Šesnaesto vanredno zasedanje, 28.07.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/342/15

2. dan rada

28.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 21:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
Pre nego što joj dam reč, poslaniče, pogledajte u Poslovniku šta piše za zakone koji se usklađuju sa zakonima EU.
Izvolite, gospođo Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Zahvaljujem.
Hvala na sugestijama, pitanjima, a ja ću da odgovorim na nekoliko, čini mi se, važnih vaših pitanja, da ne bi bilo nedoumica.
Što se tiče samih poglavlja 14 i 21, mi smo vredni, završili smo i eksplanatorne i bilateralne skrininge. Ali, da krenemo od Privredne komore, Privredna komora je oduvek radila usklađivanje redova vožnje, a to radi i sada. Nekada je radila čak i za međunarodni prevoz, ali joj je to pre nekoliko godina oduzeto. Prema tome, pošto su sami prevoznici i članovi, odnosno njihova udruženja, Privredne komore, oni to rade oduvek. Dakle, to nije sada uvedeno kao nešto novo ovim zakonom. U tom smislu oni registruju redove vožnje.
Zatim, kada ste pominjali sam vozni park i kada ste pominjali godište, 1993. godinu, to je uzeto iz sporazuma Interbus, koji mi treba da potpišemo između ostalog. Ja se sa vama slažem i ja bih uvek volela da bude sve najnovije, ali nije opet naša neka projekcija da to bude 1993. godina.
Zatim, još nekoliko bitnih stvari koje sam ovde zapisala, a mislim da treba da odgovorimo na njih. Kada ste pominjali overene fotokopije, šta god da radite, vi ne možete da date samo fotokopiju određenih dokumenata, a pogotovo kada govorimo o samom transportu koji je, sami ste rekli, osetljiva i vrlo važna oblast. Pre svega, sve što radimo u oblasti transporta i kada donosimo zakone, na prvom mestu je uvek bezbednost prevoza putnika i prevoza tereta. U tom smislu, ako se dostavlja određena dokumentacija, ona ipak mora biti overena.
Kada govorite o licencama, uslovi koji su predviđeni Zakonom o licencama usklađeni sa direktivama EU. Vi pominjete operativnu sposobnost, a nije poznato šta to baš tačno znači operativna sposobnost. Ali, ako već imamo definisane uslove za izdavanje licenci, koje smo mi preuzeli i stavili u naš zakon, ja mislim da je to sasvim dovoljno, ali kroz amandmane možemo da pogledamo kako ste vi definisali operativnu sposobnost, pa ćemo videti.
Što se tiče ugovora o zakupu i prevoda na engleski, francuski ili ruski, to je takođe po međunarodnim ugovorima. U međunarodnom transportu oni moraju da postoje. Prema tome, to je prosto obaveza CEMT rezolucije, jer ne bi mogli da govorimo o ugovorima o zakupu ukoliko oni nisu prevedeni na jedan od ova tri jezika, ili na jedan, ili na drugi, ili na treći.
I još jedna vrlo važna stvar. Pitali ste vezano za reprezentativnost. Dakle, Ministarstvo saobraćaja ne može da utvrđuje reprezentativnost, već se to radi u skladu sa Zakonom o radu. Već sada postoji transportno udruženje „Srbija transport“, ja mislim, koje ima već svoj ugovor sa Ministarstvom rada i mi se tu nismo mešali i mi se tu nećemo mešati, ali su oni ti koji utvrđuju reprezentativnost takvih transportnih udruženja.
Ako sam nešto zaboravila, podsetićete me. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodna poslanika Stefana Miladinović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Socijalistička partija Srbije
Hvala, predsedavajuća.
Poštovana ministarka, kolege saradnici iz ministarstva, kolege narodni poslanici, mi danas raspravljamo o zakonima, zapravo o dva nova zakona koja svojim sadržajem upotpunjuju važeće propise. Do sada je drumski prevoz putnika i transport u drumskom saobraćaju bio regulisan Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju, koji je uređivao javni prevoz, prevoz za sopstvene potrebe tereta, same poslove organizacije obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju itd, kao i Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju koji je uređivao međunarodni javni prevoz.
Pored svih uočenih praznina u važećim zakonima i različitih tumačenja određenih propisa, jedan od razloga za donošenje nova dva zakona jeste i unošenje relevantnih sekundarnih izvora komunitarnog prava u naše zakonodavstvo. Za privredu ovo jeste izuzetno važna oblast i samim tim ovi zakoni bi trebali da podignu kvalitet saobraćajnih usluga i ojačaju spoljnu dimenziju tržišta, jer drumski transport je vid saobraćaja koji učestvuje 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta i 74% u ukupnom broju prevezenih putnika.
Kada je u pitanju Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, predloženim rešenjima uspostaviće se viši stepen efikasnosti u radu svih subjekata u ovoj oblasti i stvorićemo nove uslove za nove tržišne mogućnosti za naše prevoznike. Za privredne subjekte ovim zakonom propisuju se novi uslovi za obavljanje delatnosti, a to su poslovni ugled, finansijska sposobnost, profesionalna osposobljenost lica koja će vršiti poslove upravljanja samim prevozom, zatim uslovi u pogledu vozača, mada jednim delom to reguliše i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, uslovi u pogledu sedišta privrednog društva. Ovim zakonom propisani su i novi uslovi za privredne subjekte koji će obavljati međunarodni prevoz. Mislim da je važno da se istakne da je jedna od izmena u odnosu na važeće propise mogućnost da preduzetnici kao privredni subjekti mogu obavljati sve vrste domaćeg i međunarodnog prevoza.
Kada pominjemo međunarodni transport, ja bih želela da se osvrnem i CEMT dozvole, odnosno raspodelu godišnji kontigenata stranih dozvola domaćim prevoznicima koji poseduju odgovarajuću licencu. Ovo pitanje do danas je izazivalo veliku polemiku u javnosti, jer godinama Srbija ima istu kvotu, a broj privrednih subjekata od 2001. godine je praktično utrostručen, subjekata koji se bave ovom delatnošću. Ovim predlogom zakona predviđeno je donošenje novog podzakonskog akta koji bi donela zapravo Vlada Republike Srbije, čime bi se uredila oblast raspodele ovih dozvola. Predviđeno je da se jasno regulišu kriterijumi za pristup tržištu i ostale mere kojima će se našim prevoznicima koji obavljaju međunarodni transport obezbediti planiranje rada i razvoja preduzeća.
Ovaj predlog govori o pozitivnoj nameri predlagača, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, a to je da se uradi sve kako bi se obezbedio zdraviji privredni ambijent. Pored boljih uslova poslovanja samih privrednih subjekata, mislim da je važno da se istakne i da zakon jača i inspekcijski nadzor. Uloga inspekcije i ovlašćenja koja će imati omogući će da se suzbije siva ekonomija. O tome su i moje kolege govorile. Svakako da ćemo zaštititi i privredne subjekte koji savesno posluju.
Drugi zakon je Zakon o prevozu putnika. I ovaj predlog otklanja nedostatke i poremećaje na saobraćajnom tržištu i precizira položaj privrednih subjekata koji obavljaju delatnost javnog prevoza putnika. Ovaj zakon propisuje nove uslove za privredne subjekte u pogledu poslovnog ugleda finansijske osposobljenosti, profesionalne osposobljenosti itd. i svakako za subjekte koji će obavljati međunarodni javni prevoz.
Kada je u pitanju međunarodni prevoz, novina u zakonu jesu privredni prestupi u povredi odredaba kojih do sada nije bilo. I ovu delatnost, a to je prevoz putnika, usvajanjem ovog zakona moći će da obavljaju preduzetnici kao privredni subjekti. Moći će da obavljaju i sve vrste javnog prevoza, kako domaćeg linijskog, tako i međunarodnog, uz posedovanje licenci, odnosno uverenja o osposobljenosti za obavljanje prevoza.
Još jedan važan deo ovog zakona tiče se uređenja oblasti pružanja staničnih usluga u kojem je do sada bilo velikih problema, bilo je nedefinisanih odgovornosti i različitih nesporazuma vlasnika, stanica i prevoznika. I u ovom Predlogu zakona precizirana su i upotpunjena ovlašćenja republičkog inspektora, čime se vrši efikasniji nadzor, ali to je svakako višestruko značajno i za samu državu, ali i za korisnike ovih usluga.
Kada je u pitanju Predlog zakona o prevozu putnika, osvrnula bih se na neka rešenja koja direktno štite i korisnike usluga prevozna, odnosno putnike. Na primer, zaštita korisnika taksi usluga. Taksi vozač ne može biti lice koje je bilo kažnjavano na kaznu zatvora od dve godine za dela koja imaju negativnog uticaja na obavljanje delatnosti, čime ovaj zakon vodi računa i o opštoj bezbednosti građana, budući da taksi vozači svakodnevno dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.
Zakon predviđa i obezbeđivanje usluge korisnicima prevoza na relaciji na kojoj postoji potreba za prevozom. Ukoliko dođe do prekida prevoza na određenoj relaciji, Ministarstvo će odrediti privremenog prevoznika, do nove registracije reda vožnje u narednom registracionom postupku.
Takođe, sa aspekta bezbednosti, i putnici u međunarodnom saobraćaju ne mogu se više prevoziti autobusima koji su proizvodnje od 1. oktobra 1993. godine, čime se svakako povećava i kvalitet usluge prevoza.
Oba zakona o kojima danas razgovaramo sadrže rešenja koja će, kao što sam rekla, doprineti efikasnijem i kvalitetnijem radu privrednih subjekata, a time i poboljšati kvalitet usluga korisnicima prevoza u drumskom saobraćaju. U svakom slučaju, oba predloga zakona su kvalitetna. Njihova primena će nakon usvajanja velikog broja podzakonskih akata dati sigurno dobre rezultate. I jedan i drugi zakon zahtevaju punu angažovanost i ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja i Privredne komore, u smislu donošenja ovih propisa, podzakonskih akata, bilo da su pravilnici ili neki drugi podzakonski akti u narednom periodu.
Jedan od osnovnih pokazatelja da je država spremna da izađe u susret i građanima i privredi, to je upravo činjenica da je Ministarstvo predložilo dve godine do konačnog, zapravo punog stupanja na snagu oba zakona, čime se ostavila mogućnost da svi koji se bave ovom delatnošću usklade svoj rad sa ovim zakonima. Sva predložena rešenja sigurno će podići standarde u poslovanju i uticati na privredni razvoj Srbije.
Socijalistička partija Srbije će podržati ova dva predloga zakona u celosti. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Ministar, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Vrlo kratko samo. Umesto dve godine, mi ćemo predložiti da zakon bude primenjen nakon godinu i po dana. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka
Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao i svaki put kada se pred nama nalaze zakoni koji svojim sadržajem i svojim kvalitetom zaslužuju nedvosmislenu podršku svih nas u sali, znate već, vrlo je lako početi izlaganje rečima koje se odnose na poziv, poziv svim narodnim poslanicima da uz, uveren sam, jako dobro razumevanje sadržaja zakona, današnju raspravu i mogućnost da eventualno damo neki dodatni doprinos da kroz intervenciju o amandmanima, odnosno raspravu o pojedinostima, dođemo do onakvog teksta kakvim ćemo, verujem, biti svi više nego zadovoljni. Već u obliku u kom se nalazi, dakle, u kom je stigao u Narodnu skupštinu, on je takav da zaista, u pozitivnom smislu, privlači pažnju, predlaže, kao što smo bili u prilici da čujemo do sada, više nego dobra rešenja.
Dakle, još jednom, i to će zaista biti kratko, kada je reč o zakonima koji su pred nama, dakle, zakonu koji tretira pitanje prevoza tereta, kao i drugom koji tretira pitanje prevoza putnika u drumskom saobraćaju.
Predložene mere sadrže više stvari koje treba da zasluže našu pažnju. Verujem da su uvažene kolege dobro proanalizirale tekstove zakona, da su sadržaji jasni, nesporno čitljivi i razumljivi, tako da, pre svega zbog javnosti koja ovo prati, istakao bih u svega nekoliko rečenica još jednom dobre detalje vezane i za jedno i za drugo rešenje, odnosno predloženi zakon.
Kada je reč o zakonu koji se bavi problematikom prevoza putnika, dakle, još jednom, pored toga što je nedvosmisleni cilj da se uvedu dobri standardi, zaključci iz prakse, ali i preporuke, kako one obavezujuće, tako i one koje to nisu, ali svakako u sebi sadrže dobar dodatni kvalitet, a dolaze iz pravca EU. Postoje i ozbiljne mere, vrlo rigorozne, sveobuhvatne mere, studiozno pripremane, koje su usmerene ka suzbijanju sive ekonomije.
Dakle, u konkretno ovoj oblasti, u oblasti koja se tiče prevoza putnika, mi smo danas čuli i od kolege Čikiriza, ali pre svega od koleginice Stojiljković, postoji nebrojeno mnogo primera. Kolokvijalno se koristi čak i izraz „Divlji zapad“, kada se opisuje situacija u ovoj sferi koja je važila do skora. Dakle, mere koje treba ne samo da uvedu red, uvedu sistem, mehanizam, da obezbede da se ne samo uspostave već i zaista ispoštuju i prate najviši standardi, već i mere koje treba da podstaknu razvoj usluga i da učine da krajnji korisnik koga se sve to tiče, a svakako da kada reda nema i pravila se ne poštuju, najvišu cenu tamo gde ne postoji mogućnost da tržište slobodno definiše svoja pravila i da kroz odnos cena-kvalitet pruži ono najbolje krajnjem korisniku, baš taj krajnji korisnik, odnosno građanin, snosi i najveću cenu.
Cilj je svakako ovih predloženih rešenja da se ta situacija promeni. Za to postoje adekvatni odgovori. Dobra rešenja jesu predložena, našla su svoje mesto u zakonu, između ostalog, time što se definišu potrebni uslovi za svakoga ko želi ovom delatnošću da se bavi. Dakle, vrlo precizno definisani uslovi, o njima ćemo, siguran sam, pričati i kroz dan ili dva kada budemo ovde raspravljali u pojedinostima, a koji se tiču i zahteva da postoji i odgovarajući profesionalni ugled, ali i zahteva koji se odnose na postojanje odgovarajućeg stručnog znanja, dakle, profesionalnosti i u tom smislu. Dalje, kroz zadovoljavanje vrlo rigoroznih tehničkih zahteva. Sve to takođe mora biti zadovoljeno kako bi neko mogao da se ovom delatnošću bavi.
Dalje, uvode se i licence. Vezano za njih, definišu se i okviri za uspostavljanje kvaliteta, kada je reč o staničnim uslugama. Dakle, ne samo neposredno u sferi prevoza, već i u sferi ovih drugih usluga koje su takođe u direktnoj vezi sa ovom problematikom u celini.
Takođe, uvode se i strogi uslovi kojima se suzbija sve ono što je bilo razlog uvođenja prakse koja se tiče nelojalne konkurencije, a koja se na domaćem, recimo, lokalnom planu, da ga tako nazovem, odnosi na pojave kooperacije. Kada je reč o prevozu koji se odnosi na međunarodni plan, reč je o tzv. trgovini dozvolama. Dakle, i za jedno i za drugo ponuđena su više nego kvalitetna rešenja ovim predlozima zakona.
Takođe, zaključak je, i to se može pronaći u materijalima koji prate, obrazlažu ovo zakonsko rešenje, da će kao rezultat primene biti podstaknuta konkurencija, ali na pravi način. dakle, ne tako što ćemo popuštati dalje onim pravilima, kako smo rekli, „Divljeg zapada“, već tako što će konkurencija biti podstaknuta u jednoj fer, korektnoj utakmici u kojoj postoji red i u kojoj se pravila poštuju, dakle, na jedini ispravan način.
Dodatno, ali ne i najmanje važno, uvodi se i mogućnost da i neki subjekti koji do sada nisu bili u prilici da zadovolje formalne uslove konkurišu za učešće u ovoj oblasti, odnosno za pružanje ove vrste usluga. Sve pomenuto može da se ponovi, a nećemo to raditi jer verujem, još jednom, da je razumljivo i jasno.
Pitanje prevoza tereta. Dakle, i tu imamo mere za suzbijanje sive ekonomije, i tu imamo predložena rešenja i dobre zakonske okvire za uvođenje reda, za uvođenje dobre prakse, za uvođenje visokih evropskih standarda. Napomenimo još dodatno i ovde da se ovi standardi postižu u najvećoj mogućoj meri, da su dobijene dobre ocene od strane našeg sagovornika iz Evrope.
Kada pogledate prateći materijal i tzv. tabelu usaglašenosti, primetićete da jedine pozicije gde je trenutno ovim predlogom postignuta delimična, a ne potpuna, usaglašenost jesu one koje će biti u vrlo bliskoj budućnosti takođe prevedene u status potpune usaglašenosti jednostavnim podzakonskim aktima. Dakle, s te strane razumljivo je, i dobre ocene i dobar rezultat koji je primećen od strane naših sagovornika, ali znate da volim da ovu evropsku i integrativnu komponentu istaknem svuda kada je reč o našim zakonima. Dodatno ističem i nešto što se tiče svih nas, odnosno spada u sferu onoga što život znači, a neposredno adresira i naš region.
Zahvaljujući predloženim merama veliki broj tzv. malih prevoznika koji funkcioniše u okvirima našeg regiona ili onoga što bismo nazvali nekadašnjom zajedničkom državom, biće na odgovarajući način zbrinuto svakako ukoliko to dozvoljavaju danas međudržavni sporazum, tako što će im biti omogućeno sa posedovanjem nacionalne licence nesmetano rade u čitavom regionu.
Ovo je jako važno, možda nekada ne zauzme previše pažnje kada se nađe u nizu drugih mera i onih mera koje tretiraju neposredno nešto što bismo nazvali do juče, kriminalnom aktivnošću ili nečim što bismo nazvali međunarodnim okvirom koji prevazilazi region, ali jeste zaista važno. Podsetio bih na reči koje smo razmenili tek pre neki dan, kada smo ovde razgovarali takođe o saobraćaju tada je bilo reči o vazdušnom saobraćaju, koliko je važna ta komponenta regionalne saradnje za ono što čini svakodnevni život, za ono što neposredno definiše naše međusobne odnose i našu zajedničku perspektivu. Jer, još jednom podsećam, činjenica je, mi u ovom delu Evrope jedni drugima jesmo najbliži šta god mislili, i tek onda kad razumemo da smo jedni drugima najbliži i da zajedničkim radom možemo da napravimo nešto, osetićemo pomak tek kroz tu udruženu sinergiju, i udruženi nastup. Nije to bez razloga, nas mnogo toga i dalje povezuje, a neka loša prošlost, i dalje predstavlja teško opterećenje, za ovo je nivo razumevanja i ovu vrstu zajedničkog nastupa.
Onda kada smo pričali o vazdušnom saobraćaju primetili smo koliko je važno da se novo poverenje i novo razumevanje uspostavlja na konceptima ekonomije i privrede, jer nema zdravije i logičnije baze za uspostavljanje razumevanja nego što je ta vrsta, prvo mikro, a onda i zajedničkog interesa. Tada, kroz činjenicu da će Beograd ponovo okupljati region zahvaljujući postignućima u vazdušnom saobraćaju. Danas kroz činjenicu da uvodimo onakve zakonske okvire koji će neposredno ljudima na terenu omogućiti da sarađuju ali da se privredne, ekonomske aktivnosti nesmetano razvijaju, pre svega u okviru regiona, a onda, siguran sam, želje svih nas, i šire.
Dakle, još jednom, kao što je naša ovlašćena predstavnica koleginica Stoiljković, već navela, SNS podržava ova rešenja. Ja se tim rečima sa svoje strane pridružujem, i pozivam kolege da damo, da kažem, dovoljno prostora, jednom fer i korektnom pristupu, kada je već reč o ovakvim predlozima zakona, i da ne insistiramo na zamerkama, čisto da bismo imali prostora za raspravu za dan ili dva. Dakle, da priđemo čitavoj problematici pošteno. Zašto? Jer ste na sve ono što ste čuli kao zamerke do sada, dobili u ne više od tri rečenice precizne i konačne odgovore i komentare, malopre.
Dakle, sve ono što je napomenuto kao problematično, više nego jasno, dakle, pitanje reprezentativnosti ako pogledate član 57. nedvosmisleno se odnosi na ono što se tretira Zakonom o radu. Nedvosmisleno i to kaže i sam član 57. nema potrebe da na tome insistiramo za dan ili dva. Tamo lepo kaže reprezentativna udruženja poslodavaca – prevoznika. Jasno je o čemu je reč.
Posebno da ne trošimo vreme na nešto što bi, verovatno trebalo da bude pokušaj dobre duhovitosti, da preciziramo da li se gde god se pomene termin sedište misli na geografsku lokaciju sedišta određene firme, privrednog društva, ili se misli na, ako sam ja dobro razumeo kolegu koji je o tome govorio, sedište na koje se naslanja onaj ko vozi. Mislim da nema potrebe da to radimo, ne zaslužuje ni mesto, opet ni problematika koja je takva da još jednom možemo sa njom da budemo zadovoljni i ponosni što obavljamo ovakvu vrstu posla ovako ozbiljno. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Jovan Marković

Demokratska stranka
Poštovana ministarko, poštovani gosti iz Vlade i Ministarstva, poštovani predsedavajući, poštovani kolege poslanici, hvala vam predsedavajuća što smo otklonili ovaj nesporazum koji smo imali oko moje diskusije.
Što se tiče stava DS po predlogu ova dva zakona, verovatno ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge od rasprave oko ovih zakona će zavisiti naš stav. Na početku hoću da pohvalim sve službe Ministarstva i sve profesionalce koji su radili na ovom poslu, na izradi ovog zakona jer mislim da su dali svoj doprinos da ova dva predloga zakona imaju veoma dobru i jasnu formu i da, čini mi se, uz saglasnost velikog broja ljudi koji su radili na izradi ovog zakona, danas možemo da pričamo o kvalitetnim pomacima koji se tiču rešavanja ovih problema.
Ono što je za nas problem jeste to što je neozbiljan pristup ministarke, pre svega nje, oko rasprave oko ovog zakona. Znači, poslanici su dobili predloge ovih zakona zajedno sa još 12 zakona u subotu i danas treba da pričamo o hiljadama strana zakona koji su jako važni i koji su nužni za dalje funkcionisanje ovog sistema. Ministarka je minuta i 25 sekundi pričala i obrazlagala predloge ovih zakona i mislim da je to zaista problem i da je to sporno. Ako imate dvesta strana jednog predloga zakona i ako ima dvesta strana drugog predloga zakona, onda to zahteva ozbiljnu pripremu poslanika, ozbiljnu raspravu i ozbiljan pristup. Taj pristup je doveo do toga da danas u ovoj sali ima nekoliko desetina poslanika vladajuće koalicije koja uopšte sluša predloge ovih zakona. Mislim da je vrlo malo poslanika dalo bilo kakve predloge i amandmane na ove zakone što je takođe loše. Dvesta pet poslanika vladajuće koalicije predstavalja građane Srbije u većini lokalnih uprava i vi valjda najbolje znate kakvi su problemi lokalnih uprava i koliko je ova oblast važna.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Pa, ti imaš dva poslanika u sali.)
Važno je da smo danas i pored rokova koji smo imali koji su bili jako loši, dali preko 30 amandmana na ove zakone. Mislim da je ovaj zakon koji se tiče drumskog prevoza urađen zaista dobro. Želeo bih da službe uputim na nekoliko predloga koje smo izneli i koji mogu da budu dobra rešenja u analizi naših predloga amandmana. Znači, pre svega član 6. drumskog prevoza koji u 4. stavu govori o tome da su licence za prevoz, koje su neprenosiva prava, osim u statusnim promenama, spajanja i pripajanja domaćeg privrednog društva, da treba da se doda još i deo koji se odnosi na nasledna prava. To je bilo u diskusijama koje su prethodile pripremi ovog zakona. Mislim da taj amandman treba da bude dobro razmotren.
Zatim, član 45. vi ste u 2. stavu ovde rekli da u daljem tekstu kaže se – objekat inspekcijskog nadzora. Mi smo i za ovaj član i za sve ostale članove umesto termina „objekat“ predložili da bude termin „privredni subjekat“. Žao mi je što nismo imali više vremena da u svim članovima ovaj termin promenimo. Ne radi se objektima kao objektima. Vi se ovde odnosite ka privrednim društvima i privrednim subjektima. Mislim da su to izmene koje treba uvrstiti.
Upravo zbog toga što predlozi poslanika opozicije vrlo često bivaju zanemareni ili stavljeni u drugi plan, pokušaću da u ovih nekoliko minuta kažem i ono što je važno i što je vezano za naše amandmane. Što se tiče prevoza putnika u članu 29. u 1. stavu, mi smo predložili da ovaj tekst koji ide, znači – u roku od 15 dana od dana nastale promene, pisanim putem obavesti ministarstvo. Znači, termin „pisanim putem“. Vi ste kasnije u mnogim članovima, a to je slučaj i u članu 30. koristili termin „pismenim putem“. Takođe smo dali amandmane da se to menja i da koristiti termin „pisanim putem“.
Mislim da je to ispravnije i da može da koristi kvalitetu teksta.
Član 41. govori u drugom stavu, tačka 3, šta je sve potrebno da bi se dobila licenca itd, pa se kaže – u vlasništvu, autobusku stanicu koja ispunjava uslov itd, itd. Mi smo predložili da se posle reči: „vlasništvo“ doda i termin: „ili u zakupu“, zbog toga što postoji mnogo primera gde je država vlasnik autobuskih stanica, ili lokalna uprava i neophodno je da se iskoristi ta prilika da postoji mogućnost zakupa. Da li je on ugovoren u nekom prethodnom periodu ili će tek biti ugovoren, to je nebitno. Bitno je da postoji ta mogućnost da se to iskoristi.
Član 60. u trećem i četvrtom stavu govore o tome da jedinice lokalne samouprave ne mogu menjati namenu stajališta. Mi smo predložili da lokalne uprave mogu menjati namenu stajališta, ali uz saglasnost ministarstva, zbog raznih razloga – izgradnja infrastrukture, puteva, ulica, stambenih objekata, promene planova regulacije itd. Ponekad se nameće kao obaveza da se ti planovi menjaju, a ako vi izričito u zakonu stavite da to nije moguće, onda sve lokalne uprave koje regulišu ovu oblast imaju problem kako to da urade.
Mislim da se i ovaj predlog koji smo dali na član 66, prvi stav, negde poklapa i sa kolegama koji su predložili da se o ovome razmisli – nadležnosti privredne komore i ministarstva. Mi smo u prvom stavu, kada kažete – prevoznik dostavlja Privrednoj komori Srbije predlog reda vožnje itd, mi smo predložili da to bude – i nadležnom ministarstvu. Znači, ako u svim drugim članovima govorite o tome da je ministarstvo nadležno za rešavanje određenih pitanja, smatramo da i u ovom članu ministarstvo treba da u prvom trenutku dobije informaciju o tom planu, odnosno redu vožnje.
Član 122. govori o tome da oni pravni subjekti koji više nisu u mogućnosti da vrše prevoz imaju obavezu da najmanje 30 dana pre nameravanog prekida ugovora obaveste ministarstvo. Ja mislim da je to kratak period. Predložili smo da to bude 90 dana. Zbog čega? Upravo zbog toga što mora da postoji procedura tendera, raspisivanje tendera, izbora ponuđača itd. Vi ako imate takve zakonske obaveze i procedure za lokalne uprave ili neke druge pravne subjekte, ministarstva itd, znači, morate dati priliku i šansu da se taj međuprostor na neki način reši. Nemoguće je te procedure rešiti za 30 dana.
Ono što hoću da posebno pohvalim, vi imate lepo rešeno pitanje drumskog saobraćaja i to pozdravljam. To što ste radili zajedno sa udruženjima, sa zainteresovanim privrednicima itd, to je dobro. Ono što je takođe, po meni, u Srbiji izvesno i dobro rešeno jeste taj međumesni saobraćaj. Ali, ono što ostaje kao veliki problem, to je lokalni saobraćaj, lokalni prevoz i status velikog broja ljudi i firmi koji su danas u velikoj neizvesnosti.
Kada je ministarka u prvoj rečenici rekla kako je profit države od drumskog saobraćaja 150 miliona evra, da postoji ta siva zona od 100 miliona evra, mislim da je tu otvoren i taj problem i dilema na kojoj treba raditi.
Posebno važno je pitanje kako rešiti desetine problema, možda i stotine problema firmi koje danas jako loše funkcionišu, teško izlaze na kraj sa problemima koji su nasleđeni, koji su posledica raznih problema iz prošlosti, koji danas nemaju sigurnost i izvesnost za obavljanje delatnosti.
Taj deo oko sivog poslovanja i sive ekonomije treba posebno rešavati. Po meni, propuštena je prilika da se u ovom zakonu posebno obrati pažnja na taj deo. Mislim da je potrebna posebno velika podrška i pomoć lokalnim upravama kako da se nose sa ovim problemom. Kasnije, kao ovlašćeni predstavnik ću govoriti i o toj temi koja je vezana za Užice i na tom primeru možemo da pričamo i o drugim gradovima i opštinama, kakvi su sve problemi bili, na šta ljudi nailaze, kako ih rešavati, itd. Ali, poštovana ministarko, pitanje funkcionisanja u sivoj zoni u ovoj oblasti je nešto što može da se reši.
Jedan od predloga koji sam imao jeste da se upravo pomogne lokalnim upravama kako da raspisuju tendere, kako da se ponašaju u tom slučaju ako imaju lokalne prevoznike, ako nemaju lokalne prevoznike, ako imaju inspekcije, ako nemaju inspekcije, kako da obezbede kvalitet prevoza, kako da obezbede sigurnost i za građane i za one koji se bave tim pitanjem.
Lokalne uprave lutaju. Imate tendere koji se raspisuju, recimo, da se traži prevoznik koji će voziti po kilometru. To znači da će vrlo brzo građani doći u problem i da sve linije koje su tržišno neisplative, prema raznim selima, prema raznim mestima, neće više biti uvrštene u obavezne redovne linije koje se odrađuju.
Drugi model je da se sklapaju ugovori na neko vreme, da se traži kvalitet, da se poštuju redovne linije, itd. Onda dolazite u problem da lokalni prevoznici nemaju tržište, nemaju profit od delatnosti kojom se bave, pa uvode neke loše autobuse, sami menjaju red vožnje, prave probleme, a sve zbog toga što nemaju tu vrstu podrške. Znači, model kako raspisivati tendere za velike gradove, za manje gradove, za manja mesta, mora na neki način da bude ovde usmeren.
Pozdravljam to što ste u članovima 83, 84, 85. itd. čini mi se, u velikoj meri, radili na rešavanju problema oko specijalnih prevoza, oko prevoza koji su vezani za prevoz radnika, za prevoz dece u škole, za prevoz sportskih klubova itd. Tu se rešava to pitanje oko paralelnog kombi prevoza na linijama, koji je bio veliki problem svim lokalnim upravama. Sa ovim predlogom, to pozdravljam, vidim da je tu bilo dosta rada, se u velikoj meri rešava to pitanje.
Ono što treba dalje raditi jeste upravo kako da se uvežu svi zaposleni iz državnih organa, kako da se podigne nivo ugovaranja sa prevoznicima koji rade te usluge za lokalne samouprave, kako bi se rešio problem divljeg prevoza, sive ekonomije, itd. Ali, o tome ćemo kasnije, kada bude došlo na red. Hvala vam.