju ova dva zakona svakako leži u činjenici što je izvršena detaljna analiza poteškoća koja su se nalazila u prethodnim zakonima i prepreka na koje se nailazilo u implementaciji zakona.
Naravno da nam je svima poznato da i najbolji zakon ako ne može na adekvatan način da se implementira u stvarnosti svakako da nije opravdao svrhu svog postojanja. Drugi razlog zbog kojeg mislim da je ovaj zakon izuzetno kvalitetan to je činjenica da je on u potpunosti u saglasnosti sa strategijom razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog, vodnog, intermodalnog saobraćaja, kao i sa akcionim dokumentima koji su oročeni i gde su predviđene aktivnosti koje država treba da preduzme na planu donošenja zakonodavnog okvira u saobraćajnoj delatnosti.
Takođe, želim da naglasim da su ova dva zakona i te kako značajna i sa aspekta strateškog cilja Republike Srbije, a to je put u EU, odnosno sa aspekta usaglašavanja našeg zakonodavstva u saobraćajnom segmentu, odnosno u delu transporta sa zakonodavstvom EU.
Zašto je ovo značajno? Značajno je pre svega iz razloga što je neophodno omogućiti adekvatan zakonodavan pravni okvir u otvaranju poglavlja 14. Neko je ovde pominjao da je to preuranjeno. Nije preuranjeno. Najbolji i najefikasniji zakoni su oni zakoni kojima se prilazi na odgovoran način i koji se donose na vreme. To je svakako karakteristika i ova dva zakona.
Treći vrlo značajan razlog zbog čega su ovi zakoni kvalitetniji, a to je da su u donošenju ovog zakona i te kako bili uključeni preduzetnici, odnosno privredna društva i privredni subjekti koji se bave prevozom tereta i prevozom putnika, odnosno bili su uključeni njihovi reprezentativni sindikati, jer oni svakako na najbolji način mogu da daju primedbe i sugestije kako bi jedan zakon bio kvalitetan. Takođe, kvalitet ovog zakona potvrđuje i transparentnost, a transparentnost se ogleda i u javnim raspravama koje su održane.
Ja ću se sada fokusirati na Zakon o prevozu tereta, koji je takođe urađen na jedan kvalitetan način, uz punu participaciju svih relevantnih subjekata, naravno, sem relevantnih državnih organa. Ovaj zakon se takođe usaglašava sa zakonima EU, a ono što moram da istaknem, to je član 7. To su uslovi koje privredno društvo, privredni subjekt i preduzetnik, koji se u ovaj zakon sada prvi put uvodi, moraju da ispunjavaju da bi obavljali uopšte ovu delatnost.
Zašto je ovaj član 7. neobično važan? Prvi uslov koji se odnosi na član 7, to je poslovni ugled preduzeća, odnosno privrednog društva ili preduzetnika. Poslovni ugled se u stvari ogleda u činjenici da se upravljanjem prevozom ne može baviti odgovorno lice koje je osuđivano, odnosno kome je izrečena zaštitna mera privrednog prestupa, finansijskog prestupa, zaštitna mera koja se tiče zabrane obavljanja saobraćaja, koja utiče naravno na bezbednost i sigurnost transporta robe i transporta putnika. Znači, u tom smislu je to jako važno.
Što se tiče finansijske sposobnosti, to je takođe delimično usklađeno sa zakonodavstvom EU, a odnosi se u stvari na činjenicu da privredno društvo mora u početku, odnosno svi ovi uslovi su predviđeni tako da preduzetnici moraju sve vreme obavljanja delatnosti da ispunjavaju sve ove uslove da bi se uspešno bavili svojom delatnošću. Što se tiče finansijske sposobnosti, naravno, ona se odnosi na količinu novca i različita je kada je u pitanju prevoz tereta u unutrašnjem drumskom saobraćaju i prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Ono što takođe želim da naglasim i što je jako važno, to je profesionalna osposobljenost lica koja se bave upravljanjem. Ta profesionalna osposobljenost lica i te kako je značajna sa aspekta i privrednog društva, a pre svega iz razloga što samo lice koje poseduje određena znanja, određene veštine i koje se stalno usavršava, koje naravno poseduje i rešenje da je osposobljeno, a rešenje izdaje Ministarstvo i formira komisiju od najmanje tri člana, da samo takvo lice može u stvari adekvatno da doprinosi povećanju profita jednog privrednog subjekta, što svakako i jeste cilj svakog privrednog društva i preduzetnika.
Kada je u pitanju sedište, što je takođe jako važno, zašto je važno da preduzetnik ima stalno i stabilno sedište koje je registrovano u Republici Srbiji? upravo iz razloga što u tom sedištu mora da čuva finansijsku dokumentaciju, računovodstvenu dokumentaciju, dokumentaciju koja se tiče radnog odnosa angažovanih lica, odnosno angažovanih vozača i svih drugih lica, kako bi u tom sedištu ta dokumentacija bila dostupna nadležnom organu koji vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Takođe, jedan od uslova koji su propisani je odgovarajući vozni park i odgovarajući broj radno angažovanih vozača.
Ono što takođe želim da naglasim, jeste to da se licenca izdaje na vremenski period od 10 godina, s tim što, naravno, postoji mogućnost provere i ta mogućnost provere ne može biti kraća od pet godina. Cilj održivog razvoja u oblasti saobraćaja svakako jeste povećanje efikasnosti i otvaranje spoljne strane tržišta, a spoljna strana tržišta je otvaranje mogućnosti tranzita, otvaranje uvoza i izvoza.
Ono što je poseban kvalitet ovih zakona, a što je i strateško opredeljenje SNS, to je borba protiv sive ekonomije, uvođenje ovih sto miliona evra na godišnjem nivou u legalne tokove, to je povećanje efikasnosti rada svih državnih organa, naravno i inspekcijske službe, kao i implementiranje evropskog zakonodavstva u zakonodavstvo Srbije na putu priključenja EU. Sve su to razlozi zbog kojih će SNS u Danu za glasanje glasati za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Peranović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarko, kolege poslanici, pred nama se nalaze dva zakona koja zaista mislim da su kvalitetna, koja su prošla javnu raspravu. Suština, ja bih rekao, ova dva zakona je njihova primena. Njihova primena u eri u kojoj se nalazi sada Srbija i Vlada Republike Srbije, odnosno šta želimo da uradimo i kakav doprinos svi želim zajedno da damo našoj državi, jesu upravo ova dva zakona.
Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je jedan odličan zakon, kojim se utvrđuju uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika, zatim pružanje, odnosno korišćenje staničnih usluga i izdavanje licenci. Šta je suština? Mi smo imali u prethodnom periodu od 15-20 godina jedan kompletan javašluk u prevozu, od malih prevoznika do taksi prevoznika nezakonitih u sivoj ekonomiji. Kako je koleginica Ivana govorila, kombi prevoznici su takođe bili nelegalni, neregistrovani. Sve je to dovelo do onoga što ste rekli da imamo u kasi minus 100 miliona evra. Upravo ova dva zakona, Zakon o prevozu putnika i Zakon o prevozu robe, moraju da doprinesu, odnosno da donesu, a mi svi da ih sprovodimo onako kako se to od nas traži, da se taj novac nađe u kasi Republike Srbije. Ako to uradimo, mi smo uspeli.
Pored ovoga, znamo da je Republika Srbija jedna tranzitna država koja spaja istok i zapad i kroz našu zemlju brojni prevoznici prolaze. Mišljenja sam da će i ono što se radi sada, izgradnja svih saobraćajnica od koridora do svih ostalih, doprineti da u narednom periodu mi zauzmemo još jedan bolji položaj i da se stvarna primena i stvarni efekat ovih zakona vidi. Ovim zakonima se dolazi do jedne zdrave konkurencije.
U gradu iz koga ja dolazim, u Šapcu, mogu plastično reći da je postojalo jedno, a i čuli smo danas ovde, preduzeće „7. juli“, koje se bavilo prevozom putnika i prevozom tereta. Sada to preduzeće ne postoji, ne postoji cigla na cigli.
Paralelno s tim, kako je ono uništeno, u prethodnih 15 godina ili 20, postojali su ovi crni prevoznici koji su se bavili sivom ekonomijom i zajedno te dve stvari su dovele do toga da u Šapcu nemamo ni kvalitetnu autobusku stanicu, naravno, licence, o tome ne treba ni pričati, ne postoji to preduzeće „7. juli“ koje je upošljavalo 1.000 radnika. Sada, naravno, mi imamo problem sa tim radnicima koji su ostali, da kažemo, na ulici. No, ovim zakonima verujem da će se to urediti, da će se urediti i Zakonom o prevozu tereta sve ono što on nalaže, da ćemo imati jednu zdravu konkurenciju i da država Srbija više neće dozvoliti i neće moći u Srbiji da se bavi prevozom ko kako hoće.
Znamo da je uvoz i izvoz jedna ozbiljna grana i da kroz takav vid možemo ostvariti ozbiljan i veliki benefit, špedicija takođe. Ovim zakonom o prevozu tereta, to će se urediti i sve licence koje se budu izdavale kontrolisaće Ministarstvo. Znači, nećemo imati više šetanja tih licenci od jedne do druge firme, a čuli smo ko će moći da ih dobije. Znači, neće moći firme čiji su preduzetnici osuđivani više od dve godine, koji nisu poslovni, koji nemaju strategiju i sve ono što je negativno za jednu firmu.
Da zaključim, oko 100 miliona imaćemo više u kasi Republike Srbije i to je suština, suzbićemo sivu ekonomiju i, ono što je za nas najvažnije i Vladu Republike Srbije, jer smo se na to obavezali, to mi želimo, to je usklađivanje svih ovih naših zakona sa zakonima Evropske unije i da na takav način zaista budemo jedna moderna tranzitna zemlja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, zadovoljstvo je kada pred sobom imate predloge ovako dva dobro urađena zakona. Mislim da je to ocena svih poslanika. Posebno to ističem, s obzirom da smo na Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj i telekomunikacije jednoglasno podržali predloge obadva zakona.
Ova dva zakona pre svega usklađuju zakonodavstvo iz ove oblasti sa evropskim tekovinama, što je i najvažnije, a ono što je vrlo bitno i šta treba istaći je da u onom segmentu koji je kod nas, hajde ja ću reći, u mnogo lošijem stanju nego što je teretni saobraćaj, to je putnički saobraćaj, donose nekakve uzanse i nekakva pravila, pre svega u ponašanja i poslovanja.
Ono što bih istakao kod Predloga zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju je usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, prelazak na kvantifikovane kriterijume za pristup profesionalizaciji drumskog prevoznika, ukidanje diskriminacije i administrativnih barijera koje su do sada postojale. Ono što je vrlo važno je da je u ovaj Predlog zakona implementirano i iskustvo država u regionu, mislim pre svega na one države koje su bile u bivšoj Jugoslaviji, a koje su mnogo odmakle ispred nas u rešavanju ovog problema, kao i znanje međunarodnih organizacija, kao što su Međunarodni transportni forum, Crnomorska saradnja i slično.
Takođe, cilj ovog zakona je i unapređenje prevoza tereta u drumskom saobraćaju, viši stepen efikasnosti u radu, nove tržišne mogućnosti za domaće prevoznike, znači, zapošljavanje naših pre svega vozača i svih onih koji se bave ovom delatnošću, poboljšanje kvaliteta usluga, pre svega, korisnika usluga, kao i kvaliteta usluga domaćim prevoznicima.
Pri izradi Predloga zakona korišćeni su i zaključci javnih rasprava, i to one javne rasprave koja je obavljena još 2011. godine, kao i 2014. godine, kao i primedbe i sugestije nadležnih organizacija i udruženja prevoznika. Mislim da su prevoznici u Srbiji, prevoznici u teretnom saobraćaju, dosta dobro organizovani, kako pravna lica, tako i preduzetnici.
Ciljevi su u skladu sa Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji i Akcionim planom za realizaciju iste. Osnov Strategije je definisan dugoročnim ciljevima, članstvom u Evropskoj uniji, kao našim nacionalnim i strateškim interesom.
Reći ću samo još par reči o Predlogu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Jedna od dobrih stvari koje su predložene u ovom zakonu je pre svega licenciranje i što je težište ovim zakonom dato na suzbijanje sive ekonomije. Mi svi znamo i svi vidimo i na našim ulicama, autobuskim stajalištima i na koji način se naši sugrađani prevoze, kojim kvalitetom se obavlja taj prevoz. Smatram da, sem ovih dobrih zakonskih rešenja, svi mi moramo dati podršku ovom zakonu, a tu pre svega mislim na inspekcije, na komunalne inspekcije, na Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa na kraju krajeva i same građane, kako bismo sutra stvarno imali jedan dobar i kvalitetan prevoz i kako ne bi niko razmišljao kad sedne u neko javno prevozno sredstvo da o posledicama i ne daj Bože o nekakvim nesrećama.
Ono što je vrlo dobro, to je što se ovim zakonom rešavaju i problemi autobuskih stanica, odnosno taksi, nadoknada. Mi imamo situaciju da u ovom trenutku, upravo zbog različitih i visokih nadoknada, na tim autobuskim stanicama pojedini prevoznici izbegavaju autobuske stanice i zadržavamo se na nekim divljim autobuskim stajalištima.
Takođe, na ovaj način rešavaćemo i problem međunarodnog prevoza u putničkom saobraćaju i ono što je vrlo važno i što se odnosilo i na onaj prethodni zakon je da je ovim zakonom maksimalno izvršeno usklađivanje sa evropskim normativima. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Bojaniću.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvolite, gospođo Malušić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, poštovani saradnici iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Naime, ovaj zakon je već donet 1995. godine, međutim, sa određenim dopunama i izmenama 2001, 2005, 2006. i 2011. godine. Ovo su bile uglavnom kozmetičke promene. Niko nije video suštinu kada su menjali ovaj zakon, a suština je suzbijanje sive ekonomije. Naime, nažalost, u Srbiji godišnje zahvaljujući sivoj ekonomiji, odnosno neplaćanju poreza, odnosno prevoznici koji nisu registrovani, koji voze linijski taksi, konkretno mislim na vozila koja zarađuju svaki dan a ne prijavljuju porez, „Srbija privrede“ gubi na godišnjem nivou oko 54 miliona evra. To je mnogo velika cifra. Kada govorimo o drumskom saobraćaju, tu tek imamo velikih gubitaka. To je otprilike negde oko 100 miliona. Znači, oko 150 miliona evra godišnje gubimo na divljoj vožnji. To je nedopustivo.
Cilj ovog zakona jeste uređivanje sive ekonomije, to je prvi postulat. Drugi je približavanje Evropskoj uniji. Kako? Naime, Vlada je napravila strategiju za 2015. godinu sa projekcijom za 2016. i 2017. godinu. Cilj su upravo tekovine EU, i to naročito zakonodavni sistem. Znači, kompletne tekovine pravnog sistema moraju biti primenjene u srpsko zakonodavstvo. Jedino tako možemo biti kurentni i konkurentni na evropskom tržištu.
Mi, kao zemlja koja se nalazi u centru Balkana, kada smo govorili o železničkom saobraćaju, takođe, razvojem brzih pruga možemo biti centar i puniti budžet. Takođe to važi i za drumski saobraćaj. Imamo tu sreću da upravo Ministarstvo i Vlada završavaju Koridor 10, potrajaće još malo, ali bar neće trajati 20 godina kao i do sada. Radi se Koridor 11. Asfaltiraju se nekategorisani putevi, rade se putevi prvog reda. Biće za vrlo kratak period, za najkasnije pet godina, da će Srbija, sa svojom površinom, imati najveću mrežu puteva, što je jako dobro.
Naime, mi smo imali tu tragediju da smo bili u recesiji i da smo vodili ratove. Pukla je stara Jugoslavija, od tada se tržište suzilo, velike firme, veliki prevoznici su izgubili svoju moć, masa je privatizovana, tako da su firme i prevoznici poput „Rakete“ iz Užica, zatim „Auto prevoz“ iz Vrnjačke Banje, „Jugoprevoz“ iz Jagodine, „Jugekspres“ iz Leskovca i mnoge druge otišle pod stečaj, nešto je i privatizovano, ali to nije dobro.
U ovom momentu mi imamo 9.100 autobusa od toga 1.300 registrovanih kao fizička lica. Deo je otišao u preduzetništvo, što znači opet postoji tendencija za sivom ekonomijom, neprijavljivanje poreza.
Ono što pre svega treba suzbiti je taj linijski prevoz koji je odjednom nikao posle suženja naše teritorije ukidanjem novih velikih prevoznika, nažalost, ali je tako, prosto suženo tržište, recesija, siromaštvo, pa se ljudi snalaze, to nije dobro, jer sam rekla da gubimo 154 miliona evra godišnje. A, drugo ta vrsta prevoza je jako nesigurna jer se dešava da pre svega ljudi koji prevoze budu umorni, drugo da su ti kombiji, a rekla sam da prevozno sredstvo kombi podrazumeva broj sedišta devet, osam, sedam i šest, stari su, bezbednost putnika je ugrožena. To nije dobro, zato se donosi ovaj izvanredan zakon da se suzbije, pre svega, siva ekonomija, zatim, da uz pomoć primene evropskog standarda definitivno pratimo evropske trendove i budemo konkurentni na tržištu.
Ono što je jako bitno je da se dešavalo da privredna društva koja su registrovana u APR za obavljanje delatnosti prevoza putnika su nezakonito obavljala i dalje prevoz. To ćemo ovim zakonom ukinuti, jer ćemo dati velike ingerencije inspekcijama koje će svakodnevno pratiti rad, a Ministarstvo će kontrolisati. Niko ko bude vozio neće moći bez dozvole i licence da vozi bilo koju vrstu automobila, odnosno kombija, odnosno autobusa.
Što se autobusa tiče njih je bilo 9.140 isto mnogo. Biće revidiran broj. Ono što je poenta ovog zakona je kvalitet, to je nova kategorija u Srbiji zahvaljujući kvalitetu i konkurentnosti. Oni koji se vozi imaće pravo da bira sa kim će se voziti.
Još bih nešto napomenula i evidentna je zloupotreba dominantnog položaja pružilaca staničnih usluga. To nije dobro, jer se stihijski dešavalo da neko ko je upravljač staničnih usluga bez ikakve potrebe podigne cenu stanične usluge, otud da statistika govori da smo 2009. do 2013. godine izgubili oko 14.000 putnika što je ogroman procenat kad se pomnoži sa cifrom koja je neophodna za prevoz. Naime, 2009. godine broj prevezenih putnika bio je 86.624 sada je 72.047. Neverovatno, umesto da imamo veći broj mi imamo manji. To se više nikada neće ponoviti. Ja sam sigurna da će primenom ovog zakona biti uređeno ovo poprilično divlje tržište.
Poneta ovog zakona je jačanje poreske discipline što znači naplata poreza i smanjenje sive ekonomije pod jedan, zatim razvoj tržišne ekonomije, razne konkurentne tržišne privrede, obrazovanje ljudi, da znaju i koliko i kako na koji način da se ponašaju, kao i obezbeđivanje besplatnog kvaliteta i nivoa usluga.
Rešavanje, ili rešavanja data u Predlogu zakona će direktno uticati na sledeće subjekte, pre svega domaćeg prevoznike. Zatim, strane prevoznike lica odgovorna za prevoz, taksi vozače koji su takođe u haosu i to sređujemo, zatim privredne subjekte koji osvajaju delatnost pružanja staničnih usluga, privredne subjekte koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe.
Drumski saobraćaj je najdominantniji što se prevoza robe i putnika tiče. Naime, oko 70% tereta ide drumskim saobraćajem, 80% putnika. Znači, moramo da poboljšamo putnu strukturu, to će biti vrlo brzo urađeno. Radi se Koridor 10, Koridor 11, sigurna sam da će sa ovom Vladom i sa ovim Ministarstvom ova zemlja jako brzo procvetati, ne samo da sam sigurna, nego sam skoro bila prema Dimitrovgradu i videla sam kojom brzinom se radi.
To je odlično, fascinantno, ja vam želim svaku sreću. Nadam se da ćemo stati u bilo kom segmentu na put ovoj sivoj ekonomiji, to je ono što će puniti budžet Republike Srbije. Naravno, SNS će podržati ova dva zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Malušić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade gospođo ministarka, oblast prevoza putnika u drumskom saobraćaju trenutno je regulisana Zakonom o drumskom saobraćaju i Zakonom o međunarodnom prevozu i oba su ona iz davnih 90-ih prošlog veka i oba su pretrpela brojne izmene. One poslednje su bile 2010. i 2011. godine.
Očigledno je da je došlo vreme da se regulativa u ovoj oblasti promene, obzirom da su uočene manjkavosti, odnosno poremećaji na saobraćajnom tržištu kako domaćih tako i međunarodnih prevoznika. Neophodno je bilo novim zakonom smanjiti sivu zonu u ovoj oblasti, uvesti nova pravila za sve one koji bi da se ozbiljno bave ovom delatnošću. Naravno, neophodno je zaštiti i interes putnika. Bilo je neophodno ovu oblast uskladiti i sa propisima EU, te je dobar deo rešenja u ovom predlogu zakona kao što st e i dali u objašnjenju upravo zasnovan na mnogim uredbama EU.
Predlog zakona se čini sveobuhvatnim, iz njega se vidi namera predlagača da pokuša da smanji sivu zonu u ovoj oblasti. Vidi se namera predlagača da uvede red u ovoj oblasti i odredbama u kojima se uvode licence i uslovi za izdavanje licence i sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i tako dalje. Ozbiljna ovlašćenja daju se i u pogledu inspekcijskog nadzora, a predložen je i niz kaznenih odredbi. Pored očigledne namere predlagača da nađe prava rešenja, trenutno moguća, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS ima neke primedbe na neka rešenja data u zakonu.
Tako jedno od primedbi se odnosi na jedan od uslova dobijanja licence kao što je finansijska sposobnost koju treba da ispuni privredno društvo ili preduzetnik. Predviđena je određena visina kapitala, odnosno rezervi u zavisnosti od broja autobusa koje poseduju. Potreban ozbiljnost privrednog društva ili preduzetnika u pogledu posedovanja kapitala je nužna, ali nije jasno iz predloga zakona na koji način se praktično dokazuje ispunjavanje ovog uslova za dobijanje licence.
Naša poslanička grupa je predložila rešenje kroz amandman na ovaj član zakona i mislimo da je neophodno da ministar bliže propisuje način dokazivanja finansijske stabilnosti, odnosno sposobnosti onih koji traže licencu. Moja primedba se odnosi na starost autobusa koji su registrovani za obavljanje međunarodnog, vanlinijskog i linijskog saobraćaja, odnosno prevoza. Rešenje dato u predlogu zakona nije valjano, prosto, čini mi se ne prati trend ovog zakona. Starost autobusa koji bi vršili ove vrste usluga ne može biti 22 godine. Uzimajući u obzir to da se radi o obavljanju međunarodnog prevoza. Uzimajući u obzir rute puta koje su nekada i po više hiljada kilometara. Vodeći računa o sigurnosti putnika, valjano pruženoj usluzi, starost autobusa ne treba da bude iznad 15 godina. Tu bi i privredna društva i preduzetnici trebalo da pokažu svoje ozbiljne namere u pogledu obavljanja ovako odgovornog posla, nabavljajući autobuse ne starije od 15 godina.
Broj vozača autobusa kao uslov za dobijanje licence trebalo bi da bude veći od broja autobusa. To je garancija za kvalitetan i bezbedan prevoz putnika. Ovo se naročito odnosi na međunarodni linijski prevoz. Još jedna od primedbi je ta da u slučaju donošenja rešenja ministarstva kojom se odbija zahtev za izdavanje licence za prevoz, ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz ovog zakona, nema pravo žalbe. Mislim da u ovom slučaju podnosilaca zahteva za licencu da mu treba omogućiti pokretanje upravnog spora. To je jedno od naših viđenja ovog člana zakona.
Jedna od ključnih primedbi na ovaj predlog zakona je i to da privredna komora recimo, propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, propisuje opšte uslove međumesnog prevoza, vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni prevoz, propisuje daljinar za međumesni prevoz, ima nadležnost u pogledu usaglašavanja predloga redova vožnje. Mislim da sve ove poslove treba da radi nadležni organ.
Evo, recimo u slučaju propisivanja uslova međumesnog prevoza, to je materija od javnog interesa i ne može uslove propisivati Privredna komora Srbije, kao interesno udruženje prevoznika.
Pitam vas, ko štiti javni interes? Ko obezbeđuje da se prevoz obavlja u skladu sa potrebama građana? Na primer, autobuski prevoznici već sada obavljaju prevoz samo onda kada to njima odgovara, tj. kada je isplativo. Iz mnogih mesta nakon 19 časova nije moguće javnim prevozom stići u veća mesta.
Ovim Zakonom bi trebalo da se štiti javni interes.
Zašto se predlagač zakona odriče instrumenata uticaja na ovako značajnu delatnost? Dala sam vam primer koji ide u prilog tome da mnoge nadležnosti nelogično date Privrednoj komori, treba da su u nadležnosti ministra ili Ministarstva.
Čula sam odgovor koji ste vi dali zameniku šefa moje poslaničke grupe, ali ja i dalje insistiram na tome da Privredna komora ne bi trebalo da se bavi ovim poslovima.
Pored primedbi i amandmana koje se odnose na bitna rešenja u Predlogu zakona, poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije podnela je niz amandmana koji bi doprineli kvalitetu teksta zakona, te vas ja molim da sve naše amandmane pogledate.
Zahvaljujem.