Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Upućujem pitanje i molbu ministru prosvete, gospodinu Srđanu Verbiću, u ime 130 dece učenika putnika i njihovih roditelja Osnovne škole „Mito Igumanović“ iz Kosjerića, kao i velikog dela zaposlenih u ovoj školi i svih onih kojima je bezbednost dece na prvom mestu u rešavanju problema u ovoj školi.
Ministar je upoznat da je bilo problema u ovoj školi, prethodne školske godine, a odnosi se na tumačenje člana 32. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, organizovanje redovne poludnevne nastave je u dve smene, da svi učenici redovno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.
Gde je problem nastao? U Osnovnoj školi „Mito Igumanović“ u Kosjeriću, smenski rad je godinama unazad organizovan upravo u ove dve smene, gde učenici viših razreda od petog do osmog, koji imaju i veći broj časova idu pre podne, radi se o oko 130 učenika, putnika iz devet sela.
Neka su i dosta udaljena, graniče se sa susednim opštinama, sela su neosvetljena, planinsko područje, odroni, klizišta, smetovi u toku zime. Ovi učenici imaju veći broj časova i posle nastave prepodnevne, mogu bezbedno stići svojim kućama u neko razumno vreme, a kada bi išli posle podne, stigli bi do svojih kuća tek oko 21.00 čas, a u zimsko vreme je već odavno mrak.
Kuće su raštrkane, pa i pored prevoza od škole do centra sela, moraju da pešače i više od jednog časa u različitim pravcima. Svi roditelji nisu u mogućnosti da ih dočekuju i prate.
Učenici nižih razreda, pohađaju nastavu posle podne, jer imaju manji broj časova, pa i ranije stižu kućama, a radi se i o deci iz gradskih ili prigradskih sredina, jer u selima već postoje škole za niže razrade, do četvrtog razreda osnovne škole.
U prošloj godini, u prošloj školskoj godini, ministar prosvete, gospodin Srđan Verbić, bio je upoznat sa ovim problemom i škola je imala njegovu usmenu preporuku da nastavi po starom sistemu, jer je bezbednost učenika ugrožena.
Međutim, stigao je i pismeni odgovor ministarstva školi, da se rešavanje ovog problema upućuje na školske uprave, što je izazvalo zabrinutost roditelja javnosti, jer nalog prosvetnog inspektora da je postupi po zakonu, shodno članu 32. Bliži se i početak školske godine i po rečima roditelja, ponoviće se njihov bojkot i obustava nastave.
Zbog brige za decu, zahtevi su opravdani po njima, zato su i molbe upućene ministru prosvete gospodinu Verbiću, da pomogne u rešavanju nastalog problema.
Roditelji se pozivaju i na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na član 42. koji se odnosi na odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika o kojoj brine ustanova, u saradnji sa lokalnom samoupravom, a bliže uslove oblike, mere, način, postupak i smernice za zaštitu bezbednosti dece i učenika propisuje ministar, tako da ministar svoju odluku može doneti koja će biti u skladu sa zakonom.
Nadamo se povoljnom ishodu i još bih uputila jedno pitanje, drugo pitanje tiče se isplate štete od grada, Ministarstvu za vanredne situacije, gospodinu Velimiru Iliću, svi smo bili svedoci da početkom maja meseca, su gradonosni oblaci uništili veliki deo zasada u zapadnoj Srbiji, posebno Ariljske opštine, pa prosto, pošto ti ljudi i žive od maline, a ostali su zbog štete, zbog prihoda ove godine, interesuju se kad će početi isplata šteta od grada.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Pitanje upućujem predsedniku Vlade.
Za vreme prošlogodišnjih poplava, moje prvo pitanje je ko je i na osnovu kog pravnog akta preuzeo nadležnosti štaba za vanredne situacije, grada Šapca, na čijem čelu je tada po odluci Skupštine Grada Šabac, bio tadašnji gradonačelnik Miloš Milošević?
Drugo pitanje upućujem takođe, predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću, kada će Vlada Srbije isplatiti dug od 66 miliona gradu Šapcu, jel to je jedini grad koji nije dobio refundaciju sredstava na ime naknade štete od prošlogodišnjih poplava.
Sledeće pitanje upućujem ministru odbrane i predsedniku Vlade. O čemu se radi? Još za vreme prošle Vlade je donesen master plan koji reguliše otuđenje vojne imovine i u tom master planu je popisana sva vojna imovina koja nije potrebna Vojsci Srbije za normalno funkcionisanje. Ona se nalazi širom Republike Srbije i obično su to atraktivne lokacije gde su bile kasarne nekadašnje Vojske Jugoslavije.
U Nišu tim planom se obuhvaćene, navešću par lokacija. To je kasarna „Bubanjski heroji“, zatim kasarna u naselju Crvena Zvezda, zatim kasarna „Filip Ljajić“, kasarna „Knez Mihajlo“, Dom vojske Srbije, koji je u centru grada.
Od svega navedenog 2012. godine je realizovana prodaja kasarne „Bubanjski heroji“ i izgradnja objekata na toj lokaciji je u toku, lokacija je raščišćena i investitor je počeo da je privodi nameni.
Ono što je meni poznato, da je Grad Niš, lokalna samouprava ušla u pregovore sa Ministarstvom odbrane i Vladom Republike Srbije oko Doma vojske, da je Grad Niš i raspisao konkurs za idejno rešenje, jer je predvideo da Dom vojske bude hotel i kongresni centar koji je vrlo potreban jednom gradu na takvoj lokaciji i te veličine.
Pitanje je, dokle se stiglo sa tim i kada će biti završeni pregovori između Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave Grada Niša.
Ono što mi je takođe poznato, to je da je kompanija „Lidl“ bila zainteresovana i da je ušla u pregovore sa lokalnom samoupravom, Ministarstvom odbrane oko lokacije u naselju Crvena Zvezda, ne znam kako se tačno zove kasarna.
Trebalo bi da se gradi tu jedan veliki poslovni objekat. Moje pitanje je dokle se stiglo sa tim i kada će biti okončani ti pregovori?
Sledeće pitanje – kada će biti završeni pregovori između lokalne samouprave i Ministarstva odbrane i Vlade RS u vezi ostalih lokacija? Govorimo o atraktivnim lokacijama u Gradu Nišu, koje se nalaze u centralnim zonama opština Grada Niša i vrlo je bitno za dalji razvoj Grada, pokretanje građevinske industrije da te lokacije budu privedene nameni. Ono što je Grad radio, to je planska dokumentacija. Grad jeste završio plansku dokumentaciju za sve ono što se iskazala kao potreba. Znači, pitanje je kada će se ta konverzija zemljišta završiti, tj. privođenje nameni tih kasarni koje nisu potrebne sada Vojsci Srbije?
Još jedno pitanje. U ulici Marka Oreškovića nalazi se vojni objekat koji je sklon padu, govorim o centralnoj zoni Grada. Sramota je i bruka da u centru Grada jedan vojni objekat bude ograđen trakama, jer je sklon padu i opasan za prolaznike? Ono što je interesantno jeste da postoje zainteresovani investitori koji žele na toj lokaciji da grade stambeno poslovni objekat, pa pitam Ministarstvo vojske - kada će tu lokaciju ili privesti nameni, tj. revitalizovati objekat, ili prepustiti, tj. napraviti dogovor sa investitorima kako bi se prvo priveo nameni, a drugo otklonila opasnost za prolaznike? Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.          DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje pitanje biće upućeno Regulatornom telu za elektronske medije. Naime, grupa domaćih emitera već duže vremena ukazuje na problem sa sivom ekonomijom i sa neravnopravnim statusom i položajem domaćih emitera u odnosu na prekogranične emitere. Domaći emiteri su se u više navrata zbog ovog problema obraćali i Ministarstvu kulture i Regulatornom telu za elektronske medije, poreskoj upravi, Ministarstvu finansija, Sektoru tržišne inspekcije, ukazujući na neovlašćeno i protivzakonito prekrajanje izvornog programa na prekograničnim kanalima koji je reemituju u mrežama domaćeg operatera.
Prema saznanjima koje ja imam ceo ovaj materijal na diskovima su dostavili kao dokaz Ministarstvu kulture. Ministarstvo kulture je 17.10.2014. godine ceo taj materijal prosledilo REM-u, a Regulatorno telo za elektronske medije 3.12.2014. godine obaveštava o svemu tome Sektor tržišne inspekcije. Znači, godinu i po dana su nadležne institucije upoznate sa ovim problemom, međutim ništa se u toj oblasti ne rešava.
Moram da podsetim da je Zakon o elektronskim medijima, koji smo usvojili u Narodnoj skupštini RS, vrlo jasan i u članu 100. stav 2. Zakona o elektronskim medijima operater je dužan da distribuira medijske usluge radija ili usluge televizijskog emitovanja istovremeno i u potpunosti bez promena, a u skladu sa pribavljenom pisanom saglasnošću.
U stavu 14. ovog člana regulator za elektronske medije vrši nadzor i stara se o izvršavanju obaveza operatera propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast elektronskih komunikacija.
Zakon utvrđuje i sankcije za one koji ga krše. Prema članu 111. stav 1. tačka 7. ovog zakona, novčanom kaznom od 500.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa posebnim obavezama operatera elektronskih komunikacionih mreža za distribuciju medijskog sadržaja.
Dakle, tražim od Regulatornog tela za elektronske medije ko je po Zakonu o elektronskim medijima nadležan za ovu oblast, šta je uradila i šta namerava da preduzme, s obzirom na flagrantno kršenje zakona, na veliki problem sive ekonomije i na jasne dokaze koji domaći operateri ukazuju u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Prvo pitanje ministru Aleksandru Vulinu postavljam u ime Udruženja za zaštitu penzionera, registrovanih u APR, koji su pokušali da stignu do ministra. Stigli su do državnog sekretara, tako da sam zamoljena da u njihovo ime postavim pitanje.
Ja bih imala i svoja lična pitanja ministru Vulinu, ali, nažalost po mene, a na sreću po njega, poslovničke odredbe mi zabranjuju da postavljam takva pitanja, te postavljam pitanje u ime problema koje ima oko 6.000 penzionera u Srbiji.
O čemu se radi? Uglavnom se radi o licima koja su otišla u penziju, odnosno na tržište rada 2011, 2012, 2013. godine kao tehnološki višak do napunjenih 40 godina staža sa ili bez napunjenih godina života. U međuvremenu je Narodna skupština odlučila o zakonu kojim se otimaju penzije i sva ta lica su, kada su stigli do uslova da dobiju rešenje o penziji, dobila rešenje u kojima stoji, samo jedan slučaj ću navesti, da je ostvarena penzija 32.000 dinara, ali da je umanjena za 20,4%. Oni su pokušali da od nadležnih u Ministarstvu dobiju objašnjenje i osnov zašto je takvo rešenje i kada će dobiti ostvarenu penziju koja je navedena u rešenju. Da ne pominjem da je, bez ikakvih najava o tome, 2012. godine bilo da će biti promena u penzionom sistemu ili smanjenja penzija, oni ne bi preduzimali odluke o svom životu. Naprotiv, predizborne najave su bile – nema smanjenja penzija, nema promena uslova i ljudi su navikli da veruju ljudima koji se kandiduju za mesta u Vladi, u Skupštini, gde god već.
Državni sekretar kome su se obratili je odgovorio to vam je što vam je, to je privremeno. To je moje pitanje. Na osnovu čega je, ministra Vulina pitam, da li je on ovlastio ili je državni sekretar sam rekao da je reč o privremenom smanjenju od 20,4%, ako se poziva, a nema podatka, jer nema odgovora od Ministarstva na zakon? Reč „privremeno“ postoji samo u imenu tog zakona, ne postoji ni u jednom članu, jer je Narodna skupština odredbu o tome do kada će biti umanjivanje penzija izbrisala amandmanom.
Dakle, na osnovu čega ljudima, koji su bili tehnološki višak, pa onda stekli uslov, se daje rešenje o ostvarenoj penziji sa umanjenjem od 20,4%? Potpuno sam sigurna da će sve otete penzije morati biti vraćene, ali ovo je sada prioritet za šest hiljada ljudi koji hoće da im se objasni zakonski osnov po kojem su dobili svoja rešenja, verujući ljudima koji su tvrdili da neće biti smanjenja penzija i da neće biti izmena o uslovima za penziju.
Drugo pitanje postavljam ministru finansija Dušanu Vujoviću. On je peti ili četvrti ministar kome postavljam to pitanje. Dakle, i ministarki Diani Dragutinović, i ministru Mlađanu Dinkiću, i ministru Lazaru Krstiću i sada ministru Dušanu Vujoviću zbog njegove izjave da će do kraja jula 2015. godine biti pripremljen Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine. S obzirom da ima još jedan dan jula, ja pitanje postavljam na vreme. Dakle, da li će ministar održati obećanje i da li ćemo sutra imati informaciju o nacrtu ili predlogu zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine? Iako nam se već obratio neistinom, kada, u kom roku misli i smatra da će biti sposoban da Narodnoj skupštini predloži zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dana 4. avgusta ove godine obeležićemo 20 godina od stradanja i progona Srba u Hrvatskoj u akciji „Oluja“. Tih dana hrvatske oružane snage proterale su preko 250 hiljada Srba, stradalo je preko dve hiljade Srba, a uništeno, popaljeno ili opljačkano preko 40 hiljada stambenih, privrednih i pomoćnih objekata.
U nastavku, posle akcije „Oluja“, hrvatsko-muslimansko-bošnjačke snage su sa područja zapadno krajiških opština proterale još 125 hiljada Srba, a 655 Srba je ubijeno. Posebno ističem masovnu grobnicu u Mrkonjić Gradu gde je ubijen 181 Srbin.
Ne smemo zaboraviti stradanja Srba i na drugim područjima bivše Jugoslavije. Podsećam na druge hrvatske vojno-policijske akcije, akcija „Otkos“ 1991. godine, kada je desetine hiljada Srba proterano sa područja zapadne Slavonije, većeg dela zapadne Slavonije, zatim operacija, odnosno akcije „Miljevački plato, Maslenica, Meljački džep“, akcija „Bljesak“ kojom su proterani Srbi 1. maja 1995. godine sa preostalog dela zapadne Slavonije koji je bio pod srpskom kontrolom.
Takođe, ne smemo zaboraviti stradanja Srba na području Bosne i Hercegovine. Pored stradanja Srba u zapadno krajiškim opštinama, imamo stradanja Srba u drugim delovima federacije BiH u Mostaru, Sarajevu, Bugojnu, Tuzli, Travniku i drugim gradovima.
Prema podacima Saveza logoraša Republike Srpske na području Bosne i Hercegovine, pre svega federacije BiH, bilo je 526 logora za Srbe.
Takođe, ne smemo zaboraviti stradanje Srba na području Kosova i Metohije odakle je proterane preko 200 hiljada Srba i drugih nealbanaca. Takođe, imamo nekoliko hiljada stradalih Srba na području Kosova i Metohije.
Zbog tih svi činjenica Vlada Republike Srbije na zajedničkoj sednici sa Vladom Republike Srpske je donela odluku da se 5. avgust proglasi danom sećanja nastradale i prognane Srbe.
Ja zaista želim u ime izbegličkih udruženja, u ime prognanih Srba da se zahvalim Vladi Republike Srbije, premijeru Vučiću koja je, to je prva Vlada, odnosno je to prvi put da jedna Vlada Republike Srbije na takav način odlučila da pokaže odnos prema stradalim i prognanim Srbima.
Želim da postavim dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije, tužiocu Vladimiru Vukčeviću - koje konkretne mere aktivnosti Tužilaštvo za ratne zločine je preduzelo i preduzima da konačno počne kažnjavanje, procesiranje zločina nad Srbima?
Na žalost, činjenice pokazuju da hrvatsko pravosuđe i pravosuđe BiH, odnosno tužilaštvo i sud BiH imaju dvostruke standarde u suđenjima za ratne zločine, daleko strože za Srbe, daleko blaže za Hrvate i Bošnjake.
Ista situacija jeste i na području Kosova i Metohije od tzv. prištinskih vlasti. Mi velike nade polažemo u Tužilaštvo za ratne zločine i očekujemo da jednim aktivnim pristupom prema tužilaštvu Hrvatske, tužilaštvu Bosne i Hercegovine pokrene pitanje brojnih ratnih zločina nad Srbima u hrvatskih gradovima.
Pomenuću samo velike zločine na području BiH nad Srbija - Tuzlanska kolona, Sarajevska kolona, veliki zločini u Sarajevu. Veliki zločini pripadnika Petog korpusa armije BiH u zapadno krajiškim opštinama. Svi ti zločini su do danas ostali nekažnjeni i tužilaštvo za ratne zločine ima veliku odgovornost da ta pitanja konačno pokrene.
Postavljam takođe i pitanje Komisiji za nestala lica - koje je mere preduzela vezano za rešavanje pitanja nestalih lica?
Na kraju, želim da pozovem sve građane Republike Srbije da 5. avgusta dođu na parastos koji će se održati u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu. Parastos će služiti njegova svetost patrijarh Irinej. To je u 11 časova.

Vreme.