Izvinjavam se, gospodine Orliću, isteklo je vreme.

Još samo jedna rečenica. Nema sad veze sa ovim, ali ima sa onim da su neke ocene ovde nekada, a znamo svi kakve, bile izgovorene na račun nekoga ko se zatekao u ovoj sali, a nije …

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Da li je time vaspitanje veće? Ne bih rekao.

Gospodine Babiću, izvolite.

Licemerno je, gospodine predsedavajući, kada u jednom izlaganju koje je trajalo čitavih pet minuta se kao argument protiv Vlade Republike Srbije, protiv gospodina Verbića kaže da je Zakon o visokom obrazovanju, zamislite, čak dva ili tri puta bio u skupštinskoj proceduri za godinu dana. Onda se u istih tih pet minuta kaže – a zašto ste povukli zakon o udžbenicima i da je to skandal. Pa znate, i predlaganje zakona je posao Vlade Republike Srbije, a i povlačenje zakona iz skupštinske procedure je deo skupštinske prakse. Dešavalo se i dešavaće se u budućnosti i nije vezano ni sa kakvim skandalima.
Ali, jeste skandal kada se u manjku argumentacije sklizne u polje privatnog, kada se pominje privatno šta radi gospodin Stojmirović, koji ima više akademskog staža nego koliko je puta vaš kolega prošao pored neke visokoobrazovne institucije, više studenata nego što ste vi imali i što ćete ikada imati podršku kod građana Republike Srbije, više položenih ispita nego što možete da zamislite koliko ispita može da se ima. Licemerno je da se traži da predmet rasprave u ovoj sali bude sadržina udžbenika. Mislim da je ono što mora da nas spoji, kao zajedničko delanje i zajednički zadatak, zašto 94% budžeta za prosvetu odlazi za plate.

Vreme.

Tako je godinama. I sa budžetom, takav kakav je, 94% odlazi u potrošnju, a gde je razvoj?

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

To je nešto što mora da nas spaja, a ne pominjanje privatnog života čoveka koji je jedan od najurednijih u ovoj sali.