Zahvaljujem.
Znači, poslaniče, moram da vas edukujem, iako mi je jako žao što time remetim ovu sednicu. Član 207, imate vremena do sledećeg meseca, do poslednjeg četvrtka, dobro da ga proučite, zbog građana koji su eventualno glasali za vas. Samo zbog toga, ne zbog mene.
Niste dobro čuli i početak, pa moram da ponovim zbog premijera koji me je zamolio da ponovim. Učiniće sve, zato što poštuje parlament i zato što poštuje građane koji su glasali za sve nas, da se pojavi danas, tako da vašu tu zebnju zadržite još malo za sebe. Eto, samo zbog njega sam ovo učinila, verujte mi.
(Zoran Živković, s mesta: Ne sumnjam.)
Hvala vam što ne sumnjate.
Izvinjavam se svim poslanicima zbog ove upadice.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala predsednice.
Ja ću ime građana koji nam se stalno obraćaju kao narodnim poslanicima, a između ostalog tamo gde stanujem okružen sam vojnim penzionerima i aktivnim vojnim licima, postaviti neka pitanja ministru odbrane. Ako je ministar spreman sada da odgovori, molio bih, a ako je potrebno dodatno vreme, neće biti problem.
Ono što smo saznali iz medija i od Ministarstva odbrane, idu najave da će biti ponovno vraćanje srednjih vojnih škola u školskoj 2015/2016. godini, pa me interesuje šta će se tu konkretno uraditi i šta će biti sa dosadašnjim centrima za obuku i usavršavanje podoficira?
Drugo pitanje. Budući da su zadnjih dvadesetak godina, a posebno zadnjih sedam-osam godina napuštene mnoge kasarne, što je svojevrsno ruglo i mi smo apsolutno sveni da su te kasarne pravljene u nekom drugom periodu, za neku veću zemlju, da su bili i brojni problemi i da je imalo i nekih svojih opravdanja, često nam se čini s obzirom na sređenu infrastrukturu u nekim kasarnama i na potreban novac koji nije veliki da se uloži u njihovo sređivanje, a opet s obzirom na veliku zainteresovanost građana da služe vojsku, kako dobrovoljno da služe vojsku, tako i profesionalno da se bave, interesuje me šta će biti sa kasarnama u Pirotu, Surdulici i Sjenici? Znam da su neke kasarne sređene, ali šta Ministarstvo odbrane po tom pitanju planira da uradi?
Treće pitanje. Postoji dosta objekata koji se nalaze u kasarnama koji su srušeni ili oštećeni u NATO bombardovanju, uz najveći gubitak nekoliko hiljada ljudskih života i pet hiljada ranjenih. Srpski pokret obnove je još tada, 1999. godine, izneo svoj politički stav i učestvovao u odbrani zemlje i pokušao da šteta bude što manja. Taj odvratni naziv bombardovanja „Milosrdni anđeo“ je bio nešto što je sveža rana koja nas prati do današnjeg dana. Ali, ono što mi u potpunosti podržavamo, to je pretvaranje nekih neprijateljstava u prijateljstva i to radi ova Vlada i zbog toga, između ostalog, i politički podržavam ovu Vladu.
Interesuje me šta će biti sa srušenim ili oštećenim objektima u kasarnama u NATO bombardovanju. Ono što je premijer najavio u svom ekspozeu i što je regionalni problem svih država u okruženju, to je ratna avijacija. Srbija, po svojim potencijalima, s obzirom da poseduje avione, neki su remontovani, neki će biti remontovani, najavljuje se i kupovina MIG-ova 29, remontovani su i neki MIG-ovi 21.
Interesuje me šta Ministarstvo planira oko obnavljanja vazduhoplovne plote. Šta to konkretno podrazumeva i koliko je novca potrebno za to izdvajanje, budući da je to, kažem, problem koji imaju sve zemlje u okruženju? Hvala.

Bratislav Gašić ima reč. Izvolite, ministre.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zahvaljujem na ovim pitanjima.
Prvo, Srednja vojna škola. Godine 1993. ukinuta je Srednja strukovna vojna škola za školovanje podoficira i, evo, sada posle 22 godine ponovo vraćamo prvu generaciju od 40 mladih ljudi, posle završene osnovne škole, u tu Srednju strukovnu vojnu školu i ove godine smo odabrali da to budu deca koja će sutra da budu podoficiri u avijaciji, upravo u avijaciji, gde nam je najviše potrebno tih mladih stručnih ljudi.
Ono što mi očekujemo, konkurs se raspisuje 1. avgusta i očekujemo da bude veliko interesovanje, pre svega zato što u protekle dve i po godine na jednom mestu u Vojnoj gimnaziji imamo deset kandidata, a na jednom mestu u Vojnoj akademiji imamo preko 20 zainteresovanih. Tako da očekujemo da ćemo relativno lako i brzo, sa dobrim i kvalitetnim kandidatima, da popunimo ovih prvih 40 mesta.
Drugo pitanje je pitanje napuštene vojne kasarne. Vi znate da kada se smenjivala Vojska Srbije, tada su i mnogi objekti Vojske Srbije napušteni sa namerom da sami od sebe propadnu i da više nikad Srbija ne može da izmogne snage i sredstava da može da vrati redovno služenje vojnog roka. Neka prvobitna procena naša jeste da otprilike oko dve milijarde evra je potrebno da bismo sredili objekte i vratili ih u stanje da možemo ponovo da uvedemo neko služenje vojnog roka. Rasprodata su sva materijalna sredstva koja su bila u njima, tako da je to u ovom trenutku nerealno očekivati. Ali, zato nas obavezuje sve veće interesovanje mladih ljudi za dobrovoljno služenje vojnog roka.
Godine 2011. imali smo 1.100 mladih koji su dobrovoljno služili vojni rok, 2012. godine je ta cifra je došla na 1.300, 2014. godine 1.800 i, evo, 2015. godine, u ovom trenutku, očekujemo da oko 2.500 dobrovoljni odsluži vojni rok u 2015. godini. Očekujemo i razmišljamo, obzirom da je veliko interesovanje, da na jednom mestu za dobrovoljno služenje vojnog roka imamo dva kandidata, da otprilike u 2016. godini ili uvedemo šest uputnih rokova sa po 600 pripadnika ili da povećamo ova četiri ukupna roka, broj pripadnika koji će da odsluži dobrovoljno vojni rok. Tako da, sređujemo sve te objekte. Ja moram danas, i zbog vas narodnih poslanika i zbog javnosti Srbije, da se zahvalim svim lokalnim samoupravama koje maksimalno pomažu Vojsci Srbije da svoje objekte sredi.
Ove godine smo zaposlili dva nova objekta. To je Požega i to Zrenjanin. Te kasarne su maksimalno sređene, uz podršku lokalne samouprave, za asfaltirane piste. Objekti su u stanju onako kako to zaslužuje Vojska Srbije i naši pripadnici, apsolutno uslovni za život, za obuku i za rad. Tu je takođe i grad Leskovac, koji je jako puno pomogao, tu nam je Bačka Palanka, koja nam je jako puno pomogla. Tu je grad Kruševac, takođe, koji je puno, puno donirao preko svojih javnih preduzeća da dobijemo jedan ABHO centar u Kruševcu koji je u rangu sa ABHO centrom za obuku nemačke vojske i jedan je od jedinstvenih na teritoriji Evrope.
Što se tiče zaposedanja novih kasarni, da, rekli smo da ćemo u toku 2015. godine da pokrenemo proces povratka vojske u kasarnu u Pirotu, koja nije potpuno napuštena jer su nam tamo materijalna sredstva, kasarnu u Surdulici, koja je sređena 2011. godine, potpuno adaptirana u martu mesecu, u oktobru mesecu je napuštena, i nova kotlarnica koja je bila napravljena u Surdulici, u kasarni u Surdulici je izvađena i prebačena je na bazu juga.
Takođe, u planu za 2016. godinu jeste i povratak na aerodrom Sjenica, pre svega zato što intenzivno radimo na tome da aerodrom Lađevci postane vojno-civilni aerodrom, tako da nam je želja da u Sjenici, koja, videli ste juče na sredstvima javnog informisanja, ima jako puno neeksplodiranih ubojnih sredstava koja su ostala iz 1999. godine i zajedno sa norveškom Vladom radimo na raščišćavanju i tog poteza.
Što se tiče objekata u NATO bombardovanju, imamo u ovom trenutku 128 objekata koji su još uvek ostali neraščišćeni po našim kasarnama širom Srbije. Morate da znate da u ovih 128 postoje i oni koje smo mi fizički uklonili, ali je proces skidanja sa materijalnih sredstava još uvek u toku, tako da do kraja 2015. godine ostaće nekih 30-ak objekata nesređenih, tj. neuklonjenih.
Videli ste Bubanj potok, koji je preko 16 godina stajao u stanju u kakvom je ostavljen 1999. godine. Danas je to samo sredstvima i željom, pre svega, komande za obuku raščišćen, sređen i u jednom korektnom stanju.
U septembru mesecu nadam se završetku tendera za rušenje bloka starog Generalštaba. Naravno, to neće onima koji se sekiraju da li će ovo što radimo, ozelenjavanje ispred Generalštaba, da smeta – neće. Radićemo iz unutrašnjeg prostora starog Generalštaba, tako da ćemo taj blok A da raščistimo, ja se iskreno nadam, do Nove godine, posle toliko godina u onakvom stanju u kakvom jeste.
Četvrto vaše pitanje je bilo – ratna avijacija. Vi znate da mi intenzivno vodimo pregovore sa Erbasom, pre svega o jednom strateški jako važnom projektu za državu Srbiju. U te pregovore je uključen i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Radi se o modernizaciji aviona G-4, aviona sa kojim je nekadašnja Vojska stare Jugoslavije imala jako dobre rezultate, pre svega u izvozu naoružanja u zemlje trećeg sveta. Želimo da zajedno sa Erbasom krenemo u modernizaciju koja nije ni malo ni jeftina, ni laka, ni brza, ali ti pregovori podrazumevaju i Momu Stanojlovića, remont, Gazela, zapošljavanje novih radnika u našem remontnom zavodu. Razmišljamo i pregovaramo o tome da kupimo jedan transportni avion jer je naša transportna avijacija pri isteku resursa. Da li se više isplati da kupimo novi transportni avion ili da ova dva naša Antonova 26 i 2 produžimo resurse i da o tome razgovaramo sa našim partnerima i nadam se budućim strateškim partnerima?
Takođe, razgovaramo o kupovini dva nova helikoptera „Superpuma“ Erbasova, iz njihove palete vojnih helikoptera, opremljene za službu za traganje i spasavanje, za noćno letenje i sa najsavremenijom tehnikom. Razgovaramo i sa našim ruskim partnerima iz Rosoboroneksporta o kupovini dva helikoptera MIG-117 i MIG-171 b5. Tako da je to, kad je transportna avijacija u pitanju, i helikopteri.
Što se tiče MIG-ova koje ste spomenuli, nama resursi pojedinih MIG-21 ističu 2018. godine, takođe i MIG-29, i razmišljamo o tome da za devet MIG-ova 21 produžimo resurse sa određenim novčanim sredstvima koja imamo obezbeđena, tada bi njihov vek trajanja bio do 2025. godine, ili da ta sredstva upotrebimo da 2018. godine kupimo nove MIG-ove. To je neka cifra koja je u razgovorima koji su krenuli još 2012. godine, oko šest MIG-ova 29, modernizovanih, znači, najnovijih. Tako da, u ovom trenutku ratna avijacija sigurno da ima dovoljan broj letilica za obavljanje svojih zadataka. Hvala.

Izvolite.

Hvala ministre.
Vi ste se u vašem odgovoru dotakli i ovih pitanja, odnosno podpitanja koja sam hteo da postavim jer su građani pre svega zainteresovani, ne samo o bezbednosti, mi smo ovde usvojili procenu Nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane i znamo da u nekom skorijem periodu nama ne prete neki ratni sukobi, ali sigurno da je bezbednost našeg neba nešto što nas interesuje i ono što građane takođe interesuje, kakvi smo to u poređenju sa okruženjem i koliko to košta.
Znamo, recimo, da su Mađari za kupovinu 30 aviona i modernizaciju svoje flote izdvojili negde oko milijardu evra, da Slovenci Italijanima koji su super vojna sila plaćaju negde oko 40 miliona evra za čuvanje njihovog neba, da BiH nema ni jedan avion, da Crna Gora nema ni jedan avion, čak su i neke helikoptere i avione prodali nešto Hrvatima, nešto nama, da su Makedonci četiri svoja Suhoja, prizemljili, da Hrvati od 10 MIG-ova 21 samo je šest u upotrebi, i oni isto vode raspravu po tim pitanjima i sve je, koliko vidim, prisutniji koncept kolektivne bezbednosti, odnosno regionalne bezbednosti.
To je nešto što je Ministarstvo odbrane, i mi smo to podržavali, ne samo u vašem Ministarstvu, nego i kod prethodnih ministara, sve te sporazume sa NATO paktom, dobru saradnju sa vojskama Bugarske i Rumunije oko zajedničke bezbednosti i oko zajedničkih interesa.
Sada ono što je glavno, to je novac. Koliko će to koštati i kakve su procene da li je isplativije dalje remontovati, pre svega MIG-ove 21, ili krenuti u nabavku nove flote? Hvala.

Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Čikiriz, ni jednog trenutka ni u Ministarstvu odbrane ni u Vojsci Srbije nismo razmišljali o tome da poverimo čuvanje našeg neba nekoj stranoj avijaciji. Sva ova ulaganja koja u ovom trenutku činimo jesu upravo da bi pored ovih aviona, koji su u upotrebi u ovom trenutku mogli da imamo i veći broj te lovačke avijacije u narednom periodu do 2018. godine, tj. do 2025. godine.
Sa ponosom mogu da vam kažem da u ovom trenutku Vojska Srbije, od svih tih zemalja koje ste nabrojali, osim Rumunije, je daleko, daleko, superiornija, i po broju tehničkih sredstava i lovačke avijacije i u kopnenoj vojsci i u rečnoj floti. Tako da, građani Srbije ne treba da brinu o svojoj bezbednosti. Hvala.

Hvala.
Sledeći govornik Balint Pastor. Izvolite.

Imao sam nameru da postavim pitanje premijeru Vučiću, ali pošto ga je gospodin Dačić odlično zamenjuje, ja bi njemu postavio pitanje, pored gospodina Dačića možda je pitanje i gospodinu Vulinu, pošto spada u njegov resor, radi se o migrantima i o situaciji vezano za migrante.
Sutra će se otvoriti novi granični prelaz Horgoš 2, ali, nažalost svi ljudi ne koriste granične prelaze nego koriste neke druge alternativne pravce zbog čega građani Republike Srbije imaju i te kako velike probleme, a ti građani nam se obraćaju i očekuju da postavimo ova pitanja. Pošto mi ne donosimo samo zakone nego je Narodna skupština i predstavnički dom građana Srbije onda je sasvim normalno da ja ova pitanja postavim.
Mislimo da građani u Subotici i prevashodno na teritorij opštine Kanjiža ne mogu normalno da žive zbog toga što u Kanjižu dnevno dođe između 1000 i 1500 migranata. Pedeset metara od gradske kuće u parku se nalaze ti ljudi. Jednostavno ljudi, građani Kanjiže nisu u mogućnosti da izvedu svoju decu na igralište, ne mogu da koriste javne površine, ne mogu da žive normalnim života, zbog toga što, ponavljam još jedanput, između 1.000 i 1.500 ljudi dolazi na teritoriju Kanjiža.
Kanjiža se naziva decenijama gradom tišine. Kanjiža ima 9.500 stanovnika, žitelja i u taj mali grad stiže između 1.000 i 1.500 migranata svakog dana. Gotovo svakodnevno ima manjih incidenata između migranata. Hvala Bogu tih incidenata nema između migranata i lokalnog stanovništva, ali iz malo pre nabrojanih razloga građani polako gube strpljenje.
Postavio bih pitanje – šta Vlada Republike Srbije namerava da učini po ovom planu. Ja naravno znam da se radi o globalnom problemu da čak ni EU nema rešenje za ovaj problem, ali mislim da građani od Vlade Srbije očekuju problem i da li može očekivati, a i Subotica neku finansijsku podršku od Vlade Republike Srbije. Znam, gospodine Vulin, da vi sutra dolazite u Kanjižu, ali sam ja hteo da postavim pitanje premijeru i želeo bih kad bi on došao u Kanjižu i uverio se o kakvom se stanju radi. Hvala vam.