Izvolite, komentar.

Veoma sam zadovoljan odgovorom gospodina Vujovića.
Samo ima dva pitanja za ministra prosvete.

Izvinjavam se, nema više pitanja, samo komentar.

Ne pitanja, pošto je gospodin ministar konstatovao ono što je problem, kako mi možemo da rešimo problem da danas srednjoškolci upišu 94% fakultete i svi dođu sa fakultetskim diplomama i hoće da rade u struci, tamo gde se otvaraju fabrike, ne mogu da se zaposle svi u kancelarijama. Znači, to je jedan problem.
Drugi problem koji ste vi rekli, da ne postoji praksa, treba da postoji volontiranje ili stručna praksa da dok studenti studiraju imaju i praksu. Samo da vas zamolim da probate da izvršite neku anketu, da 80% ko je završio ekonomski fakultet ima diplomu dpcc, i ne znaju šta je kalkulacija, da naprave kalkulaciju.
Šta nama znače diplome, kada ti mladi ljudi nisu imali gde da nauče to? Ja vam to pričam zato što svakog dana imam kontakt, u Jagodini je otvoreno, odnosno napravljeno je deset ugovora za deset stranih investitora, šest fabrika se pravi u ovom trenutku, a četiri će početi da se prave narednih dana i mi nemamo koga da zaposlimo, ko će da radi u tim fabrikama?
Taj problem će se javiti u drugim gradovima, u većim gradovima koji budu imali investitore.
Kada je u pitanju odgovor ministarke poljoprivrede, zadovoljan sam odgovorom. Nisam mislio da država da zagarantovanu cenu, nego jednostavno kao informaciju, a država ne može da da zagarantovanu cenu u ovom trenutku poljoprivrednim proizvođačima, ali pošto se vi bavite statistikom i znate koliko je u Srbiji uveženo mesa, krompira, pasulja, onda da kažemo našim poljoprivrednim proizvođačima – sledeće godine proizvodite pasulj, krompir, telad itd.

Vreme, hvala.
Reč ima Vladimir Marinković.

Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za ministra rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja gospodina Vulina, potpredsednicu Vlade Kori Udovički, i ministarku Jadranku Joksimović.
Prvo pitanje tiče se naravno efekata zakona koji suštinski najviše zanima partiju čiji sam član, dakle SDPS, a to je izmena i dopuna Zakona o radu, pa evo, ja mislim samo godinu dana je prošlo od glasanja za taj zakon u parlamentu.
Smatramo da je ovaj zakon u stvari jedno označavanje početka teških reformi koje je premijer počeo kada je preuzeo mandat u Vladi Republike Srbije. Naravno, posle toga je usledilo donošenje ključnih zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, jako važan Zakon o inspekcijskom nadzoru i o tome ću kasnije govoriti, ali i izmene i dopune Zakona o radu su bile ključne za ono što se u našoj zemlji dešava u prethodnih godinu dana, a tiče se novih investicija, podsticanja kako domaćih, tako i stranih investitora da ulažu u Srbiju i mogućnost da naša zemlja napreduje čak 30 mesta na Duing biznis listi Svetske banke.
Ja bih vas molio da samo malo napravite jednu elaboraciju, koji su efekti Zakona o radu na mlade ljude, koji su bili nezaposleni, koji su stariji od 50 godina, na teško zapošljive ciljne grupe.
Drugo pitanje odnosi se na problem migranata i ja vama, a posebno i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, čestitam na tome što ste imali ne farisejski, nego samarićanski odnos prema migrantima. Ti isti migranti su ljudi koji su pobegli od najvećeg zla koji se dešava na globalnoj seni u proteklih nekoliko decenija, a tiče se delovanja Islamske države Iraka i Levanta. Naravno da je Vlada Republike Srbije odnosom i tretmanom ovih ljudi pokazala da je država koja je visoko ceni i poštuje standarde ljudskih, manjinskih, verskih i svakih drugih prava.
Ja vas molim da mi kažete i da mi odgovorite kakva će biti dalja strategija Vlade u tom smislu, kakva je komunikacija sa EU? Naravno, u tom smislu bih zamolio ministarku Jadranku Joksimović, imajući u vidu njene dobre pozicije i njenu komunikaciju sa predstavnicima institucija Evropske unije. Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

Zahvaljujem.
Zakon o radu davno smo usvojili, dame i gospodo narodni poslanici, sećate se one maratonske sednice, pre tačno godinu i jedan dan. Ovo jeste prava prilika da razgovaramo i o efektima Zakona o radu, odnosno o onome što je Zakon o radu pokazao.
Ja bih odgovarajući na vaša pitanja pošao od najžešćih kritika koje su tada izgovorene na račun Zakona o radu. Jedna od njih je bila da će izazvati talas masovnog otpuštanja. Sećate se da je ovde bilo – biće masovno otpuštanje, Zakon će omogućiti da se privreda devastira, da ljudi budu izbačeni na ulicu, da započne masovno otpuštanje. Brojke su neumoljive kada je i otpuštanje u pitanju.
Dakle, te 2014. godine bilo je zaposleno, na osnovu ankete o radnoj snazi, 1.623.317 zaposlenih. Naravno, molim vas, da ne bi opet, da odmah predupredimo bilo kakve rasprave, broj zaposlenih je veći. Ovde ulaze oni koji su zaposleni na određeno, neodređeno, sezonski i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ali recimo ne uvodimo ovde samostalce. Dakle, ovde nemate poslodavce, na primer, njih ne upisujete, tako da znate da je to ta razlika.
Nakon donošenja Zakona o radu, juče, u ovoj zemlji je zaposleno 1.734.585 ljudi. To je povećanje za 6,5%. Ne da nije došlo do masovnog otpuštanja, nego je došlo do značajnog povećanja zaposlenih.
Možemo sada raspravljati u kojim je to granama, gde su se sve zaposlili, u kojoj meri su zaposleni iz sive zone, a kojoj meri su nova radna mesta, ali upravo je i to efekat Zakona o radu, jer smo promenili potpuno položaj i poziciju inspekcije rada, pa se inspekcija rada ponaša na drugačiji način, ima drugačija ovlašćenja, ima pristup, između ostalog, i registru, Centralnom registru obaveznog socijalno osiguranje i radi daleko efikasnije. Samo na osnovu rešenja inspekcije, neposredno, na devet hiljada i 572 radnika koja su u jednom periodu pronašli da rade na crno, zaposleno je šest hiljada 558, samo na osnovu rešenja, a gde je efekat ugledanja? Gde efekat kod poslodavaca zna da će se desiti, da će doći inspekcija rada, da su se stvari promenile?
Na osnovu takvog efikasnog odnosa inspekcije rada mogu sa zadovoljstvom da vam kažem da su nesavesni poslodavci sve manje nesavesni, da imamo sve manje posla u tom smislu, ali da je u budžet Republike Srbije uplaćeno 119 miliona dinara na osnovu prekršajnih prijava koje po Zakonu o radu inspekcija rada sada može da donosi i sada izriče. To pre nije mogla da radi. I to je značajno poboljšano.
Mi smo Zakonom o radu, kao potpuno nov institut, uveli mogućnost da se ne isplaćene zarade rešavaju na osnovu obračunskog listića koji se izdaje radniku i to se izdaje kao javna isprava. Dakle, nemate više advokata, nemate skupe sudske sporove, već je dovoljno da dođete na sud i da pokažete ispravu, i to je to. U osnovnim sudovima u Republici Srbiji primljeno je 1.317 predmeta, a od čega je u toku 678 predmeta, a već je okončano 639 predmeta koji su radnicima uplatili 79.090.000 neisplaćenih zarda. I to je efekat Zakona o radu, svakako da jeste.
Pitali ste za teže zapošljive kategorije, samo da znate da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 6,9% manje mladih, nego što je bilo prošle godine. Dakle, u posebno teško zapošljivim kategorijama osećaju se pomaci.
Kada smo uveli onoliko kritikovanu odredbu o isplati otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca, bili smo napadani zbog toga, ali efekti su se pokazali i sada se lakše i češće zapošljavaju nezaposleni preko 50 godina, jer se poslodavac ne plaši da će morati da mu isplaćuje otpremninu za čitav radni staž, već za lojalnost kod poslednjeg poslodavca kada bude otišao u penziju, a on je u suštini pred penzijom.
Dakle, Zakon o radu za ovih godinu dana je pokazao da nije bilo masovnog otpuštanja, da je povećao zaposlenost, da je poboljšao investicioni ambijent, da je poboljšao poslovnu klimu, da je bio na strani, kao što jeste na strani radnika, jer evo govorim vam o nekoliko konkretnih mera koje su značajno poboljšale položaj radnika. Odmah da vam kažem da je u Zakonu o radu po prvi put, i to su efekti, to su stvari koje se nikada neće promeni, jasno precizirano koji su uslovi za zaključenje, kako se dobija, kako se gubi radni odnos. Odmah to osetiti na manjem broju radnih sporova, jer ljudi unapred znaju kako treba da se ponašaju, i radnik, i poslodavac, i zaposleni i poslodavac.
Zakon o radu je već u ovih godinu dana pokazao da ga je vredelo donositi, da je značajno popravio tržište u odnosu na prošli zakon o radu svakako. Ne mogu da ne podsetim da taj zakon, koji je bio toliko hvaljen i branjen u ovoj istoj Skupštini, je dobio onakvu kritiku upravo u Savetu Evrope kada su se neki vrlo obradovali, misleći da je ta kritika upućena ovom Zakonu o radu. Ne, ovaj Zakon o radu je pozdravljen. Ovo je dobar Zakon o radu. On je dao rezultate, što je najvažnije, on je pomogao da se poboljša zapošljavanje.
Još jednom se zahvaljujem skupštinskoj većini koja je podržala Zakon o radu, uprkos onakvoj buci i besu. Buka i bes su prošli, ali ostali su efekti i bili ste u pravu. Hvala vam.

Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.

Najpre, poštovani poslaniče Marinkoviću, hvala na tome što ste rekli da imam dobre pozicije u evropskim institucijama, ali verujte moje dobre pozicije su samo zahvaljujući tome što ova Vlada radi dobro i odgovorno i što ovaj parlament radi dobro i odgovorno, i to je ono što se uvek prepoznaje.
Nama ministrima ostaje, između ostalog, kao odgovorni ljudi, pre svega, i na neki način odgovorni pred ovim parlamentom, ali odgovorni i pred međunarodnim partnerima u pogledu evropskih integracija, samo to dobro da reprezentujemo i dobro radimo.
Što se tiče pitanja migranata, to zaista jeste pitanje koje je jedno od prioritetnih u EU. Naravno, mi smo zemlja kandidat i za nas je važna politika proširenja, ali ne možemo da izbegnemo i deo smo svih ovih tokova koji, na neki način, tangiraju čitavu Evropu. Mi smo tranzitna zemlja i zbog toga smo ponovo došli u fokus. Da li je to dobro ili loše? Ima to i svoje prednosti, ima i svoje mane, ali u svakom slučaju politika migracija jeste jedan dobar test na kojem se zemlja kandidat, a u ovom slučaju mi, kao zemlja, pokazujemo kao odgovoran partner i to svi u EU prepoznaju.
Nema gotovih rešenja ni u EU. Nije dovoljan samo novac. Novac jeste važan i on će da rešava akutne probleme i da pomogne da ljudi, koji traže utočište, koji beže iz ratom zahvaćenih područja, dobiju sve ono što im po međunarodnom pravu i po humanitarnom pravu pripada, ali sa druge strane suočavamo se, kao zemlja tranzita, sa onim što je najveći izazov Evrope danas, a to su lažni tražioci azila. Pored onih koji, iz Sirije, uglavnom opravdano traže azil, suočavamo se i sa velikim brojem onih koji iz naše zemlje i sa prostora zapadnog Balkana, zbog materijalnih potreba, traže azil u zemljama zapadne Evrope, EU i onda mi, kao odgovoran partner, moramo da sprovodimo jasnu šengensku politiku onoga što jesu standardi EU, jake kontrole granica i istovremeno jedne inkluzivne i informativne, ako tako mogu da kažem, aktivnosti kojom ćemo zapravo da objasnimo ljudima da im se možda ne isplati da na taj način traže azil, jer će kratkim postupkom u procesu readmisije biti vraćeni.
To je vrlo važno i tu mora da se pokaže efikasnost koliko god to surovo zvučalo, ali to su prosto pravila i procedure i na tome radimo.
Samo nešto oko pomoći koju EU daje Srbiji, pošto se o tome govorilo u pogledu evropske pomoći. Upravo zbog toga što postojeći mehanizmi nisu dovoljni, iako smo mi dobili sredstva iz nacionalne i to su ovi predpristupni fondovi o kojima često govorimo, dakle i za azilantski centar u vrednosti od 2,3 miliona evra za 2014. godinu, i šest miliona evra za one kategorije lica u postupku readmisije, istovremeno smo, baš nedavno, možda pre mesec, mesec i po dana, kolega Stefanović, ministar MUP i ja, tražili i dobili dodatnih 2,5, možda će biti i tri miliona evra, za terenska vozila, termovizijske kamere i uniforme za ono što jeste na neki način dodatna kontrola granica.
Istovremeno postoje još neki mehanizmi koje u saradnji sa Crvenim Krstom mogu da budu pokrenuti. Naravno, ništa to neće rešiti apsolutno i neće to biti moguće rešenje.
Na kraju krajeva, kako su moje kolege i rekle, znate, ti ljudi koji su se negde zaputili, teško će bilo ko zaustaviti, ali na nama je da pokažemo zaista da poštujemo standarde i da radimo ono što je do nas.
Naši ljudi su pokazali visok nivo empatije i humanog odnosa i mi treba da budemo ponosni na to, ja to zaista mislim, a naravno da primenjujemo one standarde koje moramo.
Još bih samo dodala, upravo zbog prepoznavanja EU, koliko je kopneni put, dakle 70% migranata dolazi kopnenim putem preko Turske, Grčke, pa čak delom i Bugarske i Makedonije, pa preko Srbije ide dalje, 70%, 30% iz zone Mediterana, a mediteranska zona je dobila mnogo više sredstava za jačanje kapaciteta nego zapadno-balkanska ruta.
Zbog toga je evropski savet odlučio da negde, mislim da će biti polovina septembra, organizuje međunarodnu konferenciju na najvišem nivou o zapadno-balkanskoj ruti, mislim da će biti u Budimpešti održana i tada će se i neki konkretni mehanizmi finansijske dodatne pomoći zemljama iskristalisati.
Dakle, ovo jeste izazov za celu Evropu, izazov je i za nas i za naše stanovništvo, na kraju govorimo i otporu lokalnog stanovništva. Dakle, brojne su to stvari, koje naravno, nisu ni malo lake za rešavanje, ali u svakom slučaju mi smo sada dodatno u fokusu naših evropskih partnera, na ovom putu evropskih integracija da pokažemo odgovornost i u ovom smislu. Ja mislim da ova zemlja i ova Vlada to zaista radi odgovorno. Hvala.