Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Jovana Jovanović, Dragan Šutanovac, Vesna Marjanović i Borislav Stefanović.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Gordana Čomić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Član 1. u svom prvom stavu, ko se time bavio, sadrži svu muku reforme visokog obrazovanja i primene Bolonje, u želji da se omogući mobilnost studenata i da naše visoko obrazovanje bude ne prepreka, nego široka staza bez ikakvih prepreka, stepenica i liftova, zajedno sa obrazovanjem svih onih koji studiraju u Evropskoj uniji.
Taj stav 1. glasi – U Zakonu o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, to je 2005. godina, 100/07, to je 2007. godina - autentično tumačenje, odnosilo se na to koliko će rokova biti, 97/08, to je 2008. godina, 44/10, to je 2010. godina, 93/12, to je 2012. godina, 89/13, to je 2013. godina, 99/14, to je 2014. godina i 45/15 - autentično tumačenje, po drugom osnovu, no, svejedno, 2015. godina).
Dakle, ako prebrojite, od početka donošenja zakona, sedam izmena i autentično tumačenje. To samo po sebi, da ne znate strukturu i sadržaj zakona, daje jasnu poruku o tome koliko se teško menja ono što ja zovem narativ u visokom obrazovanju, na zajedničku štetu. Ali, proces je takav. Tu se ništa ne može.
Sadašnja izmena koja nam je ponuđena je da se broj ispitnih rokova i termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju statutom samostalne visokoškolske ustanove. Kao što smo rekli u raspravi u načelu, mi smo protiv da se na univerzitete prebaci odgovornost dogovaranja broja rokova sa fakultetima. Sve procene o tome – e, super, sad neće doći pred Vladu da traže više rokova ili da traže drugačiji broj bodova, mislim da neće biti ostvarene. Hvala vam.

Gospođo Čomić, vaša poslanička grupa nema više vremena. Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem se.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Koristiću i dodatnih pet minuta.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Verbiću, članu najneefikasnije Vlade na svetu, ta neefikasnost je naročito značajna i posebno negativno deluje u oblasti obrazovanja. Ovaj član i ova izmena zakona na koji sam, u ime Pokreta za preokret, podneo amandman, to najdrastičnije pokazuje.
Vi, gospodine Verbiću, ne znajući gde ćete i šta ćete sa visokim obrazovanjem, prenosite odgovornost na fakultete…

Gospodine Veselinoviću, ja bih vas samo molimo da govorite o amandmanu, pošto niste bili prisutni do sada u Narodnoj skupštini, cela prepodnevna i popodnevna rasprava je bila samo o amandmanima, samo o temi. Ja bih vas zamolio da u tom duhu nastavite da pričate.

Gospodine Bečiću, molim vas, pročitajte amandman i zakon. Dakle, ušao sam u salu čime počela rasprava o zakonu na koje sam podneo amandmane i tu sam od prve minute, i molim vas da me ne prekidate.

Ali, vi govorite preko minuta i još niste pomenuli vaš amandman.

Gospodine Bečiću objašnjavam amandman, molim vas uzmite u ruku moj amandman.

Ja ga imam, zato vam to i govorim.

Gospodine Verbiću…
Trideset sekundi ste mi uzeli gospodine Bečiću.
Dakle, gospodine Verbiću vi na ovaj način ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona, ovim članom pokazujte koliko ste vi neefikasni. Vi dakle, odgovornost za to kako će funkcionisati visoko obrazovanje, prepuštate fakultetima i univerzitetima. Država se povlači iz visokog obrazovanja. Jednu od osnovnih oblasti koju reguliše Zakon o visokom obrazovanju, način utvrđivanja znanja, kvaliteta znanja studenata vi ispuštate iz ruku države.
Vi kažete, neka dekani, neka rektoru, jer oni su u stvari inokosni organi koji donose te odluke zajedno sa savetima fakulteta, da li je tako, neka oni odrede broj ispitnih rokova, pa neka se oni takmiče ko će se više dodvoriti, da tako kažem, studentima, samo zato da na jesen, ili na zimu, u zavisnosti o kom se ispitnom roku radi, ne bi došli studenti da protestuju ispred vaših prozora, jer se vi njih realno bojite. A, bojite se ih zato što niste ništa učinili za visoko obrazovanje. Bojite se ih iz razloga što je 52% svršenih studenata i onih koji su završili srednju školu bez posla. Bojite se ih zato što je ova Vlada neefikasna.
Ovaj amandman koji sam podneo na ovaj zakon, i kao svaki zakon pročitao, analizirao, konsultovao se sa ljudima i članovima Pokreta za PREOKRET i van Pokreta za PREOKRET, dakle sa ljudima koji se razumeju, gospodine Verbiću u visoko obrazovanje, oni su rekli da će ovakva odredba koju ste predložili napraviti haos na univerzitetu. Haos na univerzitetu koji će nastupiti naredne školske godine.
Dao sam predlog da se odredi minimalan broj ispitnih rokova i da se propišu dva dodatna roka, i to je broj ispitnih rokova koji je u ovoj zemlji i ovoj sadašnjoj i onoj bivšoj, bio uglavnom broj ispitnih rokova koji je zadovoljavao sve oni koji su bili željni znanja i željni da završe fakultet.
Vi pravite kriterijume prema najgorima, gospodine Verbiću. Vi pravite kriterijume koji idu u korist neznanja a ne znanja. I, bez znanja nema napretka, niti ima napretka privrede, niti ima napretka zemlje, gospodine Verbiću.
Šta je bio problem, da li ste razmatrali uopšte ovaj amandman i šta bi bio problem da ste vi dispozitivno odredili broj ispitnih rokova. Rekli ste – najmanje pet, možete još dva ispitna roka. Možda ste mogli da predložite još tri ispitna roka, ali ovde mi možemo da dođemo do apsurda, da bude više ispitnih rokova nego dana u godini. Dakle, može se desiti ono o čemu smo pričali, da se preklapaju ispitni rokovi, da se junski nastavlja na julski, julski na avgustovski, avgustovski na septembarski, pa postoje još neke stvari, gospodine Verbiću na fakultetu osim ispitnih rokova. Postoje predavanja, postoje praksa, postoji dualno obrazovanje, gospodine Verbiću. Nema dualnog obrazovanja ukoliko studenti ne odu na praksu, u koliko studenti pravnog fakulteta ne odu u sud, ne odu u zatvor, ne odu na psihijatriju, ne odu u neku drugu ustanovu gde treba da provedu praksu.
Gospodine Verbiću, vi to po svemu sudeći nećete da shvatite. Vi ste, gospodine Verbiću, na ovaj način zaključali, odnosno utvrdili sudbinu visokog obrazovanja u narednom periodu.
Još jedno pitanje gospodinu Verbiću – šta je a sa naučnim projektima za iduću godinu? Ko će finansirati naučne projekte za iduću godinu, gospodine Verbiću? Zaboravili ste da raspišete konkurs. Gospodine Verbiću, najbolje bi bilo i za vas i za studente da vi podnesete ostavku. Najbolje bi bilo jer, ovaj zakon pokazuje da vi nemate strategiju. Nema tog dualnog obrazovanja, vi ste rekli - neka fakulteti sami odrede broj ispitnih rokova, neka se fakulteti sami finansiraju, jer im vi ne dajete pare, odnosno ne dajete za naučnu oblasti itd, itd.
Vi ostavljate na cedilu i studente i njihove roditelje, koji nemaju sredstava, zbog smanjenih plata i penzija, ni da plate te školarine i sve ostalo što plaćaju. Vi na ovaj način dižete ruke od visokog obrazovanja. Prihvatite ovaj amandman učinite makar, priznajte vašu grešku, priznajte da ste išli demagogijom, a ne time da pomognete visokom obrazovanju.