Gospodine Pavićeviću…
(Vladimir Pavićević, s mesta: To nije tema, ali uz vašu dozvolu…)
Gospodine Pavićeviću, sami ste rekli da ovo nije tema, a danas imamo posebnu sednicu pitanja Vladi i ja bih vas zamolio, čak bi bio veoma zadovoljan kada biste vi to pitanje postavili u tom trenutku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Iako izuzetno cenim trud svakog narodnog poslanika da što bolje prouči predloge zakona i da da odgovarajuće amandmane, mislim da je to posao svakog narodnog poslanika, ali ja ću vam sada pročitati Predlog zakona, član 76. stav 1. tačka 1): „Registrovani red vožnje, odnosno fotokopija registrovanog reda vožnje overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika.“ Ovako piše u Predlogu zakona, a ovako piše u Predlogu zakona sa usvojenim amandmanom: „Registrovani red vožnje, odnosno fotokopija registrovanog reda vožnje overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika.“ Isto, suštinski isto.
Jedan kvadratni mikrometar praznog prostora je izbrisan i to je jedina tema ovog amandmana. Dobro je, zato što postoji poštovanje. Kao što narodni poslanici čitaju predloge zakona, ovim se pokazuje i da Vlada čita predloge amandmana i da nije problem usvojiti amandman i da nikome neće pasti kruna sa glave ako usvoji amandman i da neće pasti kruna sa glave nijednom narodnom poslaniku i nijednoj narodnoj poslanici SNS zato što će, glasajući za zakon u celini, glasati i za amandmane kolege Pavićevića i kolege Živkovića. Ali, jeste problem što će sastavni deo ovog predloga zakona, prilikom glasanja u celini, biti i amandmani uvažene gospođe Stojiljković i moje. Suštinski bitni, četiri izuzetno bitna amandmana, ali gospodin Pavićević neće glasati za to, neće glasati ni za svoje čak amandmane, ni za taj zakon u celini jer će verovatno u nekoliko sati glasanja koje ćemo imati sutra tokom dana on imati pametnija posla po beogradskim kafićima i kafanama ili bilo gde. To je njegova slobodna volja, ili bilo gde, samo ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Molim vas, gospodine Babiću, samo se vratite na amandman.

Ja bih voleo da svako ima dovoljno jedne poslaničke časti, pa da kaže – da, prihvatamo amandman i glasaćemo za njega, ali da se sa druge strane, vođen istom tom čašću poslaničkom i na takve amandmane, jako kvalitetne, i sa druge strane odgovori istom merom, disciplinovanim ostankom u sali Narodne skupštine, pa makar i prilikom glasanja za zakone.

Zahvaljujem se.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Zašto Poslovnik, kada imate pravo na repliku jer ste pomenuti?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Zato što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.)
Pa, nije povređeno zato što sam ja opomenuo gospodina Babića da se vrati na temu. Tako da, ako želite da replicirate, imate pravo na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Želim, naravno.)
Izvolite. Replika, dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, naravno, uvažene gošće i uvaženi gosti iz Ministarstva, za svaki svoj govor ovde, poštovana gospodo, pažljivo biram reči. Trudim se da apsolutno poštujem ono što je sadržina člana 107. Poslovnika naše Narodne skupštine, koji se tiče dostojanstva narodnih poslanika i dostojanstva Narodne skupštine, kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu.
Smatram, poštovani gospodine Bečiću, da nije bilo primereno, naročito zbog ovakvog mog usmerenja u radu u Narodnoj skupštini, zbog jedne, ja mislim, očigledne posvećenosti tom radu, pažljivom čitanju svih predloga zakona, predlaganju zakona koji se nalaze u proceduri u Narodnoj skupštini, da gospodin Babić sada ovde saopšti da ja vreme, umesto da ga provodim ovde u Narodnoj skupštini, u velikoj sali, to vreme provodim po beogradskim kafićima, po beogradskim kafanama itd, poštovana gospodo.
Ja mislim, gospodine Bečiću, da bi sada bilo primereno da gospodin Babić uputi reči izvinjenja jer nisam svestan toga da je mene gospodin Babić mogao da primećuje po nekakvim kafićima, po nekim kafanama. Ja se ovde u Velikoj sali Doma Narodne skupštine srećem sa gospodinom Babićem, mi raspravljamo o predlozima zakona, o politikama koje sprovodi ova Vlada. Te politike su često loše i ja mislim da zaista nije bilo primereno da gospodin Babić na ovaj način diskutuje i sudi o mom delanju u Narodnoj skupštini za ovih godinu i tri meseca, poštovana gospodo. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.
Radi javnosti, gospodine Pavićeviću, gospodin Babić je govorio samo o glasanju, ne o vašem delanju, kako vi to kažete, u Narodnoj skupštini, i obrazlaganju zakona, nego samo o glasanju. A za vreme glasanja smo mi ovde i glasamo, tako da ja ne mogu znati gde ste vi i zato nisam mogao da reagujem.
Izvolite, gospodin Babić ima reč.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću, što ste mi dali šlagvort za odgovor.
Ne znam kada je potrebno uputiti izvinjenje zato što radite svoj posao. I ja, kao i moj uvaženi prethodnik, i čitam predloge zakona i upućujem amandmane, ali ne zaboravljam jedan jako bitan segment poslaničkog delanja, a taj bitan segment poslaničkog delanja je glasanje, bez obzira bilo ono podrška ili nepodrška ili uzdržan. Ali, sve je to deo glasanja i time se pokazuje političko mišljenje i politički stav. Otvoreni parlament je jedan odličan alat gde može da se vidi prisustvo, gde mogu da se vide govori, gde ćemo u godinama ispred nas, neko će nas podsećati na ono šta smo govorili i šta smo zastupali i koji su efekti toga što smo govorili i zastupali, ali će i reći o tome koliko smo i za koje i amandmane, ali i zakonske predloge glasali.
Činjenica je da su uvažene kolege veoma nemotivisane da ostanu na glasanju, da li zbog manjka koji imaju, da li zbog toga što ne mogu da svoje predloge iskažu i da dobiju većinu za svoje predloge, ne znam, ali je činjenica da, osim retkih pojedinaca, u danima za glasanje, slobodno mogu da kažem i u satima za glasanje, nema narodnih poslanika iz opozicije i to je činjenica.

Vreme.

Da li ja sada moram da se izvinim zato što oni nisu tu kada bi morali da budu tu ili da se izvinim zbog toga što sam ja tu onda kada moramo svi da budemo tu?