Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Primili ste izveštaj nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Jovan Marković, Balša Božović, Vesna Marjanović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Jovana Jovanović i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Dakle, podneli smo amandman na član 20. koji kaže: „Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, koji ispunjava uslove u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profesionalne osposobljenosti, voznog parka, vozača, stvarnog i stabilnog sedišta“.
Mi smo predložili da se pod tačkom 2) „finansijske sposobnosti“, doda „operativna i finansijska sposobnost“, a u tački 6) reč: „stabilan“ se zamenjuje rečju „stalnog“.
Amandmansko rešenje polazi od toga da nije dovoljno da prevoznik raspolaže samo finansijskom sposobnošću. Neophodno je da raspolaže i operativnom sposobnošću, da u skladu sa uobičajenim poslovnim standardima, organizuje obavljanje prevoza putnika. Operativnu sposobnost podrazumeva i znanje o propisima za prevoz putnika, posebno u međunarodnom linijskom i vanlinijskom saobraćaju, što uključuje i poznavanje međunarodnih propisa i pravila u vezi sa prevozom putnika.
U drugom delu amandmana se predstavlja ovo što smo predložili kao terminološku korekciju.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, amandman na član 21. koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja nije prihvaćen. Ja smatram da treba da bude prihvaćen i imamo jednu neobičnu situaciju i mislim da moramo nekako da je razrešimo.
Prihvaćen je amandman na član 21. koji su podneli gospodin Babić i gospođa Stojiljković, ali amandmanom gospodina Babića i gospođe Stojiljković ne popravlja se ono što je bilo nužno da se popravi. Šta je bilo nužno da se popravi?
Dakle, imamo u stavu 1. tačka 1) sve podtačke. Neophodnost izmene radi prilagođavanja odgovarajućem padežu. Na primer, ako ostane ovako kako jeste, ali i ako se prihvati amandman gospodina Babića i gospođe Stojiljković imaćemo u zakonu formulaciju sledeću: „Licu koje je radno angažovano, nije pravosnažno osuđivano“. Ne može. Znači, ne može „licu koje je pravosnažno osuđivano“, može lice.
Naš predlog je upravo taj da koristim odgovarajući padež i onda smo mi ovoj izmeni „licu“ u „lic“ prilagodili sadržinu sve četiri podtačke u okviru tačke 1. stava 1. člana 21.
Smatram, gospođo Mihajlović, da je neophodno da se prihvati ovaj amandman i ukoliko se to desi, onda bi želeo da obavestim narodne poslanike koji su prisutni ovde sada, da bi to bio 16 prihvaćeni amandman poslanika Nove stranke, od 19, koliko smo ih podneli.
Ako se ne prihvati, imamo jednu strašnu grešku u sadržini Predloga zakona u članu 21. i ne znam kako će to moći tako da ostane, čak i uz izmenu koju je predložio gospodin Babić i gospođa Stojiljković.

      Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i Ivana Stojiljković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Član 22. glasi: „Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od: 1) najmanje 9.000 evra za prvi autobus i 5.000 evra za svaki sledeći autobus u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za međunarodni prevoz i 2) najmanje 2.000 evra za prvi autobus i 1.000 evra za svaki sledeći autobus u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za domaći prevoz“.
Da ne bih ponavljao ono što smo pričali o drumskom prevozu, dodali smo novi član koji kaže: „Ministarstvo bliže propisuje način dokazivanja finansijske sposobnosti“, a vi ste nam odgovorili gospođo ministarka, tj. vaši saradnici – amandman se ne prihvata jer postoje verodostojna dokazana sredstva u poslovanju privrednih subjekata za utvrđivanje te činjenice, pa je stoga nepotrebno bliže propisivati način dokazivanja finansijske sposobnosti.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Upoređujući prethodni zakon i ovaj zakon, u delu koji se odnosi na uslove za izdavanje licence, vaši argumenti u odbijanju našeg amandmana na sličan član je bilo da u Zakonu o prevozu tereta postoji u članu 7. zadnji stav koji kaže – domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora neprekidno ispunjavati uslove iz svih ovih tačaka.
U ovom zakonu, u zakonu koji trenutno razmatramo, takva klauzula ne postoji. Ponoviću pitanje koje je postavio moj kolega Blagoje Bradić u prethodnom izlaganju – da li su sume koje su određene kao depozit ili zalog za broj autobusa za domaći i međunarodni saobraćaj one koje se trenutno deponuju, odnosno poseduju kada se izdaje licenca i one više ne važe ili je kao što je rekla ministarka da deo tih sredstava može da se računa u autobusima?
Interesuje me šta je garant da će finansijska sposobnost jednog privrednog društva biti u kontinuitetu? Zahvaljujem.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Član 25. govori o uslovima u pogledu voznog parka koje treba da ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako u vlasništvu ili u lizingu ima: 1) najmanje jedan registrovan autobus za obavljanje domaćeg vanlinijskog prevoza, 2) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje domaćeg linijskog prevoza, 3) najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedeno posle 1. oktobra 1993. godine, 4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine. Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može autobuse uzeti u zakup na period od najmanje šest mesec, ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Znači, ako ima najmanje jedan registrovan autobus u vlasništvu, pretpostavljam. Ugovor o zakupu iz stava 3. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice.
Dali smo amandman na tačku 3) i 4), gde kažemo – što se tiče međunarodnog prevoza najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza za koje od godine proizvodnje do godine izdavanja licence za prevoz nije proteklo više od 15 godina i 4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza za koje od godine proizvodnje do godine izdavanja licence nije proteklo više od 15 godina.
Ovo smo dali iz razloga što smatramo, mada ste vi u načelnoj raspravi rekli da su to međunarodni normativi, standardi, da ćemo ovako 25% prevoznika, ako sam ja dobro zapamtio da dovedemo u problem, jer imaju starija vozila. Ali, ako pođemo sa druge strane o bezbednosti, mada postoji i ono da pri registraciji vozila moraju da se ispune rigorozni uslovi tehničkog pregleda da bi ona bila registrovana, ali složićete se samnom, ako su mlađa vozila, ona su sigurnija i bolja za prevoz putnika. Ako imamo apriori želju i nameru da prvo gledamo korisnike usluga, a da oni koji pružaju usluge moraju da ispunjavaju rigorozne uslove da bi korisnici usluga, tj. putnici bili bezbedni u tom saobraćaju, mislim da je logično da mimo toga koje su okvirne vrednosti koje propisuje EU mi možemo da imamo zahtev da vozila budu mlađa i nije mi jasno ako ste ovde precizirali za međunarodni saobraćaj da vozila imaju po dvadeset dve, tri godine šta je sa domaćim saobraćajem? To znači da u gradskom prevozu može da se vozi sve ono što može da prođe tehnički pregled.
Ponavljam, moguće je da prođe vozilo tehnički pregled. Drugo pitanje je koje se nameće - da li mi želimo da uslovi prevoza budu kvalitetni ili idemo na to da gledamo da zadovoljimo potrebe prevoznika u pogledu investicija, ako sam se ja lepo izrazio, kod kupovine autobusa. Ja mislim da nam je cilj da podižemo standard usluga, a usluge pružaju, pošto zagovaramo tržišnu privredu oni koji mogu da konkurišu na tržištu. Rekli smo, dogovorili smo se da je prevoz putnika i robe ekonomska kategorija da nije socijalna kategorija, pa molim da još jedanput razmislite i eventualno prihvatite naš amandman. hvala.