Hvala gospodinu Marinkoviću na pitanju.
Ja bih prvo samo da podsetim da je Zakon o inspekcijskom nadzoru krovni zakon koji unapređuje možda od svih zakona kao jedna jedinstvena mera najveći doprinos treba da napravi zaista unapređenju poslovanja državne uprave.
Reč je o tome da će pomoću koordinacije koju on donosi između inspekcija, on traži da inspekcijom, zahteva da inspekcije počnu da postupaju po pravilima koja će da budu prepoznatljiva, čiji je cilj ne da nekoga kazne već da unaprede i usklade poslovanje svih i građana, ali pre svega privrede sa svim zakonima.
Kada je to cilj onda ima objektivnih pravila kako da se to postigne. Naprimer, neće se u budućnosti više inspekcije raditi prema tome kako se nekome nahodi, već će se raditi analiza koji su to privredni subjekti koji najviše ugrožavaju privredni ambijenti ili građane, kod kojih je najveći rizik od npr. gubitka poreskih prihoda. Kod njih se vide češće, a kod onih malih ili kod onih koji su se ve pokazali kao lojalni subjekti koji su već pokazali da dobro rade može da se ide ređe.
Zatim, cilj ovog zakona je i da smanji prostor za korupciju, samim tim što će se unapred najavljivati, što će postojati jasni kriterijumi kod koga se ide. Više neće moći da bude da se pet puta obilazi privredni subjekt koji nešto dobro radi i koji nije pokazao probleme, a hvatamo ga za neke sitnice, a da će da obilaze oni kod kojih postoji stvarno rizik.
U tom kontekstu jako je važan upravo današnji dan kada je stupila na primenu odredba da od danas inspekcije moraju da takođe nadziru neregistrovane subjekte. Ja moram da kažem da činjenica da uopšte moguće bilo u Srbiji da imate inspekcije koje zaobilaze neregistrovane subjekte umesto da ih pogotovo obilaze, da je to naša osobenost, to je iz onog vremena kada nije bilo zamislivo da neko posluje a da se nije registrovao zato što je bila komunistička zemlja, zato što skoro da nije ni bilo privatnih slobodnih inicijativa.
U drugim zemljama u svetu je to nezamislivo. Registracija je jedna stvar, a to da li neko posluje, ako već vrši neku delatnosti normalno je da čim inspekcija vidi da to postoji, čim građani prijave, on bude podložan inspekciji.
Najvažnije je u prvom korak, bez obzira što je ovo vrlo važno za smanjivanje sive ekonomije, zaštita bezbednosti građana. Zakoni postoje zato da se zaštiti neki interes. U ovom slučaju to je najčešće u pitanju bezbednost hrane i bezbednost raznih drugih delatnosti koje mogu da na bilo koji način ugroze građane. Sada više neće moći da prolazimo, da npr. inspekcija za bezbednost hrane zaobiđe neregistrovane klanice. Sada imamo informaciju da su znajući da će ove odredbe stupiti na snagu neke klanice neregistrovane već preduzele sve mere koje su potrebne da u stvari formalizuju svoje poslovanje.
Važno je i za zaštitu životne sredine. Šljunkare u Srbiji mnogo kamenoloma posluju vrlo često sasvim divlje, eksploatacija drva itd.
Znači, opet umesto da se čeka da neko prijavi MUP inspekcija kada ide kod jednih videće i druge i dužna je da postupi. Uputstva su već, odnosno nisu uputstva, nego smernice su izdate na vreme. Inspekcije su pripremljene da intervenišu. Naravno, ipak na duži rok jako je važna ova koordinacija za smanjivanje sive ekonomije.
Uspostavljeno je već koordinaciono telo Vlade koje će sada da radi na tome da se sve informacije o inspekcijama subjekata razmenjuju, da se planovi razvijaju na usklađeni način i to će, naravno, jako smanjiti prostor da cveta siva ekonomija. Naravno, Inspekcija neregistrovanih subjekata je jedna od ključnih elemenata.
U tom kontekstu ja bih da naglasim, govori se o tome da će sada inspekcije moći i da vrše inspekciju u privatnim stambenim objektima kada postoji osnovana sumnja da se npr. tu vrši delatnost. Želim da naglasim da to neće biti moguće bez sudskog naloga. Znači, ovde sada ne treba da postoji neki strah građana da će, recimo, odjednom sada da bude neki lov na veštice, upadanje u stanove i jurenje ljudi koji su na rubu egzistencije, koji možda nekome sređuju frizure poluprijateljski. Nije to cilj. Sudski nalog se pribavlja kada je očekivanje da je ta delatnost dovoljno značajna da zavređuje trošak i pažnju da se toliki inspekcijski posao odradi.
U tom smislu želim da ohrabrim inspektore i da pozovem takođe policiju, pa i sudske organe, da im u narednim danima izađu u susret, da budu naročito na raspolaganju, jer je moguće da će naići i na otpor onih koji su decenijama radili svoj neregistrovan posao bez da moraju da strahuju od inspekcija.
Još da spomenem da će za još dva meseca stupiti na snagu i odredba, odnosno ući u primenu odredba na osnovu koje će inspekcije biti dužne da postupe i, kada vide postupanja koja je moguće da nisu u skladu sa zakonom, u oblastima koje nisu u njihovoj nadležnosti. Automatski moraju da prijave i Poreskoj upravi, ali i onoj inspekciji za koju misle da je nadležna za problem koji su uočili. Postoje sada i formulari i oblici kako da postupe i kako da te prijave čine. Verujemo da će sve zajedno to umnožiti snagu i kapacitet ljudi, službenika koji mogu da identifikuju nelegalne ili neregistrovane aktivnosti i da ih prijave odgovarajućim organima.
Na kraju, ova koordinacija će značajno smanjiti ono nešto što sve nas izluđuje, i nas unutar državne uprave sigurno, a i građane, a to je kada nekome prijavite neki problem, a on vam kaže da nije za to nadležan. Sada će, kroz još dva meseca, sve inspekcije biti nadležne da postupe ukoliko saznaju za bilo kakav problem. Hvala.