Najpre, poštovani poslaniče Marinkoviću, hvala na tome što ste rekli da imam dobre pozicije u evropskim institucijama, ali verujte moje dobre pozicije su samo zahvaljujući tome što ova Vlada radi dobro i odgovorno i što ovaj parlament radi dobro i odgovorno, i to je ono što se uvek prepoznaje.
Nama ministrima ostaje, između ostalog, kao odgovorni ljudi, pre svega, i na neki način odgovorni pred ovim parlamentom, ali odgovorni i pred međunarodnim partnerima u pogledu evropskih integracija, samo to dobro da reprezentujemo i dobro radimo.
Što se tiče pitanja migranata, to zaista jeste pitanje koje je jedno od prioritetnih u EU. Naravno, mi smo zemlja kandidat i za nas je važna politika proširenja, ali ne možemo da izbegnemo i deo smo svih ovih tokova koji, na neki način, tangiraju čitavu Evropu. Mi smo tranzitna zemlja i zbog toga smo ponovo došli u fokus. Da li je to dobro ili loše? Ima to i svoje prednosti, ima i svoje mane, ali u svakom slučaju politika migracija jeste jedan dobar test na kojem se zemlja kandidat, a u ovom slučaju mi, kao zemlja, pokazujemo kao odgovoran partner i to svi u EU prepoznaju.
Nema gotovih rešenja ni u EU. Nije dovoljan samo novac. Novac jeste važan i on će da rešava akutne probleme i da pomogne da ljudi, koji traže utočište, koji beže iz ratom zahvaćenih područja, dobiju sve ono što im po međunarodnom pravu i po humanitarnom pravu pripada, ali sa druge strane suočavamo se, kao zemlja tranzita, sa onim što je najveći izazov Evrope danas, a to su lažni tražioci azila. Pored onih koji, iz Sirije, uglavnom opravdano traže azil, suočavamo se i sa velikim brojem onih koji iz naše zemlje i sa prostora zapadnog Balkana, zbog materijalnih potreba, traže azil u zemljama zapadne Evrope, EU i onda mi, kao odgovoran partner, moramo da sprovodimo jasnu šengensku politiku onoga što jesu standardi EU, jake kontrole granica i istovremeno jedne inkluzivne i informativne, ako tako mogu da kažem, aktivnosti kojom ćemo zapravo da objasnimo ljudima da im se možda ne isplati da na taj način traže azil, jer će kratkim postupkom u procesu readmisije biti vraćeni.
To je vrlo važno i tu mora da se pokaže efikasnost koliko god to surovo zvučalo, ali to su prosto pravila i procedure i na tome radimo.
Samo nešto oko pomoći koju EU daje Srbiji, pošto se o tome govorilo u pogledu evropske pomoći. Upravo zbog toga što postojeći mehanizmi nisu dovoljni, iako smo mi dobili sredstva iz nacionalne i to su ovi predpristupni fondovi o kojima često govorimo, dakle i za azilantski centar u vrednosti od 2,3 miliona evra za 2014. godinu, i šest miliona evra za one kategorije lica u postupku readmisije, istovremeno smo, baš nedavno, možda pre mesec, mesec i po dana, kolega Stefanović, ministar MUP i ja, tražili i dobili dodatnih 2,5, možda će biti i tri miliona evra, za terenska vozila, termovizijske kamere i uniforme za ono što jeste na neki način dodatna kontrola granica.
Istovremeno postoje još neki mehanizmi koje u saradnji sa Crvenim Krstom mogu da budu pokrenuti. Naravno, ništa to neće rešiti apsolutno i neće to biti moguće rešenje.
Na kraju krajeva, kako su moje kolege i rekle, znate, ti ljudi koji su se negde zaputili, teško će bilo ko zaustaviti, ali na nama je da pokažemo zaista da poštujemo standarde i da radimo ono što je do nas.
Naši ljudi su pokazali visok nivo empatije i humanog odnosa i mi treba da budemo ponosni na to, ja to zaista mislim, a naravno da primenjujemo one standarde koje moramo.
Još bih samo dodala, upravo zbog prepoznavanja EU, koliko je kopneni put, dakle 70% migranata dolazi kopnenim putem preko Turske, Grčke, pa čak delom i Bugarske i Makedonije, pa preko Srbije ide dalje, 70%, 30% iz zone Mediterana, a mediteranska zona je dobila mnogo više sredstava za jačanje kapaciteta nego zapadno-balkanska ruta.
Zbog toga je evropski savet odlučio da negde, mislim da će biti polovina septembra, organizuje međunarodnu konferenciju na najvišem nivou o zapadno-balkanskoj ruti, mislim da će biti u Budimpešti održana i tada će se i neki konkretni mehanizmi finansijske dodatne pomoći zemljama iskristalisati.
Dakle, ovo jeste izazov za celu Evropu, izazov je i za nas i za naše stanovništvo, na kraju govorimo i otporu lokalnog stanovništva. Dakle, brojne su to stvari, koje naravno, nisu ni malo lake za rešavanje, ali u svakom slučaju mi smo sada dodatno u fokusu naših evropskih partnera, na ovom putu evropskih integracija da pokažemo odgovornost i u ovom smislu. Ja mislim da ova zemlja i ova Vlada to zaista radi odgovorno. Hvala.

Hvala.
Izvolite.

Zahvaljujem ministarki Jokić i ministru Aleksandru Vulinu.
Sledeće pitanje je potpredsednici Vlade Kori Udovički. Danas je jako bitan dan, pošto danas počinje sa primenom konačno zakon, počinje primena Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Počinje kada je u pitanju oblast konkurencije, kada je u pitanju veoma važna oblast razvoja tržišne ekonomije, bespogovorna i bespoštedna borba protiv sive ekonomije i upravo primena Zakona o inspekcijskom nadzoru će biti usmerena na one subjekte koji nisu bili kontrolisani decenijama, koji su jako negativno uticali na naše tržište, koji su pravili nelojalnu konkurenciju i koji su ugrožavali osnovna ljudska, a kao socijaldemokrata, moram da kažem, i radnička prava, a to su neregistrovani privredni subjekti.
Danas će se, i nadam se da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i te kako odmah početi sa svojim poslom, početi da kontrolišu i neregistrovani subjekti, gotovo posle 2,5 decenije.
Svi znamo da po nekim analizama 30-ak procenata BDP se generiše kroz sivu ekonomiju. To je za Srbiju ogroman novac i smatram da radite veliki posao u pokušaju da napravite malu državu, da napravite efikasnu državu, efektivan i produktivan javni sektor i da, naravno, država radi svoj posao na najbolji mogući način, a njen jedini posao je da bude odličan servis građanima i naravno privredi i privrednim subjektima jer je privreda i privredni subjekti su oni koji stvaraju dodatnu vrednost koji upravo pune budžet i od kojih zavisi da li će Srbija ići dinamično putem ekonomskog razvoja.
Ja bih molio da mi odgovorite na pitanje – koji će to privredni subjekti biti prvi na udaru i kako će teći ta bespoštedna i bezpogovorna borba protiv sive ekonomije?

Hvala.
Izvolite.

Hvala gospodinu Marinkoviću na pitanju.
Ja bih prvo samo da podsetim da je Zakon o inspekcijskom nadzoru krovni zakon koji unapređuje možda od svih zakona kao jedna jedinstvena mera najveći doprinos treba da napravi zaista unapređenju poslovanja državne uprave.
Reč je o tome da će pomoću koordinacije koju on donosi između inspekcija, on traži da inspekcijom, zahteva da inspekcije počnu da postupaju po pravilima koja će da budu prepoznatljiva, čiji je cilj ne da nekoga kazne već da unaprede i usklade poslovanje svih i građana, ali pre svega privrede sa svim zakonima.
Kada je to cilj onda ima objektivnih pravila kako da se to postigne. Naprimer, neće se u budućnosti više inspekcije raditi prema tome kako se nekome nahodi, već će se raditi analiza koji su to privredni subjekti koji najviše ugrožavaju privredni ambijenti ili građane, kod kojih je najveći rizik od npr. gubitka poreskih prihoda. Kod njih se vide češće, a kod onih malih ili kod onih koji su se ve pokazali kao lojalni subjekti koji su već pokazali da dobro rade može da se ide ređe.
Zatim, cilj ovog zakona je i da smanji prostor za korupciju, samim tim što će se unapred najavljivati, što će postojati jasni kriterijumi kod koga se ide. Više neće moći da bude da se pet puta obilazi privredni subjekt koji nešto dobro radi i koji nije pokazao probleme, a hvatamo ga za neke sitnice, a da će da obilaze oni kod kojih postoji stvarno rizik.
U tom kontekstu jako je važan upravo današnji dan kada je stupila na primenu odredba da od danas inspekcije moraju da takođe nadziru neregistrovane subjekte. Ja moram da kažem da činjenica da uopšte moguće bilo u Srbiji da imate inspekcije koje zaobilaze neregistrovane subjekte umesto da ih pogotovo obilaze, da je to naša osobenost, to je iz onog vremena kada nije bilo zamislivo da neko posluje a da se nije registrovao zato što je bila komunistička zemlja, zato što skoro da nije ni bilo privatnih slobodnih inicijativa.
U drugim zemljama u svetu je to nezamislivo. Registracija je jedna stvar, a to da li neko posluje, ako već vrši neku delatnosti normalno je da čim inspekcija vidi da to postoji, čim građani prijave, on bude podložan inspekciji.
Najvažnije je u prvom korak, bez obzira što je ovo vrlo važno za smanjivanje sive ekonomije, zaštita bezbednosti građana. Zakoni postoje zato da se zaštiti neki interes. U ovom slučaju to je najčešće u pitanju bezbednost hrane i bezbednost raznih drugih delatnosti koje mogu da na bilo koji način ugroze građane. Sada više neće moći da prolazimo, da npr. inspekcija za bezbednost hrane zaobiđe neregistrovane klanice. Sada imamo informaciju da su znajući da će ove odredbe stupiti na snagu neke klanice neregistrovane već preduzele sve mere koje su potrebne da u stvari formalizuju svoje poslovanje.
Važno je i za zaštitu životne sredine. Šljunkare u Srbiji mnogo kamenoloma posluju vrlo često sasvim divlje, eksploatacija drva itd.
Znači, opet umesto da se čeka da neko prijavi MUP inspekcija kada ide kod jednih videće i druge i dužna je da postupi. Uputstva su već, odnosno nisu uputstva, nego smernice su izdate na vreme. Inspekcije su pripremljene da intervenišu. Naravno, ipak na duži rok jako je važna ova koordinacija za smanjivanje sive ekonomije.
Uspostavljeno je već koordinaciono telo Vlade koje će sada da radi na tome da se sve informacije o inspekcijama subjekata razmenjuju, da se planovi razvijaju na usklađeni način i to će, naravno, jako smanjiti prostor da cveta siva ekonomija. Naravno, Inspekcija neregistrovanih subjekata je jedna od ključnih elemenata.
U tom kontekstu ja bih da naglasim, govori se o tome da će sada inspekcije moći i da vrše inspekciju u privatnim stambenim objektima kada postoji osnovana sumnja da se npr. tu vrši delatnost. Želim da naglasim da to neće biti moguće bez sudskog naloga. Znači, ovde sada ne treba da postoji neki strah građana da će, recimo, odjednom sada da bude neki lov na veštice, upadanje u stanove i jurenje ljudi koji su na rubu egzistencije, koji možda nekome sređuju frizure poluprijateljski. Nije to cilj. Sudski nalog se pribavlja kada je očekivanje da je ta delatnost dovoljno značajna da zavređuje trošak i pažnju da se toliki inspekcijski posao odradi.
U tom smislu želim da ohrabrim inspektore i da pozovem takođe policiju, pa i sudske organe, da im u narednim danima izađu u susret, da budu naročito na raspolaganju, jer je moguće da će naići i na otpor onih koji su decenijama radili svoj neregistrovan posao bez da moraju da strahuju od inspekcija.
Još da spomenem da će za još dva meseca stupiti na snagu i odredba, odnosno ući u primenu odredba na osnovu koje će inspekcije biti dužne da postupe i, kada vide postupanja koja je moguće da nisu u skladu sa zakonom, u oblastima koje nisu u njihovoj nadležnosti. Automatski moraju da prijave i Poreskoj upravi, ali i onoj inspekciji za koju misle da je nadležna za problem koji su uočili. Postoje sada i formulari i oblici kako da postupe i kako da te prijave čine. Verujemo da će sve zajedno to umnožiti snagu i kapacitet ljudi, službenika koji mogu da identifikuju nelegalne ili neregistrovane aktivnosti i da ih prijave odgovarajućim organima.
Na kraju, ova koordinacija će značajno smanjiti ono nešto što sve nas izluđuje, i nas unutar državne uprave sigurno, a i građane, a to je kada nekome prijavite neki problem, a on vam kaže da nije za to nadležan. Sada će, kroz još dva meseca, sve inspekcije biti nadležne da postupe ukoliko saznaju za bilo kakav problem. Hvala.

Izvolite, imate pravo na komentar.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Zahvaljujem potpredsednici Vlade na njenom iscrpnom odgovoru. Komentar će biti veoma kratak, kako bih dao priliku i drugim kolegama da pitaju.
Iskreno se nadam da će te kroz ove mere i kroz implementaciju ovog zakona da utičete jako na to da se crno tržište radne snage potpuno iskoreni. Nadam se da će zakon koji je u pripremi, a to je zakon o platama, da ćete na taj način uvesti princip - ista plata za isti rad, kako bi u našoj državnoj upravi i u celoj državi uveli princip nekih šansi. To ne znači egalitarizam, ali jednake šanse za sve i tržišna utakmica ljudskih znanja i sposobnosti. Iskreno se nadam da ćete uspeti u tom vašem naumu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pošto nema premijera u sali, ja bih da pitam nešto ministre koji do sada nisu odgovarali na pitanja. Dakle, moja pitanja će biti upućena ministru Vanji Udovičiću i ministru Ivanu Tasovcu.
Mi ovih dana raspravljamo o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Stoga, prvo pitanje je da li ste, gospodo ministri, bili na sednici Vlade koja je održana 14. jula, pošto je tog dana Vlada utvrdila taj predlog i poslala ga u skupštinsku proceduru?
Taj predlog zakona predviđa da se imovina Republike Srbije prodaje bez javnog nadmetanja, da proceduru za pokretanje prodaje, tj. kupovine te imovine mogu da pokrenu samo trenutni zakupci, da procenu vrednosti po kojoj će biti kupljena određena nepokretnost može vršiti samo Poreska uprava, a želim da vas podsetim da je pre deset dana Poreska uprava za jedan stan u Gospodar Jovanovoj rekla da vredi devet hiljada evra, a zahvaljujući javnom nadmetanju ta vrednost nepokretnosti ili vrednost te nepokretnosti je dostigla iznos od 39 hiljada evra. U koje svrhe će ići prihod od prodaje tih nepokretnosti? Zašto je zakonom predviđeno da samo Gradski zavod za veštačenje iz Beograda može da veštači vrednost prethodnih investicija?
Dakle, pitam ministra Tasovca i ministra Udovičića koji su vam bili motivi, zašto ste glasali za takav predlog zakona, kojim kriterijumima ste se vodili, da li se iza ovoga krije prodaja nepokretnosti na Dedinju i na Vračaru po bagatelnoj ceni i da li je možda ovaj zakon napisan da bi određeni ljudi došli do skupih nepokretnosti po niskoj ceni? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poslaniče.
Daću ministru Tasovcu reč, ali molim vas obratite pažnju da pitanje mora biti iz nadležnosti ministra resornog. Odgovoriće vam ministar Tasovac, nego samo da vam skrenem pažnju.